Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Prikaz knjige

Nevidljivi neprijatelj – Variola vera 1972

Radina Vučetić
  • Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd, 2022 ISBN 978-86-519-2797-6

PRIKAZ KNJIGE

U Srbiji je, tokom samo jednog prosečnog ljudskog veka, došlo do dramatičnih promena u svim oblastima života, ali je poslednja knjiga vanredne profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, Radine Vučetić, razlog da se ovom prilikom ograničimo na bolest i zdravlje. U monografiji „NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ – Variola vera 1972”, autorka s naučnom minucioznošću obrađuje pojavu, tok, uticaj na svakodnevni život i socijalno-političke implikacije najveće evropske epidemije velikih boginja posle Drugog svetskog rata, koja je pogodila Jugoslaviju pre pola veka. Za razumevanje značaja teme, važno je sagledati širi kontekst.

Poslednjih godina, sve do pojave kovida 19, obolevanje i, posebno, umiranje od zaraznih bolesti u Srbiji, nisu predstavljali posebno značajan narodnozdravstveni problem. Od nešto više od 100.000 umrlih građana tokom godine, preko 50% činile su žrtve bolesti srca i krvnih sudova, sledili su maligni tumori, sa oko 21%, a zatim drugi poremećaji zdravlja. Zarazne bolesti su se nalazile pri samom dnu liste uzroka smrti, sa ukupno oko 100 umrlih, što je manje od 0,1%. Kada se izuzmu najčešće među njima, grip i sida, rizik da se umre od ostalih zaraza, prema zvaničnim statističkim podacima, bio je otprilike isti kao i da čoveka ubije grom.

Ovakva epidemiološka situacija napadno odudara od strukture obolevanja i umiranja u godinama po okončanju Drugog svetskog rata. Primera radi, procenjuje se da je, samo leta 1946. godine, u zemlji od oko 15 miliona stanovnika, malarična groznica tresla 1,2 miliona građana. Te godine je od pegavog tifusa registrovano preko 900, a od tetanusa skoro 300 smrti.

Usledili su obuhvatni programi suzbijanja tuberkuloze i pegavca, potom iskorenjivanja malarije, i na kraju eliminacije difterije, tetanusa, dečje paralize, i drugih infekcija. To su bile akcije koje su zahtevale ogromna sredstva i masovno angažovanje kadrova, ali su i rezultati bili impresivni. Međutim, ne samo u kolektivnom sećanju, već i po svim objektivnim pokazateljima, posebno po svom intenzitetu, bilo je, i ostalo je bez presedana, suzbijanje epidemije velikih boginja, u proleće 1972. godine.

Profesorka Vučetić prihvatila se izazova da kritički sagleda ovaj kompleksni događaj, pristupajući mu sa više strana i na više nivoa. Njen ugledni hrvatski kolega, Mirko Dražen Grmek, pisao je o tri nivoa istorijske konceptualizacije. Prvi je ono što se stvarno desilo u prošlosti (res facta) i to obično pokriva „plava trava zaborava“. Drugi čini pristupačna dokumentacija (res scripta) i ona bi trebalo da verno odslikava minule događaje. Treći nivo obuhvata ono što se o događajima misli i što nekada, nezavisno od činjenica, presudno oblikuje odnos prema stvarnosti.

Pristupajući istraživanju, doktorka Vučetić je bila svesna da je epidemija variole, u kolektivnom pamćenju, ostala kao dramatičan događaj, sa većom ili manjom dozom romantične prebojenosti i skoro po pravilu neskrivenim ponosom zbog uspešne pobede nad virusom. Autorka se oslonila na još uvek žive svedoke, bilo da su aktivno učestvovali u suzbijanju bolesti, bilo da su bili nevoljne žrtve nametnutih protivepidemijskih mera. Neki su joj usmeno preneli svoja izbledela sećanja, a neki su na papir stavili sopstvena viđenja borbe sa variolom. Sva ta svedočanstva delovala su krajnje autentično, ali su se često znatno razlikovala.

Čak ni stručna literatura posvećena epidemiji – pre svega dva velika simpozijuma o dešavanjima u Beogradu i u celoj Jugoslaviji, uz niz drugih naučno-stručnih i popularno pisanih publikacija i pojedinačnih članaka – nije davala skladnu sliku o dešavanjima u proleće 1972. godine. Autorka je, kao što se od istoričara i očekuje, važan oslonac za rekonstruisanje prošlosti našla u laičkoj štampi i, pre svega, u arhivskoj građi, pohranjenoj u Arhivu Jugoslavije i drugim odgovarajućim fondovima i depozitima.

Rezultat tog savesnog i obuhvatnog rada je svestran i pouzdan prikaz nastanka, toka i gašenja epidemije. Profesorka Vučetić je uspela da uporedi i kritički evaluira nesvesno pristrasna sećanja, fragmentarne prikaze aktivnosti učesnika i dostupnu arhivsku građu, prelivajući svu prikupljenu dokumentaciju u jednu skladnu sintezu. Ona se nije zadržala na suvoj faktografiji i brojevima, već je bolesnike, građane poslate u karantin i osoblje koje ih je lečilo i opsluživalo, prikazala na način da im je, pesnički rečeno, „udahnula dušu“. Posebnu pažnju posvetila je „običnom“ čoveku u zlom vremenu.

Iz ove pouzdane analize proizlazi da je država bila dobro pripremljena za suočavanje sa variolom ili bilo kojom drugom karantinskom bolešću. Vlastima se odaje priznanje za dobru organizaciju (nije bilo lako za nekoliko nedelja vakcinisati preko 18 miliona ljudi), a zdravstvenim radnicima za pokazanu profesionalnost. Prikazi sprovedenih aktivnosti nevoljno nameću poređenje sa tekućom epidemijom kovida 19, koja je dočekana potpuno nespremno, uz nesnalaženje zdravstvenih vlasti i sa požrtvovanošću zdravstvenog kadra, kao jednom od malo svetlih tačaka.

Autorka ukazuje i na uočene nedostatke, stavljajući naglasak na neblagovremeno informisanje. Tačno je da je vest o pojavi variole na Kosovu i Metohiji kasnila dva dana, a da je javnost zvanično saznala za postojanje bolesti u Beogradu sa zakašnjenjem od nekoliko dana. Međutim, kako ističe, uz te izuzetke, informacije slate građanstvu bile su celishodne i pravovremene.

Ona posebno ističe zađevice prisutne među federalnim jedinicama, dovodeći ih u vezu za labavljenjem federalnih vlasti i uočavajući, u nastalim nesuglasicama, klicu daljeg rastakanja države.

Za čitaoca obuzetog formalnostima, napomenimo da je izdavač „Službeni glasnik“, da knjiga ima oko 240 strana i da je podeljena u šest poglavlja: Virus, Država, Struka, Vakcinacija, Život za vreme variole i Umesto zaključka: Nevidljivi neprijatelj vreba.

Zaključak recenzenta: Profesorka Radina Vučetić napisala je vrednu, korisnu i potrebnu knjigu, kojom je zaokružen pogled na najskuplju, najdramatičniju, najobuhvatniju i najambiciozniju akciju zdravstvene službe u posleratnoj Jugoslaviji.

Dr Zoran Radovanović
penzionisani redovni profesor epidemiologije na
Medicinskom fakultetu u Beogradu

  • Sukob interesa:

Informacije

Volumen 3 Broj 3

Volumen 3 Broj 3

Septembar 2022

Strane 384-387

  • Ključne reči:
  • Primljen:
  • Revidiran:
  • Prihvaćen:
  • Objavljen online:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Radovanović Z. Book Review: The invisible enemy: Variola vera 1972, by Vučetić Radina. The Official Gazette of the Republic of Serbia, Belgrade, 2022. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(3):384-7.



© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh