Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Za nama su skoro dve godine velikih izazova. Lekari i svi zdravstveni radnici su onaj deo našeg društva koji je pokazao beskompromisnu spremnost, požrtvovanost i neodustajanje u borbi za ljudske živote. U takvim okolnostima, rađanje jednog medicinskog časopisa kao što je Srpski medicinski časopis Lekarske komore bilo je, ne samo kolektivna želja, već i svojevrsni znak vitalnosti naše časne profesije i esnafa kojem pripadamo.
Učinili smo do sada zaista mnogo. Srpski medicinski časopis Lekarske komore je od početka osmišljen tako da svojom strukturom, sadržajem i uređivačko-izdavačkom politikom ispunjava sve kriterijume kvalitetnog stručno-naučnog glasila. Ispunili smo i sve uslove za njegovu katalogizaciju i, nadamo se, veoma brzo, uspešnu kategorizaciju. Prisutni smo, i u potpunosti dostupni, sa svim sadržajima, na elektronskim platformama, od internetske prezentacije do društvenih mreža. Sve je veći broj, ne samo rukopisa koje primamo, već i recenzenata koji su voljni da nam pomognu u našoj zajedničkoj nameri. Kreirali smo jedan motivisan i timski orijentisan uži uređivački kolegijum, sastavljen od priznatih lekara i eksperata, univerzitetskih nastavnika i stručnih saradnika različitih profila, sa ciljem širenja modernih medicinskih ideja i saznanja, kroz pristup koji, verujemo, garantuje kontinuirani napredak.
Sve to, naravno, nije dovoljno, ukoliko i ovakav vid razmene kvalitetnih informacija, (uključujući i polemične aspekte, koji su njihov neizostavni deo) suštinski ne utiče na bolju i sadržajniju stručnu svakodnevnicu. Zato je naša najvažnija uloga, zapravo i pre svega, edukativna. Želimo da Srpski medicinski časopis Lekarske komore postane eminentni i međunarodno priznati predstavnik srpske medicinske misli, referentno glasilo naše medicinske prakse i mesto gde će naša stručno-naučna javnost moći da predstavi one autentične stavove i iskustva kojima će zaštita zdravlja i lečenje naših pacijenata, kao osnovna misija naše profesije, biti unapređeni, a ti stavovi i iskustva dostupni i primenljivi u svakom segmentu zdravstvenog sistema.
I u ovom broju objavljujemo radove sa širokim dijapazonom stručno-naučnih tema i profila. Smatramo velikim uspehom da već drugu svesku posvećujemo i najaktuelnijim saznanjima o pandemiji KOVID-19 oboljenja i njenom uticaju na zdravstveni sistem i zdravlje pojedinca i društva. Svojim posebnim uspehom smatramo i činjenicu da sve veći broj mladih koleginica i kolega odlučuje da svoja postignuća podeli sa lekarskom javnošću upravo preko našeg Časopisa.
Izdvajamo rad Marije Zdravković i grupe saradnika, koji opisuju zlatni standard u neinvazivnoj dijagnostici post-KOVID mioperikarditisnog sindroma.
Nađa Marić i saradnici su predstavili preliminarne podatke o depresivnosti u Srbiji tokom pandemije KOVID-19 infekcije.
Originalni rad Ivane Damnjanović i saradnika je rezultat retrospektivne petogodišnje studije o kliničkim, imunofenotipskim i citogenetskim osobinama bolesnika sa akutnom limfoblastnom leukemijom, postizanju remisije, zastupljenosti rezistentnih oblika, i stopi relapsa.
U svom radu, Milica Milošević i saradnici su evaluirali razvoj infekcije nakon autologne transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (ATMĆH), u kohorti pacijenata sa limfomom.
Autori Dejan Dudok i Marijana Virijević su uočili da visoke vrednosti serumskog feritina, pri dijagnozi akutne mijeloidne leukemije, koreliraju sa pojavom sepse u indukcionoj fazi lečenja, kao i sa većom incidencijom prevremene smrti.
U svom radu, Jelena Aritonović Pribaković i saradnici su pokazali da je stalni i produženi nadzor nad pacijentima obolelim od KOVID-19 infekcije neophodan, jer se pleuralni izliv može javiti i kod mlađih pacijenata bez komorbiditeta i sa lakšom kliničkom slikom KOVID-19 infekcije.
Ana Sekulić i saradnici su opisali komplikacije antikoagulantne terapije kod pacijenta obolelog od KOVID-19 infekcije, kod kojeg se razvio retroperitonealni hematom.
U svom preglednom radu, Milan Latas i saradnici ističu potrebu za formiranjem specijalizovanih službi za podršku i pomoć pacijentima sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem tokom KOVID-19 infekcije.
U pregledu literature Marije Branković i saradnika izloženi su klinički značajni podaci koji se odnose na lečenje pacijenata obolelih od KOVID-19 infekcije sa gastrointestinalnim tegobama, koje mogu biti prvi i jedini simptom infekcije.
Sistematski pregled literature Jovice Milovanovića i saradnika pokazuje da je upotreba antibiotika na globalnom nivou nesrazmerno velika kod pacijenata lečenih od KOVID-19 infekcije, što će znatno uticati i na globalnu antimikrobnu rezistenciju.
Slaviša Zagorac predstavlja pregled literature o značaju započinjanja terapije metilprednizolonom u toku prvih osam sati od povređivanja kičmene moždine.
Poslednji rad u ovom broju časopisa je rad Radmile Sparić i saradnika, koji detaljno opisuje PALM- -COEIN klasifikaciju patoloških krvarenja iz materice.
Verujemo da ćemo zajedno još bolje i uspešnije nastaviti promovisanje vrhunskih profesionalnih vrednosti.
Dozvolite nam da, u ime uredništva Časopisa, svima poželimo zdraviju, uspešniju i mirniju Novu 2022. godinu i srećan Božić!
