Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Po izboru urednika

Obolevanje i umiranje od zaraznih bolesti, u periodu od 2015. do 2019. godine, na teritoriji Beograda

Marija Pajić1, Aleksandra Jović-Vraneš2
  • Dom zdravlja „Voždovac”
  • Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za socijalnu medicinu, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Zarazne bolesti još uvek značajno opterećuju društvo, kako u svetu, tako i kod nas. Cilj rada je bio da se analizira kretanje ukupnog broja obolelih i umrlih od zaraznih bolesti u beogradskoj populaciji, u periodu od 2015. do 2019. godine.

Materijali i metode: U radu je korišćena deskriptivna epidemiološka metoda. Podaci o obolevanju i umiranju od zaraznih bolesti dobijeni su iz Statističkih prikaza zdravstvene delatnosti u Beogradu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, za period od 2015. do 2019. godine. Korišćeni su podaci o broju novoobolelih i umrlih od zaraznih bolesti, kao i o broju novoobolelih po grupama zaraznih bolesti. Za procenu trendova obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti tokom posmatranog perioda, korišćena je linearna regresiona analiza za trendove (curve estimation).

Rezultati: U periodu od 2015. do 2019. godine, na teritoriji Beograda je registrovano ukupno 144.215 lica obolelih od zaraznih bolesti. Obolevanje od zaraznih bolesti se, u posmatranom periodu, u beogradskoj populaciji smanjilo, a umiranje od zaraznih bolesti se povećalo. Tokom posmatranog perioda, nije zapažen statistički značajan trend u stopama incidencije i stopama mortaliteta od zaraznih bolesti (incidencija: y = 2.158,120 – 134,000 x, p = 0,073; mortalitet: y = 4,930 + 0,250 x, p = 0,369).

Zaključak: Zarazne bolesti, iako visoko preventabilne, i dalje su prisutne, kako u nerazvijenim, tako i u razvijenim zemljama. Pored mera opšte i lične higijene, nošenja zaštitnih maski, izbegavanja rizičnog ponašanja i zaštite od seksualno prenosivih bolesti, neophodno je javnozdravstvene mere usmeriti na zaštitu životne sredine i prevenciju širenja infektivnih agenasa van njihovih staništa, kao i na prevenciju nastanka novih infektivnih agenasa.


UVOD

Zarazne bolesti, izazvane specifičnim uzročnim agensom, nastaju kao posledica prenosa agensa ili njegovih toksičnih produkata, sa zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno ili indirektno, preko zagađene hrane, vode, predmeta opšte upotrebe, prelaznog domaćina, vektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja je kontaminirana uzročnikom zaraze [1].

U svetu, od zaraznih bolesti, svake godine umre oko petnaest miliona osoba, i to najčešće od respiratornih infekcija i dijarealnih oboljenja, side (franc. Syndrome d’immunodéficience acquise – SIDA), tuberkuloze i malarije. U zemljama u razvoju, zarazne bolesti čine više od 40% svih uzroka smrti, a u razvijenim zemljama čine oko 1% uzroka smrti [2].

U Srbiji, zarazne bolesti su odgovorne za 0,7% ukupnog umiranja. Tokom 2019. godine, u Srbiji su od posledica zaraznih bolesti umrle 184 osobe, a najveći broj umrlih može se dovesti u vezu sa gripom, sidom i tuberkulozom [3].

Zarazne bolesti još uvek značajno opterećuju društvo, kako u svetu tako i kod nas. One su vekovima bile među vodećim uzrocima smrti i invalidnosti i predstavljale su izazov za zdravstvenu sigurnost i ljudski napredak. Pretnja, koju predstavljaju zarazne bolesti, dodatno se produbljuje stalnim pojavljivanjem novih, neprepoznatih i starih epidemija zaraznih bolesti globalnog uticaja. Tokom poslednje tri i po decenije pojavilo se najmanje trideset novih infektivnih agenasa, koji pogađaju ljude, a pokazalo se da njihovo poreklo značajno korelira sa socioekonomskim i ekološkim faktorima. Ako se stanje uzrokovano ovim faktorima bude pogoršavalo, stavljajući ljude u povećani kontakt sa patogenima koji uzrokuju bolest, postoji zabrinutost da zarazne bolesti mogu i dalje predstavljati strahoviti izazov. Stalna svest i sprovođenje efikasnih strategija za kontrolu zaraznih bolesti i pojave bolesti, i dalje su od presudnog značaja [4].

Hipokrat je, još 400 godina pre nove ere, opisao određeni broj zaraznih bolesti, a one su ostale u središtu pažnje razvoja nauke i prakse javnog zdravlja, sve do današnjih dana. U dvadesetom veku, zarazne bolesti su smatrane ključem u rešavanju zdravstvenih problema stanovništva, zahvaljujući uspostavljanju kontrole nad mikroorganizmima i poboljšanju rezultata prevencije zaraznih bolesti. Svedoci smo novonastalih zaraznih bolesti sa novim patogenim pretnjama (SARS, MERS, KOVID-19), koje predstavljaju globalni izazov za javno zdravlje u 21. veku [5].

Na osnovu glavnog ulaznog mesta prouzrokovača, najznačajnije zarazne bolesti mogu se svrstati u sledeće grupe: respiratorne, crevne, parazitarne, zoonoze, vektorske i polne.

Respiratorne zarazne bolesti

Respiratorne zarazne bolesti su dominantno najzastupljenije u ukupnom obolevanju od zaraznih bolesti, pa samim tim imaju veliki javnozdravstveni značaj. Za većinu respiratornih zaraznih bolesti, podaci se prate na osnovu pasivno prikupljenih podataka iz nadzora, izuzev za sezonsku influencu i pojedina vakcinama prevantabilna oboljenja. Najznačajnije respiratorne zarazne bolesti su: grip, akutne respiratorne infekcije, tuberkuloza, morbili.

Grip (influenca) je visoko zarazno virusno oblјenje respiratornog trakta, koje se javlja svake sezone od oktobra do maja. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje, preko 100 miliona ljudi u svetu оbоli od gripa, a oko pola miliona umre zbog komplikacija. Grip je veliki јаvnоzdrаvstvеni i sоciоеkоnоmski izazov jer može da dovede dо smаnjеnjа rаdnе spоsоbnоsti i оptеrеćеnоsti zdrаvstvеnоg sistеmа. Sve zemlje sveta održavaju i unapređuju sisteme nadzora nad gripom, na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za kontrolu bolesti (engl. European Centre for Disease Prevention and Control – ECDC) [6].

Opterećenje tuberkulozom u Srbiji je u poslednjih petnaest godina značajno smanjeno, zahvaljujući doslednoj primeni Nacionalnog programa, koji je zasnovan na strategijama Svetske zdravstvene organizacije, što je rezultiralo smanjenjem notifikacione stope tuberkuloze za 80%, u 2019. godini. Rezistentni oblici bolesti i dalje predstavljaju veliku javnozdravstvenu opasnost [6].

CREVNE ZARAZNE BOLESTI

Crevne zarazne bolesti predstavljaju grupu bolesti koje se najčešće prenose kontaminiranom hranom, vodom, preko predmeta (indirektnim prenosom) i direktnim kontaktom, prljavim rukama. Značajne su, jer se njihova pojava može sprečiti primenom vrlo jednostavnih mera (higijena ruku, adekvatna primena mera za bezbednost hrane), ali uprkos tome, od ovih bolesti godišnje oboli oko milion ljudi širom sveta. Za grupu crevnih zaraznih bolesti podaci se prate na osnovu pasivno prikupljenih podataka iz nadzora. Zarazne bolesti iz ove grupe su: salmoneloze, šigeloze, kampilobakterioze, jersinioze, lamblijaze, hepatitis A, botulizam [6].

Parazitarne zarazne bolesti

Parazitarne zarazne bolesti, odnosno parazitoze uzrokuju ili prenose paraziti. Od parazitarnih bolesti, od 2015. godine, obaveznom prijavljivanju podleže samo šuga. Šuga je česti uzročnik epidemija u socijalnim ustanovama, kao i česti uzročnik infekcija među osobama sa imunodeficijencijom. Za prenošenje uzročnika šuge neophodan je direktni kontakt. Povećanoj učestalosti obolevanja doprinose siromaštvo, neuhranjenost, te gust kolektivni smeštaj [6].

Zoonoze

Zoonoze su bolesti životinja od kojih mogu da obole i ljudi, a koje mogu da imaju jedno ili više ulaznih mesta. Većina oboljenja iz ove grupe se odlikuju blažom kliničkom slikom sa povoljnim ishodom. Registruju se i invazivne forme, koje mogu dovesti do smrtnog ishoda, naročito u vulnerabilnim grupama stanovništva, kao što su novorođenčad, starije osobe, trudnice, imunokompromitovane osobe. Bolesti kod kojih postoji efikasna vakcina (tetanus, besnilo) ili sistematski preventivni programi, koje preduzima veterinarska služba (antraks, trihineloza, bruceloza, Kju groznica ili besnilo) su ili eliminisane (besnilo), ili se javljaju sporadično. Podaci o obolevanju iz grupe zoonoza prikupljaju se u okviru pasivnog nadzora nad ovim oboljenjima u humanoj populaciji [6].

Vektorske (transmisivne) zarazne bolesti

Vektorske (transmisivne) zarazne bolesti prenose vektori, među kojima su najznačajniji: vaši, komarci, buve i krpelji. Distribucija ovih bolesti zavisi, kako od faktora životne sredine, tako i od socioekonomskih faktora. Tokom poslednjih godina, značajan uticaj na transmisiju ovih bolesti imaju globalizacija i klimatske promene. Tako se neke bolesti, kao što su denga, čikungunja virusna infekcija, groznica Zapadnog Nila, pojavljuju u zemljama u kojima ranije nisu registrovane. Za većinu vektorskih zaraznih bolesti, podaci se prate na osnovu pasivno prikupljenih podataka iz nadzora. Pored vektorskih zaraznih bolesti, koje podležu obaveznom prijavljivanju prema važećoj zakonskoj regulativi – malarija, lajmska bolest, krpeljski encefalitis, lajšmanijaza, od 2012. godine, uspostavljen je sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji [6].

Polne zarazne bolesti

Polne zarazne bolesti se prenose polnim putem, a one koje se obavezno prijavljuju su: sifilis, gonoreja, polne infekcije izazvane hlamidijama, bolest uzrokovana HIV virusom [6].

Ostale zarazne bolesti

Ostale zarazne bolesti obuhvataju uglavnom septikemije, izazvane različitim infektivnim agensima. Porast incidencije sepse danas predstavlja globalni problem javnog zdravlja [6].

U svetu, u većini zemalja, postoji zakonski regulisano prijavljivanje zaraznih bolesti. Prema trenutno važećoj zakonskoj regulativi, u Srbiji se prijavljuje četrdeset devet zaraznih bolesti [7],[8].

CILJ RADA

Cilj rada jeste analiza podataka o kretanju ukupnog broja obolevanja i umiranja, kao i analiza stopa obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti, na teritoriji Beograda, u periodu od 2015. do 2019. godine.

MATERIJALI I METODE

Ovo je deskriptivna epidemiološka studija, u okviru koje je vršena sekundarna analiza podataka iz Statističkih prikaza zdravstvene delatnosti u Beogradu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, za period od 2015. do 2019. godine, o obolevanju i umiranju od zaraznih bolesti. Korišćeni su podaci o broju novoobolelih i umrlih od zaraznih bolesti, kao i broj novoobolelih po grupama zaraznih bolesti, u Beogradu, za posmatrani period od 2015. do 2019. godine

Put podataka o zaraznim bolestima u Statističkim prikazima zdravstvene delatnosti u Beogradu, baziran je na podacima iz izveštaja (prijava oboljenja ili smrti od zaraznih bolesti), koje su zdravstvene ustanove na teritoriji Beograda obavezne da dostave Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, prema Pravilniku o prijavljivanju zaraznih bolesti u Republici Srbiji.

Kao pokazatelj obolevanja korišćena je stopa incidencije, koja se izračunava na sledeći način: stopa incidencije od zaraznih bolesti = broj novoobolelih od zaraznih bolesti u Beogradu u posmatranoj godini/ broj stanovnika na teritoriji Beograda x 100.000.

Kao pokazatelj umiranja korišćena je stopa mortaliteta, koja se izračunava na osnovu sledeće formule: stopa mortaliteta od zaraznih bolesti = broj umrlih od zaraznih bolesti u Beogradu u posmatranoj godini/ broj stanovnika na teritoriji Beograda x 100.000.

Podaci o broju stanovnika na teritoriji Beograda uzeti su iz Statističkog godišnjaka Republičkog zavoda za statistiku.

U skladu sa postavljenim ciljem rada, podaci su prikazani tabelarno i grafički. Za procenu trendova obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti tokom posmatranog perioda, korišćena je linearna regresiona analiza za trendove (engl. curve estimation), kojom je iskazana veza između dve promenljive, koje procenjuju vrednost zavisne promenljive Y, na osnovu izabrane vrednosti nezavisne promenljive X.

Izračunate su jednačine linearnih trendova (Y = a + bX), koje definišu vezu između dve promenljive koje imaju linearnu vezu, kao i njihova statistička značajnost. Pri čemu je a procenjena vrednost zavisne promenljive Y gde regresiona linija seče y-osu kada je X nula.

Regresioni koeficijent (b) je nagib linije, ili prosečna promena Y za svaku jediničnu promenu (povećanje ili smanjenje) nezavisne promenljive X.

Vrednosti p < 0,05 su smatrane statistički značajnim. Pozitivna vrednost regresionog koeficijenta ukazuje na rastući trend, a negativna vrednost na opadajući trend.

Podaci su analizirani uz pomoć statističkog paketa SPSS Version 20.0 for Windows (SPSS Inc. Chicago, IL, USA) i pomoću programa Microsoft Office Excel.

REZULTATI

Na teritoriji Beograda, u posmatranom periodu od 2015. do 2019. godine, prijavljeno je ukupno 144.215 osoba novoinficiranih zaraznim bolestima. U Tabeli 1, prikazani su broj novoinficiranih osoba i stope incidencije zaraznih bolesti na 100.000 stanovnika, u Beogradu, od 2015. do 2019. godine.

U posmatranom petogodišnjem periodu (2015 – 2019), uočava se opadajući trend broja osoba novoinficiranih zaraznim bolestima. Najveći broj osoba novoinficiranih zaraznim bolestima je bio 2016. godine, a najmanji broj je bio u 2019. godini (Tabela 1).

Tabela 1. Broj novoinficiranih lica i stope incidencije zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019

0101

Trend je opadajući za stope incidencije zaraznih bolesti u Beogradu, ali nije statistički značajan (jednačina: y = 2.158,120 – 134,000 x, p = 0,073) (Grafikon 1).

0102

Grafikon 1. Trend stopa incidencije zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019

Najveći broj osoba novoinficiranih zaraznim bolestima, u Beogradu, u posmatranom periodu, odnosio se na respiratorne zarazne bolesti. Najveća vrednost obolevanja od respiratornih bolesti je zabeležena 2018. godine, a najmanja vrednost je zabeležena 2019. godine.

Obolevanje od crvenih zaraznih bolesti se smanjilo u posmatranom periodu u Beogradu, a najniže vrednosti su zapažene u 2018. i 2019. godini (Grafikon 2).

Obolevanje od polno prenosivih zaraznih bolesti, kao i od kožnih, gljivičnih i parazitarnih bolesti se smanjilo u Beogradu, tokom posmatranog perioda (Grafikon 2).

0103

Grafikon 2. Broj osoba novoinficiranih pojedinim grupama zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019

Praćenjem pojedinih bolesti u grupi respiratornih zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019, uočavamo da je najveći broj novoinficiranih osoba obolelo od: varičele, gripa, streptokoknog faringitisa i tonzilitisa.

Zapaža se epidemijsko javljanje morbila; najviše obolelih prijavljeno je 2018. godine (1.893). U Beogradu, tokom 2019. godine, prijavljeno je tri lica koja su obolela od morbila.

Broj novoinficiranih tuberkulozom opadao je tokom posmatranog perioda. Najviša vrednost novoinficiranih tuberkulozom (237) zabeležena je 2015. godine, a najniža vrednost (164) je zabeležena 2019. godine (Grafikon 3).

0104

Grafikon 3. Broj osoba novoinficiranih pojedinim bolestima u grupi respiratornih zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019

U okviru polno prenosivih bolesti, broj novoinficiranih HIV virusom pokazuje stabilan trend tokom posmatranog perioda. Najveći broj slučajeva novoinficiranih HIV virusom (85) prijavljen je u 2015. godini, dok je najmanji broj (68) registrovan u 2017. godini. Zapažen je manji porast broja novoobolelih od side, sa 15, u 2015. godini, na 19, u 2019. godini. Obolevanje od hlamidijaze je gotovo prepolovljeno u posmatranom periodu, sa 294 (2015. godina) na 151 (2019. godina). Zapažen je manji porast obolevanja od gonoreje i sifilisa.

U Beogradu se, u posmatranom petogodišnjem periodu (2015 – 2019), zapaža porast obolevanja od potencijalno teškog vektorskog oboljenja, groznice Zapadnog Nila, koje je zabeleženo u grupi „Ostale zarazne bolesti“. Najveći broj novoinficiranih groznicom Zapadnog Nila (85) prijavljen je u 2018. godini, dok je najmanji broj (7) prijavljen u 2017. godini.

U Beogradu je, u posmatranom petogodišnjem periodu (2015 – 2019), od zaraznih bolesti umrlo 463 lica.

Uočava se porast broja umrlih od zaraznih bolesti, a najviše vrednosti su zapažene u 2018. i 2019. godini. Najveći broj umrlih od zaraznih bolesti (107) zabeležen je u 2018. godini, a najmanji broj umrlih od zaraznih bolesti (72) zabeležen je u 2017. godini.

Rastući trend stope mortaliteta od zaraznih bolesti u Beogradu nije statistički značajan (jednačina: y = 4,930 + 0,250 x, p = 0,369), (Grafikon 4).

0105

Grafikon 4. Trend stopa mortaliteta od zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 - 2019

U Beogradu, u posmatranom periodu (2015 – 2019), najčešći uzroci smrti od zaraznih bolesti su bili: Clostridium difficile, sepsa, sida (HIV/AIDS), bakterijski meningitisi, tuberkuloza i groznica Zapadnog Nila. Procentualna zastupljenost najčešćih uzroka smrti od zaraznih bolesti u 2019. godini je bila: 40% preminulih od groznice Zapadnog Nila, 23% umrlih od infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile, 19% preminulih od side, 10% preminulih od sepse, i 8% umrlih od tuberkuloze.

U istom periodu se uočava smanjenje broja umrlih od infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile, sa 35 preminulih (2016. godina) na 21 preminulog (2019. godina), kao i smanjenje broja umrlih od sepse za tri puta, sa 27 preminulih (2016. godina) na devet preminulih (2019. godina).

U posmatranom periodu, zapažen je porast broja umrlih lica od side, od 10 umrlih lica (2015. godina) na 17 preminulih (2019. godina), kao i porast broja umrlih osoba od tuberkuloze, od pet preminulih lica (2015. godina) na 7 preminulih (2019. godina).

Zapaža se da je, u 2018. godini, od groznice Zapadnog Nila umrlo 42 lica, a u 2019. godini 36 osoba, što čini oko 40% svih uzroka smrti od zaraznih bolesti (Grafikon 5).

0106

Grafikon 5. Broj umrlih od najčešćih uzročnika smrti od zaraznih bolesti, u Beogradu, u periodu 2015 – 2019

DISKUSIJA

Na teritoriji Beograda, u toku posmatranog perioda (2015 – 2019), zabeležen je pad trenda incidencije zaraznih bolesti, ali nije postignuta statistička značajanost. Najveći broj novoinficiranih je bio iz grupe respiratornih zaraznih bolesti. Obolevanje od varičele je bilo na prvom mestu po učestalosti iz grupe respiratornih zaraznih bolesti. Najveći broj novoobolelih od respiratornih bolesti je zabeležen 2018. godine, kada je prijavljen i najveći broj lica novoinficiranih morbilima. Obolevanje od hlamidijaze, iz grupe polno prenosivih bolesti, smanjilo se za 50%. Broj novoinficiranih groznicom Zapadnog Nila se višestruko povećao u Beogradu, u 2018. godini, što je posledica epidemijskog javljanja ove bolesti u Srbiji, tokom 2018. i 2019. godine. U Beogradu je zabeležen porast trenda umiranja od zaraznih bolesti, ali bez statističke značajnosti. Višestruko je povećana smrtnost od groznice Zapadnog Nila, u Beogradu, tokom 2018. i 2019. godine, što je uticalo na porast trenda umiranja od zaraznih bolesti. Uočen je i porast broja umrlih od side i tuberkuloze, u 2018. i 2019. godini.

U studiji opterećenja društva bolestima (369 bolesti), sprovedenoj u 204 zemlje, u 2019. godini, objavljenoj od strane Kolaboracije za opterećenje društva bolestima i povredama, šest zaraznih bolesti je bilo među prvih deset uzroka godina života izgubljenih zbog nesposobnosti kod dece mlađe od deset godina, i to zbog infekcija donjih respiratornih puteva (rangirana na drugom mestu), dijareje (rangirana na trećem mestu), malarije (rangirana na petom mestu), meningitisa (rangiran na šestom mestu), velikog kašlja (rangiran na devetom mestu) i kongenitalnog sifilisa (rangiran na desetom mestu) [9].

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji je broj prijavljenih slučajeva obolevanja od zaraznih bolesti u 2020. godini bio znatno viši, u poređenju sa 2019. godinom. Veći broj obolelih u 2020. godini bio je posledica pojave nove bolesti – KOVID-19, koja je obuhvatila 79% pacijenata u strukturi obolevanja [10].

Prema podacima objavljenim na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, o kretanju zaraznih bolesti u Beogradu, za mart 2022. godine, može se uočiti da je incidencija zaraznih bolesti u Beogradu iznosila 367,13 (na 100.000), što je četiri puta niže u odnosu na posmatrani period u istraživanju. Među novoinficiranim licima, tokom marta 2022. godine, najviše slučajeva je bilo prijavljeno da boluje od KOVID-19 infekcije (4.344), varičele (1.150) i gripa (380), što pokazuje da su respiratorne zarazne bolesti najučestalije u ukupnom obolevanju od zaraznih bolesti [11].

U periodu od oktobra 2021. godine dо kraja jula 2022. godine, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd je sproveo istraživanje među 11.147 studenata Univerziteta u Beogradu, koji su testirani na prisustvo novog SARS-KoV-2 virusa. Istraživanje je pokazalo da je 3.278 (29,4%) studenata bilo pozitivno na novi virus [12].

Zbog nedostupnosti podataka, ograničenja rada se ogledaju u nedostatku prikaza trenda obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti u beogradskoj populaciji, po polu i po godinama starosti, kao i u nemogućnosti prikaza trendova standardizovanih stopa incidencije i mortaliteta.

ZAKLJUČAK

U Beogradu, u posmatranom periodu (2015 – 2019), obolevanje od zaraznih bolesti se smanjilo, a smrtnost se povećala. Trend stope incidencije zaraznih bolesti je bio u padu, a trend stope mortaliteta je bio u porastu, ali bez statističke značajnosti. Najveći broj lica novoinficiranih zaraznim bolestima odnosio se na respiratorne zarazne bolesti, među kojima je najviše obolelih bilo od varičele, gripa, streptokoknog faringitisa i tonzilitisa. Zapaženo je epidemijsko pojavljivanje morbila, u toku 2017. i 2018. godine, kada je i prijavljeno najviše obolelih – 1.893 slučaja (2018. godina). Uočeno je epidemijsko pojavljivanje groznice Zapadnog Nila tokom 2018. i 2019. godine, kada je i zabeležena najveća vrednost od 85 novoinficiranih lica (2018. godina). Najčešći uzroci smrti od zaraznih bolesti bili su: Clostridium difficile, sepsa, sida (HIV/AIDS), bakterijski meningitisi, tuberkuloza i groznica Zapadnog Nila. U toku 2018. i 2019. godine, oko 40% svih uzroka smrti odnosilo se na groznicu Zapadnog Nila.

Uprkos tome što spadaju u visoko preventabilne bolesti, zarazne bolesti su stalna javnozdravstvena pretnja i vodeći uzročnik smrtnosti. Pored mera opšte i lične higijene, nošenja zaštitnih maski, izbegavanja rizičnog ponašanja i zaštite od seksualno prenosivih bolesti, neophodno je javnozdravstvene mere usmeriti na zaštitu životne sredine i prevenciju širenja infektivnih agenasa van njihovih staništa, kao i na prevenciju nastanka novih infektivnih agenasa.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Septembar 2022

Strane 265-276

  • Ključne reči:
    zarazne bolesti, obolevanje, umiranje, trend, javno zdravlje
  • Primljen:
    12 Jul 2022
  • Revidiran:
    03 Avgust 2022
  • Prihvaćen:
    23 Avgust 2022
  • Objavljen online:
    25 Septembar 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Pajić M, Jović-Vraneš A. Communicable diseases incidence and mortality in the Belgrade population, from 2015 to 2019. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(3):265-76. doi: 10.5937/smclk3-39123
Autor za korespodenciju

Marija Pajić
Dom zdravlja ,,Voždovac”
Ustanička br. 16, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016; 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: decembar 2020.] Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

2. Vlajinac H. Epidemiologija zaraznih bolesti. U: Vlajinac H, Jarebinski M. (urednici). Epidemiologija. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2009:133.

3. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr M.Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2019. [Internet] [pristupljeno: decembar 2020.]. Dostupno na: http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2019a.pdf [HTTP]

4. Nii-Trebi NI. Emerging and Neglected Infectious Diseases: Insights, Advances, and Challenges. Biomed Res Int. 2017;2017:5245021. doi: 10.1155/2017/5245021. [CROSSREF]

5. Bjegović V. Javno zdravlje - savremeni pristupi i izazovi. U: Simić S. (urednik). Udžbenik za studente medicine Socijalna medicina. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2012: 385-401.

6. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2019. godinu. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20o%20zaraznim%20bolestima%202019.pdf [HTTP]

7. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

8. Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja. Službeni glasnik RS, br. 44/2017 i 58/2018. [Internet]. [pristupljeno : jun 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-prijavljivanju-zaraznih-bolesti-posebnih-zdravstvenih-pitanja.html [HTTP]

9. GBD 2019 Diseases and Injuries Collaborators. Global burden of 369 diseases and injuries in 204 countries and territories, 1990-2019: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2019. Lancet. 2020 Oct 17;396(10258):1204-22. doi: 10.1016/S0140-6736(20)30925-9. [CROSSREF]

10. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2020. godinu. [Internet]. Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”; 2021. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/IzvestajZarazneBolesti2020.pdf [HTTP]

11. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Izveštaj o kretanju zaraznih bolesti na području Beograda u martu 2022. godine [Internet]. [pristupljeno : avgust 2022.] Dostupno na: https://www.zdravlje.org.rs/filesnew/izvestaji/Centar%20za%20kontrolu%20i%20prev%20bolesti/Zarazne%20bolesti%20-%20mesecni%20izvestaj%20mart%202022.pdf [HTTP]

12. Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Aktuelna epidemiološka situacija infekcije KOVID 19 među studentima Univerziteta u Beogradu u školskoj 2021/22 godini do 31.07. 2022.god. [Internet]. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://zzzzsbg.rs/aktuelna-epidemioloska-situacija-infekcije-kovid-19-medu-studentima-univerziteta-u-beogradu-2/[HTTP]


LITERATURA

1. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016; 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: decembar 2020.] Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

2. Vlajinac H. Epidemiologija zaraznih bolesti. U: Vlajinac H, Jarebinski M. (urednici). Epidemiologija. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2009:133.

3. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr M.Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2019. [Internet] [pristupljeno: decembar 2020.]. Dostupno na: http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2019a.pdf [HTTP]

4. Nii-Trebi NI. Emerging and Neglected Infectious Diseases: Insights, Advances, and Challenges. Biomed Res Int. 2017;2017:5245021. doi: 10.1155/2017/5245021. [CROSSREF]

5. Bjegović V. Javno zdravlje - savremeni pristupi i izazovi. U: Simić S. (urednik). Udžbenik za studente medicine Socijalna medicina. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2012: 385-401.

6. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2019. godinu. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20o%20zaraznim%20bolestima%202019.pdf [HTTP]

7. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

8. Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja. Službeni glasnik RS, br. 44/2017 i 58/2018. [Internet]. [pristupljeno : jun 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-prijavljivanju-zaraznih-bolesti-posebnih-zdravstvenih-pitanja.html [HTTP]

9. GBD 2019 Diseases and Injuries Collaborators. Global burden of 369 diseases and injuries in 204 countries and territories, 1990-2019: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2019. Lancet. 2020 Oct 17;396(10258):1204-22. doi: 10.1016/S0140-6736(20)30925-9. [CROSSREF]

10. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2020. godinu. [Internet]. Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”; 2021. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/IzvestajZarazneBolesti2020.pdf [HTTP]

11. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Izveštaj o kretanju zaraznih bolesti na području Beograda u martu 2022. godine [Internet]. [pristupljeno : avgust 2022.] Dostupno na: https://www.zdravlje.org.rs/filesnew/izvestaji/Centar%20za%20kontrolu%20i%20prev%20bolesti/Zarazne%20bolesti%20-%20mesecni%20izvestaj%20mart%202022.pdf [HTTP]

12. Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Aktuelna epidemiološka situacija infekcije KOVID 19 među studentima Univerziteta u Beogradu u školskoj 2021/22 godini do 31.07. 2022.god. [Internet]. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://zzzzsbg.rs/aktuelna-epidemioloska-situacija-infekcije-kovid-19-medu-studentima-univerziteta-u-beogradu-2/[HTTP]

1. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016; 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: decembar 2020.] Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

2. Vlajinac H. Epidemiologija zaraznih bolesti. U: Vlajinac H, Jarebinski M. (urednici). Epidemiologija. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2009:133.

3. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr M.Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2019. [Internet] [pristupljeno: decembar 2020.]. Dostupno na: http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2019a.pdf [HTTP]

4. Nii-Trebi NI. Emerging and Neglected Infectious Diseases: Insights, Advances, and Challenges. Biomed Res Int. 2017;2017:5245021. doi: 10.1155/2017/5245021. [CROSSREF]

5. Bjegović V. Javno zdravlje - savremeni pristupi i izazovi. U: Simić S. (urednik). Udžbenik za studente medicine Socijalna medicina. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2012: 385-401.

6. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2019. godinu. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20o%20zaraznim%20bolestima%202019.pdf [HTTP]

7. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Službeni glasnik RS, br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020. [Internet]. [pristupljeno: oktobar 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_stanovnistva_od_zaraznih_bolesti.html [HTTP]

8. Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja. Službeni glasnik RS, br. 44/2017 i 58/2018. [Internet]. [pristupljeno : jun 2021.]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-prijavljivanju-zaraznih-bolesti-posebnih-zdravstvenih-pitanja.html [HTTP]

9. GBD 2019 Diseases and Injuries Collaborators. Global burden of 369 diseases and injuries in 204 countries and territories, 1990-2019: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2019. Lancet. 2020 Oct 17;396(10258):1204-22. doi: 10.1016/S0140-6736(20)30925-9. [CROSSREF]

10. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2020. godinu. [Internet]. Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”; 2021. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/IzvestajZarazneBolesti2020.pdf [HTTP]

11. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Izveštaj o kretanju zaraznih bolesti na području Beograda u martu 2022. godine [Internet]. [pristupljeno : avgust 2022.] Dostupno na: https://www.zdravlje.org.rs/filesnew/izvestaji/Centar%20za%20kontrolu%20i%20prev%20bolesti/Zarazne%20bolesti%20-%20mesecni%20izvestaj%20mart%202022.pdf [HTTP]

12. Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Aktuelna epidemiološka situacija infekcije KOVID 19 među studentima Univerziteta u Beogradu u školskoj 2021/22 godini do 31.07. 2022.god. [Internet]. [pristupljeno: avgust 2022.]. Dostupno na: https://zzzzsbg.rs/aktuelna-epidemioloska-situacija-infekcije-kovid-19-medu-studentima-univerziteta-u-beogradu-2/[HTTP]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh