Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Originalni rad

Faktori povezani sa subjektivnim osećajem umora tri meseca nakon preležane KOVID-19 infekcije

Dejan Mihajlović1,2, Mirjana Virijević2, Ana Radovanović2
  • Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Medicinski fakultet, Kosovska Mitrovica, Srbija
  • Zdravstveni centar „Kosovska Mitrovica“, Kosovska Mitrovica, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Subjektivni osećaj umora je jedna od najčešćih post-KOVID-19 manifestacija. Karakteriše ga netolerancija na fizički i kognitivni napor, koji je pojedinac prethodno dobro podnosio, praćena malaksalošću i drugim simptomima.

Cilj: Cilj rada je bio da se ispita učestalost subjektivnog osećaja umora, tri meseca nakon izlečenja, kod pacijenata koji su preležali KOVID-19 infekciju, kao i da se ispitaju povezani faktori.

Metode: Studijom preseka obuhvaćeno je 110 pacijenata koji su preležali KOVID-19 infekciju, a koji su se javili na redovni kontrolni pregled u Zdravstveni centar „Kosovska Mitrovica“, tri meseca nakon izlečenja od akutne infekcije. Korišćen je specijalno konstruisani upitnik, koji se sastojao od dela sa sociodemografskim podacima, dela sa podacima o zdravstvenom stanju i KOVID-19 infekciji kod pacijenta, kao i dela upitnika o samoproceni zdravstvenog stanja nakon KOVID-19 infekcije.

Rezultati: U našem uzorku, od 110 ispitanika, čak 52 su osećala umor. Faktori koji su bili statistički značajno povezani sa subjektivnim osećajem umora, tri meseca nakon izlečenja od KOVID-19 infekcije, su starost ispitanika i hronične bolesti (p < 0,05). Prisustvo povišene telesne temperature i pneumonije tokom bolovanja od KOVID-19 infekcije bili su statistički značajno povezani sa subjektivnim osećajem umora, tri meseca nakon izlečenja (p < 0,05). Hospitalizovani pacijenti i oni koji su bili duže hospitalizovani su takođe češće osećali umor tri meseca nakon izlečenja (p < 0,05).

Zaključak: Subjektivni osećaj umora, tri meseca nakon izlečenja, kao jedna od post-KOVID-19 manifestacija, kao i sledstvena nemogućnost pacijenta da se vrati poslovnim i privatnim obavezama, može predstavljati ozbiljan lični i javnozdravstveni problem, zbog čega je potrebno njegovo adekvatno prepoznavanje i tretiranje.


UVOD

Decembra 2019. godine, u gradu Vuhanu u Kini, pojavio se novi soj korona virusa nazvan SARS-KoV-2 (engl. SARS-CoV-2) koji se velikom brzinom proširio na veći deo planete [1]. Pojava ovog virusa dovela je svet u stanje nove pandemije izazvane virusom o kome se jako malo znalo [2]. U početku, KOVID-19 infekcija se delila na blagu, umerenu, tešku i kritične slučajeve, a kasnije su u ovu podelu dodati i asimptomatski pacijenti, koji su pokazali veliki značaj u širenju virusa [3].

Kako je vreme prolazilo, tako se i simptomatologija ovoga virusa menjala, ali simptomi koji su ostali karakteristični za ovu infekciju jesu: povišena telesna temperatura, slabost, malaksalost, kašalj, mijalgija, kao i gubitak čula mirisa i ukusa. Od nespecifičnih, uglavnom su prisutni gastrointestinalni simptomi [4]. Pneumonija je bila najčešći uzrok hospitalizacije, zbog svog nepredvidivog toka [5].

Za pojedine pacijente, preležana akutna KOVID-19 infekcija je bila samo jedan korak u izlečenju. Svedoci smo koliko postoji mogućih komplikacija, upravo zbog heterogenosti kliničke slike. Iz ovog razloga, uveden je termin post-KOVID-19 sindrom (engl. post-COVID-19 syndrome) ili produženi KOVID (engl. long COVID), koji podrazumeva klaster fizičkih i psiholoških simptoma [6]. Smatra se da u patogenezi neuroloških, kognitivnih, ali i mnogih drugih simptoma, značajnu ulogu ima prolongirana inflamacija [7].

Kao česta komplikacija u sklopu produženog KOVID-a, ali i drugih virusnih infekcija, izdvaja se umor. Umor karakterišu netolerancija na napor, uz prisustvo patološkog umora koji ne prolazi nakon odmora, malaksalost, i drugi simptomi, pogoršani fizičkim ili kognitivnim naporima, pri intenzitetima koje je pojedinac prethodno dobro podnosio [8]. Etiopatogeneza hroničnog umora još uvek nije dovoljno razjašnjena. Pretpostavlja se da veliku ulogu imaju proinflamatorni citokini – interleukin-1 i interferon alfa [9],[10].

Ono što je sigurno jeste da subjektivni osećaj umora u velikoj meri utiče na svakodnevni život pojedinca, do te mere da osoba može veći deo dana provesti u krevetu, nefunkcionalna [11],[12].

Cilj rada je da se ispita učestalost subjektivnog osećaja umora, tri meseca nakon akutne infekcije, kod pacijenata koji su preležali KOVID-19 infekciju, kao i da se ispitaju povezani faktori.

MATERIJAL I METODE

Istraživanje je urađeno kao studija preseka, u periodu od maja do juna 2021. godine. U studiju su uključeni pacijenti koji su se javili na redovni kontrolini pregled u Zdravstveni centar „Kosovska Mitrovica“, tri meseca nakon preležane KOVID-19 infekcije. Kontrolni pregledi su bili zakazani po proceni lekara koji su lečili pacijente u toku infekcije, na osnovu kliničke slike u akutnoj fazi bolesti. S obzirom na to da je u našem regionu period sa najvećim brojem obolelih bio februar – mart 2021. godine, istraživanje je sprovedemo tri meseca od akutne infekcije, na zakazanoj redovnoj kontroli.

Kriterijumi za uključivanje u studiju su bili:

  1. Punoletni ispitanici
  2. Postavljena dijagnoza KOVID-19 infekcije na osnovu pozitivnog PCR testa u toku akutne faze
  3. Zakazan kontrolni pregled od strane ordinirajućeg lekara u toku lečenja KOVID-19 infekcije.

Kriterijumi za isključivanje iz studije:

  1. Navođenje pacijenta da je u periodu februar – mart 2021. godine imao-la simptome KOVID-19 infekcije koja nije potvrđena PCR testom
  2. Pacijenti koji se imali KOVID-19 infekciju posle 31. marta 2021. godine
  3. Odbijanje pacijenta da učestvuje u istraživanju.

(Nije bilo onih koji su odbili).

Svi pacijenti su bili obavešteni da će rezultati ispitivanja biti korišćeni isključivo u istraživačke svrhe i da, u svakom trenutku, u slučaju da žele, mogu i da odustanu. Nakon dobijanja informacija u vezi sa upitnikom, svi pacijenti su dali potpisani pristanak da budu uključeni u istraživački proces. Nakon završenog pregleda, pacijenti su samostalno popunjavali upitnik.

Korišćen je specijalno osmišljen upitnik za potrebe ove studije, koji se sastojao od 18 pitanja podeljenih na tri dela. Prvi deo je bio sastavljen od 7 pitanja, koja su se odnosila na sociodemografske podatke (godine starosti, pol, mesto stanovanja, nivo obrazovanja, radni status, pušački status, navike u vezi sa konzumiranjem alkohola). Drugi deo upitnika o zdravstvenom stanju ispitanika činilo je 4 pitanja, koja su se odnosila na sledeće: da li pacijent ima hronične bolesti; ako ih ima, koje su; da li koristi lekove i koje. Treći deo upitnika je činilo 5 pitanja o KOVID-19 infekciji, u okviru kojih su ispitanici pitani koje su simptome KOVID-19 infekcije imali; da li su imali pneumoniju; da li su bili hospitalizovani; i ako jesu, koliko dana kao i koju terapiju su koristili za lečenje.

Poslednji deo upitnika su činila dva pitanja u vezi sa umorom.

  1. Da li ste u poslednja tri meseca osećali umor koji nije prolazio nakon sna i odmora?
  2. Da li vas je umor sprečavao u obavljanju svakodnevnih aktivnosti?

Studija je odobrena od strane direktora i Etičkog odbora ustanove (broj odluke 4866/21).

Za analizu podataka korišćene su deskriptivne statističke metode i metode za testiranje statističkih hipoteza. Od deskriptivnih statističkih metoda korišćeni su: aritmetička sredina, medijana, opseg (min - max), apsolutni i relativni brojevi.

Za testiranje hipoteze o razlici učestalosti korišćen je hi-kvadrat test. Od neparametrijskih metoda za podatke koji odstupaju od normalne raspodele, korišćen je Man-Vitnijev U test, odnosno test sume rangova. Кriterijum za statističku značajnost je bio p < 0,05.

Za statističku obradu rezultata korišćen je softverski program SPSS Statistics 22.

REZULTATI

Studijom je obuhvaćeno 110 pacijenata, starosti od 21 do 72 godine. Prosečna starost je iznosila 48,2 ± 14,1 godinu. Od ukupnog broja pacijenata, njih 54 (49,1%) je bilo muškog, a 56 (50,0%) ženskog pola. Subjektivni osećaj umora, tri meseca posle izlečenja KOVID-19 infekcije, osećalo je čak 52 ispitanika što čini gotovo polovinu uzorka (48,0%) (Grafikon 1).

03 01

Grafikon 1. Učestalost subjektivnog osećaja umora kod pacijenata koji su preležali KOVID-19 infekciju

Sociodemografske varijable kao što su: pol, mesto stanovanja, bračni, radni i pušački status, navike u vezi sa konzumiranjem alkohola, nisu pokazale statistički značajnu povezanost sa prisustvom subjektivnog osećaja umora, tri meseca nakon izlečenja, što je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1. Uticaj sociodemografskih varijabli na prisustvo subjektivnog osećaja umora

03 02

Od sociodemografskih varijabli, jedino je starost ispitanika pokazala statističku značajnost u odnosu na osećaj hroničnog umora. Medijana starosti ispitanika koji su osećali umor iznosila je 59 godina (opseg 34 – 76 godina), a onih koji ga nisu osećali 42 godine (opseg 21 – 78 godina). Ispitanici koji su osećali umor su bili statistički značajno starijeg životnog doba u odnosu na one bez njega (p = 0,004) (Grafikon 2).

03 03

Grafikon 2. Uticaj godina starosti na subjektivni osećaj umora

U drugom delu upitnika, koji je sadržao pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem i podatke o KOVID-19 infekciji, faktori koji su bili statistički značajno povezani sa osećajem umora bili su: hronične bolesti, povišena telesna temperatura kao simptom akutne infekcije, pneumonija, hospitalizacija, kao i dužina hospitalizacije.

Učestalost hroničnih bolesti kod pacijenata koji su osećali umor je iznosila 38 slučajeva (73,1%), dok je u grupi pacijenata koji nisu osećali umor iznosila 20 slučajeva (34,5%).

Subjektivni osećaj umora, tri meseca posle izlečenja, bio je statistički značajno češće prisutan kod ispitanika sa hroničnim bolestima (p = 0,004) (Tabela 2).

Tabela 2. Uticaj zdravstvenog stanja i karakteristika KOVID-19 infekcije na prisustvo subjektivnog osećaja umora

03 04

U grupi pacijenata sa subjektivnim osećajem umora tri meseca posle izlečenja, čak 40 (76,9%) njih je u toku akutne infekcije imalo povišenu telesnu temperaturu, dok je u grupi pacijenata bez osećaja umora, njih 28 (48,3%) imalo isti simptom. Povišena telesna temperatura u akutnoj fazi KOVID-19 infekcije je bila statistički značajno učestalija u kategoriji pacijenata koji su osećali umor tri meseca posle izlečenja (p = 0,029) (Tabela 2).

U akutnoj fazi bolesti, 26 (50%) pacijenata sa subjektivnim osećajem umora tri meseca posle izlečenja je imalo pneumoniju, dok je u grupi pacijenata bez osećaja umora njih 10 (17,2%) imalo pneumoniju.

Subjektivni osećaj umora tri meseca posle izlečenja se statistički značajno češće javljao u kategoriji pacijenata koji su imali pneumoniju u akutnoj fazi bolesti (p = 0,010) (Tabela 2).

U grupi pacijenata sa subjektivnim osećajem umora tri meseca posle izlečenja, njih 24 (46,2%) je bilo hospitalizovano, dok je u grupi bez ovog simptoma bilo hospitalizovano samo njih 8 (13,8%).

Subjektivni osećaj umora se statistički značajno češće javljao u kategoriji pacijenata koji su bili hospitalizovani tokom akutne KOVID-19 infekcije (p < 0,008) (Tabela 2).

Medijana broja dana hospitalizacije u akutnoj KOVID-19 infekciji kod pacijenata koji su osećali umor je iznosila 15 dana (opseg 9 – 21), a kod pacijenata koji ga nisu osećali je iznosila 5 dana (opseg, 3 – 6). Subjektivni osećaj umora, tri meseca posle izlečenja, statistički se značajno češće javljao kod ispitanika koji su bili duže hospitalizovani (p = 0,012) (Grafikon 3).

03 05

Grafikon 3. Ispitivanje uticaja dužine hospitalizacije na prisustvo subjektivnog osećaja umora

Statistički značajna povezanost osećaja umora sa suplementacijom vitaminima (p = 0,378) i sa gubitkom čula mirisa i ukusa (p = 0,352) nije nađena (Tabela 2).

DISKUSIJA

Prema podacima iz literature, oko 10% – 30 % pacijenata širom sveta, nakon preležane KOVID-19 infekcije, ima znake produžene bolesti, dugo nakon negativnog testa [13]. Kao što je u rezultatima navedeno, umor je osećala gotovo polovina ispitanika. Rezultati incidencije hroničnog umora se razlikuju od istraživanja do istraživanja i kreću se od 35% u američkoj, preko 53% u irskoj, do čak 87% u italijanskoj multicentričnoj studiji, sprovedenoj dva meseca nakon akutne faze bolesti [14],[15],[16].

Najveća studija praćenja, koju su sproveli Huang i saradnici, sa više od 2.000 ispitanika, pokazala je da je umor osećalo oko 63% ispitanika [17], što je nešto više nego u našoj studiji. U istoj studiji [17], godine starosti, kao i prisutne hronične bolesti, pokazale su značajnu povezanost sa pojavom subjektivnog osećaja umora, što je u skladu sa našim rezultatima. Rezultati američke multicentrične studije, na populaciji 582 ispitanika, pokazali su da je umor kao simptom najviše bio prisutan u starosnoj grupi od 35 do 49 godina, dok je u našem istraživanju, incidencija umora rasla sa godinama starosti. Prema našim rezultatima, povišena telesna temperatura, pneumonija, hospitalizacija i dužina hospitalizacije su bili značajno povezani sa prisustvom ovog simptoma, tri meseca nakon izlečenja od akutne infekcije.

U svojoj studiji sprovedenoj telefonskim upitnikom sa pacijentima, 30 i 60 dana nakon inicijalne infekcije, Kahvaljo-Šnajder i saradnici su došli do rezultata da su auskultatorni nalaz koji ukazuje na pneumoniju i hospitalizacija povezani sa prisustvom osećaja umora, 60 dana nakon inicijalne infekcije [18]. Takođe, prošlogodišnja norveška studija preseka je multivarijantnom regresijom došla do rezultata da je brojnija simptomatologija za vreme akutne infekcije pozitivan prediktor nastanka umora [19]. Sistematska meta-analiza, u kojoj je obrađeno oko 40 studija, takođe ukazuje na slične rezultate, ali u isto vreme ukazuje i na heterogenost rezultata, usled različitog načina na koji su studije osmišljene, različitog uzorka u različitim vremenskim intervalima i dobijanja rezultata različitim putem (putem upitnika, uvidom u istorije bolesti, telefonskim putem). Heterogenost je takođe prisutna zbog upotrebe raznovrsnih validiranih i nevalidiranih upitnika [20].

Ograničenje našeg istraživanja ogleda se u kratkom periodu praćenja, što ne dozvoljava generalizaciju podataka na sve pacijente koji su bolovali od KOVID-19 infekcije. U budućim istraživanjima potrebno je produžiti period izvođenja studije, a samim tim i povećati broj ispitanika, kako bismo nalaze dobijene u ovom istraživanju potvrdili ili dopunili. Najbolje bi bilo sprovesti metodološki dobro osmišljenu kohortnu studiju kojom bi se utvrdili i ostali simptomi u post-KOVID periodu, ali i prevazišla ograničenja karakteristična za studije preseka.

I ova studija, kao i druge studije preseka, nisu u mogućnosti da pokažu uzročno posledičnu povezanost, već korelaciju. Nalazi iz ovog istraživanja mogu poslužiti samo kao orijentir za buduća slična istraživanja. U nastavku istraživanja, drugi faktori potencijalno povezani sa umorom, moraju se isključiti, odnosno, njihov pridruženi efekat se mora uračunati pre donošenja zaključka.

Takođe, vrlo često ograničenje kod istraživanja zasnovanih na upitniku, jeste razumevanje pitanja i motivacija za davanje iskrenog odgovora, stoga je moguće da postoji pristrasnost (engl. bias), u smislu preuveličanog odnosno nedovoljnog izveštavanja. Upitnik iz naše studije nije standardizovan, jer je ovo bilo pilot istraživanje, koje je poslužilo da se isprave mane i slabosti pitanja i samog načina sprovođenja upitnika. Bez obzira na to, visok procenat pacijenata sa subjektivnim osećajem umora tri meseca posle izlečenja od KOVID-19 infekcije, govori o značaju ovog istraživanja.

ZAKLJUČAK

Subjektivni osećaj umora je prisutan u velikom procentu ispitanika, kako u našoj, tako i u drugim studijama. Povezan je sa godinama starosti, hroničnim bolestima, visokom telesnom temperaturom, pneumonijom, hospitalizacijom, kao i dužinom hospitalizacije u akutnoj fazi infekcije. Subjektivni osećaj umora, tri meseca posle izlečenja, kao česta post-KOVID manifestacija, kao i posledična nemogućnost pacijenta da se vrati poslovnim i privatnim obavezama, mogu predstavljati ozbiljan javnozdravstveni problem, te je potrebno adekvatno prepoznavanje i tretiranje subjektivnog osećaja umora.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Mart 2022

Strane 26-34

  • Ključne reči:
    umor, KOVID-19, post-KOVID-19, samoprocena
  • Primljen:
    22 Novembar 2021
  • Revidiran:
    05 Januar 2022
  • Prihvaćen:
    23 Februar 2022
  • Objavljen online:
    14 Mart 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Mihajlović D, Virijević M, Radovanović A. Factors associated with the subjective feeling of fatigue three months after COVID-19. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(1):26-34. doi: 10.5937/smclk3-35049
Autor za korespodenciju

Dejan Mihajlović
Medicinski fakultet, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Čika Jovina 15/11, 38210 Kosovska Mitrovica, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Ahn DG, Shin HJ, Kim MH, Lee S, Kim HS, Myoung J, et al. Current Status of Epidemiology, Diagnosis, Therapeutics, and Vaccines for Novel Coronavirus Disease 2019 (COVID-19). J Microbiol Biotechnol. 2020 Mar 28;30(3):313-24. doi: 10.4014/jmb.2003.03011.[CROSSREF]

2. Atzrodt CL, Maknojia I, McCarthy RDP, Oldfield TM, Po J, Ta KTL, et al. A Guide to COVID-19: a global pandemic caused by the novel coronavirus SARS-CoV-2. FEBS J. 2020 Sep;287(17):3633-50. doi: 10.1111/febs.15375.[CROSSREF]

3. Gao Z, Xu Y, Sun C, Wang X, Guo Y, Qiu S, et al. A systematic review of asymptomatic infections with COVID-19. J Microbiol Immunol Infect. 2021 Feb;54(1):12-6. doi: 10.1016/j.jmii.2020.05.001.[CROSSREF]

4. Wiersinga WJ, Rhodes A, Cheng AC, Peacock SJ, Prescott HC. Pathophysiology, Transmission, Diagnosis, and Treatment of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19): A Review. JAMA. 2020 Aug 25;324(8):782-793. doi: 10.1001/jama.2020.12839.[CROSSREF]

5. Attaway AH, Scheraga RG, Bhimraj A, Biehl M, Hatipoğlu U. Severe covid-19 pneumonia: pathogenesis and clinical management. BMJ. 2021 Mar 10;372:n436. doi: 10.1136/bmj.n436.[CROSSREF]

6. Lamprecht B. Gibt es ein Post-COVID-Syndrom? [Is there a post-COVID syndrome?]. Pneumologe (Berl). 2020;17(6):398-405. German. doi: 10.1007/s10405-020-00347-0.[CROSSREF]

7. Maltezou HC, Pavli A, Tsakris A. Post-COVID Syndrome: An Insight on Its Pathogenesis. Vaccines (Basel). 2021 May 12;9(5):497. doi: 10.3390/vaccines9050497.[CROSSREF]

8. Nacul L, Authier FJ, Scheibenbogen C, Lorusso L, Helland IB, Martin JA, et al. European Network on Myalgic Encephalomyelitis/Chronic Fatigue Syndrome (EUROMENE): Expert Consensus on the Diagnosis, Service Provision, and Care of People with ME/CFS in Europe. Medicina (Kaunas). 2021 May 19;57(5):510. doi: 10.3390/medicina57050510.[CROSSREF]

9. Roerink ME, van der Schaaf ME, Dinarello CA, Knoop H, van der Meer JW. Interleukin-1 as a mediator of fatigue in disease: a narrative review. J Neuroinflammation. 2017 Jan 21;14(1):16. doi: 10.1186/s12974-017-0796-7.[CROSSREF]

10. Russell A, Hepgul N, Nikkheslat N, Borsini A, Zajkowska Z, Moll N, et al. Persistent fatigue induced by interferon-alpha: a novel, inflammation-based, proxy model of chronic fatigue syndrome. Psychoneuroendocrinology. 2019 Feb;100:276-85. doi: 10.1016/j.psyneuen.2018.11.032.[CROSSREF]

11. Fukuda K, Straus SE, Hickie I, Sharpe MC, Dobbins JG, Komaroff A: The International Chronic Fatigue Syndrome Study Group. The chronic fatigue syndrome: A comprehensive approach to its definition and study. Annals of Internal Medicine. 1994, 121 (12): 953-959. https://doi.org/10.7326/0003-4819-121-12-199412150-00009 [HTTP]

12. Ross SD, Estok RP, Frame D, Stone LR, Ludensky V, Levine CB. Disability and chronic fatigue syndrome: a focus on function. Arch Intern Med. 2004 May 24;164(10):1098-107. doi: 10.1001/archinte.164.10.1098.[CROSSREF]

13. Mackay A. A Paradigm for Post-Covid-19 Fatigue Syndrome Analogous to ME/ CFS. Front Neurol. 2021 Aug 2;12:701419. doi: 10.3389/fneur.2021.701419.[CROSSREF]

14. Tenforde MW, Kim SS, Lindsell CJ, Billig Rose E, Shapiro NI, Files DC, et al.; IVY Network Investigators; CDC COVID-19 Response Team; IVY Network Investigators. Symptom Duration and Risk Factors for Delayed Return to Usual Health Among Outpatients with COVID-19 in a Multistate Health Care Systems Network - United States, March-June 2020. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2020 Jul 31;69(30):993-8. doi: 10.15585/mmwr.mm6930e1.[CROSSREF]

15. Carfì A, Bernabei R, Landi F; Gemelli Against COVID-19 Post-Acute Care Study Group. Persistent Symptoms in Patients After Acute COVID-19. JAMA. 2020 Aug 11;324(6):603-5. doi: 10.1001/jama.2020.12603.[CROSSREF]

16. Townsend L, Dyer AH, Jones K, Dunne J, Mooney A, Gaffney F, et al. Persistent fatigue following SARS-CoV-2 infection is common and independent of severity of initial infection. PLoS One. 2020 Nov 9;15(11):e0240784. doi: 10.1371/journal.pone.0240784.[CROSSREF]

17. Huang C, Huang L, Wang Y, Li X, Ren L, Gu X, et al. 6-month consequences of COVID-19 in patients discharged from hospital: a cohort study. Lancet. 2021 Jan 16;397(10270):220-232. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32656-8.[CROSSREF]

18. Carvalho-Schneider C, Laurent E, Lemaignen A, Beaufils E, Bourbao-Tournois C, Laribi S, et al. Follow-up of adults with noncritical COVID-19 two months after symptom onset. Clin Microbiol Infect. 2021 Feb;27(2):258-63. doi: 10.1016/j.cmi.2020.09.052.[CROSSREF]

19. Stavem K, Ghanima W, Olsen MK, Gilboe HM, Einvik G. Prevalence and Determinants of Fatigue after COVID-19 in Non-Hospitalized Subjects: A Population-Based Study. Int J Environ Res Public Health. 2021 Feb 19;18(4):2030. doi: 10.3390/ijerph18042030.[CROSSREF]

20. Iqbal FM, Lam K, Sounderajah V, Clarke JM, Ashrafian H, Darzi A. Characteristics and predictors of acute and chronic post-COVID syndrome: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2021 May 24;36:100899. doi: 10.1016/j.eclinm.2021.100899.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Ahn DG, Shin HJ, Kim MH, Lee S, Kim HS, Myoung J, et al. Current Status of Epidemiology, Diagnosis, Therapeutics, and Vaccines for Novel Coronavirus Disease 2019 (COVID-19). J Microbiol Biotechnol. 2020 Mar 28;30(3):313-24. doi: 10.4014/jmb.2003.03011.[CROSSREF]

2. Atzrodt CL, Maknojia I, McCarthy RDP, Oldfield TM, Po J, Ta KTL, et al. A Guide to COVID-19: a global pandemic caused by the novel coronavirus SARS-CoV-2. FEBS J. 2020 Sep;287(17):3633-50. doi: 10.1111/febs.15375.[CROSSREF]

3. Gao Z, Xu Y, Sun C, Wang X, Guo Y, Qiu S, et al. A systematic review of asymptomatic infections with COVID-19. J Microbiol Immunol Infect. 2021 Feb;54(1):12-6. doi: 10.1016/j.jmii.2020.05.001.[CROSSREF]

4. Wiersinga WJ, Rhodes A, Cheng AC, Peacock SJ, Prescott HC. Pathophysiology, Transmission, Diagnosis, and Treatment of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19): A Review. JAMA. 2020 Aug 25;324(8):782-793. doi: 10.1001/jama.2020.12839.[CROSSREF]

5. Attaway AH, Scheraga RG, Bhimraj A, Biehl M, Hatipoğlu U. Severe covid-19 pneumonia: pathogenesis and clinical management. BMJ. 2021 Mar 10;372:n436. doi: 10.1136/bmj.n436.[CROSSREF]

6. Lamprecht B. Gibt es ein Post-COVID-Syndrom? [Is there a post-COVID syndrome?]. Pneumologe (Berl). 2020;17(6):398-405. German. doi: 10.1007/s10405-020-00347-0.[CROSSREF]

7. Maltezou HC, Pavli A, Tsakris A. Post-COVID Syndrome: An Insight on Its Pathogenesis. Vaccines (Basel). 2021 May 12;9(5):497. doi: 10.3390/vaccines9050497.[CROSSREF]

8. Nacul L, Authier FJ, Scheibenbogen C, Lorusso L, Helland IB, Martin JA, et al. European Network on Myalgic Encephalomyelitis/Chronic Fatigue Syndrome (EUROMENE): Expert Consensus on the Diagnosis, Service Provision, and Care of People with ME/CFS in Europe. Medicina (Kaunas). 2021 May 19;57(5):510. doi: 10.3390/medicina57050510.[CROSSREF]

9. Roerink ME, van der Schaaf ME, Dinarello CA, Knoop H, van der Meer JW. Interleukin-1 as a mediator of fatigue in disease: a narrative review. J Neuroinflammation. 2017 Jan 21;14(1):16. doi: 10.1186/s12974-017-0796-7.[CROSSREF]

10. Russell A, Hepgul N, Nikkheslat N, Borsini A, Zajkowska Z, Moll N, et al. Persistent fatigue induced by interferon-alpha: a novel, inflammation-based, proxy model of chronic fatigue syndrome. Psychoneuroendocrinology. 2019 Feb;100:276-85. doi: 10.1016/j.psyneuen.2018.11.032.[CROSSREF]

11. Fukuda K, Straus SE, Hickie I, Sharpe MC, Dobbins JG, Komaroff A: The International Chronic Fatigue Syndrome Study Group. The chronic fatigue syndrome: A comprehensive approach to its definition and study. Annals of Internal Medicine. 1994, 121 (12): 953-959. https://doi.org/10.7326/0003-4819-121-12-199412150-00009 [HTTP]

12. Ross SD, Estok RP, Frame D, Stone LR, Ludensky V, Levine CB. Disability and chronic fatigue syndrome: a focus on function. Arch Intern Med. 2004 May 24;164(10):1098-107. doi: 10.1001/archinte.164.10.1098.[CROSSREF]

13. Mackay A. A Paradigm for Post-Covid-19 Fatigue Syndrome Analogous to ME/ CFS. Front Neurol. 2021 Aug 2;12:701419. doi: 10.3389/fneur.2021.701419.[CROSSREF]

14. Tenforde MW, Kim SS, Lindsell CJ, Billig Rose E, Shapiro NI, Files DC, et al.; IVY Network Investigators; CDC COVID-19 Response Team; IVY Network Investigators. Symptom Duration and Risk Factors for Delayed Return to Usual Health Among Outpatients with COVID-19 in a Multistate Health Care Systems Network - United States, March-June 2020. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2020 Jul 31;69(30):993-8. doi: 10.15585/mmwr.mm6930e1.[CROSSREF]

15. Carfì A, Bernabei R, Landi F; Gemelli Against COVID-19 Post-Acute Care Study Group. Persistent Symptoms in Patients After Acute COVID-19. JAMA. 2020 Aug 11;324(6):603-5. doi: 10.1001/jama.2020.12603.[CROSSREF]

16. Townsend L, Dyer AH, Jones K, Dunne J, Mooney A, Gaffney F, et al. Persistent fatigue following SARS-CoV-2 infection is common and independent of severity of initial infection. PLoS One. 2020 Nov 9;15(11):e0240784. doi: 10.1371/journal.pone.0240784.[CROSSREF]

17. Huang C, Huang L, Wang Y, Li X, Ren L, Gu X, et al. 6-month consequences of COVID-19 in patients discharged from hospital: a cohort study. Lancet. 2021 Jan 16;397(10270):220-232. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32656-8.[CROSSREF]

18. Carvalho-Schneider C, Laurent E, Lemaignen A, Beaufils E, Bourbao-Tournois C, Laribi S, et al. Follow-up of adults with noncritical COVID-19 two months after symptom onset. Clin Microbiol Infect. 2021 Feb;27(2):258-63. doi: 10.1016/j.cmi.2020.09.052.[CROSSREF]

19. Stavem K, Ghanima W, Olsen MK, Gilboe HM, Einvik G. Prevalence and Determinants of Fatigue after COVID-19 in Non-Hospitalized Subjects: A Population-Based Study. Int J Environ Res Public Health. 2021 Feb 19;18(4):2030. doi: 10.3390/ijerph18042030.[CROSSREF]

20. Iqbal FM, Lam K, Sounderajah V, Clarke JM, Ashrafian H, Darzi A. Characteristics and predictors of acute and chronic post-COVID syndrome: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2021 May 24;36:100899. doi: 10.1016/j.eclinm.2021.100899.[CROSSREF]

1. Ahn DG, Shin HJ, Kim MH, Lee S, Kim HS, Myoung J, et al. Current Status of Epidemiology, Diagnosis, Therapeutics, and Vaccines for Novel Coronavirus Disease 2019 (COVID-19). J Microbiol Biotechnol. 2020 Mar 28;30(3):313-24. doi: 10.4014/jmb.2003.03011.[CROSSREF]

2. Atzrodt CL, Maknojia I, McCarthy RDP, Oldfield TM, Po J, Ta KTL, et al. A Guide to COVID-19: a global pandemic caused by the novel coronavirus SARS-CoV-2. FEBS J. 2020 Sep;287(17):3633-50. doi: 10.1111/febs.15375.[CROSSREF]

3. Gao Z, Xu Y, Sun C, Wang X, Guo Y, Qiu S, et al. A systematic review of asymptomatic infections with COVID-19. J Microbiol Immunol Infect. 2021 Feb;54(1):12-6. doi: 10.1016/j.jmii.2020.05.001.[CROSSREF]

4. Wiersinga WJ, Rhodes A, Cheng AC, Peacock SJ, Prescott HC. Pathophysiology, Transmission, Diagnosis, and Treatment of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19): A Review. JAMA. 2020 Aug 25;324(8):782-793. doi: 10.1001/jama.2020.12839.[CROSSREF]

5. Attaway AH, Scheraga RG, Bhimraj A, Biehl M, Hatipoğlu U. Severe covid-19 pneumonia: pathogenesis and clinical management. BMJ. 2021 Mar 10;372:n436. doi: 10.1136/bmj.n436.[CROSSREF]

6. Lamprecht B. Gibt es ein Post-COVID-Syndrom? [Is there a post-COVID syndrome?]. Pneumologe (Berl). 2020;17(6):398-405. German. doi: 10.1007/s10405-020-00347-0.[CROSSREF]

7. Maltezou HC, Pavli A, Tsakris A. Post-COVID Syndrome: An Insight on Its Pathogenesis. Vaccines (Basel). 2021 May 12;9(5):497. doi: 10.3390/vaccines9050497.[CROSSREF]

8. Nacul L, Authier FJ, Scheibenbogen C, Lorusso L, Helland IB, Martin JA, et al. European Network on Myalgic Encephalomyelitis/Chronic Fatigue Syndrome (EUROMENE): Expert Consensus on the Diagnosis, Service Provision, and Care of People with ME/CFS in Europe. Medicina (Kaunas). 2021 May 19;57(5):510. doi: 10.3390/medicina57050510.[CROSSREF]

9. Roerink ME, van der Schaaf ME, Dinarello CA, Knoop H, van der Meer JW. Interleukin-1 as a mediator of fatigue in disease: a narrative review. J Neuroinflammation. 2017 Jan 21;14(1):16. doi: 10.1186/s12974-017-0796-7.[CROSSREF]

10. Russell A, Hepgul N, Nikkheslat N, Borsini A, Zajkowska Z, Moll N, et al. Persistent fatigue induced by interferon-alpha: a novel, inflammation-based, proxy model of chronic fatigue syndrome. Psychoneuroendocrinology. 2019 Feb;100:276-85. doi: 10.1016/j.psyneuen.2018.11.032.[CROSSREF]

11. Fukuda K, Straus SE, Hickie I, Sharpe MC, Dobbins JG, Komaroff A: The International Chronic Fatigue Syndrome Study Group. The chronic fatigue syndrome: A comprehensive approach to its definition and study. Annals of Internal Medicine. 1994, 121 (12): 953-959. https://doi.org/10.7326/0003-4819-121-12-199412150-00009 [HTTP]

12. Ross SD, Estok RP, Frame D, Stone LR, Ludensky V, Levine CB. Disability and chronic fatigue syndrome: a focus on function. Arch Intern Med. 2004 May 24;164(10):1098-107. doi: 10.1001/archinte.164.10.1098.[CROSSREF]

13. Mackay A. A Paradigm for Post-Covid-19 Fatigue Syndrome Analogous to ME/ CFS. Front Neurol. 2021 Aug 2;12:701419. doi: 10.3389/fneur.2021.701419.[CROSSREF]

14. Tenforde MW, Kim SS, Lindsell CJ, Billig Rose E, Shapiro NI, Files DC, et al.; IVY Network Investigators; CDC COVID-19 Response Team; IVY Network Investigators. Symptom Duration and Risk Factors for Delayed Return to Usual Health Among Outpatients with COVID-19 in a Multistate Health Care Systems Network - United States, March-June 2020. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2020 Jul 31;69(30):993-8. doi: 10.15585/mmwr.mm6930e1.[CROSSREF]

15. Carfì A, Bernabei R, Landi F; Gemelli Against COVID-19 Post-Acute Care Study Group. Persistent Symptoms in Patients After Acute COVID-19. JAMA. 2020 Aug 11;324(6):603-5. doi: 10.1001/jama.2020.12603.[CROSSREF]

16. Townsend L, Dyer AH, Jones K, Dunne J, Mooney A, Gaffney F, et al. Persistent fatigue following SARS-CoV-2 infection is common and independent of severity of initial infection. PLoS One. 2020 Nov 9;15(11):e0240784. doi: 10.1371/journal.pone.0240784.[CROSSREF]

17. Huang C, Huang L, Wang Y, Li X, Ren L, Gu X, et al. 6-month consequences of COVID-19 in patients discharged from hospital: a cohort study. Lancet. 2021 Jan 16;397(10270):220-232. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32656-8.[CROSSREF]

18. Carvalho-Schneider C, Laurent E, Lemaignen A, Beaufils E, Bourbao-Tournois C, Laribi S, et al. Follow-up of adults with noncritical COVID-19 two months after symptom onset. Clin Microbiol Infect. 2021 Feb;27(2):258-63. doi: 10.1016/j.cmi.2020.09.052.[CROSSREF]

19. Stavem K, Ghanima W, Olsen MK, Gilboe HM, Einvik G. Prevalence and Determinants of Fatigue after COVID-19 in Non-Hospitalized Subjects: A Population-Based Study. Int J Environ Res Public Health. 2021 Feb 19;18(4):2030. doi: 10.3390/ijerph18042030.[CROSSREF]

20. Iqbal FM, Lam K, Sounderajah V, Clarke JM, Ashrafian H, Darzi A. Characteristics and predictors of acute and chronic post-COVID syndrome: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2021 May 24;36:100899. doi: 10.1016/j.eclinm.2021.100899.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh