Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Originalni rad

Bakterijske infekcije kod bolesnika u programu alogene transplantacije koštane srži

Stefan Stanković1, Irena Đunić1
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za hematologiju, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Bakterijske infekcije su česte među bolesnicima u programu alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze. Infekcije su najčešći uzrok oboljevanja i umiranja transplantiranih pacijenata. Najčešći patogeni su bakterije Staphylococcus i Enterobacteriaceae, koje izazivaju približno po 25% bakterijskih infekcija, a prate ih Enterococcus i P. aeruginosa.

Cilj: Cilj rada jeste određivanje učestalosti bakterijskih infekcija kod pacijenata u programu alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i određivanje epidemiološke situacije, učestalosti različitih oblika kliničke slike bakterijskih infekcija i njihovog uticaja na preživljavanje.

Materijali i metode: U retrospektivnu kohortnu studiju uključeno je 58 bolesnika. Prisustvo bakterija određivano je standardnom bakteriološkom kultivacijom iz uzoraka. Dijagnoza lokalizovane bakterijske infekcije donosi se na osnovu postojanja karakterističnih kliničkih znakova, uz bakteriološku potvrdu. Klinička dijagnoza sepse postavlja se na osnovu pozitivne hemokulture i postojanja sistemskog inflamatornog odgovora. Lečenje bakterijske infekcije počinje se empirijski, a nastavlja antibioticima po antibiogramu. Preživljavanje bolesnika analizirano je Kaplan-Majerovom metodom i upoređivano uz pomoć log-rank testa.

Rezultati: Bakterijske infekcije su se javile kod 15 (25,9%) pacijenata. Najčešći izazivači su bile Gram-negativne bakterije (65,2%). Najčešća klinička slika je bila sepsa (59,0%). Letalitet od bakterijskih infekcija je bio 60,0%. Na osnovu Kaplan- -Majerove krive, medijana preživljavanja bez bakterijskih infekcija je iznosila 106,0 meseci (95% CI 85,2 – 163,3), dok je za pacijente sa bakterijskim infekcijama iznosila 14,0 (95% CI 8,9 – 19,1). Log-rank testom uočena je značajna statistička razlika u preživljavanju ove dve grupe (p < 0,001). Pseudomonas spp. je bio osetljiv na kolistin i/ili meropenem. Klebsiella pneumoniae je bila osetljiva je na kolistin.

Zaključak: Bakterijske infekcije su česte na našoj klinici, izazvane su bolničkim i endogenim oportunističkim bakterijama. Prevenciju ovih infekcija treba usmeriti ka merama prevencije bolničkih infekcija.


UVOD

Bakterijske infekcije (BI) kod pacijenata sa imunosupresijom, a među njima su i bolesnici u programu alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (alo-TMĆH), česte su i potencijalno životno ugrožavajuće komplikacije lečenja. Infekcije su, uopšteno, najčešći uzrok oboljevanja i umiranja transplantiranih pacijenata [1],[2]. One se mogu javiti de novo, mogu se preneti sa donora ili se aktivirati iz latentnih formi kod recipijenta [3].

Rizik od razvoja bakterijske infekcije kod ovih bolesnika zavisi od brojnih faktora, uključujući vrstu kalema, izvor matičnih ćelija, korišćenje mijeloablativnih režima, imunološku rekonstituciju, postojanje bolesti „kalem protiv domaćina“ (engl. graft versus host disease - GVHD) [4], postojanje mukozitisa, kliconoštva, vaskularnih i drugih poremećaja. Pacijenti u programu alo-TMĆH su izrazito osetljivi na bakterijske infekcije, s obzirom da se, usled oštećenja mukoza hemioterapeuticima, gubi prirodna membrana i zaštita od prodora endogenih mikroorganizama. U toku kondicioniranja pacijenata za alo-TMĆH dolazi do ablacije koštane srži i neutropenije (čije se poboljšanje očekuje nakon engraftmenta), što dovodi do slabljenja imunološke komponente odbrane, te omogućava prodor bakterija i razvoj bakterijskih infekcija.

Ulazno mesto za bakterijske infekcije predstavlja mukoza creva, kada su u pitanju Gram-negativni izazivači. Kada je reč o Gram-pozitivnim bakterijama, najčešće ulazno mesto su vaskularni kateteri.

Studije pokazuju predominacije različitih izazivača u različitim transplantacionim centrima, tako da je određivanje epidemiološke situacije u ustanovi od ključnog značaja za profilaksu bakterijskih infekcija. Uopšteno gledano, najčešći izazivači bakterijskih infekcija kod bolesnika u programu alo-TMĆH su bolnički patogeni, te su infekcije nozokomijalne. Koagulaza negativan Staphylococcus i Enterobacteriaceae su najčešći patogeni i izazivaju približno po 25% bakterijskih infekcija. Prate ih Enterococcus, P. aeruginosa i viridans streptococci, kao i pseudomembranozni kolitis izazvan bakterijom C. Difficile, koja se javlja u 15% slučajeva, i to češće kod alogenih nego autolognih transplantacija [5].

Najčešće kliničke slike bakterijskih infekcija su febrilna neutropenija, koja se javlja u 80% bolesnika u programu alo-TMĆH [6], sepsa i septički šok, infekcije gastrointestinalnog trakta, pneumonije i infekcije mekih tkiva. Nešto ređe se javljaju infekcije urinarnog trakta i centralnog nervnog sistema [6].

U prethodnim decenijama, dobra antibakterijska profilaksa i promptno lečenje febrilne neutropenije dovele su do pada oboljevanja i smrtnosti od bakterijskih infekcija kod bolesnika u programu alo-TMĆH, ali se javlja novi izazov, a to je antimikrobna rezistencija. S vremenom se, naime, razvila grupa od šest multirezistentnih mikroorganizama, koja se naziva ESKAPE (Enterococcus faecium, Staphylococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, i Enterobacter spp. ) [7]. Problem sa multirezistentnim bakterijama, posebno Gram-negativnim, izuzetno je značajan kod pacijenata sa produženom neutropenijom koji su na dugotrajnim hemioterapijskim režimima [8].

Cilj ovog rada je određivanje učestalosti bakterijskih infekcija kod pacijenata u programu alo-TMĆH na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), kao i određivanje epidemiološke situacije i rasprostranjenosti različitih patogena, određivanje učestalosti različitih kliničkih slika bakterijskih infekcija, kao i njihovog uticaja na preživljavanje bolesnika, sa posebnim osvrtom na septička stanja.

MATERIJALI I METODE

U retrospektivnu kohortnu studiju je uključeno 58 bolesnika sa Klinike za hematologiju UKCS-a, koji su bili u procesu alogene transplantacije koštane srži i praćeni u periodu od decembra 2017. godine zaključno sa decembrom 2020. godine. Bolesnici su imali dijagnoze akutne limfoblastne leukemije (ALL), akutne mijeloidne leukemije (AML), hronične limfocitne leukemije (HLL), Hočkinovog limfoma (HL), Nehočkinovog limfoma (NHL), mijelodisplastičnog sindroma (MDS), te mijelodisplastičnog/mijeloproliferativnog sindroma (MDS/MPS).

Mikrobiološke metode

Prisustvo bakterija u izolatu određivano je standardnom bakteriološkom kultivacijom iz dobijenih uzoraka. Kao uzorci korišćeni su krv, urin, sputum, stolica, potom brisevi kože, sluznica i promena na mekim tkivima.

Klinički kriterijumi

Klinička dijagnoza lokalizovane bakterijske infekcije donošena je na osnovu postojanja karakterističnih kliničkih znakova, uz bakteriološku potvrdu. Klinička dijagnoza sepse postavljana je na osnovu pozitivne hemokulture i postojanja sistemskog inflamatornog odgovora (Tabela 1).

Tabela 1. Kriterijumi za sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS); (postojanje dva ili više simptoma od navedenih)

05 01

Klinička dijagnoza septičkog šoka postavljana je na osnovu postojanja hipotenzije i kardiovaskularne nestabilnosti kod pacijenata sa potvrđenom sepsom.

Profilaksa i lečenje

Svi pacijenti uključeni u program alo-TMĆH dobijali su antimikrobnu profilaksu. Hinolonski preparati (levofloksacin 500 mg p.o.) i cefelasporini (cefepim i.v.) korišćeni su za antibakterijsku profilaksu. Baktrim (2 x 400 mg p.o.) je korišćen za prevenciju reaktivacije Toxoplasma gondii i Pneumocystis carinii. Za antiviralnu profilaksu korišćen je aciklovir 3 x 400 mg p.o., a za profilaksu gljivičnih infekcija micafungin 50 mg i.v., do engraftmenta, potom posakonazol 3 x 200 mg p.o., do 90 dana nakon engraftmenta.

Lečenje bakterijskih infekcija najčešće se počinje empirijski, antibioticima širokog spektra, do dobijanja rezultata antibiograma. Nakon toga, antibiotici se primenjuju po antibiogramu, što je bio slučaj i sa našim pacijentima.

Za lečenje pojedinih pacijenata sa infekcijama kože i mekih tkiva korišćene su i hirurške metode, dok su pacijenti u septičkom šoku dobijali suportivnu terapiju.

Pre sprovođenja alo-TMĆH procedure, bolesnici su prolazili kroz kondicione režime, koji podrazumevaju primenu hemioterapijskih agenasa i/ili radioterapije, pre transplantacije. Koriste se dva režima – mijeloablativno kondicioniranje (engl. myeloablative conditioning – MAC) i kondicioniranje smanjenog intenziteta (engl. reduced-intensity conditioning – RIC). MAC je agresivniji i dovodi do potpunog opustošenja koštane srži (aplazije).

Statistička obrada

Inicijalno je formirana baza podataka grupisanjem i tabeliranjem rezultata po ispitivanim obeležjima bolesnika. Deskriptivni statistički parametri izraženi su kroz medijanu i raspodele relativnih frekvencija. Ukupno preživljavanje bolesnika obuhvatalo je period od momenta dijagnoze do smrtnog ishoda ili zaključno sa decembrom 2020. godine, kod živih bolesnika. Preživljavanje bolesnika analizirano je Kaplan-Majerovom metodom i upoređivano log-rank metodom. Za statističku obradu podataka korišćen je softver SPSS 23.0 za Microsoft Windows.

REZULTATI

Studijom je obuhvaćeno 58 pacijenata – 33 (56,9%) muškog pola i 25 (43,1%) ženskog pola, medijane starosti 38,40 godina, u opsegu od 19 do 58 godina. Učestalost dijagnoza bolesnika obuhvaćenih istraživanjem je bila: ALL (31,0%), AML (44,8%), HLL (1,7%), Hočkinov limfom (13,8%), MDS (1,7%), MDS/MPS (3,4%), NHL (3,4%) (Tabela 2).

Tabela 2. Učestalost dijagnoza hematoloških oboljenja

05 02

Veći broj ispitivanih bolesnika, njih 43 (74,1%), bilo je na MAC kondicionom režimu, dok je 15 (25,9%) kondicionirano RIC režimom.

Bakterijske infekcije su se javile kod 15 (25,9%) pacijenata, od toga je polimikrobnu infekciju imalo tri pacijenta. Stoga je broj izolovanih bakterija bio 23. Najčešći izazivači su bile Gram-negativne oportunističke bakterije (15; 65,2%), dok su Gram-pozitivni izazivači dovodili do infekcija u 34,8 % slučajeva. Kao najčešći izazivači pojavili su se Pseudomonas spp. i Acinetobacter baumannii, dok su najređi bili Enterococcus faecium, Providencia stuartii i Bacillus spp. Detaljni prikaz učestalosti izolovanih izazivača dat je u Tabeli 3 i Grafikonu 1 (Tabela 3 i Grafikon 1).

Tabela 3. Učestalost izazivača bakterijskih infekcija

05 03

05 04

Grafikon 1. Učestalost izazivača bakterijskih infekcija

Uzorci za bakteriološka ispitivanja uzeti su iz krvi, urina, stolice, sputuma i briseva kože, sluznica i mekotkivnih promena. Ukupni broj uzoraka za laboratorijsku dijagnostiku bio je 17. Najčešće je uzorkovana krv (47,1%), zatim brisevi kože, sluznica i mekotkivnih promena (23,5%), potom urin (11,8%), stolica (11,8%) i sputum (5,9%).

Ukupni broj kliničkih slika infekcija je bio 22. Od toga je najčešća bila sepsa sa ili bez septičkog šoka (13 pacijenata; 59,0% infekcija), slede je infekcije kože, sluznica i mekih tkiva sa 18,0%, pseudomembranozni kolitis sa 14,0%, i najzad infekcije koje su se pojedinačno javljale – pneumonija i enterokolitis sa po 4,5% (Tabela 4).

Tabela 4. Učestalost kliničkih slika bakterijskih infekcija

05 05

Broj pacijenata koji su umrli usled bakterijskih infekcija bio je 9, od toga je 8 prezentovalo kliničkom slikom sepse. Stoga je letalitet bakterijskih infekcija bio 60,0%, dok je 15,5% bolesnika u programu alo-TMĆH umrlo usled posledica bakterijskih infekcija.

Na osnovu Kaplan-Majerove krive preživljavanja, medijana preživljavanja pacijenata bez dokazane bakterijske infekcije je iznosila 106,00 meseci (95% CI 85,2 – 163,3), dok je za pacijente sa bakterijskom infekcijom iznosila 14,0 meseci (95% CI 8,9 – 19,1). Na osnovu logrank testa, uočena je značajna statistička razlika u preživljavanju ove dve grupe pacijenata (p < 0,001) (Grafikon 2).

05 06

Grafikon 2. Učestalost izazivača bakterijskih infekcija

Fišerovim testom tačne verovatnoće poređena je učestalost bakterijskih infekcija u odnosu na kondicioni režim (MAC ili RIC). Test nije pokazao statistički značajnu razliku u učestalostima (p = 0,308).

Deskriptivni podaci

Od ukupno 13 pacijenata sa sepsom, dva bolesnika su imala septički šok.

Četiri infekcije kože, sluznica i mekih tkiva bile su sledeće: mukozitis, flegmona ušne školjke, flegmona vulve i flegmona perianalne regije.

Polimikrobna infekcija javila se u tri slučaja, sa sledećim izazivačima:

  • Acinetobacter baumannii, Klebsiella pneumoniae, Enterobacter spp.
  • Pseudomonas spp., Enterobacter spp.
  • Klebsiella pneumoniae, koagulaza-negativni Staphylococcus, Providencia stuartii.

Imali smo antibiogram za 11 izazivača, a rezultati antibiograma su bili sledeći: Pseudomonas spp. je u svim dobijenim analizama bio osetljiv na kolistin i/ili meropenem; Staphylococcus aureus je bio osetljiv na amikacin, vankomicin i rifampicin; Enterococcus faecium je bio osetljiv na vankomicin i meropenem; u svim slučajevima, Klebsiella pneumoniae je bila multirezistentna, ali osetljiva na kolistin.

DISKUSIJA

Učestalost bakterijskih infekcija kod bolesnika u programu alo-TMĆH, na Klinici za hemotologiju UKCS-a, nalazi se u opsegu učestalosti, u odnosu na dosadašnju literaturu. U našoj ustanovi, učestalost bakterijskih infekcija se pokazala nešto manjom u odnosu na izveštaj koji je podnela Polish Pediatric Group for Hematopoietic Stem Cell Transplantation, kod pedijatrijskih pacijenata u programu alo-TMĆH, gde je učestalost iznosila 40% [9], dok je u našoj studiji bila 25,9%.

Studija koju su sproveli Baleto i Mikulska [5], pokazala je da su Gram-pozitivni izazivači bili češći kod pacijenata u programu alo-TMĆH (60%), u odnosu na Gram-negativne (40%). Međutim, učestalosti na različitim klinikama su različite. Učestalosti se kreću u spektru od 85%/15% u koristi Gram-pozitivnih do 74%/26% u korist Gram-negativnih, što se poklapa sa našim rezultatom od 65,22%/34,78% u korist Gram-negativnih izazivača.

Može se primetiti da su bakterije izolovane u našoj studiji često oportunističke i da spadaju u grupu izazivača bolničkih infekcija, tako da stanje imunosupresije nije ključni faktor u patogenezi. Takođe, u prevenciji ovih infekcija su najznačajnije mere prevencije nozokomijalnih infekcija.

U literaturi postoje podaci o pojavi oportunističkih mikobakterijskih infekcija i infekcija bakterijom Nocardia asteroides kod transplantiranih pacijenata, međutim, u našoj dosadašnjoj praksi to nije slučaj [3],[11]. Za njihov razvoj, značajni faktor je imunosupresija, a infekcije su hronične.

U literaturi se, kao značajan faktor rizika za razvoj bakterijskih infekcija, navodi vrsta kondicionog režima [5]. MAC režim se dovodi u vezu sa češćim infekcijama, međutim, naše istraživanje nije pronašlo ovu vezu (p vrednost Fišerovog testa tačnih verovatnoća bila je veća od 0,05). Ovaj rezultat može se pripisati malom uzorku, ali i nejednakosti grupa pacijenata koji su kondicionirani različitim režimima. Zanimljivo je da su pacijenti na MAC protokolu imali 6,5 puta veću učestalost bakterijskih infekcija (MAC/RIC = 13/2).

Profil antimikrobne rezistencije bakterija iz naših izolata govori u prilog postojanja značajne rezistencije, na šta ukazuje i činjenica da je Pseudomonas spp. bio osetljiv samo na kolistin i/ili meropenem, koji spadaju u grupu rezervnih antibiotika. Interesantno je da nije zabeleženo postojanje vankomicin-rezistentnog Enterococcus-a (VRE). Ove podatke treba uzeti sa rezervom, zbog ograničenog uzorka, što je pre svega posledica nedostatka podataka u zdravstvenom informacionom sistemu i elektronskoj medicinskoj dokumentaciji. Antibiogram za C. difficile nije rađen zbog očekivanog rezultata i dobre empirijske terapije (metronidazol ili vankomicin p.o.).

Raspodela kliničkih slika bakterijskih infekcija u našem istraživanju odgovara literaturi; najčešća klinička slika kod ovih bolesnika je sepsa. U našoj populaciji se javila u 59% bakterijskih infekcija, dok se u studiji, koja je obuhvatila 313 ispitanika do 100. dana nakon transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, pozitivna hemokultura javila u 64,1% obolelih [11].

U dugoročnom praćenju, Pseudomonas spp. se pokazao kao najčešći patogen koji dovodi do bakterijske infekcije kod pacijenata u programu alo-TMĆH [12], što se i u našoj studiji pokazalo tačnim.

Studija rađena 2019. godine, na grupi pacijenata sa multiplim mijelomom nakon transplantacije koštane srži, utvrdila je da je sepsa izazvana enterokokom značajno uticala na ukupno preživljavanje pacijenata [13]. Naša studija se uslovno može porediti sa ovom, ali takođe pokazuje, na osnovu Kaplan-Majerove krive, značajno smanjenje preživljavanja kod pacijenata sa bakterijskim infekcijama, a predominanta BI je bila sepsa.

U našoj studiji, letalitet usled bakterijskih infekcija je bio 60%, što je značajno veće od opsega očekivanog letaliteta od 6% do 40%, prikazanog u dve studije sa najekstremnijim rezultatima [14],[15].

Naša studija ima nekoliko ograničenja. Grupa pacijenata je bila heterogena; studija je retrospektivna; broj ispitanika je bio ograničen zbog toga što se radi o mladom transplantacionom centru. Kao što je već navedeno, rezultati antibiograma nedostaju za određene pacijente, usled tehničkih problema koji su bili van naše kontrole. Zbog malog broja uzoraka, mali je bio i broj bakterijskih infekcija, pa su određeni parametri prikazani deskriptivno.

ZAKLJUČAK

Na našoj klinici, kod bolesnika u programu alo-TMĆH, bakterijske infekcije su česte, ali nisu samo posledica imunosupresije, već nastaju u kombinaciji imunosupresije i dejstva bolničkih i endogenih oportunističkih bakterija. Stoga je potrebno prevenciju ovih infekcija usmeriti ka opštim merama prevencije bolničkih infekcija i antimikrobnoj profilaksi endogenih, pre svega Gram-negativnih izazivača. Ovom studijom pokazali smo, u određenom stepenu, epidemiološku situaciju u našem Centru, što može značajno uticati na planiranje profilakse u daljem radu. Postoji ohrabrujući podatak, a to je da na našem odeljenju još uvek nema bakterija sa ekstremnim spektrom rezistencije, kao što su Pseudomonas rezistentan na karbapeneme, meticilin-rezistentni Staphylococcus (MRSA) i vankomicin-rezistentni Enterococcus (VRE).

Najčešće bakterijske infekcije predstavljene su sepsom, sa ili bez septičkog šoka. Njihova terapija je kompleksna, često multidiscplinarna, a mogu se komplikovati i mogu značajno pogoršati prognozu bolesnika. Poznavanje profila antimikrobne rezistencije omogućava početak nešto specifičnije empirijske terapije pre dobijenog antibiograma, što može značajno poboljšati ishode. Sasvim je sigurno da pri sumnji na Gram-negativne bakterije (Pseudomonas spp., Klebsiella pneumoniae) standardna empirijska antibiotska terapija nailazi na ograničenja, usled rezistencije.

SPISAK SKRAĆENICA

BI – bakterijske infekcije
alo-TMĆH – alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze (transplantacija koštane srži)
GVHD – bolest „kalem protiv domaćina“ (engl. graft versus host disease - GVHD)
ALL – akutna limfoblastna leukemija
AML – akutna mijeloidna leukemija
HLL – hronična limfocitna leukemija
HL – Hočkinov limfom
NHL – Nehočkinov limfom
MDS – mijelodisplastični sindrom
MDS/MPS – mijelodisplastični sindrom/mijeloproliferativni sindrom
SIRS – sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (engl. systemic inflammatory response syndrome)
p.o. – per os
i.v. – intravenski
MAC – mijeloablativno kondicioniranje
RIC – kondicioniranje smanjenog intenziteta

  • Zahvalnica:
    Ovim putem zahvalnost upućujem svojoj mentorki, asistentkinji dr Ireni Đunić i prof. dr Mileni Todorović-Balint, zbog pomoći pri celokupnoj izradi rada, od prikupljanja podataka do pisanja finalne verzije. Zahvalnost upućujem i svojim kolegama Nikoli Lemajiću i Nikoli Peuliću, na ukazanoj pomoći pri izradi i sastavljanju baze podataka, prof. dr Dejani Stanisavljević, za pomoć pri statističkoj obradi podataka, kao i svojoj porodici i prijateljima na neizmernoj podršci pri studiranju i bavljenju naučnim radom.
  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Mart 2022

Strane 45-54

  • Ključne reči:
    bakterijske infekcije, alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze, sepsa
  • Primljen:
    08 Decembar 2021
  • Revidiran:
    26 Decembar 2021
  • Prihvaćen:
    23 Januar 2022
  • Objavljen online:
    25 Mart 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Stanković S, Đunić I. Bacterial infections in patients in allogenic stem cell transplantation programs. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(1):45-54. doi: 10.5937/smclk3-35312
Autor za korespodenciju

Stefan Stanković
Klinika za hematologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije
Tošin bunar 153, Novi Beograd, 11 000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Fishman JA. Infection in solid-organ transplant recipients. N Engl J Med. 2007 Dec 20;357(25):2601-14. doi: 10.1056/NEJMra064928.[CROSSREF]

2. Wingard JR, Hsu J, Hiemenz JW. Hematopoietic stem cell transplantation: an overview of infection risks and epidemiology. Infect Dis Clin North Am. 2010 Jun;24(2):257-72. doi: 10.1016/j.idc.2010.01.010.[CROSSREF]

3. Pena T, Klesney-Tait J. Mycobacterial Infections in Solid Organ and Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Clin Chest Med. 2017 Dec;38(4):761-70. doi: 10.1016/j.ccm.2017.07.011.[CROSSREF]

4. Kedia S, Acharya PS, Mohammad F, Nguyen H, Asti D, Mehta S, et al. Infectious complications of hematopoietic stem cell transplantation. J Stem Cell Res Ther 2013;S3:002. doi:10.4172/2157-7633.S3-002.[CROSSREF]

5. Balletto E, Mikulska M. Bacterial Infections in Hematopoietic Stem Cell Transplant Recipients. Mediterr J Hematol Infect Dis. 2015 Jul 1;7(1):e2015045. doi: 10.4084/MJHID.2015.045.[CROSSREF]

6. Celebi H, Akan H, Akçağlayan E, Ustün C, Arat M. Febrile neutropenia in allogeneic and autologous peripheral blood stem cell transplantation and conventional chemotherapy for malignancies. Bone Marrow Transplant. 2000 Jul;26(2):211-4. doi: 10.1038/sj.bmt.1702503.[CROSSREF]

7. Boucher HW, Talbot GH, Bradley JS, Edwards JE, Gilbert D, Rice LB, et al. Bad bugs, no drugs: no ESKAPE! An update from the Infectious Diseases Society of America. Clin Infect Dis. 2009 Jan 1;48(1):1-12. doi: 10.1086/595011.[CROSSREF]

8. Mikulska M, Del Bono V, Viscoli C. Bacterial infections in hematopoietic stem cell transplantation recipients. Curr Opin Hematol. 2014 Nov;21(6):451-8. doi: 10.1097/MOH.0000000000000088.[CROSSREF]

9. Zając-Spychała O, Wachowiak J, Pieczonka A, Siewiera K, Frączkiewicz J, Kałwak K, et al. Bacterial infections in pediatric hematopoietic stem cell transplantation recipients: incidence, epidemiology, and spectrum of pathogens: report of the Polish Pediatric Group for Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Transpl Infect Dis. 2016 Oct;18(5):690-8. doi: 10.1111/tid.12581.[CROSSREF]

10. Coussement J, Lebeaux D, Rouzaud C, Lortholary O. Nocardia infections in solid organ and hematopoietic stem cell transplant recipients. Curr Opin Infect Dis. 2017 Dec;30(6):545-51. doi: 10.1097/QCO.0000000000000404.[CROSSREF]

11. Feng D, Zhang YT, Qiu TT, Xu KL. [Clinical Features of Infection within 100 days after Hematopoietic Stem Cell Transplantation in 313 patients with Hematologic Diseases]. Zhongguo Shi Yan Xue Ye Xue Za Zhi. 2020 Apr;28(2):602-8. Chinese. doi: 10.19746/j.cnki.issn.1009-2137.2020.02.041.[CROSSREF]

12. Gustinetti G, Mikulska M. Bloodstream infections in neutropenic cancer patients: A practical update. Virulence. 2016 Apr 2;7(3):280-97. doi: 10.1080/21505594.2016.1156821.[CROSSREF]

13. Mohan M, Susanibar-Adaniya S, Buros A, Crescencio JCR, Burgess MJ, Lusardi K, Davies F, Morgan G, Vanrhee F, Zangari M, Schinke C, Thanendrarajan S, Kothari A. Bacteremias following autologous stem cell transplantation for multiple myeloma: Risk factors and outcomes. Transpl Infect Dis. 2019 Apr;21(2):e13052. doi: 10.1111/tid.13052.[CROSSREF]

14. Rosa RG, Dos Santos RP, Goldani LZ. Mortality related to coagulase-negative staphylococcal bacteremia in febrile neutropenia: A cohort study. Can J Infect Dis Med Microbiol. 2014 Spring;25(1):e14-7. doi: 10.1155/2014/702621.[CROSSREF]

15. Shaw BE, Boswell T, Byrne JL, Yates C, Russell NH. Clinical impact of MRSA in a stem cell transplant unit: analysis before, during and after an MRSA outbreak. Bone Marrow Transplant. 2007 May;39(10):623-9. doi: 10.1038/ sj.bmt.1705654.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Fishman JA. Infection in solid-organ transplant recipients. N Engl J Med. 2007 Dec 20;357(25):2601-14. doi: 10.1056/NEJMra064928.[CROSSREF]

2. Wingard JR, Hsu J, Hiemenz JW. Hematopoietic stem cell transplantation: an overview of infection risks and epidemiology. Infect Dis Clin North Am. 2010 Jun;24(2):257-72. doi: 10.1016/j.idc.2010.01.010.[CROSSREF]

3. Pena T, Klesney-Tait J. Mycobacterial Infections in Solid Organ and Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Clin Chest Med. 2017 Dec;38(4):761-70. doi: 10.1016/j.ccm.2017.07.011.[CROSSREF]

4. Kedia S, Acharya PS, Mohammad F, Nguyen H, Asti D, Mehta S, et al. Infectious complications of hematopoietic stem cell transplantation. J Stem Cell Res Ther 2013;S3:002. doi:10.4172/2157-7633.S3-002.[CROSSREF]

5. Balletto E, Mikulska M. Bacterial Infections in Hematopoietic Stem Cell Transplant Recipients. Mediterr J Hematol Infect Dis. 2015 Jul 1;7(1):e2015045. doi: 10.4084/MJHID.2015.045.[CROSSREF]

6. Celebi H, Akan H, Akçağlayan E, Ustün C, Arat M. Febrile neutropenia in allogeneic and autologous peripheral blood stem cell transplantation and conventional chemotherapy for malignancies. Bone Marrow Transplant. 2000 Jul;26(2):211-4. doi: 10.1038/sj.bmt.1702503.[CROSSREF]

7. Boucher HW, Talbot GH, Bradley JS, Edwards JE, Gilbert D, Rice LB, et al. Bad bugs, no drugs: no ESKAPE! An update from the Infectious Diseases Society of America. Clin Infect Dis. 2009 Jan 1;48(1):1-12. doi: 10.1086/595011.[CROSSREF]

8. Mikulska M, Del Bono V, Viscoli C. Bacterial infections in hematopoietic stem cell transplantation recipients. Curr Opin Hematol. 2014 Nov;21(6):451-8. doi: 10.1097/MOH.0000000000000088.[CROSSREF]

9. Zając-Spychała O, Wachowiak J, Pieczonka A, Siewiera K, Frączkiewicz J, Kałwak K, et al. Bacterial infections in pediatric hematopoietic stem cell transplantation recipients: incidence, epidemiology, and spectrum of pathogens: report of the Polish Pediatric Group for Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Transpl Infect Dis. 2016 Oct;18(5):690-8. doi: 10.1111/tid.12581.[CROSSREF]

10. Coussement J, Lebeaux D, Rouzaud C, Lortholary O. Nocardia infections in solid organ and hematopoietic stem cell transplant recipients. Curr Opin Infect Dis. 2017 Dec;30(6):545-51. doi: 10.1097/QCO.0000000000000404.[CROSSREF]

11. Feng D, Zhang YT, Qiu TT, Xu KL. [Clinical Features of Infection within 100 days after Hematopoietic Stem Cell Transplantation in 313 patients with Hematologic Diseases]. Zhongguo Shi Yan Xue Ye Xue Za Zhi. 2020 Apr;28(2):602-8. Chinese. doi: 10.19746/j.cnki.issn.1009-2137.2020.02.041.[CROSSREF]

12. Gustinetti G, Mikulska M. Bloodstream infections in neutropenic cancer patients: A practical update. Virulence. 2016 Apr 2;7(3):280-97. doi: 10.1080/21505594.2016.1156821.[CROSSREF]

13. Mohan M, Susanibar-Adaniya S, Buros A, Crescencio JCR, Burgess MJ, Lusardi K, Davies F, Morgan G, Vanrhee F, Zangari M, Schinke C, Thanendrarajan S, Kothari A. Bacteremias following autologous stem cell transplantation for multiple myeloma: Risk factors and outcomes. Transpl Infect Dis. 2019 Apr;21(2):e13052. doi: 10.1111/tid.13052.[CROSSREF]

14. Rosa RG, Dos Santos RP, Goldani LZ. Mortality related to coagulase-negative staphylococcal bacteremia in febrile neutropenia: A cohort study. Can J Infect Dis Med Microbiol. 2014 Spring;25(1):e14-7. doi: 10.1155/2014/702621.[CROSSREF]

15. Shaw BE, Boswell T, Byrne JL, Yates C, Russell NH. Clinical impact of MRSA in a stem cell transplant unit: analysis before, during and after an MRSA outbreak. Bone Marrow Transplant. 2007 May;39(10):623-9. doi: 10.1038/ sj.bmt.1705654.[CROSSREF]

1. Fishman JA. Infection in solid-organ transplant recipients. N Engl J Med. 2007 Dec 20;357(25):2601-14. doi: 10.1056/NEJMra064928.[CROSSREF]

2. Wingard JR, Hsu J, Hiemenz JW. Hematopoietic stem cell transplantation: an overview of infection risks and epidemiology. Infect Dis Clin North Am. 2010 Jun;24(2):257-72. doi: 10.1016/j.idc.2010.01.010.[CROSSREF]

3. Pena T, Klesney-Tait J. Mycobacterial Infections in Solid Organ and Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Clin Chest Med. 2017 Dec;38(4):761-70. doi: 10.1016/j.ccm.2017.07.011.[CROSSREF]

4. Kedia S, Acharya PS, Mohammad F, Nguyen H, Asti D, Mehta S, et al. Infectious complications of hematopoietic stem cell transplantation. J Stem Cell Res Ther 2013;S3:002. doi:10.4172/2157-7633.S3-002.[CROSSREF]

5. Balletto E, Mikulska M. Bacterial Infections in Hematopoietic Stem Cell Transplant Recipients. Mediterr J Hematol Infect Dis. 2015 Jul 1;7(1):e2015045. doi: 10.4084/MJHID.2015.045.[CROSSREF]

6. Celebi H, Akan H, Akçağlayan E, Ustün C, Arat M. Febrile neutropenia in allogeneic and autologous peripheral blood stem cell transplantation and conventional chemotherapy for malignancies. Bone Marrow Transplant. 2000 Jul;26(2):211-4. doi: 10.1038/sj.bmt.1702503.[CROSSREF]

7. Boucher HW, Talbot GH, Bradley JS, Edwards JE, Gilbert D, Rice LB, et al. Bad bugs, no drugs: no ESKAPE! An update from the Infectious Diseases Society of America. Clin Infect Dis. 2009 Jan 1;48(1):1-12. doi: 10.1086/595011.[CROSSREF]

8. Mikulska M, Del Bono V, Viscoli C. Bacterial infections in hematopoietic stem cell transplantation recipients. Curr Opin Hematol. 2014 Nov;21(6):451-8. doi: 10.1097/MOH.0000000000000088.[CROSSREF]

9. Zając-Spychała O, Wachowiak J, Pieczonka A, Siewiera K, Frączkiewicz J, Kałwak K, et al. Bacterial infections in pediatric hematopoietic stem cell transplantation recipients: incidence, epidemiology, and spectrum of pathogens: report of the Polish Pediatric Group for Hematopoietic Stem Cell Transplantation. Transpl Infect Dis. 2016 Oct;18(5):690-8. doi: 10.1111/tid.12581.[CROSSREF]

10. Coussement J, Lebeaux D, Rouzaud C, Lortholary O. Nocardia infections in solid organ and hematopoietic stem cell transplant recipients. Curr Opin Infect Dis. 2017 Dec;30(6):545-51. doi: 10.1097/QCO.0000000000000404.[CROSSREF]

11. Feng D, Zhang YT, Qiu TT, Xu KL. [Clinical Features of Infection within 100 days after Hematopoietic Stem Cell Transplantation in 313 patients with Hematologic Diseases]. Zhongguo Shi Yan Xue Ye Xue Za Zhi. 2020 Apr;28(2):602-8. Chinese. doi: 10.19746/j.cnki.issn.1009-2137.2020.02.041.[CROSSREF]

12. Gustinetti G, Mikulska M. Bloodstream infections in neutropenic cancer patients: A practical update. Virulence. 2016 Apr 2;7(3):280-97. doi: 10.1080/21505594.2016.1156821.[CROSSREF]

13. Mohan M, Susanibar-Adaniya S, Buros A, Crescencio JCR, Burgess MJ, Lusardi K, Davies F, Morgan G, Vanrhee F, Zangari M, Schinke C, Thanendrarajan S, Kothari A. Bacteremias following autologous stem cell transplantation for multiple myeloma: Risk factors and outcomes. Transpl Infect Dis. 2019 Apr;21(2):e13052. doi: 10.1111/tid.13052.[CROSSREF]

14. Rosa RG, Dos Santos RP, Goldani LZ. Mortality related to coagulase-negative staphylococcal bacteremia in febrile neutropenia: A cohort study. Can J Infect Dis Med Microbiol. 2014 Spring;25(1):e14-7. doi: 10.1155/2014/702621.[CROSSREF]

15. Shaw BE, Boswell T, Byrne JL, Yates C, Russell NH. Clinical impact of MRSA in a stem cell transplant unit: analysis before, during and after an MRSA outbreak. Bone Marrow Transplant. 2007 May;39(10):623-9. doi: 10.1038/ sj.bmt.1705654.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh