Koliko nas je pandemija KOVID-19 promenila? Iskustva Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“

U cilju očuvanja i unapređenja javnog zdravlja, vodeći se preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, izradila strategiju zaštite mentalnog zdravlja stanovništva tokom pandemije KOVID-19 oboljenja. U ovom radu ukratko su prikazane neke konkretne aktivnosti koje je Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ sprovela tokom aktuelne KOVID-19 pandemije.

UVOD

Sve zemlje sveta su trenutno pogođene pandemijom izazvanom novim korona virusom označenim kao SARS-KoV-2 [1]. Prvi slučajevi infekcije SARS-KoV-2 virusom registrovani su krajem 2019. godine u provinciji Hubej, u Narodnoj Republici Kini, i inicijalno su opisivani kao atipične pneumonije nepoznate etiologije [2]. Od tada je širom sveta od ove bolesti obolelo više od 187 miliona ljudi, dok je preko 4 miliona preminulo [3].

Za sada nema istraživanja koja jasno upućuju na povećanje učestalosti mentalnih poremećaja tokom aktuelne pandemije. Ipak, epidemija je povezana sa povećanom izloženošću ljudi faktorima rizika za oboljevanje, tako da je neophodno dalje praćenje njenog uticaja na mentalno zdravlje. Ponavljana, dobro dizajnirana istraživanja su važna radi praćenja potreba populacije, kako bi se dostupni resursi preusmerili u one delove sistema za zaštitu mentalnog zdravlja koji trpe najveći pritisak [4],[5],[6],[7],[8],[9].

U cilju očuvanja i unapređenja javnog zdravlja, vodeći se preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, izradila strategiju zaštite mentalnog zdravlja stanovništva tokom pandemije KOVID-19 oboljenja [10]. Od samog početka epidemije, Klinika preduzima brojne aktivnosti koje se odnose na unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva Republike Srbije, poput primene telemedicine, imunizacije protiv KOVID-19 oboljenja, savetodavnog rada sa građanima, sprovođenja javno zdravstvenih kampanja, treninga i radionica, itd. U ovom radu će ukratko biti prikazane neke konkretne aktivnosti koje je Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ sprovela tokom aktuelne pandemije KOVID-19 infekcije.

TELEMEDICINA

Pod telemedicinom se podrazumeva pružanje zdravstvenih usluga putem informacionih i telekomunikacionih tehnologija, bez obzira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge, pacijent, medicinska informacija ili oprema [11].

Tokom pandemije KOVID-19, počela je masovna primena telemedicine u skoro svim granama medicine, kako bi se omogućilo pružanje medicinskih usluga uz poštovanje epidemioloških mera, te osigurala pomoć i podrška osetljivim populacijama [12]. Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, započela uvođenja telemedicine u svrhu zaštite mentalnog zdravlja, već početkom 2019. godine, kada je na Klinici otvorena besplatna Nacionalna linija za prevenciju samoubistva. Sa pojavom prvih slučajeva KOVID-19 infekcije u Republici Srbiji, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je na Klinici, 16. marta 2020. godine, otvorilo i besplatnu Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne podrške u uslovima epidemije KOVID-19 oboljenja. Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije, 15. maja 2021. godine je otvorena i linija „Kako si?“, namenjena adolescentima, njihovim roditeljima, ali i drugima koji se direktno ili indirektno susreću sa problemima mentalnog zdravlja, u ovom posebno osetljivom periodu života. U cilju centralizacije, pomenute linije su, 15. maja 2021. godine, objedinjene u jedinstveni besplatni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, na broju 0800/309-309, čijim pozivanjem korisnici mogu odabrati jednu od tri ponuđene opcije, odnosno vrste psihološke pomoći. Linija je na raspolaganju građanima 24 časa dnevno, svakog dana, tokom cele godine. Do sada je na ovaj način realizovano preko 30.000 intervencija.

Podršku, savetodavni rad, kratke psihoterapijske (krizne) intervencije, kao i preporuke u vezi sa već propisanom farmakoterapijom, pružaju obučeni zdravstveni radnici i saradnici Klinike, čiji rad kontinuirano nadziru edukovani psihoterapeuti.

IMUNIZACIJA PROTIV KOVID-19 INFEKCIJE

Osobe sa mentalnim smetnjama predstavljaju populaciju koja je pod visokim rizikom od povećanog morbiditeta, ali i mortaliteta od KOVID-19 oboljenja [13], što se dovodi u vezu sa povećanom zastupljenošću gojaznosti, metaboličkih i kardiovaskularnih poremećaja kod ove osetljive grupe [14]. Dokazano je da osobe sa mentalnim poremećajima, a prvenstveno oni koji pate od shizofrenije, žive i 15 do 20 godina kraće nego opšta populacija [15]. Ovo je posebno značajno za osobe koje se nalaze na bolničkom lečenju, odnosno u uslovima gde je povećan rizik od zaražavanja virusom SARS-KoV-2, zbog neizbežnih kontakata sa drugim pacijentima, ali i medicinskim osobljem [16]. Stoga, brojni autori smatraju da se osobama sa mentalnim smetnjama mora obezbediti rani pristup imunizaciji protiv KOVID-19 infekcije [13],[17],[18],[19].

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je, već početkom marta 2021. godine, u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd, započela sa imunizacijom pacijenata na odeljenjima za produženo lečenje i psihosocijalnu rehabilitaciju, nakon čega je usledila imunizacija i ostalih zainteresovanih pacijenata na stacionarnom lečenju, naravno, tek nakon potpisivanja informisane saglasnosti. Po dobijanju odobrenja Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja Republike Srbije, i u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, na Klinici je otvoren vakcinalni punkt za osobe sa mentalnim smetnjama i njihove porodice, zaposlene u zdravstvenom sistemu i druge građane. Na Klinici su na raspolaganju vakcine Astra-Zeneca, Pfizer i Sinopharm. Klinika će i u narednom periodu nastaviti sa aktivnom imunizacijom protiv KOVID-19 infekcije i time dati doprinos postizanju kolektivnog imuniteta, koji je Vlada Republike Srbije označila kao prioritet u borbi protiv aktuelne pandemije.

RAD SA ZAPOSLENIMA U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Sindrom sagorevanja na poslu kod zdravstvenih radnika nije nova pojava. Svakodnevna briga o tuđem životu i zdravlju, kao i velika odgovornost i potreba za stalnim usavršavanjem, jesu neki od faktora koji zdravstvene radnike svrstavaju u grupu predisponiranu za razvoj ovog sindroma. Rizik od zaražavanja, socijalna izolacija, ekonomske konsekvence, opterećenost povećanim obimom posla i nedostatak satisfakcije zbog brojnih loših ishoda bolesti, jesu dodatni faktori povezani sa pandemijom koji su doveli do još većeg rizika od nastanka sindroma sagorevanja kod ove grupe zaposlenih [20]. Kao naročito ugrožene kategorije su se izdvojili medicinski tehničari, žene i zdravstveni radnici u jedinicama intenzivne nege, kod kojih najčešće dolazi do razvoja depresije, anksioznosti i nesanice. Negativne posledice ovog sindroma nisu rezervisane samo za zdravstvene radnike, već se odražavaju i na pacijente i zdravstveni sistem uopšte. Povezane su sa povećanim stopama lekarskih grešaka, smanjenom produktivnošću i smanjenjem kvaliteta zdravstvene zaštite, što dodatno opterećuje već prenapregnuti zdravstveni sistem [21].

U cilju rane i pravovremene intervencije usmerene na prevenciju i druge vidove zaštite mentalnog zdravlja zdravstvenih radnika, organizovana je psihosocijalna podrška u uslovima epidemije KOVID-19 infekcije, putem telefona i digitalnih platfomi (Skype i Zoom).

Takođe, u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje u Beogradu i Svetskom zdravstvenom organizacijom, krajem 2020. i početkom 2021. godine, realizovane su radionice i treninzi zaposlenih u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, u pet gradova u Srbiji, posvećeni prevenciji sindroma sagorevanja na radu i unapređenju mentalnog zdravlja zaposlenih, ali i korisnika zdravstvenih usluga.

CENTAR ZA MENTALNO ZDRAVLJE

Ministarstvo zdravlja, Klinika i Grad Beograd su, u februaru 2018. godine, otvorili prvi Centar za mentalno zdravlje na teritoriji Grada Beograda. Ovaj oblik vanbolničke psihijatrijske zdravstvene zaštite je do sada koristilo preko 15.000 građana. Tokom aktuelne pandemije, Centar za mentalno zdravlje je reorganizovao svoj rad, u smislu pružanja usluga iz preventivnog programa svim zainteresovanim licima putem telefona, kao i putem digitalnih platformi (Skype, Viber i WhatsApp). Pored bazičnih aktivnosti, uspostavljeni su partnerstvo i saradnja sa nevladinim sektorom, radi pružanja pomoći i podrške društveno osetljivim grupama podložnim diskriminaciji i stigmatizaciji zbog svog seksualnog opredeljenja ili rodnog identiteta. Takođe, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i u saradnji sa Udruženjem „Šansa za roditeljstvo“, nastavljeno je sprovođenje projekta psihosocijalne podrške parovima koji su u procesu vantelesne oplodnje.

JAVNO-ZDRAVSTVENE AKTIVNOSTI USMERENE NA OČUVANJE I UNAPREĐENJE MENTALNOG ZDRAVLJA STANOVNIŠTVA TOKOM PANDEMIJE KOVID-19 INFEKCIJE

Kao i svake godine, i tokom pandemije su obeleženi Svetski dan prevencije samoubistva (10. septembar) i Svetski dan mentalnog zdravlja (10. oktobar) na Trgu Republike u Beogradu, ali uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera. Zainteresovani građani su imali priliku da se testiraju na najučestalije mentalne poremećaje (anksioznost, depresija, demencija i sl.), obave savetodavni intervju sa stručnjacima iz domena mentalnog zdravlja, kao i da se, preko edukativnih brošura Klinike, dodatno informišu o različitim mentalnim stanjima i bolestima („Demencija“; „Depresija“; „Anksioznost“; „Samoubistvo nije rešenje“, itd.). Takođe, na Trgu Republike u Beogradu je, 15. maja 2021. godine, po prvi put obeležen i Međunarodni dan porodice, sa posebnim osvrtom na adolescente i probleme sa kojima se oni i članovi njihovih porodica susreću tokom pandemije KOVID-19 infekcije. Preko brošura „Adolescenti i KOVID-19“ i „Porodica u vreme pandemije KOVID-19“ građani su mogli da se dodatno informišu o načinima prilagođavanja aktuelnoj epidemiološkoj situaciji.

BOLNIČKO LEČENJE

Primarna delatnost Klinike se tokom cele epidemije nije prekidala. Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je sve vreme punim kapacitetom zbrinjavala urgentna stanja u psihijatriji i primala pacijente na bolničko lečenje kroz redovan rad i dvadesetčetvoročasovna dežurstva, pokrivajući potrebe celokupne teritorije Grada Beograda.

Pored toga, prateći potrebe zdravstvenog sistema i dinamiku epidemije, Klinika je, u decembru 2020. godine, postala deo kovid sistema. U saradnji sa Klinikom za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, deset posto posteljnog kapaciteta je odvojeno za lica sa mentalnim smetnjama obolelim od KOVID-19 infekcije, sa cele teritorije Republike Srbije. U ovom delu bolnice se, kroz multidisciplinarni rad, sprovode paralelno psihijatrijski tretman i kompletan protokol lečenja blagih i srednje teških kliničkih oblika KOVID-19 oboljenja, sa potrebom kiseoničke potpore do 15 l O₂ /min.

POUKE

Osim što nas je suočila sa brojnim teškim izazovima, pandemija KOVID-19 infekcije, naučila nas je mnogo čemu:

• Zdravstveni sistemi su dinamični i živi. Njihovi činioci i te kako mogu interagovati i ponašati se neočekivano. Stoga, stalna budnost, fleksibilnost, spremnost za promenu i kratkoročno predviđanje, jesu faktori koji dokazano mogu doneti pozitivni preokret.
• Organizacije, ipak, čine ljudi. Visoko organizovano rukovodstvo, motivisani zaposleni i standardi kvaliteta čine zlatno trojstvo koje favorizuje efikasnost.
• Javno zdravlje je najveći nacionalni resurs. Pandemija nas je podsetila koliko smo mogli i koliko je trebalo više da učinimo na polju preventive, promocije zdravlja i zdravstvenog prosvećivanja, još pre ove oluje koja je odnela živote, ranila ekonomije i politički potresla ceo svet.
• Mentalno zdravlje je integralni deo zdravlja, a adaptacija ličnosti i zrelost pojedinca najveći društveni kapital.
• Kriza je prilika da učimo šta su prave vrednosti i da vidimo bolje. Priznajmo – hipokrizija komformizma, egocentrične i materijalne kulture, ogoljena je u sudaru čoveka sa prirodom. Srećom, promenili smo se - na dobrobit, i zahvaljujući medicini, najvećim delom.