Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

KOVID-19 infekcija iz aspekta gastroenterologa

Marija Branković1,2, Igor Jovanović1, Tijana Radonjić1, Olivera Marković1,2, Milica Brajković1, Višeslav Popadić1, Slobodan Klašnja1, Marija Zdravković1,2
  • Kliničko-bolnički centar ,,Bežanijska kosa”, Beograd, Srbija
  • Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Gastrointestinalni trakt i jetra nisu pošteđeni kada je u pitanju bolest izazvana koronavirusom 2019 (KOVID-19), jer ona ne utiče samo na respiratorni trakt, već je takođe sistemska bolest koja prouzrokuje oštećenje više organa. U ovom preglednom radu, ujedinili smo sve podatke klinički značajne za lekare koji leče pacijente obolele od ove infekcije, posebno za gastroenterologe. Treba imati na umu da gastrointestinalni simptomi mogu biti prvi i/ili jedini pokazatelji KOVID-19 infekcije, stoga treba posumnjati na ovu infekciju kada pacijent, koji je bio izložen riziku, prijavi simptome poput proliva, gubitka apetita, bola u trbuhu, mučnine i/ ili povraćanja. Gornja gastrointestinalna endoskopija tokom pandemije KOVID-19 infekcije predstavlja veliki problem, jer je reč o infekciji koja se tokom ove procedure vrlo lako prenosi kapljičnim putem, stoga je treba sprovoditi samo u hitnim slučajevima. Što se tiče pacijenata koji boluju od inflamatornih bolesti creva, oni su često na imunosupresivnoj terapiji, ali preporuke su da im ne treba korigovati terapiju jer nisu u grupi pacijenata sa povećanim rizikom od oboljevanja od KOVID-19 infekcije. Takođe, lezija jetre prouzrokovana ovom infekcijom je rezultat mehanizama više faktora i zasigurno predstavlja razlog za brigu, pogotovo ako su u pitanju pacijenti sa već postojećim, hroničnim bolestima jetre, te na njih treba posebno obratiti pažnju.


UVOD

Prvi slučaj bolesti KOVID-19, prouzrokovane tipom 2 koronavirusa - izazivačem teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-KoV-2) (engl. severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 - SARS-CoV-2) registrovan je u kineskom gradu Vuhanu, u decembru 2019. godine [1]. Sve je počelo kada je zabeleženo nekoliko slučajeva upale pluća nepoznate etiologije u tom gradu [2]. Sada je dobro poznato da je reč o teškom akutnom respiratornom sindromu izazvanom tipom 2 koronavirusa, novom vrstom ljudskog Betakoronavirusa [3]. Koronavirusi su porodica jednolančanih RNK virusa sa omotačem. Sekvenca genoma SARS-KoV-2 virusa ima 82,0% sličnosti sa SARS-KoV virusom [4]. SARS-KoV-2 virus se izuzetno brzo širio kapljičnim putem, što je rezultiralo svetskom pandemijom, koja je i proglašena, 11. marta 2020. godine, od strane Svetske zdravstvene organizacije [5].

Prve manifestacije ove bolesti su najčešće simptomi respiratornog trakta, ali sada je već dobro poznato da je KOVID-19 sistemska bolest koja oštećuje više organa. Ovo se može objasniti receptorom angiotenzin konvertujućeg enzima 2 (engl. angiotensin-converting enzyme - ACE2) putem kojeg virus ulazi u ćeliju [6]. ACE2 receptori se nalaze u alveolarnim ćelijama tipa 2 u plućima, u glandularnim ćelijama želuca, u epitelnim ćelijama enterocita, u ileumu i kolonu, u većini holangiocita, i u manje od 3,0% hepatocita [7],[8],[9].

GASTROINTESTINALNI TRAKT

Najčešći gastrointestinalni simptomi KOVID-19 infekcije su proliv, bol u trbuhu, mučnina, povraćanje i gubitak apetita [10]. Gastrointestinalni simptomi su prisutni kod 3,0% do 39,6% pacijenata obolelih od KOVID-19 oboljenja, a od tih simptoma je najčešći proliv [6]. Kao što je već navedeno, bolest KOVID-19 obično napada respiratorni trakt i prouzrokuje povišenu telesnu temperaturu, kašalj i malaksalost [10], ali takođe izaziva gastrointestinalne tegobe koji mogu biti prvi i jedini simptomi ove infekcije [6].

I dalje nije pronađen odgovor na pitanje da li je gastrointestinalni trakt potencijalni put prenosa ove infekcije (fekalno-oralni put prenosa). Čak ni sada, nakon više od godinu dana od kako je počela pandemija, uzorak stolice se ne koristi u svakodnevnoj praksi radi postavljanja dijagnoze KOVID-19 infekcije. Kao i do sada, zlatni standard je nazofaringealni bris, iako je dokazano prisustvo RNK SARS-KoV-2 virusa i u stolici pacijenata [11]. Osim toga, u uzorku stolice se mogla izolovati RNK SARS-KoV-2 virusa i nakon negativnog nazofaringealnog brisa [12]. Stoga se može pretpostaviti da se, ovim načinom, infekcija može preneti, iako virus više nije prisutan u respiratornom traktu [13].

Endoskopske procedure

Gornja i donja gastrointestinalna (GI) endoskopija predstavlja problem u pandemiji KOVID-19 oboljenja. Kako endoskopske procedure zahtevaju blizak kontakt endoskopiste i pacijenta, postoji veliki rizik od prenošenja infekcije, posebno u slučaju one koja se prenosi kapljičnim putem, kao što je KOVID-19 infekcija, a koja ima i mogući način prenošenja fekalno-oralnim putem. Zbog svega navedenog, endoskopske procedure treba raditi samo u slučajevima akutnog gastrointestinalnog krvarenja, a čak i tada, ponekad pacijente možemo lečiti konzervativno, u slučaju krvarenja iz gornjih partija gastrointestinalnog trakta, i to maksimalnim dozama inhibitora protonske pumpe.

Gornjom gastrointestinalnom endoskopijom kod KOVID-19 pacijenata, viđene su mukozne erozije i ulceracije, poput herpesnih, dok su biopsije potvrdile prisustvo SARS-KoV-2 virusa [14]. Kao što je već navedeno, gornja gastrointestinalna endoskopija je uglavnom potrebna u slučaju akutnog gastrointestinalnog krvarenja, koje može biti objašnjeno kao neželjeno dejstvo primene niskomolekularnog heparina, koji se ordinira pacijentima kao profilaksa za sprečavanje tromboembolijskih događaja prouzrokovanih KOVID-19 infekcijom i/ili diseminovane intravaskularne koagulacije, koja je često posledica sepse [15].

Kao što znamo, RNK SARS-KoV-2 virusa je prisutna u stolici pacijenta [11], stoga donje endoskopske procedure takođe nose veliki rizik od prenošenja infekcije. Proliv i krvarenje iz donjih partija gastrointestinalnog trakta se takođe često sreću kod pacijenata sa KOVID-19 infekcijom. Donje endoskopske procedure često ukazuju na ulceracije u debelom crevu, ali se takođe viđa divertikuloza ili ishemija debelog creva (Slika 1) [15]. Ishemijski kolitis je verovatno posledica hiperkoagulabilnosti i endotelne disfunkcije, koje su prouzrokovane SARS-KoV-2 virusom [15].

09f01

Slika 1. Nalazi donje endoskopije kod pacijenata obolelih od KOVID-19 oboljenja; Ishemijske promene na debelom crevu (A) i segmentni kolitis povezan sa divertikulozom (B)
Preuzeto sa: https://doi.org/10.1016/j.cgh.2020.05.045. (Massironi S, Viganò C, Dioscoridi L, Filippi E, Pagliarulo M, Manfredi G, et al. Endoscopic Findings in Patients Infected with 2019 Novel Coronavirus in Lombardy, Italy. Clin Gastroenterol Hepatol. 2020;18(10):2375–2377).

Pacijenti oboleli od inflamatornih bolesti creva

Starosno doba, muški pol i pridružene bolesti pacijenta (arterijska hipertenzija, šećerna bolest, maligniteti, kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti) utiču na veću stopu mortaliteta kod pacijenata obolelih od KOVID-19 oboljenja [16]. U gastroenterologiji, postoji veliki broj pacijenata koji su oboleli od inflamatornih bolesti creva (engl. inflammatory bowel disease - IBD), a neki imaju još pridruženih bolesti. Ti pacijenti su različite starosti, nezavisno od pola, te na prvi pogled imaju prioritet da se ne zaraze virusom SARS-KoV-2. Uz to, dosta pacijenata obolelih od inflamatornih bolesti creva je na imunosupresivnoj ili biološkoj terapiji. S obzirom na način delovanja ovih lekova, postoji veći rizik za dobijanje infekcije. Kako KOVID-19 oboljenje prouzrokuje citokinsku oluju, imunosupresivni lekovi, u ovom slučaju, mogu preduprediti pneumoniju kod KOVID-19 infekcije [17]. Sve u svemu, preporuke za pacijente sa IBD-om savetuju da treba nastaviti sa redovnom terapijom, jer nije dokazano da su ovi pacijenti izloženi većem riziku od oboljevanja od KOVID-19 infekcije, ali se ti pacijenti moraju pomno pratiti [17].

HEPATOLOGIJA

Drugi organ, nakon pluća, na koji najčešće utiče KOVID-19 infekcija, jeste jetra, a 15,0% do 53,0% pacijenata sa KOVID-19 oboljenjem ima povišene vrednosti jetrinih enzima [18]. Više mehanizama dovodi do lezije jetre kod KOVID-19 pacijenata (Slika 2).

09f02

Slika 2. Mehanizmi oštećenja jetre kod KOVID-19 pacijenata.

Prvi mehanizam, na koji bi se prvo i pomislilo, jeste da sam virus, direktno, inficira jetru i dovodi do pojave lezija [19]. Kako je prethodno navedeno, virus ulazi u ćeliju preko ACE2 receptora, koji je prisutan u većini holangiocita i u manje od 3,0% hepatocita [7], mada je više pacijenata sa povišenim vrednostima transaminaza [20]. Dakle, može se pretpostaviti da je lezija jetre prouzrokovana infekcijom holangiocita, jer se ACE2 receptori i nalaze u holangiocitima [7], a oni učestvuju u regeneraciji jetre [21].

Postoji još jedna hipoteza, po kojoj SARS-KoV-2 virus ili posrednici zapaljenja, iz creva, putem portne cirkulacije, dospevaju u jetru [22], jer se ACE2 receptori nalaze i u epitelnim ćelijama enterocita u ileumu i debelom crevu [8],[9].

Povrh toga, hepatotoksični lekovi, posebno antivirotici i biološka terapija koja blokira interleukin-6 (IL6), ali i antipiretici i antibiotici, imaju direktan uticaj na oštećenje jetre kod ove infekcije [23],[24].

Miozitis prouzrokovan KOVID-19 infekcijom se često sreće u kliničkoj praksi, a dobro je poznato da je aspartat aminotransferaza (AST) prisutna u jetrinom i mišićnom tkivu, te i ovim mehanizmom može doći do povišene vrednosti AST-a kod pacijenata obolelih od KOVID-19 infekcije [24].

Osim toga, Kupferove ćelije, odnosno jetrini makrofagi, aktiviraju zapaljenski odgovor pri susretu sa virusom SARS-KoV-2 [22]. Dakle, mogući mehanizam oštećenja jetre u ovoj infekciji može biti sistemsko zapaljenje prouzrokovano citokinskom olujom [23],[25].

Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste da je hipoksija, kao rezultat respiratorne insuficijencije, česta pojava u ovoj infekciji, stoga povišene vrednosti transaminaza mogu biti povezane sa ishemijom već hipoksične jetre [26].

Svakako treba voditi računa o KOVID-19 pacijentima koji imaju hronične bolesti jetre, poput ciroze jetre, hepatocelularnog karcinoma, nealkoholne masne bolesti jetre, autoimunog hepatitisa i virusnih hepatitisa, jer takvi pacijenti imaju veći rizik od dekompenzacije i veću stopu mortaliteta [27]. U slučaju hroničnih bolesti jetre, ordinirajući lekar mora odabrati odgovarajuće lekove, koji će sprečiti posledice KOVID-19 infekcije, ali i zaštititi jetrinu funkciju.

Biopsija jetre pacijenata obolelih od KOVID-19 oboljenja

Kako bi se potvrdili ili opovrgli prethodno navedeni mehanizmi oštećenja jetre, neophodne su biopsije jetre sa patohistološkim nalazima pacijenata obolelih od KOVID-19 infekcije. U sklopu jednog istraživanja, učinjena je biopsija jetre, a patohistološki nalaz ukazao je na apoptozu hepatocita bez prisustva virusa, ali sa lakim do srednje teškim fokalnim lobularnim zapaljenjem [28]. Imunohistohemijom viđena je aktivacija Kupferovih ćelija [28]. Potom su transmisionim elektronskim mikroskopom viđene čestice koronavirusa u citoplazmi hepatocita [28]. Dodatno, mitohondrije tih hepatocita su bile nabrekle, a viđena je i dilatacija endoplazmatičnog retikuluma, kao i oštećena ćelijska membrana, što ukazuje na to da je KOVID-19 oboljenje prouzrokovalo citopatiju [28]. U navedenom istraživanju su bila uključena dva slučaja biopsije jetre iz kojih se može zaključiti da se SARS-KoV-2 virus zaista može proširiti u taj organ, ali nema dokaza o oštećenju jetre prouzrokovanom hepatotoksičnim lekovima, niti o oštećenju usled ishemije i hipoksične jetre [28].

ZAKLJUČAK

Gastrointestinalne simptome i leziju jetre često srećemo kod pacijenata obolelih od KOVID-19 infekcije, što potvrđuje da je ovo sistemska bolest koja oštećuje više organa. Ono što mora biti istaknuto, kao bitno u kliničkoj praksi, jesu endoskopske procedure, koje treba raditi samo u slučaju akutnog gastrointestinalnog krvarenja, kako bi se smanjio rizik prenošenja infekcije izazvane SARS-KoV-2 virusom. Takođe, u kliničkoj praksi su bitni pacijenti oboleli od IBD oboljenja, a kako oni nisu u grupi pacijenata sa visokim rizikom od oboljevanja od KOVID-19 infekcije, preporuke su da se redovna, hronična terapija treba nastaviti. Poslednje, ali ne i najmanje važno, oštećenje jetre prouzrokovano KOVID-19 infekcijom predstavlja stvaran problem, te je takve pacijente neophodno pomno pratiti, posebno ukoliko već boluju od neke hronične bolesti jetre.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 2 Broj 4

Decembar 2021

Strane 392-398

  • Ključne reči:
    KOVID-19, gastrointestinalni trakt, jetra, inflamatorne bolesti creva, endoskopija
  • Primljen:
    15 Novembar 2021
  • Revidiran:
    25 Novembar 2021
  • Prihvaćen:
    06 Decembar 2021
  • Objavljen online:
    13 Decembar 2021
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Branković M, Jovanović I, Radonjić T, Marković O, Brajković M, Popadić V, et al. The COVID-19 infection from the perspective of the gastroenterologist. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2021;2(4):392-8. doi: 10.5937/smclk2-34920
Autor za korespodenciju

Marija Branković
Kliničko-bolnički centar „Bežanijska Kosa“
Dr Žorža Matea bb, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Villapol S. Gastrointestinal symptoms associated with COVID-19: impact on the gut microbiome. Transl Res. 2020 Dec;226:57-69. doi: 10.1016/j. trsl.2020.08.004.[CROSSREF]

    2. Lu H, Stratton CW, Tang YW. Outbreak of pneumonia of unknown etiology in Wuhan, China: The mystery and the miracle. J Med Virol. 2020 Apr;92(4):401- 2. doi: 10.1002/jmv.25678.[CROSSREF]

    3. Lu R, Zhao X, Li J, Niu P, Yang B, Wu H, et al. Genomic characterisation and epidemiology of 2019 novel coronavirus: implications for virus origins and receptor binding. Lancet. 2020 Feb 22;395(10224):565-74. doi: 10.1016/ S0140-6736(20)30251-8.[CROSSREF]

    4. Yeo C, Kaushal S, Yeo D. Enteric involvement of coronaviruses: is faecal-oral transmission of SARS-CoV-2 possible? Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Apr;5(4):335-7. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30048-0.[CROSSREF]

    5. Galanopoulos M, Gkeros F, Doukatas A, Karianakis G, Pontas C, Tsoukalas N, et al. COVID-19 pandemic: Pathophysiology and manifestations from the gastrointestinal tract. World J Gastroenterol. 2020 Aug 21;26(31):4579-88. doi: 10.3748/wjg.v26.i31.4579.[CROSSREF]

    6. Schmulson M, Dávalos MF, Berumen J. Beware: Gastrointestinal symptoms can be a manifestation of COVID-19. Rev Gastroenterol Mex (Engl Ed). 2020 Jul-Sep;85(3):282-7. English, Spanish. doi: 10.1016/j.rgmx.2020.04.001.[CROSSREF]

    7. Chai X, Hu L, Zhang Y, et al. Specific ACE2 expression in cholangiocytes may cause liver damage after 2019-nCoV infection. bioRxiv. 2020;[HTTP]

    8. Zhang H, Kang Z, Gong H, Xu D, Wang J, Li Z, et al. Digestive system is a potential route of COVID-19: an analysis of single- cell coexpression pattern of key proteins in viral entry process. Gut. 2020;69:1010–8.[HTTP]

    9. Xiao F, Tang M, Zheng X, Liu Y, Li X, Shan H. Evidence for Gastrointestinal Infection of SARS-CoV-2. Gastroenterology. 2020 May;158(6):1831-33.e3. doi: 10.1053/j.gastro.2020.02.055.[CROSSREF]

    10. Baj J, Karakuła-Juchnowicz H, Teresiński G, Buszewicz G, Ciesielka M, Sitarz E, et al. COVID-19: Specific and Non-Specific Clinical Manifestations and Symptoms: The Current State of Knowledge. J Clin Med. 2020 Jun 5;9(6):1753. doi: 10.3390/jcm9061753.[CROSSREF]

    11. Hajifathalian K, Mahadev S, Schwartz RE, Shah S, Sampath K, Schnoll-Sussman F, et al. SARS-COV-2 infection (coronavirus disease 2019) for the gastrointestinal consultant. World J Gastroenterol. 2020 Apr 14;26(14):1546- 53. doi: 10.3748/wjg.v26.i14.1546.[CROSSREF]

    12. Wu Y, Guo C, Tang L, Hong Z, Zhou J, Dong X, et al. Prolonged presence of SARS-CoV-2 viral RNA in faecal samples. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 May;5(5):434-5. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30083-2.[CROSSREF]

    13. Neurath MF. COVID-19 and immunomodulation in IBD. Gut. 2020 Jul;69(7):1335-42. doi: 10.1136/gutjnl-2020-321269.[CROSSREF]

    14. Hunt RH, East JE, Lanas A, Malfertheiner P, Satsangi J, Scarpignato C, et al. COVID-19 and Gastrointestinal Disease: Implications for the Gastroenterologist. Dig Dis. 2021;39(2):119-39. doi: 10.1159/000512152.[CROSSREF]

    15. Massironi S, Viganò C, Dioscoridi L, Filippi E, Pagliarulo M, Manfredi G, et al. Endoscopic Findings in Patients Infected With 2019 Novel Coronavirus in Lombardy, Italy. Clin Gastroenterol Hepatol. 2020 Sep;18(10):2375-7. doi: 10.1016/j.cgh.2020.05.045.[CROSSREF]

    16. Popadic V, Klasnja S, Milic N, Rajovic N, Aleksic A, Milenkovic M, et al. Predictors of Mortality in Critically Ill COVID-19 Patients Demanding High Oxygen Flow: A Thin Line between Inflammation, Cytokine Storm, and Coagulopathy. Oxid Med Cell Longev. 2021 Apr 20;2021:6648199. doi: 10.1155/2021/6648199.[CROSSREF]

    17. Monteleone G, Ardizzone S. Are Patients with Inflammatory Bowel Disease at Increased Risk for Covid-19 Infection? J Crohns Colitis. 2020 Sep 16;14(9):1334-6. doi: 10.1093/ecco-jcc/jjaa061.[CROSSREF]

    18. Xu L, Liu J, Lu M, Yang D, Zheng X. Liver injury during highly pathogenic human coronavirus infections. Liver Int. 2020 May;40(5):998-1004. doi: 10.1111/liv.14435.[CROSSREF]

    19. Garrido I, Liberal R, Macedo G. Review article: COVID-19 and liver disease-what we know on 1st May 2020. Aliment Pharmacol Ther. 2020 Jul;52(2):267- 75. doi: 10.1111/apt.15813.[CROSSREF]

    20. Jothimani D, Venugopal R, Abedin MF, Kaliamoorthy I, Rela M. COVID-19 and the liver. J Hepatol. 2020 Nov;73(5):1231-40. doi: 10.1016/j.jhep.2020.06.006.[CROSSREF]

    21. Banales JM, Huebert RC, Karlsen T, Strazzabosco M, LaRusso NF, Gores GJ. Cholangiocyte pathobiology. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2019 May;16(5):269-81. doi: 10.1038/s41575-019-0125-y.[CROSSREF]

    22. Bertolini A, van de Peppel IP, Bodewes FAJA, Moshage H, Fantin A, Farinati F, et al. Abnormal Liver Function Tests in Patients With COVID-19: Relevance and Potential Pathogenesis. Hepatology. 2020 Nov;72(5):1864-72. doi: 10.1002/hep.31480.[CROSSREF]

    23. Li J, Fan JG. Characteristics and Mechanism of Liver Injury in 2019 Coronavirus Disease. J Clin Transl Hepatol. 2020 Mar 28;8(1):13-7. doi: 10.14218/ JCTH.2020.00019.[CROSSREF]

    24. Bangash MN, Patel J, Parekh D. COVID-19 and the liver: little cause for concern. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Jun;5(6):529-30. doi: 10.1016/ S2468-1253(20)30084-4.[CROSSREF]

    25. Sun J, Aghemo A, Forner A, Valenti L. COVID-19 and liver disease. Liver Int. 2020 Jun;40(6):1278-81. doi: 10.1111/liv.14470.[CROSSREF]

    26. Hajifathalian K, Krisko T, Mehta A, Kumar S, Schwartz R, Fortune B, et al.; WCM-GI research group∗. Gastrointestinal and Hepatic Manifestations of 2019 Novel Coronavirus Disease in a Large Cohort of Infected Patients From New York: Clinical Implications. Gastroenterology. 2020 Sep;159(3):1137-40. e2. doi: 10.1053/j.gastro.2020.05.010.[CROSSREF]

    27. Mohammed A, Paranji N, Chen PH, Niu B. COVID-19 in Chronic Liver Disease and Liver Transplantation: A Clinical Review. J Clin Gastroenterol. 2021 Mar 1;55(3):187-94. doi: 10.1097/MCG.0000000000001481.[CROSSREF]

    28. Wang Y, Liu S, Liu H, Li W, Lin F, Jiang L, et al. SARS-CoV-2 infection of the liver directly contributes to hepatic impairment in patients with COVID-19. J Hepatol. 2020;73(4):807–16.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Villapol S. Gastrointestinal symptoms associated with COVID-19: impact on the gut microbiome. Transl Res. 2020 Dec;226:57-69. doi: 10.1016/j. trsl.2020.08.004.[CROSSREF]

2. Lu H, Stratton CW, Tang YW. Outbreak of pneumonia of unknown etiology in Wuhan, China: The mystery and the miracle. J Med Virol. 2020 Apr;92(4):401- 2. doi: 10.1002/jmv.25678.[CROSSREF]

3. Lu R, Zhao X, Li J, Niu P, Yang B, Wu H, et al. Genomic characterisation and epidemiology of 2019 novel coronavirus: implications for virus origins and receptor binding. Lancet. 2020 Feb 22;395(10224):565-74. doi: 10.1016/ S0140-6736(20)30251-8.[CROSSREF]

4. Yeo C, Kaushal S, Yeo D. Enteric involvement of coronaviruses: is faecal-oral transmission of SARS-CoV-2 possible? Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Apr;5(4):335-7. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30048-0.[CROSSREF]

5. Galanopoulos M, Gkeros F, Doukatas A, Karianakis G, Pontas C, Tsoukalas N, et al. COVID-19 pandemic: Pathophysiology and manifestations from the gastrointestinal tract. World J Gastroenterol. 2020 Aug 21;26(31):4579-88. doi: 10.3748/wjg.v26.i31.4579.[CROSSREF]

6. Schmulson M, Dávalos MF, Berumen J. Beware: Gastrointestinal symptoms can be a manifestation of COVID-19. Rev Gastroenterol Mex (Engl Ed). 2020 Jul-Sep;85(3):282-7. English, Spanish. doi: 10.1016/j.rgmx.2020.04.001.[CROSSREF]

7. Chai X, Hu L, Zhang Y, et al. Specific ACE2 expression in cholangiocytes may cause liver damage after 2019-nCoV infection. bioRxiv. 2020;[HTTP]

8. Zhang H, Kang Z, Gong H, Xu D, Wang J, Li Z, et al. Digestive system is a potential route of COVID-19: an analysis of single- cell coexpression pattern of key proteins in viral entry process. Gut. 2020;69:1010–8.[HTTP]

9. Xiao F, Tang M, Zheng X, Liu Y, Li X, Shan H. Evidence for Gastrointestinal Infection of SARS-CoV-2. Gastroenterology. 2020 May;158(6):1831-33.e3. doi: 10.1053/j.gastro.2020.02.055.[CROSSREF]

10. Baj J, Karakuła-Juchnowicz H, Teresiński G, Buszewicz G, Ciesielka M, Sitarz E, et al. COVID-19: Specific and Non-Specific Clinical Manifestations and Symptoms: The Current State of Knowledge. J Clin Med. 2020 Jun 5;9(6):1753. doi: 10.3390/jcm9061753.[CROSSREF]

11. Hajifathalian K, Mahadev S, Schwartz RE, Shah S, Sampath K, Schnoll-Sussman F, et al. SARS-COV-2 infection (coronavirus disease 2019) for the gastrointestinal consultant. World J Gastroenterol. 2020 Apr 14;26(14):1546- 53. doi: 10.3748/wjg.v26.i14.1546.[CROSSREF]

12. Wu Y, Guo C, Tang L, Hong Z, Zhou J, Dong X, et al. Prolonged presence of SARS-CoV-2 viral RNA in faecal samples. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 May;5(5):434-5. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30083-2.[CROSSREF]

13. Neurath MF. COVID-19 and immunomodulation in IBD. Gut. 2020 Jul;69(7):1335-42. doi: 10.1136/gutjnl-2020-321269.[CROSSREF]

14. Hunt RH, East JE, Lanas A, Malfertheiner P, Satsangi J, Scarpignato C, et al. COVID-19 and Gastrointestinal Disease: Implications for the Gastroenterologist. Dig Dis. 2021;39(2):119-39. doi: 10.1159/000512152.[CROSSREF]

15. Massironi S, Viganò C, Dioscoridi L, Filippi E, Pagliarulo M, Manfredi G, et al. Endoscopic Findings in Patients Infected With 2019 Novel Coronavirus in Lombardy, Italy. Clin Gastroenterol Hepatol. 2020 Sep;18(10):2375-7. doi: 10.1016/j.cgh.2020.05.045.[CROSSREF]

16. Popadic V, Klasnja S, Milic N, Rajovic N, Aleksic A, Milenkovic M, et al. Predictors of Mortality in Critically Ill COVID-19 Patients Demanding High Oxygen Flow: A Thin Line between Inflammation, Cytokine Storm, and Coagulopathy. Oxid Med Cell Longev. 2021 Apr 20;2021:6648199. doi: 10.1155/2021/6648199.[CROSSREF]

17. Monteleone G, Ardizzone S. Are Patients with Inflammatory Bowel Disease at Increased Risk for Covid-19 Infection? J Crohns Colitis. 2020 Sep 16;14(9):1334-6. doi: 10.1093/ecco-jcc/jjaa061.[CROSSREF]

18. Xu L, Liu J, Lu M, Yang D, Zheng X. Liver injury during highly pathogenic human coronavirus infections. Liver Int. 2020 May;40(5):998-1004. doi: 10.1111/liv.14435.[CROSSREF]

19. Garrido I, Liberal R, Macedo G. Review article: COVID-19 and liver disease-what we know on 1st May 2020. Aliment Pharmacol Ther. 2020 Jul;52(2):267- 75. doi: 10.1111/apt.15813.[CROSSREF]

20. Jothimani D, Venugopal R, Abedin MF, Kaliamoorthy I, Rela M. COVID-19 and the liver. J Hepatol. 2020 Nov;73(5):1231-40. doi: 10.1016/j.jhep.2020.06.006.[CROSSREF]

21. Banales JM, Huebert RC, Karlsen T, Strazzabosco M, LaRusso NF, Gores GJ. Cholangiocyte pathobiology. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2019 May;16(5):269-81. doi: 10.1038/s41575-019-0125-y.[CROSSREF]

22. Bertolini A, van de Peppel IP, Bodewes FAJA, Moshage H, Fantin A, Farinati F, et al. Abnormal Liver Function Tests in Patients With COVID-19: Relevance and Potential Pathogenesis. Hepatology. 2020 Nov;72(5):1864-72. doi: 10.1002/hep.31480.[CROSSREF]

23. Li J, Fan JG. Characteristics and Mechanism of Liver Injury in 2019 Coronavirus Disease. J Clin Transl Hepatol. 2020 Mar 28;8(1):13-7. doi: 10.14218/ JCTH.2020.00019.[CROSSREF]

24. Bangash MN, Patel J, Parekh D. COVID-19 and the liver: little cause for concern. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Jun;5(6):529-30. doi: 10.1016/ S2468-1253(20)30084-4.[CROSSREF]

25. Sun J, Aghemo A, Forner A, Valenti L. COVID-19 and liver disease. Liver Int. 2020 Jun;40(6):1278-81. doi: 10.1111/liv.14470.[CROSSREF]

26. Hajifathalian K, Krisko T, Mehta A, Kumar S, Schwartz R, Fortune B, et al.; WCM-GI research group∗. Gastrointestinal and Hepatic Manifestations of 2019 Novel Coronavirus Disease in a Large Cohort of Infected Patients From New York: Clinical Implications. Gastroenterology. 2020 Sep;159(3):1137-40. e2. doi: 10.1053/j.gastro.2020.05.010.[CROSSREF]

27. Mohammed A, Paranji N, Chen PH, Niu B. COVID-19 in Chronic Liver Disease and Liver Transplantation: A Clinical Review. J Clin Gastroenterol. 2021 Mar 1;55(3):187-94. doi: 10.1097/MCG.0000000000001481.[CROSSREF]

28. Wang Y, Liu S, Liu H, Li W, Lin F, Jiang L, et al. SARS-CoV-2 infection of the liver directly contributes to hepatic impairment in patients with COVID-19. J Hepatol. 2020;73(4):807–16.[CROSSREF]

1. Villapol S. Gastrointestinal symptoms associated with COVID-19: impact on the gut microbiome. Transl Res. 2020 Dec;226:57-69. doi: 10.1016/j. trsl.2020.08.004.[CROSSREF]

2. Lu H, Stratton CW, Tang YW. Outbreak of pneumonia of unknown etiology in Wuhan, China: The mystery and the miracle. J Med Virol. 2020 Apr;92(4):401- 2. doi: 10.1002/jmv.25678.[CROSSREF]

3. Lu R, Zhao X, Li J, Niu P, Yang B, Wu H, et al. Genomic characterisation and epidemiology of 2019 novel coronavirus: implications for virus origins and receptor binding. Lancet. 2020 Feb 22;395(10224):565-74. doi: 10.1016/ S0140-6736(20)30251-8.[CROSSREF]

4. Yeo C, Kaushal S, Yeo D. Enteric involvement of coronaviruses: is faecal-oral transmission of SARS-CoV-2 possible? Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Apr;5(4):335-7. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30048-0.[CROSSREF]

5. Galanopoulos M, Gkeros F, Doukatas A, Karianakis G, Pontas C, Tsoukalas N, et al. COVID-19 pandemic: Pathophysiology and manifestations from the gastrointestinal tract. World J Gastroenterol. 2020 Aug 21;26(31):4579-88. doi: 10.3748/wjg.v26.i31.4579.[CROSSREF]

6. Schmulson M, Dávalos MF, Berumen J. Beware: Gastrointestinal symptoms can be a manifestation of COVID-19. Rev Gastroenterol Mex (Engl Ed). 2020 Jul-Sep;85(3):282-7. English, Spanish. doi: 10.1016/j.rgmx.2020.04.001.[CROSSREF]

7. Chai X, Hu L, Zhang Y, et al. Specific ACE2 expression in cholangiocytes may cause liver damage after 2019-nCoV infection. bioRxiv. 2020;[HTTP]

8. Zhang H, Kang Z, Gong H, Xu D, Wang J, Li Z, et al. Digestive system is a potential route of COVID-19: an analysis of single- cell coexpression pattern of key proteins in viral entry process. Gut. 2020;69:1010–8.[HTTP]

9. Xiao F, Tang M, Zheng X, Liu Y, Li X, Shan H. Evidence for Gastrointestinal Infection of SARS-CoV-2. Gastroenterology. 2020 May;158(6):1831-33.e3. doi: 10.1053/j.gastro.2020.02.055.[CROSSREF]

10. Baj J, Karakuła-Juchnowicz H, Teresiński G, Buszewicz G, Ciesielka M, Sitarz E, et al. COVID-19: Specific and Non-Specific Clinical Manifestations and Symptoms: The Current State of Knowledge. J Clin Med. 2020 Jun 5;9(6):1753. doi: 10.3390/jcm9061753.[CROSSREF]

11. Hajifathalian K, Mahadev S, Schwartz RE, Shah S, Sampath K, Schnoll-Sussman F, et al. SARS-COV-2 infection (coronavirus disease 2019) for the gastrointestinal consultant. World J Gastroenterol. 2020 Apr 14;26(14):1546- 53. doi: 10.3748/wjg.v26.i14.1546.[CROSSREF]

12. Wu Y, Guo C, Tang L, Hong Z, Zhou J, Dong X, et al. Prolonged presence of SARS-CoV-2 viral RNA in faecal samples. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 May;5(5):434-5. doi: 10.1016/S2468-1253(20)30083-2.[CROSSREF]

13. Neurath MF. COVID-19 and immunomodulation in IBD. Gut. 2020 Jul;69(7):1335-42. doi: 10.1136/gutjnl-2020-321269.[CROSSREF]

14. Hunt RH, East JE, Lanas A, Malfertheiner P, Satsangi J, Scarpignato C, et al. COVID-19 and Gastrointestinal Disease: Implications for the Gastroenterologist. Dig Dis. 2021;39(2):119-39. doi: 10.1159/000512152.[CROSSREF]

15. Massironi S, Viganò C, Dioscoridi L, Filippi E, Pagliarulo M, Manfredi G, et al. Endoscopic Findings in Patients Infected With 2019 Novel Coronavirus in Lombardy, Italy. Clin Gastroenterol Hepatol. 2020 Sep;18(10):2375-7. doi: 10.1016/j.cgh.2020.05.045.[CROSSREF]

16. Popadic V, Klasnja S, Milic N, Rajovic N, Aleksic A, Milenkovic M, et al. Predictors of Mortality in Critically Ill COVID-19 Patients Demanding High Oxygen Flow: A Thin Line between Inflammation, Cytokine Storm, and Coagulopathy. Oxid Med Cell Longev. 2021 Apr 20;2021:6648199. doi: 10.1155/2021/6648199.[CROSSREF]

17. Monteleone G, Ardizzone S. Are Patients with Inflammatory Bowel Disease at Increased Risk for Covid-19 Infection? J Crohns Colitis. 2020 Sep 16;14(9):1334-6. doi: 10.1093/ecco-jcc/jjaa061.[CROSSREF]

18. Xu L, Liu J, Lu M, Yang D, Zheng X. Liver injury during highly pathogenic human coronavirus infections. Liver Int. 2020 May;40(5):998-1004. doi: 10.1111/liv.14435.[CROSSREF]

19. Garrido I, Liberal R, Macedo G. Review article: COVID-19 and liver disease-what we know on 1st May 2020. Aliment Pharmacol Ther. 2020 Jul;52(2):267- 75. doi: 10.1111/apt.15813.[CROSSREF]

20. Jothimani D, Venugopal R, Abedin MF, Kaliamoorthy I, Rela M. COVID-19 and the liver. J Hepatol. 2020 Nov;73(5):1231-40. doi: 10.1016/j.jhep.2020.06.006.[CROSSREF]

21. Banales JM, Huebert RC, Karlsen T, Strazzabosco M, LaRusso NF, Gores GJ. Cholangiocyte pathobiology. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2019 May;16(5):269-81. doi: 10.1038/s41575-019-0125-y.[CROSSREF]

22. Bertolini A, van de Peppel IP, Bodewes FAJA, Moshage H, Fantin A, Farinati F, et al. Abnormal Liver Function Tests in Patients With COVID-19: Relevance and Potential Pathogenesis. Hepatology. 2020 Nov;72(5):1864-72. doi: 10.1002/hep.31480.[CROSSREF]

23. Li J, Fan JG. Characteristics and Mechanism of Liver Injury in 2019 Coronavirus Disease. J Clin Transl Hepatol. 2020 Mar 28;8(1):13-7. doi: 10.14218/ JCTH.2020.00019.[CROSSREF]

24. Bangash MN, Patel J, Parekh D. COVID-19 and the liver: little cause for concern. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Jun;5(6):529-30. doi: 10.1016/ S2468-1253(20)30084-4.[CROSSREF]

25. Sun J, Aghemo A, Forner A, Valenti L. COVID-19 and liver disease. Liver Int. 2020 Jun;40(6):1278-81. doi: 10.1111/liv.14470.[CROSSREF]

26. Hajifathalian K, Krisko T, Mehta A, Kumar S, Schwartz R, Fortune B, et al.; WCM-GI research group∗. Gastrointestinal and Hepatic Manifestations of 2019 Novel Coronavirus Disease in a Large Cohort of Infected Patients From New York: Clinical Implications. Gastroenterology. 2020 Sep;159(3):1137-40. e2. doi: 10.1053/j.gastro.2020.05.010.[CROSSREF]

27. Mohammed A, Paranji N, Chen PH, Niu B. COVID-19 in Chronic Liver Disease and Liver Transplantation: A Clinical Review. J Clin Gastroenterol. 2021 Mar 1;55(3):187-94. doi: 10.1097/MCG.0000000000001481.[CROSSREF]

28. Wang Y, Liu S, Liu H, Li W, Lin F, Jiang L, et al. SARS-CoV-2 infection of the liver directly contributes to hepatic impairment in patients with COVID-19. J Hepatol. 2020;73(4):807–16.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh