Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Originalni rad

Mogućnost unapređenja menadžmenta stomatološke zdravstvene zaštite – studija slučaja ordinacije „Vukadinović“ u Republici Srbiji

Aleksandra Vukadinović1
  • Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Dentalna medicina je deo zdravstvene zaštite i dužna je da svim raspoloživim sredstvima obezbedi stomatološku zaštitu stanovništvu na određenom području, putem očuvanja, poboljšanja i uspostavljanja konkretne funkcije i izgleda usne šupljine i njenih pojedinih delova, proučavanjem i prevencijom opštih oboljenja usne duplje, kao i lečenjem oboljenja, nepravilnosti i povreda usta i zuba. Sistem stomatološke zdravstvene zaštite na teritoriji Republike Srbije zahteva promene u domenu zakonske regulative, organizaciji rada i finansijskom ulaganju u stomatološku zdravstvenu zaštitu radi poboljšanja rada i dobijanja većeg broja stručnih kadrova za pružanje stomatoloških usluga. McKinsey 7S model predstavlja dobar alat za proveru sposobnosti upravljanja i kapaciteta neke organizacije da odgovori na savremene zahteve koje korisnici pred nju postavljaju.

Cilj: Cilj rada bilo je istraživanje mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema menadžmenta stomatološke zdravstvene zaštite.

Metode: Metod rada podrazumeva studiju slučaja koja obuhvata primenu dijagnostičkog modela McKinsey 7S na privatnu stomatološku ordinaciju.

Rezultati: Rezultati istraživanja poslužili su kao osnova za predlog mogućeg unapređenja menadžmenta stomatološke zdravstvene zaštite.


UVOD

Menadžment kao naučna disciplina bavi se planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom određenih poslova, poduhvata ili sistema, radi efikasnijeg i efektivnijeg postizanja zajedničkih ciljeva [1]. Efikasnost se odnosi na pravilno korišćenje raspoloživih resursa i na pravilo da „posao treba obaviti na pravi način“, dok je efektivnost fokusirana na aktivnosti koje će dovesti do postizanja željenih rezultata. Zdravstveni menadžment teži da zadovolji interese svih učesnika u zdravstvenom sistemu, pacijenata s jedne strane, i zdravstvenog kadra u organizaciji sa druge. Zdravstveni menadžment se bavi procesom planiranja, organizovanja, vođenja, i kontrolom rada zdravstvenih programa, organizovanjem resursa (osoblja, novca, fondova, kapaciteta, znanja, opreme, propisa, zakona, vremena), praćenjem primene zdravstvenih programa, donošenjem odluka na svim nivoima zdravstvenog sistema i postizanjem ciljeva vezanih za unapređenje zdravstvenog stanja populacije [2],[3],[4].

Dentalna medicina je deo zdravstvene zaštite koji je dužan da svim raspoloživim sredstvima obezbedi stomatološku zaštitu stanovništvu na određenom području, putem očuvanja, poboljšanja i uspostavljanja konkretne funkcije i izgleda usne šupljine i njenih pojedinih delova, proučavanjem i prevencijom opštih oboljenja usne duplje, kao i lečenjem oboljenja, nepravilnosti i povreda usta i zuba. Osnovne elemente za upravljanje pružanjem stomatološke zdravstvene zaštite čine resursi (radnici, saradnici, prostor i oprema), kontrola i finansiranje sistema.

U Republici Srbiji, stomatološkom zdravstvenom zaštitom kao i celokupnim zdravstvenim sistemom upravljaju tri najznačajnije institucije:

  1. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije koje vodi zdravstvenu politiku, određuje standarde za rad zdravstvene službe, upravlja kvalitetom zdravstvene zaštite;
  2. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović - Batut” koji obezbeđuje podatke o zdravstvenom stanju građana i radu zdravstvenih ustanova, predlaže mere za poboljšanje javnog zdravlja, analizira prikupljene podatke o pokazateljima javnog zdravlja, kreira predlog godišnjeg plana rada zdravstvenih ustanova, organizuje i unapređuje informacioni sistem; i
  3. Republički zavod za zdravstveno osiguranje, nacionalna organizacija preko koje građani ostvaruju pravo iz zdravstvenog osiguranja i na taj način finansiraju svoju zdravstvenu zaštitu [5].

Stomatološka zdravstvena zaštita se pruža preko javnih zdravstvenih ustanova (domovi zdravlja, zavodi, Stomatološki fakultet u Beogradu, Klinika za stomatologiju Medicinskog fakulteta u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini.) i privatne prakse (opšta ili specijalistička ordinacija dentalne medicine i kao laboratorija za zubnu tehniku, prema članu 38. Zakona o zdravstvenoj zaštiti). Osnovnu ulogu u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti ima primarni nivo zaštite koji uključuje prevenciju, rano otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba. Ukoliko primarni nivo stomatološke zdravstvene zaštite nije u mogućnosti da pruži odgovarajuću specijalističku zaštitu, lekar će pacijenta uputiti na viši nivo zaštite. Tercijarni nivo stomatološke zdravstvene zaštite je najsloženiji oblik pružanja stomatološke zdravstvene zaštite koji obuhvata pružanje zaštite primenom vrhunske dijagnostike i lečenje/a u ustanovama tercijarne zaštite.

Služba za stomatološku zaštitu je najzastupljeniji tip službe za negu i lečenje usta i zuba koju čine odeljenje za dečiju i preventivnu stomatologiju, odeljenje za ortopediju vilica, odeljenje za bolesti usta i zuba, odeljenje za trijažu, ekstrakciju zuba i oralnu hirurgiju, odeljenje za stomatološku protetiku i zubotehnička laboratorija. Javne zdravstvene ustanove koje pružaju stomatološku zdravstvenu zaštitu osnivaju se iz sredstava u državnoj svojini prema Planu mreže zdravstvenih ustanova, koji reguliše Vlada Republike Srbije.

Organizaciju rada, prava i obaveze pružalaca i davalaca zdravstvenih usluga stomatološke zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uređuje i reguliše paket zakona i pravilnika iz oblasti zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i drugih segmenata zdravstva u celini. Zakon o zdravstvenoj zaštiti [6] prema članu 1. uređuje sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njenu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes o zdravstvenoj zaštiti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Zakonom o zdravstvenom osiguranju [7] definisani su uslovi, prava i obaveze obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja Republike Srbije. Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova [8] utvrđuje se Plan mreže zdravstvenih ustanova u javnoj svojini– struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova, i njihova organizaciona struktura na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Uprkos razvoju tehnologije i znanja i sve većem broju stomatologa specijalista, stanje usta i zuba stanovništva Republike Srbije je na nezavidnom nivou. Gotovo svaki šesti građanin (16,1%) izjavio je da je imao nezadovoljene potrebe za stomatološkom zdravstvenom zaštitom. Najčešće navođeni razlozi za nezadovoljene potrebe za stomatološkom zdravstvenom zaštitom bili su finansijske prepreke pristupačnosti stomatološke zdravstvene zaštite (66,6%) i strah od lečenja (15,1%) [9]. Stomatološke usluge bez novčane nadoknade u okviru državnog sektora zdravstvene zaštite mogu koristiti samo osiguranici koji su maloletna lica, trudnice, hitni slučajevi i studenti do 26 godine života, što je dovelo do pada korišćenja stomatoloških usluga među punoletnim licima. Najčešći razlozi za izbegavanje i zanemarivanje potreba za stomatološkim uslugama su visoke cene usluga i strah od stomatologa. Potreba za unapređenjem organizacije rada i pružanja stomatološke zdravstvene zaštite svim kategorijama stanovništva Republike Srbije upućuje na razmatranje proširenja pružanja usluga na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i da postoji potreba za izdvajanjem većih sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje u korist stomatološke zdravstvene zaštite. Važno je i prilagođavanje cenovnika usluga populaciji sa niskim primanjima i obezbeđivanje kvalitetnog kadra za pružanje i poboljšanje kvaliteta stomatoloških usluga radi postizanja standarda i očuvanja oralnog zdravlja stanovnika Republike Srbije. U tom smislu, sistem stomatološke zdravstvene zaštite na teritoriji Republike Srbije zahteva promene u domenu zakonske regulative, organizaciji rada i finansijskom ulaganju u stomatološku zdravstvenu zaštitu radi poboljšanja rada i dobijanja većeg broja stručnih kadrova za pružanje stomatoloških usluga.

Uvođenje promena u način upravljanja prevashodno zahteva izbor pristupa [10],[11]. Mekinzijev Model od sedam elementa (McKinsey 7S) predstavlja dobar alat za proveru sposobnosti upravljanja i kapaciteta neke organizacije da odgovori na savremene zahteve koje korisnici pred nju postavljaju. McKinsey 7S Model predstavlja jedan od najefikasnijih pristupa u upravljanju promenama u organizacijama [12]. Model je 1980. godine stvorio Robert Voterman, a objavila ga je konsultantska kuća nakon čega je postao osnovni alat za globalni menadžment. Ovaj model je prvi put pomenut u knjizi „Umetnost japanskog menadžmenta“ i koristi se za analizu kompanija i organizacija. Ovaj model planiranja ima izgled atoma sa sedam faktora koji počinju slovom ,,S”. Faktori se dele na tvrde i meke. U tvrde faktore spadaju strategija, struktura i sistemi. U meke faktore spadaju veštine, stil, zajedničke vrednosti i zaposleni [13],[14].

Slika 1. Analiza organizacije: McKinsey 7S model (modifikovano prema https://gmbusiness.biz/analiza-organizacije-mckinsey-7s-model/#prettyPhoto/0/).

Slika 1. Analiza organizacije: McKinsey 7S model (modifikovano prema https://gmbusiness.biz/analiza-organizacije-mckinsey-7s-model/#prettyPhoto/0/).

Strategija (Strategy) je akcioni plan koji organizacija primenjuje kako bi postigla specifične korporativne ciljeve. To je pravac kojim organizacija kroz raspodelu svojih resursa ostvaruje svoje ciljeve [2],[14]. Struktura (Structure) je hijerarhija organizacije. To je način na koji se različita odeljenja ili zaposleni odnose jedni prema drugima, ko kome odgovara, kako se zadaci dodeljuju [2],[14],[15]. Sistemi (Systems) se odnose na one procese koji podržavaju svakodnevno poslovanje kompanije. Ovi sistemi se odnose na informacioni, finansijski sistem u organizaciji, menadžment i sistem ljudskih resursa. Sistem kontrole je podeljen u tri grupe - preventivnu, tekuću i korektivnu kontrolu [2],[14]. Stil (Style) se odnosi na stil vođenja organizacije. Reč je o kulturi organizacije, stilu ponašanja menadžera i rukovodilaca - kako se ponašaju, kako organizuju radno vreme, kako mere učinke, koliko su otvoreni za kreativnost, kako prepoznaju uspeh i kvalitet [14],[16]. Veštine (Skills) su karakteristične sposobnosti organizacije i njenog ključnog osoblja koje su potrebne za sprovođenje strategije organizacije [14]. Zaposleni (Staff) podrazumevaju zaposlene u organizaciji, njihove sposobnosti, potencijale, iskustva. Zaposleni u organizaciji imaju direktan uticaj na to kako će organizacija pružati svoje usluge i obavljati svoju delatnost, pa zbog toga organizacija mora da zaposli sposobne ljude, da ih obučava i rasporedi na ispravne poslove kroz obuke, selekciju, motivaciju, priznanja i nagrade itd. [14]. Zajedničke vrednosti (Shared values) se smatraju prvim suštinskim korakom u definisanju uloge organizacije u okviru zajednice u kojoj postoji i funkcioniše. Vrednosti su ono za šta se organizacija zalaže i što je njena sveobuhvatna svrha. Vrednosti se mogu opisati i kao savest i identitet organizacije, one uključuju faktore kao što su odnos prema poslu, duh konkurencije i međusobna saradnja zaposlenih. Saradnja je važna tehnika za postizanje organizacijskih ciljeva, zbog toga što nudi najbolje šanse da se dođe do obostranih i zadovoljavajućih rešenja na osnovu interesa i ideja koje dolaze od svih strana. Saradnja istovremeno održava i jača radne odnose [14]. Efektivnost stomatoloških ustanova, javnih ili privatnih, ogleda se kroz prizmu modela 7S, drugim rečima, da bi ustanova bila efektivna treba da poseduje izbalansiran odnos svih sedam elemenata ovog modela.

Prilog 1. Zajedničke vrednosti

Prilog 1. Zajedničke vrednosti

Prilog 1. Zajedničke vrednosti

Prilog 1. Zajedničke vrednosti

Opšti cilj ovog rada je bio da se razmotri mogućnost unapređenja upravljanja stomatološkom zdravstvenom zaštitom u Srbiji, što je podrazumevalo da se prevashodno analizira trenutni način upravljanja i poslovanja uz primenu dijagnostičkog modela McKinsey 7S, na primeru privatne prakse.

METOD RADA I INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA

Istraživanje se zasniva na kvalitativnoj analizi sistema upravljanja uz primenu dijagnostičkog modela McKiensy 7S u stomatološkoj ordinaciji „Vukadinović“, koja se nalazi na lokaciji Pazinska 26, opština Voždovac, Beograd. Ordinacija je osnovana 2014. godine kao preduzeće na mikro nivou sa oko 14 stalno ili povremeno angažovanih radnika. Ordinacija na dnevnom nivou usluži između 25 i 30 pacijenata. Podaci iz upitnika dobijeni su posredstvom usmenog intervjua, postavljanjem pitanja rukovodiocu i prisutnim članovima stručnog tima ordinacije.

Intervju je sproveden 9. septembra 2022. godine, uz pomoć anketnog upitnika (Kontrolna lista McKinsey 7S modela) (Prilog 1). Ovaj instrument istraživanja ima 31 pitanje kojim su obuhvaćeni elementi modela. Za strategiju je bilo postavljeno pet pitanja koja su se odnosila na samu strategiju poslovanja, postavljene ciljeve ordinacije, odnose sa konkurencijom, zahteve pacijenata i odnos prema životnoj sredini. Kada se radi o strukturi, sedam pitanja se odnosilo na organizaciju rada ordinacije, hijerarhiju, donošenje odluka i liniju komunikacije. Tri pitanja o sistemima su se odnosila na sistem vođenja ordinacije i sistem kontrole na internom i eksternom nivou ordinacije. Četiri pitanja o zajedničkim vrednostima odnosila su se na vrednosti na kojima je ordinacija izgrađena i na tim koji čini ordinaciju. Za stil su postavljena četiri pitanja o stilu upravljanja i vođenja ordinacije, a dodatna tri pitanja odnosila su se na pozicije i specijalizacije zaposlenih u ordinaciji. Na kraju, postavljeno je pet pitanja koja su se odnosila na najznačajnije veštine zastupljene u timu ordinacije i eventualne nedostatke na tom polju, kao i na način na koji se veštine nadgledaju u ordinaciji i po čemu se ordinacija izdvaja u odnosu na druge.

REZULTATI

Prema modelu McKinsey 7S primenjenom u stomatološkoj ordinaciji ,,Vukadinović“, osnovna strategija ordinacije je da održi svoju uspešnost u poslovanju i ojača svoju poziciju među vodećim privatnim stomatološkim ordinacijama u Republici Srbiji. Ordinacija to postiže konstantnim praćenjem razvoja novih tehnologija i njihovim uvođenjem u svakodnevni rad, kontinuiranim stručnim usavršavanjem zaposlenih, ulaganjem i obezbeđivanjem najsavremenijih preparata i medicinskih sredstava u stomatologiji, prilagođavanjem dostupnosti svojih usluga i insistiranjem na ljubaznom i profesionalnom odnosu prema pacijentima (Tabela 1).

Tabela 1. Meki elementi dijagnostičkog modela McKinsey 7S u stomatološkoj ordinaciji „Vukadinović"

Tabela 1. Meki elementi dijagnostičkog modela McKinsey 7S u stomatološkoj ordinaciji „Vukadinović"

U ordinaciji je zastupljena tradicionalna vertikalna organizaciona struktura, gde hijerarhija počinje od vlasnika ordinacije koji se nalazi na vrhu; na sledećem nivou je rukovodilac stručnog tima, a ispod njega ostali zaposleni koji su podeljeni na medicinski, administrativni i pomoćni deo tima. Rukovodeći deo tima ordinacije čine vlasnik ordinacije i rukovodilac stručnog tima, dok se stručni tim sastoji od medicinskog dela tima koji obuhvata specijaliste iz određenih grana stomatologije. Finansijski deo tima sastoji se od administrativnog radnika koji obavlja finansijske poslove unutar ordinacije i eksterno angažovane agencije za finansijsko poslovanje. Eksterna zubotehnička laboratorija je zadužena za poslove izrade metalokeramičkih, bezmetalnih i keramičkih krunica, mostova i proteza, proizvodnju implanta itd.

Sistem kontrole u ordinaciji ,,Vukadinović“ postoji na internom i eksternom nivou. Interni nivo kontrole sprovodi rukovodilac stručnog tima tako što na dnevnom ili nedeljnom nivou kontroliše kontinuitet i kvalitet usluga pruženih pacijentima, način komunikacije sa pacijentima i celokupan stručni rad. Eksternu kontrolu sprovodi odgovarajuća služba Ministarstva zdravlja uz pomoć formiranih zakonskih propisa. Medicinska i finansijska dokumentacija se čuva i vodi elektronski u posebnom informacionom programu.

Stil upravljanja ordinacijom podrazumeva koncept funkcionalnog tima. U ordinaciji je zastupljen autokratski stil rukovođenja gde vlasnik i rukovodilac stručnog tima donose odluke o organizaciji i načinu pružanja usluga pacijentima. S druge strane, demokratski stil je prisutan u segmentu stručnih odluka gde je uključen ceo medicinski tim zaposlenih specijalista. To znači da svako od zaposlenih može da iznese svoje stavove o funkcionisanju rada ordinacije, i dâ eventualne predloge u smislu unapređenja rada i uvođenja promena.

Stomatološka ordinacija ,,Vukadinović“ se ističe veštinama kao što su stručnost zaposlenih i kvalitet pruženih usluga. Naglasak se stavlja na kvalitetan odabir medicinskog tima i njegovu profesionalnost, iskustvo, veštine. Ordinacija se zalaže za kontinuirano osvežavanje znanja i stručno usavršavanje zaposlenih, obezbeđivanjem zaposlenima mogućnosti praćenja edukativnih seminara i predavanja kako bi bili u toku sa novim znanjima u oblasti stomatologije. Ordinacija se izdvaja po „tretmanu u jednom danu“ u okviru kog se sprovodi kompletan stomatološki, protetski i hirurški tretman u jednom danu u uslovima analgo-sedacije.

DISKUSIJA

Studija slučaja McKinsey 7S primenjena na stomatološku ordinaciju „Vukadinović“ omogućila je identifikovanje jakih i slabih strana ordinacije. Kada je reč o jakim stranama, izdvajaju se jačanje strategije usmereno na održavanje uspešnosti rada ordinacije ulaganjem u najbolje i najsavremenije preparate i medicinska sredstava u stomatologiji, u IT opremu, u stručno usavršavanje svih zaposlenih, te insistiranje na profesionalnom i ljubaznom odnosu među zaposlenima, kao i između zaposlenih i pacijenata. Od internih pokazatelja, izdvaja se medicinski deo tima i njihova stručnost i veštine koji najvećim delom doprinose uspešnom poslovanju ordinacije. Donošenje odluka je centralizovano kada je u pitanju organizacija i pružanje usluga pacijentima, a decentralizovano kada su u pitanju stručne odluke. Slabost ordinacije se ispoljava u nedostatku stomatoloških sestara u odnosu na broj zaposlenih specijalista i nedostatku administrativnog kadra za potrebe organizacije smenskog rada. Primera radi, Hmielevska i saradnici [17] koji su primenili McKinsey 7S dijagnostički model na organizacioni učinak javnih bolnica, zaključili su da više pažnje treba posvetiti mekim faktorima modela (zajedničkim vrednostima, zaposlenima, veštinama i stilu) jer se pokazalo da oni igraju značajniju ulogu u upravljanju bolnicom. Tvrdi elementi (strategija, struktura i sistemi) su nesporno važni aspekti organizacije, ali samo u ograničenoj meri određuju učinak menadžmenta, odnosno organizacione aktivnosti i odluka koje vode ka ostvarenju zacrtanih ciljeva. Kao i u konkretnom primeru, slaba strana ordinacije ,,Vukadinović“ je takođe „meki“ faktor – nedostatak stomatoloških sestara i administrativnog radnika za pružanje informacija pacijentima putem telefona, imejla, ili licem u lice, zakazivanje pregleda i intervencija, naplatu pruženih usluga, itd. Samim tim, administrativne dužnosti preuzima stomatološka sestra čiji primarni opis posla podrazumeva asistiranje specijalistima i brigu o pacijentima, usled čega dolazi do usporavanja rada i efektivnosti poslovanja, kao i ograničenosti u uspostavljanju smenskog rada.

Treba napomenuti da je Uredba o Nacionalnom programu preventivne stomatološke zdravstvne zaštite objavljena 2009. godine [18], što je jasan pokazatelj da je neophodno inovirati Nacionalni program preventivne stomatološke zaštite zasnovan na savremenom konceptu organizacije stomatološke zdravstvene zaštite, koji bi i državnu i privatnu praksu unapredio a prema ugledu na programe evropskih zemalja i zemalja čiji su programi doneli očekivane rezultate.

Prema pomenutoj Uredbi, tada je u Srbiji 69,7% trogodišnjaka imalo sve zdrave zube a cirkularni karijes 8,3% pregledane dece, dok je za trećinu manje (20,6%) šestogodišnjaka imalo sve zdrave zube, a još manje adolescenata - 14% dvanaestogodišnjaka i 11,3% petnaestogodišnjaka. Nasuprot tome, rezultati brojnih epidemioloških studija u populaciji dece uzrasta od 12 godina, ukazivali su da je epidemija karijesa gotovo zaustavljena u zemljama Zapadne Evrope i SAD [18]. Metode za postizanje ovakvih rezultata se ogledaju u sprovođenju redovnih sistematskih školskih promotivnih programa i programa zdravstvenog vaspitanja, poboljšanju higijene usta i zuba, zdravoj ishrani, kontinuiranoj primeni fluorida i usvajanju zdravog stila života. Takođe, u razvijenijim zemljama resursi za brigu o zdravlju su usmereni više na preventivnu strategiju očuvanja zdravlja jer je ona dostupnija i delotvornija u odnosu na visoku cenu tradicionalnih kurativnih mera za tretmane stomatoloških oboljenja.

Primenom modela McKinsey 7S u ordinaciji ,,Vukadinović“, i na osnovu dobijenih rezultata, dolazi se do zaključka da se pozitivni rezultati kada je reč o zdravlju usta i zuba kod dece mogu postići primenom besplatnih preventivnih pregleda i povećanjem svesti o važnosti prevencije. To je moguće učiniti i davanjem besplatnih uzoraka za očuvanje higijene usta i zuba i primenom adekvatne edukacije o važnosti zdravog stila života i ishrane prilagođene deci određenog uzrasta.

S tim u vezi, prema podacima iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije ostvarena je mogućnost kolektivnog dobrovoljnog osiguranja stomatoloških usluga, koje podrazumeva lečenje i popravku zuba, skidanje kamenca, obradu paradontalnog džepa, vađenje i plombiranje zuba kao i druge usluge koje spadaju u vrstu osnovnih stomatoloških usluga koje su navedene u Posebnim uslovima za osiguranje stomatoloških usluga [19]. Dobar primer daje Fond za zdravstveno osiguranje Republike Srpske, koji je sa određenim brojem privatnih stomatoloških ordinacija potpisao ugovore na osnovu kojih privatne klinike mogu pružati stomatološke usluge osiguranicima Fonda i te usluge fakturisati Fondu. To se postiže u saglasnosti sa propisima Republike Srpske iz oblasti zdravstvenog osiguranja i korišćenjem STOMIS (Stomatološki informacioni sistem) programa koji podržava informatičko izveštajne obaveze ordinacije koje su definisane ugovorom. Stomis obuhvata podatke o ordinaciji, lekarima, laboratorijama koje pružaju protetske usluge i podatke o pacijentima, kao i ažuriran cenovnik koji je takođe dostupan na sajtu Republičkog fonda [20]. Republika Srbija nema ostvarenu ovakvu saradnju između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i privatnih klinika dentalne medicine. Tome bi pomoglo uvođenje plana privatnih stomatoloških ordinacija u pripravnosti po ugledu na Spisak plana pripravnosti koji je transparentan i nalazi se na portalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Republike Crne Gore [21]. Za razliku od ovog primera dobre prakse, stomatološka zdravstvena zaštita Republike Srbije nema definisan Plan pripravnosti na ovakav način, iako vrlo verovatno postoji mogućnost da manji broj privatnih klinika obavlja pripravnost u većim gradovima Republike Srbije.

Po ugledu na razvijenije zemlje, ulaganja u stomatologiju u Srbiji treba usmeriti na programe prevencije i sprovođenje redovnih sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, promotivne programe, programe zdravstvenog vaspitanja, poboljšanje higijene, poboljšanje kvaliteta života u cilju sprečavanja razvoja oboljenja i zapuštanja bolesti usta i zuba. Iako je sistem stomatološke zdravstvene zaštite Republike Srbije ograničen u domenu pružanja usluga koje su na teretu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (jer se pružanje usluga odnosi na usluge koje se pružaju u ustanovama javnog sektora i određenoj populaciji), Pravilnik o posebnim uslovima za osiguranje stomatoloških usluga omogućava ostvarivanje osnovne stomatološke intervencije na teret Fonda i u privatnim klinikama. U tom smislu, ordincija ,,Vukadinović“ sa svojim modelom 7S treba da razmotri ovu mogućnost.

Predlog mera za unapređenje menadžmenta stomatološke zdravstvene zaštite zasniva se na mogućnosti proširenja pružanja stomatoloških usluga koje će biti pokrivene od strane Fonda za zdravstveno osiguranje kako bi pored trudnica, dece do 18 godina, studenata i teško obolelih lica, i druga kategorija stanovništva mogla da koristi usluge koje će pasti na teret zdravstvenog osiguranja. Dalji predlog mera se zasniva i na mogućoj saradnji između zdravstvenog osiguranja i privatne prakse, gde bi privatne ordinacije mogle da pružaju stomatološke usluge koje su definisane ugovorom na isti način kao i javne ustanove koje pružaju stomatološku zdravstvenu zaštitu. Treba razmotriti vid osiguranja za pomenute kategorije gradjana kojim bi se obezbedile ove usluge, i to bi dovelo do smanjenja dugog čekanja na pregled stomatologa ili specijaliste, i smanjenja mogućnosti zapuštanja oboljenja usta i zuba kod pacijenata, koji su u nemogućnosti da plate stomatološke usluge po definisanim visokim komercijalnim cenama. Za modernizaciju poslovanja stomatološke zdravstvene zaštite, potrebno je inoviranje Nacionalnog programa preventivne stomatološke zdravstvene zaštite kroz participaciju svih zainteresovanih strana koje učestvuju i doprinose vrednovanju očuvanja zdravlja usta i zuba stanovništva, izdvajanje značajnijih sredstava iz državnog budžeta za stomatološku zdravstvenu zaštitu, kao i proširenje okvira pružanja usluga koje idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na sve kategorije stanovništva Republike Srbije, uspostavljanje saradnje između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i privatnih klinika dentalne medicine (na primer, dobrovoljno zdravstveno osiguranje), i uvođenje Plana lekara u pripravnosti u svim gradovima Republike Srbije.

ZAKLJUČAK

Efektivnost stomatoloških ustanova, javnih ili privatnih, ogleda se kroz prizmu modela 7S - da bi ustanova bila efektivna treba da postoji ravnoteža svih sedam elemenata ovog modela. Analiziranjem svakog elementa modela u privatnoj ordinaciji iz ovog rada, dobile bi se precizne slike elemenata koje je potrebno unaprediti, kao i onih koje treba održavati, jer donose dobre rezultate poslovanja. Predlog mera za unapređenje menadžmenta stomatološke zdravstvene zaštite u ordinaciji ,,Vukadinović“ odnosi se na meki faktor, i ispitivanje mogućnosti pružanja stomatoloških usluga trudnicama, deci do 18 godina, studentima i teško obolelim licima na teret zdravstvenog osiguranja.

  • Zahvalnica:
    Deo prikazanih rezultata preuzet je iz master rada autorke odbranjenog u sklopu Master akademskih studija ,,Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite“ na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Dejana Petrovića (Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu) 29.09.2022. godine u Beogradu.
  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 3 Broj 4

Decembar 2022

Strane 421-435

  • Ključne reči:
    upravljanje, stomatološka zaštita, model МcKinsey 7S
  • Primljen:
    02 Novembar 2022
  • Revidiran:
    15 Novembar 2022
  • Prihvaćen:
    19 Novembar 2022
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Vukadinović A. The prospects of improving dental health care management: A case study by the "Vukadinovic" dental practice, the Republic of Serbia. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(4):421-35. doi: 10.5937/smclk3-40962
Autor za korespodenciju

Aleksandra Vukadinović
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
Rankeova 4, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Glossary of terms used in the HFA Series No 1–8. Geneva: WHO; 1984. [HTTP]

    2. Petrović D. Menadžment i organizacija. Beograd: Fakultet organizacionih nauka; 2012.

    3. Mićović P. Zdravstveni menadžment - izvodi iz knjige. Zdravstvena zaštita. 2009; Vol. 38(4):67-74. doi: 10.5937/ZZ0904067M [CROSSREF]

    4. Mićović P. Zdravstveni menadžment. Zdravstvena zaštita. 2009; 38(5):73-78. doi: 10.5937/ZZ0905073M [CROSSREF]

    5. Mitrović M. Organizacija i menadžment u zdravstvu Srbije. FBIM Transactions. 2013;1(2):145-58. [CROSSREF]

    6. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („ Službeni glasnik RS“, br. 25/2019) [HTTP]

    7. Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br.25/2019) [HTTP]

    8. Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS”, br. 5/2020, 11/2020, 52/2020, 88/2020, 62/2021, 69/2021, 74/2021 i 95/2021) [HTTP]

    9. Todorović J, Popović N, Piperac P, Đurđević-Todorović S, Terzić-Šupić Z. UNMET DENTAL HEALTH CARE NEEDS IN SERBIA. Serbian Journal of the Medical Chamber, 2021;2(2):43-51. DOI: 10.5937/smclk2-32309 [CROSSREF]

    10. Galli, B.J., 2018. Change management models: A comparative analysis and concerns. IEEE Engineering Management Review, 46(3), pp.124-32. [CROSSREF]

    11. Shaqrah, A.A., 2018. Analyzing business intelligence systems based on 7S model of McKinsey. International Journal of Business Intelligence Research (IJBIR), 9(1), pp.53-63. [CROSSREF]

    12. Channon, D.F. and Caldart, A.A., 2015. McKinsey 7S model. Wiley encyclopedia of management, pp.1-1. [CROSSREF]

    13. Hidayat, A.A.A. Organizational Effectiveness with Mckinsey 7s Model Approach on Public Health Center in Madura, Indonesia. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. Vol. 24 (7). 2020. [CROSSREF]

    14. Malan A. Applying McKinsey's 7s model within managed healthcare systems (MHS) to assess the organisation's effectiveness and ability to adapt [short dissertation]. Rand Afrikaans University; 2003.

    15. Daft L.R. Organization Theory and Design, Tenth Edition-Cengage Learning. 2008.

    16. Northouse G.P., Liderstvo – teorija i praksa, Data status, Beograd, 2008.

    17. Chmielewska, M., Stokwiszewski, J., Markowska, J. et al. Evaluating Organizational Performance of Public Hospitals using the McKinsey 7-S Framework. BMC Health Serv Res 22, 7 (2022). https://doi.org/10.1186/s12913-021-07402-3 [HTTP]

    18. Uredba o Nacionalnom programu preventivne stomatološke zdravstvene zaštite. („Službeni glasnik RS“, br. 22 od 30.marta 2009)

    19. Posebni uslovi za osiguranje stomatoloških usluga. 2011. Dostupno na: https://rfzo.rs/download/dobrovoljno/Posebni_uslovi_stomatologija.pdf. poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

    20. Izveštaj za FZO RS - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Dostupno na: http://www.stomis.com/sr/izvestaj_fzzrs.htm. Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

    21. Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Dostupno na https://fzocg.me/page.php?type=stomatologija_clanak&id=6). Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]


LITERATURA

1. Glossary of terms used in the HFA Series No 1–8. Geneva: WHO; 1984. [HTTP]

2. Petrović D. Menadžment i organizacija. Beograd: Fakultet organizacionih nauka; 2012.

3. Mićović P. Zdravstveni menadžment - izvodi iz knjige. Zdravstvena zaštita. 2009; Vol. 38(4):67-74. doi: 10.5937/ZZ0904067M [CROSSREF]

4. Mićović P. Zdravstveni menadžment. Zdravstvena zaštita. 2009; 38(5):73-78. doi: 10.5937/ZZ0905073M [CROSSREF]

5. Mitrović M. Organizacija i menadžment u zdravstvu Srbije. FBIM Transactions. 2013;1(2):145-58. [CROSSREF]

6. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („ Službeni glasnik RS“, br. 25/2019) [HTTP]

7. Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br.25/2019) [HTTP]

8. Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS”, br. 5/2020, 11/2020, 52/2020, 88/2020, 62/2021, 69/2021, 74/2021 i 95/2021) [HTTP]

9. Todorović J, Popović N, Piperac P, Đurđević-Todorović S, Terzić-Šupić Z. UNMET DENTAL HEALTH CARE NEEDS IN SERBIA. Serbian Journal of the Medical Chamber, 2021;2(2):43-51. DOI: 10.5937/smclk2-32309 [CROSSREF]

10. Galli, B.J., 2018. Change management models: A comparative analysis and concerns. IEEE Engineering Management Review, 46(3), pp.124-32. [CROSSREF]

11. Shaqrah, A.A., 2018. Analyzing business intelligence systems based on 7S model of McKinsey. International Journal of Business Intelligence Research (IJBIR), 9(1), pp.53-63. [CROSSREF]

12. Channon, D.F. and Caldart, A.A., 2015. McKinsey 7S model. Wiley encyclopedia of management, pp.1-1. [CROSSREF]

13. Hidayat, A.A.A. Organizational Effectiveness with Mckinsey 7s Model Approach on Public Health Center in Madura, Indonesia. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. Vol. 24 (7). 2020. [CROSSREF]

14. Malan A. Applying McKinsey's 7s model within managed healthcare systems (MHS) to assess the organisation's effectiveness and ability to adapt [short dissertation]. Rand Afrikaans University; 2003.

15. Daft L.R. Organization Theory and Design, Tenth Edition-Cengage Learning. 2008.

16. Northouse G.P., Liderstvo – teorija i praksa, Data status, Beograd, 2008.

17. Chmielewska, M., Stokwiszewski, J., Markowska, J. et al. Evaluating Organizational Performance of Public Hospitals using the McKinsey 7-S Framework. BMC Health Serv Res 22, 7 (2022). https://doi.org/10.1186/s12913-021-07402-3 [HTTP]

18. Uredba o Nacionalnom programu preventivne stomatološke zdravstvene zaštite. („Službeni glasnik RS“, br. 22 od 30.marta 2009)

19. Posebni uslovi za osiguranje stomatoloških usluga. 2011. Dostupno na: https://rfzo.rs/download/dobrovoljno/Posebni_uslovi_stomatologija.pdf. poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

20. Izveštaj za FZO RS - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Dostupno na: http://www.stomis.com/sr/izvestaj_fzzrs.htm. Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

21. Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Dostupno na https://fzocg.me/page.php?type=stomatologija_clanak&id=6). Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

1. Glossary of terms used in the HFA Series No 1–8. Geneva: WHO; 1984. [HTTP]

2. Petrović D. Menadžment i organizacija. Beograd: Fakultet organizacionih nauka; 2012.

3. Mićović P. Zdravstveni menadžment - izvodi iz knjige. Zdravstvena zaštita. 2009; Vol. 38(4):67-74. doi: 10.5937/ZZ0904067M [CROSSREF]

4. Mićović P. Zdravstveni menadžment. Zdravstvena zaštita. 2009; 38(5):73-78. doi: 10.5937/ZZ0905073M [CROSSREF]

5. Mitrović M. Organizacija i menadžment u zdravstvu Srbije. FBIM Transactions. 2013;1(2):145-58. [CROSSREF]

6. Zakon o zdravstvenoj zaštiti („ Službeni glasnik RS“, br. 25/2019) [HTTP]

7. Zakon o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br.25/2019) [HTTP]

8. Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS”, br. 5/2020, 11/2020, 52/2020, 88/2020, 62/2021, 69/2021, 74/2021 i 95/2021) [HTTP]

9. Todorović J, Popović N, Piperac P, Đurđević-Todorović S, Terzić-Šupić Z. UNMET DENTAL HEALTH CARE NEEDS IN SERBIA. Serbian Journal of the Medical Chamber, 2021;2(2):43-51. DOI: 10.5937/smclk2-32309 [CROSSREF]

10. Galli, B.J., 2018. Change management models: A comparative analysis and concerns. IEEE Engineering Management Review, 46(3), pp.124-32. [CROSSREF]

11. Shaqrah, A.A., 2018. Analyzing business intelligence systems based on 7S model of McKinsey. International Journal of Business Intelligence Research (IJBIR), 9(1), pp.53-63. [CROSSREF]

12. Channon, D.F. and Caldart, A.A., 2015. McKinsey 7S model. Wiley encyclopedia of management, pp.1-1. [CROSSREF]

13. Hidayat, A.A.A. Organizational Effectiveness with Mckinsey 7s Model Approach on Public Health Center in Madura, Indonesia. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. Vol. 24 (7). 2020. [CROSSREF]

14. Malan A. Applying McKinsey's 7s model within managed healthcare systems (MHS) to assess the organisation's effectiveness and ability to adapt [short dissertation]. Rand Afrikaans University; 2003.

15. Daft L.R. Organization Theory and Design, Tenth Edition-Cengage Learning. 2008.

16. Northouse G.P., Liderstvo – teorija i praksa, Data status, Beograd, 2008.

17. Chmielewska, M., Stokwiszewski, J., Markowska, J. et al. Evaluating Organizational Performance of Public Hospitals using the McKinsey 7-S Framework. BMC Health Serv Res 22, 7 (2022). https://doi.org/10.1186/s12913-021-07402-3 [HTTP]

18. Uredba o Nacionalnom programu preventivne stomatološke zdravstvene zaštite. („Službeni glasnik RS“, br. 22 od 30.marta 2009)

19. Posebni uslovi za osiguranje stomatoloških usluga. 2011. Dostupno na: https://rfzo.rs/download/dobrovoljno/Posebni_uslovi_stomatologija.pdf. poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

20. Izveštaj za FZO RS - Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Dostupno na: http://www.stomis.com/sr/izvestaj_fzzrs.htm. Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]

21. Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Dostupno na https://fzocg.me/page.php?type=stomatologija_clanak&id=6). Poslednji pristup: septembar 2022. [HTTP]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh