Čuvena priča o imunitetu
Imunitetom do zdravlja
U svakodnevnom životu često koristimo reč “imunitet”, i fraze kao što su “jak imunitet” ili “pad imuniteta”, ali šta to suštinski znači? Imunitet, ili imunski sistem, predstavlja odbrambeni sistem organizma, koji nas različitim mehanizmima čuva od infekcija, bolesti i drugih vidova biološke i hemijske opasnosti.
Medicina deli imunitet na dve vrste – urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični).
Urođeni imunitet je nešto sa čime se rađamo, prisutan je i pre pojave izazivača imunskog odgovora. Nasleđuje se od majke, putem antitela preko posteljice, a malo kasnije dojenjem. Predstavlja našu prirodnu barijeru i prvu liniju odbrane. Na opasne agense reaguje isto, tj. nespecifično. Stečeni imunitet se razvija postepeno tokom života i nakon susreta sa različitim pretnjama po naše telo. Specifično reaguje na svaki antigen, jer prethodno pamti svaki kontakt.
Postoji još jedna, složenija, podela imuniteta, na aktivni i pasivni.
Aktivni imunitet nastaje kao rezultat izloženosti organizma određenom antigenu, kada on stimuliše imunski sistem da proizvede antitela protiv njega. Prirodni aktivni imunitet “pamti”, što mu omogućava adekvatnu, brzu odbrambenu reakciju pri sledećim kontaktom sa istim agensom. Veštački aktivni imunitet nastaje osnaživanjem organizma za borbu uvođenjem umrtvljenog ili oslabljenog uzročnika bolesti putem vakcinacije. Pasivan imunitet je onaj kada osoba u organizmu ima antitela protiv određenog agensa, a ta antitela je dobila, kao kada antitela novorođenče dobija od majke. Veštački nastaje davanjem gotovih antitela u vidu imunoglobulina i imunoseruma.
U većini slučajeva imunitet obavlja svoju ulogu veoma dobro, ali nažalost, to nije uvek tako.
Moramo biti odgovorni, moramo stalno davati veliku pažnju svom imunskom sistemu kako bi on bio u stanju da na pravi način odreaguje kada dođe u kontakt sa opasnošću. To treba da radimo i dok smo zdravi, a ne samo onda kada se bolest već razvije, jer tada je naš organizam već oslabljen, i nema pun kapacitet da se izbori. To dovodi do izraženije reakcije tela na infekciju, do težeg savladavanja bolesti, i u najgorem slučaju, do fatalnog ishoda.
Zašto dolazi do slabljenja imuniteta?
Najčešći uzroci su infekcije, hronične bolesti, stres, nepravilna ishrana, previše intelektualnog i fizičkog rada, nedovoljno kvalitetan odmor, nedostatak sna, nedovoljno fizičke aktivnosti, neadekvatna higijena i mnogi drugi faktori rizika.
Kako ćemo znati da je naš imunski sistem u opasnosti?
Simptomi pada imuniteta mogu biti različiti. Prvo i najčešće se javljaju umor, malaksalost, osećaj iscrpljenosti. Čest je osećaj hladnoće. Javljaju se uporne infekcije, povišena telesna temperatura. Može doći i do uvećanja limfnih čvorova. Alergije, promene na koži (ekcem, akne, herpes...), perutanje kože, rane teško zarastaju, kosa opada, nokti su krti. Osoba gubi na telesnoj masi.
Kako sprečiti slabljenje imuniteta?
Za dobar imunitet je presudni su zdravi stilovi života! Dovoljno kvalitetnog sna, redovna fizička aktivnost više puta nedeljno, boravak u prirodi, eliminisanje uzročnika stresa, štetnih navika (pre svega pušenja i unosa alkohola), redovno opuštanje u bezbednoj i prijatnoj okolini. Nephodno je uložiti vreme i energiju u zdravu ishranu, obezbediti dovoljan unos vode i sprovoditi adekvatne mere lične higijene. Važno je da se jačanju imunskog sistema posvetimo tokom cele godine, a ne samo kada se pojave simptomi tzv. pada imuniteta, ili bolesti. Na kraju, ne zaboravite osmeh i radost!
Dr Katarina Milisavljević