Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Editorijal

Postoje tri vrste ljudi: oni koji vide, oni koji vide kada im se ukaže na nešto i oni koji ne vide.

Leonardo da Vinči
Akademik prof. emeritus dr Bela Balint
Predsednik Uređivačkog odbora

Poštovane koleginice i kolege,

Kao novoimenovani predsednik Uređivačkog odbora „Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore“, želeo bih da i ovom prilikom zahvalim, u svoje lično ime i u ime svih nas, na poverenju koje ste nam ukazali. Želim da istaknem da će članovi Uređivačkog odbora uložiti maksimalni napor da opravdaju svoje imenovanje, ali i da doprinesu održavanju i daljem poboljšavanju kvaliteta Časopisa – svakako uz stručnu podršku glavnog i odgovornog urednika i ostalih članova uredništva, kao i svih dosadašnjih ali i budućih saradnika/autora Časopisa.

Veliko mi je zadovoljstvo što su naučna vrednost i medicinski značaj objavljenih radova, kao i sveukupni doprinos Časopisa u obogaćenju biomedicinskih saznanja kod nas, prepoznati od strane Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, što je rezultovalo time da se „Srpski medicinski časopis Lekarske komore“ već nalazi na listi praćenih časopisa, a po svemu sudeći, biće prepoznat i kategorizovan kao časopis nacionalnog značaja i kvalifikovan početnom kategorijom/oznakom M54. Ova kategorija je, istina, samo polazna tačka u daljem napredovanju i poboljšanju kvaliteta unutar časopisa kategorije M50, ali je, u perspektivi, i potencijalna odskočna daska za ulazak u pojedine baze podataka. Naime, bila bi od posebnog značaja signalizacija Časopisa u specifičnim pretraživačima, odnosno u bazama referenci i sažetaka biomedicinskih nauka (PubMed i drugi). To bi, zajedno sa ispunjavanjem drugih neophodnih kriterijuma (redovno izlaženje i dostavljanje Časopisa, recenziranje rukopisa po zahtevanim propozicijama, i dr.), svakako doprinelo, ne samo većem stepenu citiranosti publikovanih radova, nego i budućem „potencijalu Časopisa“ za postizanje kategorije/oznake M20.

Nakon pregleda dostavljenih i za publikaciju prihvaćenih rukopisa, posebno bih se zahvalio svim autorima i saradnicima koji su nam ustupili rezultate svojih dragocenih istraživanja i kliničkih studija, uobličene u veoma kvalitetne radove.

Ovaj broj Časopisa sadrži originalni rad „Rodne razlike na radnom mestu: bolovanje i gubitak produktivnosti na poslu i njihova povezanost sa zdravljem i faktorima radnog mesta“, autora Đikanović B. i saradnika, koji prikazuje studiju preseka ukupno 10.407 ispitanika, radnika zaposlenih u 37 preduzeća u Holandiji. Autori su utvrdili da se veća prevalencija bolovanja kod žena može delimično objasniti psihosocijalnim faktorima povezanim sa radom i zdravstvenim problemima.

U svom radu pod naslovom „Zdravstveni kadrovi i reforma primarne zdravstvene zaštite u Crnoj Gori“, autorka Šćepanović L. je istakla da su reformske aktivnosti upravljanja univerzalnom zdravstvenompokrivenošću u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u Crnoj Gori, sprovedene u periodu između 2004. i 2012. godine. Cilj studije je bio prikaz efekata reformskih aktivnosti na zdravstveni sistem i zdravstvene radnike. Autorka preporučuje uspostavljanje tela koje će kontinuirano pratiti promene u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Pod naslovom „Povezanost kvaliteta spavanja i depresivnih obeležja kod pacijenata obolelih od multiple skleroze“, autora Semnic I. i Gebauer Bukurov K, priložen je rad koji je imao za cilj da utvrdi učestalost promena kvaliteta spavanja, depresije, anksioznosti i stresa kod bolesnika sa multiplom sklerozom. Kod bolesnika sa relapsno-remitentnim tokom bolesti, koji su na imunomodulacijskoj terapiji, utvrđena je povezanost između kvaliteta spavanja i afektivnog statusa. Od ispitivanih sociodemografskih karakteristika, uočena je povezanost starosne strukture i kvaliteta spavanja, merenog metodom Pittsburgh Sleep Quality Index.

U radu „Dualna praksa, faktori i rešenja za zdravstvene radnike“, autorke Milošević Gačević M, izneto je da je dualna praksa fenomen koji se pojavljuje u mnogim zemljama, ali je značajno učestalija u zemljama u razvoju, odnosno u onima sa niskim dohotkom. Rad analizira dostupnu literaturu o dualnoj praksi, faktore koji utiču na pojavu ovog fenomena, kao i moguća rešenja za zdravstvene radnike.

Belić S. i saradnici, u svom radu „Intersticijumske bolesti pluća i sekundarna plućna hipertenzija“, navode da intersticijumske bolesti pluća često imaju tešku prognozu, a kada su udružene sa plućnom hipertenzijom, dolazi do dodatnog sniženja stepena preživljavanja. Uz dijagnostičke postupke, prikazane su i najnovije preporuke lečenja ovih bolesnika.

Dimić N. i saradnici, u revijalnom radu „Razvoj definicije sepse“, objašnjavaju da je sepsa tokom devedesetih godina prošlog veka opisana kao sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) nakon infekcije. Po narednoj definiciji sepsa je definisana kao poseban klinički sindrom. Definicija sepse danas opisuje specifično stanje koje može da ugrožava život bolesnika, a u čijoj osnovi se nalazi disfunkcija organa, usled neadekvatnog odgovora organizma na infekciju. Takvo stanje može rezultovati i septičkim šokom. Autori ističu da pravovremeno prepoznavanje i terapija sepse mogu smanjiti stopu komplikacija i mortaliteta.

Rukopis pod naslovom „Poštedni hirurški tretman nekroze šava na uterusu nakon carskog reza – prikaz serije slučajeva“, autora Cerović Popović R. i saradnika, sadrži podatke o uspešnom konzervativnom tretmanu bolesnica sa dijagnozom nekroze šava na uterusu, u puerperijumu, posle carskog reza. Autori zaključuju da poštedni hirurški tretman nekroze šava na uterusu predstavlja moguću alternativu standardnom lečenju, koja omogućava očuvanje fertiliteta kod žena.

Aleksandrić D. i saradnici su dostavili rad „Stabilizacija preloma distalnog okrajka ključne kosti Neer IIB tipa upotrebom TightRope sistema – prikaz slučaja“. U zaključku ovog prikaza slučaja, možemo videti da, iako ne postoji definisani zlatni standard u operativnom lečenju prikazane ortopedske povrede, dobri rezultati se postižu indirektnom metodom stabilizacije i fleksibilnim fiksiranjem korakoklavikularnog zgloba pomoću različitih tehnika. Prikazana metoda je rezultovala boljim funkcionalnim ishodom, uz manji stepen komplikacija.

Na kraju, potrebno je istaći da se, imajući u vidu strukturu, sadržaj i način obrade problematike, s pravom može reći da „Srpski medicinski časopis Lekarske komore“– za kojim je inače odavno postojala potreba kod lekara, ali i studenata medicine i ostalih saradnika – daje značajan doprinos razvoju opšte medicine i drugih multidisciplinarnih grana bionauke. Ovaj časopis je u službi lekara, bilo da se prikazuje u složenim prilikama svakodnevne sadašnjosti, bilo u prošlosti – i zato treba da bude blizak svim lekarima. Smatram da će i ovaj broj Časopisa naići na dobar prijem čitalaca i naći svoje mesto na „polici“ domaće medicinske literature, tim pre što se najveći deo njegovog sadržaja odnosi na svakodnevni rad, trud, uspehe i probleme lekara praktičara.

S poštovanjem


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh