Rodne razlike na radnom mestu: bolovanje i gubitak produktivnosti na poslu i njihova povezanost sa zdravljem i faktorima radnog mesta

Uvod: Razlike u odsustvovanju sa radnog mesta zbog bolovanja i u gubitku produktivnosti na poslu između muškaraca i žena su prepoznate, ali ih je potrebno bolje razumeti.

Materijali i metode: Na veb platformi je sprovedena studija preseka u kojoj je učestvovalo 10.407 zaposlenih radnika iz 37 kompanija u Holandiji, u periodu između 2010. i 2014. godine. Zaposleni su se izjašnjavali o učestalosti kratkotrajnih (<9 dana) i dugotrajnih (10 ili više dana) odsustvovanja sa radnog mesta zbog bolovanja, tokom prethodnih 12 meseci, kao i o produktivnosti na radnom mestu, fizičkim i psihosocijalnim faktorima na radu, i zdravstvenim problemima. Log-linearni modeli su korišćeni za procenu odnosa prevalencije (OP), sa 95% intervalom poverenja (IP).

Rezultati: Žene su češće od muškaraca koristile kratkotrajno i dugotrajno bolovanje (OP 1,06, 95% IP 1,01-1,11, i OP 1,33, 95% IP 1,21-1,46, respektivno), ali su ređe beležile više od 30% smanjenja produktivnosti na radnom mestu (OP 0,90, 95% IP 0,81 – 0,99). U kratkotrajnom odsustvovanju sa posla zbog bolovanja, rodne razlike su smanjene za 20%, nakon prilagođavanja modela za potencijalni uticaj psihosocijalnih faktora na radu, i za 60%, nakon kontrole za uticaj zdravstvenih problema, nezavisno jedni od drugih. Nijedan od gore navedenih faktora nije mogao da objasni veći gubitak produktivnosti na poslu kod muškaraca u odnosu na žene.

Zaključci: Veća prevalencija bolovanja kod žena se može delimično objasniti psihosocijalnim faktorima povezanim sa radom i zdravstvenim problemima. Potrebne su dalje studije kako bi se istražio veći gubitak produktivnosti na poslu među muškarcima.

UVOD

Smanjena produktivnost na poslu i odsustvovanje sa posla zbog bolovanja predstavljaju značajnu pretnju održivoj zaposlenosti. Povezani su sa značajnim troškovima za poslodavce i društvo u celini, pre svega zbog socijalnih davanja [1],[2],[3]. Široko je prepoznato da su i prevalencija i trajanje odsustvovanja sa posla zbog bolovanja veći među ženama nego među njihovim muškim kolegama [4],[5],[6]. Ova razlika bi se mogla pripisati većoj prevalenciji hroničnih oboljenja među ženama, mada su kardiovaskularna oboljenja, kao vodeće hronične nezarazne bolesti, zastupljenije među muškarcima [4],[7],[8],[9]. Međutim, objašnjenje rodnih razlika u odsustvovanju sa posla zbog bolovanja seže izvan bioloških razlika. One se mogu pripisati i različitim fizičkim i psihosocijalnim uslovima rada kojima su zaposleni izloženi na radnom mestu, što je široko prepoznato kao ‘rodne razlike’ ili ‘rodne nejednakosti’ [10].

Rodne razlike se ogledaju u nekoliko pitanja koja su u vezi sa poslom. Sistematski pregled podataka pokazao je da je verovatnije da će zaposlene žene imati veću nesigurnost po pitanju posla, manju kontrolu nad poslom, kao i lošije uslove rada, nego muškarci [10]. Nepovoljni faktori povezani sa poslom su takođe u vezi sa hroničnim zdravstvenim problemima i, kao posledica toga, sa dužim i češćim odsustvovanjima sa posla zbog bolovanja među ženama [11]. Mada su rodne razlike po pitanju odsustvovanja sa posla zbog bolovanja potvrđene u mnogim studijama, manje se zna o gubitku produktivnosti na poslu, što se smatra još jednim značajnim faktorom održivog zapošljavanja. Neke studije izveštavaju o većoj prevalenciji gubitka produktivnosti na poslu među ženama u poređenju sa muškarcima [12], dok druge studije nisu ustanovile bilo kakve rodne razlike po pitanju gubitka produktivnosti na poslu [13]. Kao što je već navedeno, postoje dokazi da zaposlene žene prijavljuju više zdravstvenih problema i nepovoljnih karakteristika posla nego što to čine njihove muške kolege. Utvrđeno je da su ovi faktori takođe povezani sa gubitkom produktivnosti na poslu [14],[15], te da mogu doprineti rodnim razlikama u gubitku produktivnosti na poslu [14],[15],[16],[17],[18].

Važno je analizirati i odsustvovanje sa posla zbog bolovanja i gubitak produktivnosti na poslu, pošto su obe ove vrednosti deo istog procesa donošenja odluka kod zaposlenih koji su na neki način ugroženi, a žene i muškarci mogu reagovati drugačije. Cilj nam je da steknemo jasniji uvid u međusobno dejstvo faktora povezanih sa poslom, zdravstvenih problema, i ishoda rada, među muškarcima i ženama. Stoga, ova studija istražuje rodne razlike po pitanju odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu, te procenjuje u kojoj meri zdravstveni problemi i fakto ri povezani sa poslom doprinose ovim razlikama. Naša hipoteza je da postoji veća prevalencija i duže trajanje odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu kod žena nego kod muškaraca, te da i zdravstveni problemi i faktori povezani sa poslom igraju ulogu u rodnim nejednakostima kod ovih ishoda.

MATERIJALI I METODE

Način na koji je studija osmišljena i populacija koju obuhvata

Populacija ove studije preseka obuhvatila je 34.264 lica zaposlenih u 37 firmi u Nizozemskoj, koja su pokazala interesovanje da budu uključena u procenu zdravstvenih rizika koja je obavljena putem veb platforme, pod nazivom „Kompas prevencije“ (kao što je detaljnije opisano u daljem tekstu). Podaci su prikupljani u periodu između 2010. i 2014. godine. Većina pojedinaca koji su pozvani da učestvuju u ovoj proceni zdravstvenih rizika bila je zaposlena u firmama u javnom sektoru (57,2%), potom u sektoru informacionih tehnologija (16,6%), zdravstvenom sektoru (9,5%), te u drugim sektorima (16,7%). Broj muškaraca i žena zaposlenih u javnom sektoru bio je ravnomerno raspoređen, dok su među ispitanicima iz sektora informacionih tehnologija preovlađivali muškarci (71,8%), a u zdravstvenom sektoru su, pak, preovlađivale žene (89,6%).

Svi zaposleni su pozvani da učestvuju u proceni zdravstvenih rizika (PZR) koja je obavljena putem veb platforme, pod nazivom „Kompas prevencije“ [21]. Pozive za učešće upućivale su kadrovske službe datih firmi ili NIPED, istraživačka organizacija uključena u osmišljavanje „Kompasa prevencije“ i u upravljanje podacima u okviru ovog istraživanja. Zaposleni su obavešteni da je učešće na dobrovoljnoj bazi, da je besplatno i poverljivo, u smislu da nikakvi pojedinačni rezultati istraživanja neće biti dostupni ni njihovim poslodavcima niti nekim trećim licima. Od 34.264 zaposlenih lica pozvanih da učestvuju u proceni zdravstvenih rizika, ukupno je 11.962 (34,9%) njih popunilo PZR. U našoj studiji, pažnja je usmerena na podgrupu pitanja koja se odnose na pojedinačne karakteristike, faktore povezane sa zdravljem, karakteristike povezane sa poslom (nezavisne varijable), kao i na odsustvovanje sa posla zbog bolovanja i gubitak produktivnosti na poslu (zavisne varijable). Ukupno je iz studije isključeno 1.555 osoba, usled nepotpunih podataka o gubitku produktivnosti na poslu ili odsustvovanju sa posla zbog bolovanja (n = 1.224), psihosocijalnim faktorima povezanih sa poslom (objašnjeno u daljem tekstu), (n = 9), fizičkim faktorima povezanih sa poslom (n = 56), zdravstvenim problemima (n = 2), i demografskim varijablama (starosno doba, rod, zanimanje, obrazovanje), (n = 264). Nakon isključivanja ovih 1.555 ispitanika, 10.407 zaposlenih (87,0% ispitanika) uključeno je u analizu, od kojih je 53,2% bilo muškog (n = 5.541) a 46,8% (n = 4.866) ženskog roda.

Svi učesnici u studiji dali su svoj informisani pristanak elektronskim putem, pre početka studije, u skladu sa zahtevima za prikupljanje podataka Holandskog koda za sprovođenje opservacionih istraživanja (engl. Dutch Code of Conduct for Observational Research).

Odsustvovanje sa posla zbog bolovanja

Odsustvovanje sa posla zbog bolovanja je definisano kao odsustvovanje sa posla usled postojanja zdravstvenih problema i izvedeno je iz indeksa radne sposobnosti (IRS) [22]. Odsustvovanje sa posla zbog bolovanja je prijavljivano od strane samih ispitanika, odnosno, od ispitanika je traženo da naznače broj dana, u prethodnih 12 meseci, tokom kojih nisu bili u mogućnosti da rade usled zdravstvenih problema, pri čemu se raspon odgovora kretao između 0 dana i preko 100 dana (0 dana; 1 – 9 dana; 10 – 24 dana; 25 – 99 dana; 100 – 365 dana). Odgovori su dalje kategorisani u tri kategorije: bez odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, 1 – 9 dana odsustvovanja sa posla zbog bolovanja (kratkotrajno odsustvovanje sa posla zbog bolovanja) i deset i više dana odsustvovanja sa posla zbog bolovanja (dugotrajno odsustvovanje sa posla zbog bolovanja) [14].

Gubitak produktivnosti na poslu

Gubitak produktivnosti na poslu, koji su sami ispitanici prijavili, meren je korišćenjem kvantitativne dimenzije Skale kvantiteta i kvaliteta (engl. Quantity and Quality scale – QQ scale) [14], koja je pokazala solidnu korelaciju sa objektivnim rezultatima na poslu [15],[16]. Od ispitanika se tražilo da označe, na skali od 0 (ništa) do 10 (uobičajena količina), koliko posla su zaista i obavili tokom redovnog radnog vremena, u okviru svojeg najskorijeg redovnog radnog dana, u poređenju sa očekivanim. Gubitak produktivnosti na poslu je klasifikovan u tri kategorije: bez gubitka produktivnosti na poslu (skor = 10), 10 – 20% gubitka produktivnosti na poslu (skor = 8 ili skor = 9) i 30% ili više gubitka produktivnosti na poslu (skor = 7 ili niži) [14].

Fizički faktori povezani sa poslom

Sledeći fizički faktori povezani sa poslom su procenjivani primenom da/ne pitanja: 1) izloženost vibracijama na radnom mestu u trajanju dužem od pet godina, 2) svakodnevno podizanje, guranje i/ili vučenje teških tereta i 3) rad u neprirodnim telesnim položajima duže od dva sata dnevno [23].

Psihosocijalni faktori povezani sa poslom

Sledećih pet psihosocijalnih faktora povezanih sa poslom mereni su skraćenom verzijom validiranog Holandskog upitnika o iskustvu na poslu i oceni posla/ radnog mesta: zahtevi na radnom mestu, stepen autonomije na radnom mestu, stepen mogućnosti primene i razvoja veština, socijalna podrška od strane kolega, socijalna podrška od strane nadređenog [24],[25].

Zahtevi na radnom mestu su mereni primenom tri pitanja (Kronbahov alfa koeficijent = 0,66) koja su bila povezana sa prevelikom količinom posla, potrebom da se žuri sa poslom, i problemima sa pritiscima na radnom mestu. Autonomija na radnom mestu je merena primenom tri pitanja (Kronbahov alfa koeficijent = 0,83) koja su se odnosila na slobodu u izvršavanju radnih aktivnosti, na uticaj u planiranju radnih aktivnosti, te na lično donošenje odluka o vremenu potrebnom da se obave konkretne aktivnosti. Stepen mogućnosti primene i razvoja veština je procenjivan pomoću dva pitanja koja su se odnosila na varijacije u radnom i ličnom doprinosu (Kronbahov alfa koeficijent = 0,66). Socijalna podrška od strane kolega (tri stavke, Kronbahov alfa koeficijent = 0,60) i socijalna podrška od strane nadređenog (tri stavke, Kronbahov alfa koeficijent = 0,76) merene su pomoću pitanja o konfliktima, o mogućnosti oslanjanja na kolege/nadređenog kada zaposleni naiđe na poteškoće na poslu, te o radnoj atmosferi. Za sva pitanja, korišćena je četvorostepena skala, sa sledećim ocenama: „nikada“, „ponekad“, „često“, „uvek“, pri čemu je, za svaku stavku, najviši skor pripisivan manjim zahtevima na radnom mestu, visokoj autonomiji na radnom mestu, visokom stepenu mogućnosti primene i razvoja veština, i visokom stepenu socijalne podrške. Za svaku dimenziju zasebno, standardizovani zbirni skor se kretao između 0 i 100, a za zaposlene sa skorom koji je bio u okviru najnižeg kvartila smatrano je da su bili izloženi nepovoljnim psihosocijalnim faktorima rizika.

Zdravstveni problemi

Smatrano je da je postoji prisustvo zdravstvenih problema u slučajevima kada su ispitanici prijavljivali da im je dijagnostikovana određena bolest, da uzimaju terapiju za navedeno oboljenje i/ili u slučaju da su posetili lekara tokom prethodnih 12 meseci. Smatrano je da postoji prisustvo karcinoma u slučajevima kada su ispitanici prijavili da im je ova bolest dijagnostikovana, te da nisu proglašeni izlečenim. Zdravstveni problemi su klasifikovani u pet grupa najčešćih oboljenja: kardiovaskularne bolesti (angina pektoris, srčani udar, prolazni ishemijski napad, srčana insuficijencija, cerebrovaskularni insult, hiperholesetrolemija, hipertenzija, ili drugo srčano ili kardiovaskularno oboljenje), mišićno- koštani poremećaji (leđa, gornji i donji ekstremiteti), psihološki poremećaji (anksiozni poremećaj, sindrom sagorevanja na poslu, tzv. „burnout syndrome“, depresija, drugi psihološki poremećaji), kancer (rak dojke, rak debelog creva, rak grla, rak urinarnog trakta, drugi kanceri), i ostale bolesti (uključujući respiratorna, gastrointestinalna, metabolička i endokrina oboljenja). Učesnici su mogli da prijave nekoliko zdravstvenih problema istovremeno.

Pojedinačne karakteristike

U upitniku je od ispitanika traženo da navedu svoj rod, starosno doba, nivo obrazovanja, bračno stanje, te broj radnih sati na nedeljnom nivou. Starosno doba je klasifikovano u sledeće tri kategorije: 18 – 34 godine, 35 – 49 godina i 50 godina i više. Nivo obrazovanja je klasifikovan u sledeće dve grupe: nizak nivo obrazovanja (nivo osnovne škole, niži nivo srednje škole, niži nivo srednje stručnog obrazovanja) srednji/viši/visoki nivo obrazovanja (viši nivo srednje škole, srednji i viši nivo srednje stručnog obrazovanja, univerzitetski nivo obrazovanja). Bračno stanje ispitanika je označeno kao „u braku“, ukoliko su ispitanici bili venčani ili su živeli u vanbračnoj zajednici.

Statistička analiza

Deskriptivna statistička analiza je korišćena za izveštavanje o karakteristikama ispitivane populacije. Spirmanov koeficijent korelacije je korišćen za analizu korelacije između gubitka produktivnosti na poslu i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, kao i između zavisnih varijabli i potencijalnih medijatora.

Kako bi se analizirala povezanost između roda (nezavisna varijabla), faktora povezanih sa poslom i zdravstvenih problema, i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu (zavisne varijable), izvršena je medijaciona analiza. Urađena je Poasonova log-linerana regresiona analiza kako bi se dobili odnosi prevalencije (OP) za povezanosti između prevalencije individualnih karakteristika, faktora povezanih sa poslom, zdravstvenih problema, i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu. Prvo je ispitivana povezanost između roda i zavisnih varijabli. Povezanost između roda, faktora povezanih sa poslom i zdravstvenih problema je ispitivana druga. Na trećem mestu su, u različitim modelima, faktori povezani sa poslom i zdravstveni problemi dodati u regresioni model odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu, za oba roda. U prvom modelu, povezanost između roda i zavisnih varijabli je prilagođena samo za životno doba, nivo obrazovanja i bračno stanje (Osnovni model, Model 1). Drugi, treći i četvrti model se sastojao od Osnovnog modela i sledećih faktora: fizičkih faktora povezanih sa poslom (Model 2), psihosocijalnih faktora povezanih sa poslom (Model 3), te zdravstvenih problema (Model 4). Peti model se sastojao od Osnovnog modela, psihosocijalnih fakora povezanih sa poslom i zdravstvenih problema (Model 5). Šesti model je u sebi sadržao Osnovni model, te fizičke i psihosocijalne faktore povezane sa poslom, kao i zdravstvene probleme, zajedno (Model 6). Izračunali smo procentualnu promenu u odnosima prevalencije za prilagođene rodne povezanosti (Modeli od 1 do 6), primenom formule ((OP _{(povezanost za Osnovni model)} – OP _{(Modeli 2 – 6)})/(OP _{(povezanost za Osnovni model)} -1))100) [26]. Sve analize su sprovedene u programu SPSS V22.

Tabela 1. Karakteristike 10.407 pojedinaca koji su učestvovali u proceni zdravstvenih rizika: pojedinačne karakteristike, zdravstveni faktori, faktori povezani sa poslom i gubitak produktivnosti na poslu

U tekstu:

REZULTATI

Rezultati studije pokazuju da su žene češće prijavljivale svakodnevno susretanje sa podizanjem, guranjem i/ili vučenjem teških tereta, nižim stepenom autonomije na poslu i nižim stepenom mogućnosti primene i razvoja veština (Tabela 1). Žene su takođe češće prijavljivale sve vrste zdravstvenih problema, osim kardiovaskularne probleme (žene 15,9% naspram muškaraca 21,1%). Muškarci su češće prijavljivali izloženost vibracijama na poslu u trajanju dužem od pet godina kao i manju socijalnu podršku od strane nadređenog.

I kratkotrajno (do 9 dana) i dugotrajno (10 dana i duže) odsustvovanje sa posla zbog bolovanja je bilo učestalije među ženama (41,4% naspram 39,8%, i 14,9% naspram 11,8%), dok je gubitak produktivnosti na poslu od 30% i više bilo češće među muškarcima (13,5% naspram 12,0%). Korelacija između odsustvovanja sa posla zbog bolovanja i gubitka produktivnosti na poslu u ukupnoj populaciji je bila niska (r_s = 0,09), a bila je i još niža između postojanja bilo kojeg zdravstvenog problema i prisustva barem jednog opterećujućeg fizičkog ili psihosocijalnog faktora povezanog sa poslom, što je obračunato posebno za žene i muškarce (r_s = 0,05), (nije predstavljeno u tabeli).

Kratkotrajno i dugotrajno odsustvovanje sa posla zbog bolovanja

Žene su češće prijavljivale kratkotrajno odsustvovanje sa posla zbog bolovanja (OP 1,08, 95% IP 1,03 – 1,13), kao i dugotrajno odsustvovanje sa posla zbog bolovanja (OP 1,30, 95% IP 1,18 – 1,43), nego muškarci (nije predstavljeno u tabeli). Svi psihosocijalni faktori, osim povećanih zahteva na radnom mestu, bili su povezani sa kratkotrajnim odsustvovanjem sa posla zbog bolovanja i među muškarcima i među ženama, a još snažnije sa dugotrajnim odsustvovanjem sa posla zbog bolovanja (Tabela 2). Fizički faktori nisu bili povezani sa dugotrajnim odsustvovanjem sa posla zbog bolovanja i pokazali su kontradiktorne povezanosti po pitanju kratkotrajnog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja među ženama. Dok je izloženost vibracijama povećala verovatnoću kratkotrajnog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja među ženama (ne statistički značajno), izloženost neprirodnim položajima leđa ili podizanju/guranju tereta bila je povezana sa manjom verovatnoćom kratkotrajnog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja. Kada su u pitanju zdravstveni problemi, obrasci povezanosti sa odsustvovanjem sa posla zbog bolovanja su bili slični kod muškaraca i žena: postojanje zdravstvenih problema povećalo je verovatnoću odsustvovanja sa posla zbog bolovanja.

Tabela 2. Prilagođene povezanosti između demografskih karakteristika, zdravstvenih problema i faktora povezanih sa poslom i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, među ženama (n = 4.866) i muškarcima (n = 5.541)

Manji i veći gubitak produktivnosti na poslu

Manji gubitak produktivnosti na poslu nije bio povezan sa rodom. Međutim, za razliku od odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, gubitak produktivnosti na poslu od ≥ 30% bio je prijavljivan od strane žena ređe nego od strane muškaraca (OP 0,90, 95% IP 0,81 – 0,99), (nije predstavljeno u tabeli). Psihosocijalni faktori povezani sa poslom i zdravstveni problemi, osim kancera, bili su povezani sa većim gubitkom produktivnosti na poslu, i kod žena i kod muškaraca (Tabela 3). Prisustvo jednog zdravstvenog problema (uglavnom psihološki poremećaji), a posebno dva ili više zdravstvena problema, bilo je značajno statistički povezano sa verovatnoćom gubitka produktivnosti na poslu od preko 30%. Kardiovaskularni zdravstveni problemi su bili povezani samo sa gubitkom produktivnosti na poslu među muškarcima.

Tabela 3. Prilagođene povezanosti između demografskih karakteristika, zdravstvenih problema i faktora povezanih sa poslom i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, među ženama (n = 4.866) i muškarcima (n = 5.541)

Analiza rodnih razlika u odsustvovanju sa posla i u gubitku produktivnosti na poslu

Dodavanje fizičkih faktora povezanih sa poslom Osnovnom modelu nije objasnilo rodne razlike u odsustvovanju sa posla zbog bolovanja (OP 1,06, 95% IP 1,02 – 1,11, Model 2), (Tabela 4). Sa druge strane, smanjenje od 20%, odnosno procentualna promena u odnosima prevalencije između Osnovnog modela i dodatnih modela, ostvarena je nakon dodatnog prilagođavanja za psihosocijalne faktore povezane sa poslom (Model 3), i od 60% nakon prilagođavanja za zdravstvene probleme (Model 4). Ukupno 80% rodne razlike objašnjeno je pojedinačnim karakteristikama, psihosocijalnim faktorima povezanim sa poslom i zdravstvenim problemima (Model 5, OP 1,01, 95% IP 0,97 – 1,06). Dodavanje fizičkih faktora povezanih sa poslom ovom modelu smanjilo je posredni uticaj svih faktora zajedno na 60% (Model 6). Slični rezultati su dobijeni za rodne razlike kod dugotrajnog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja (Tabela 4).

Tabela 4. Multinomalna regresiona analiza povezanosti između roda, odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, i gubitka produktivnosti na poslu, prilagođena za određene faktore

U poređenju sa muškarcima, žene su ređe prijavljivale veći gubitak produktivnosti na poslu (OP 0,87, 95% IP 0,78 – 0,96), bez obzira na životno doba, nivo obrazovanja, etničku pripadnost ili bračno stanje. Dalje prilagođavanje za fizičke i psihosocijalne faktore povezane sa poslom i zdravstvene probleme nije pružilo objašnjenje za ove rodne razlike.

DISKUSIJA

Ova studija pokazuje da su žene prijavljivale više odsustvovanja sa posla zbog bolovanja ali i manje gubitka produktivnosti na poslu, u odnosu na muškarce. Gotovo jedna petina (19%) razlike u dugotrajnom odsustvovanju sa posla zbog bolovanja između žena i muškaraca mogla se objasniti psihosocijalnim faktorima povezanim sa poslom, a gotovo 70% (69%) bi se mogla objasniti zdravstvenim problemima. Kombinacija psihosocijalnih faktora povezanih sa poslom i zdravstvenih problema mogla je da objasni okvirno 80% rodne razlike u pogledu odsustvovanja sa posla zbog bolovanja. Nasuprot tome, zdravstveni problemi ili faktori povezani sa poslom nisu mogli da objasne rodne razlike po pitanju velikih gubitaka produktivnosti na poslu.

Glavni kvalitet ove studije leži u veličini naše ispitivane populacije (n = 10.407). Još jedan kvalitet studije je taj što ona pruža istovremeni uvid u odsustvovanje sa posla zbog bolovanja i gubitak produktivnosti na poslu. Pošto se samo odsustvovanja sa posla zbog bolovanja (ali ne i gubitak produktivnosti na poslu) obično primećuju i registruju na radnom mestu, ovo bi moglo da predstavlja „mrtvi ugao“ za poslodavce.

Rezultati koji se tiču odsustvovanja sa posla zbog bolovanja su u skladu sa stalnim izveštajima o većoj prevalenciji odsustvovanja sa posla zbog bolovanja među ženama u drugim studijama. Ovo je najčešće posredovano višim morbiditetom među ženama u odnosu na muškarce [6],[27],[28],[29],[30]. Međutim, čini se da drugi faktori osim morbiditeta i radnog okruženja utiču na razlike u gubitku produktivnosti na poslu između muškaraca i žena. Veći gubitak produktivnosti na poslu među muškarcima, u poređenju sa ženama, opisan je i u studiji Van den Hevela [31], ali ne i u nekim drugim studijama [32],[33],[34]. Sve u svemu, deluje da su razlike u rezultatima po pitanju gubitka produktivnosti na poslu povezani sa tim da li je mereni gubitak produktivnosti na poslu bio usmeren na gubitak produktivnosti na poslu povezan sa zdravstvenim problemima ili na gubitak produktivnosti na poslu uopšte. Ovaj nalaz mogao bi da potvrdi teoriju da postoje različiti mehanizmi odgovora na nepovoljne uslove kod žena i muškaraca, koji se opisuje kao „ponašanje u bolesti“ (engl. ‘illness behavior’) [35]. U našoj studiji, žene su više bile izložene negativnom uticaju percipiranog radnog okruženja (psihosocijalni faktori povezani sa poslom). Međutim, deluje da, kada je u pitanju gubitak produktivnosti na poslu, ovi faktori ne dovode do razlika između žena i muškaraca.

Povećano odsustvovanje sa posla zbog bolovanja i povećani gubitak produktivnosti na poslu utvrđeni su kod svih ispitivanih zdravstvenih problema, u poređenju sa pojedincima koji nisu imali neki konkretan zdravstveni problem. Ovo je u skladu sa drugim publikacijama koje se bave različitim medicinskim stanjima, kao što su reumatoidni ili inflamatorni artritis [36],[37], dijabetes [38],[39], psihološki poremećaji ili depresija [29],[40] i kancer [41]. Međutim, neki autori su ustanovili da nema rodnih razlika u odsustvovanju sa posla zbog bolovanja ili gubitku produktivnosti na poslu povezanim sa zdravstvenim stanjem [37], dok su drugi autori objavili da žene trpe veće gubitke od muškaraca [29],[42]. Takođe, postoje dokazi da smenski rad utiče na žene negativnije nego na muškarce, kada je u pitanju gubitak produktivnosti na poslu [43].

Psihosocijalni faktori povezani sa poslom i zdravstveni problemi mogli su u velikoj meri da objasne razlike između žena i muškaraca po pitanju dužih odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, ali nisu pružili objašnjenje za rodne razlike po pitanju gubitka produktivnosti na poslu. Rezultati mogu upućivati na to da žene imaju tendenciju da otvore bolovanje u slučaju da se ne osećaju dobro usled faktora povezanih sa poslom ili usled zdravstvenih problema, dok muškarci češće ostaju na poslu, iako im produktivnost opada. U drugim studijama, kombinovanje plaćenog posla sa kućnim poslovima, te poslovima i obavezama oko lica izdržavanih od strane zaposlenih pomenuto je kao nešto što potencijalno više ima uticaja na žene nego na muškarce, kada prave izbor po pitanju odsustvovanja sa posla zbog bolovanja [34]. Naša studija ukazuje na to da rodne razlike u odsustvovanju sa posla zbog bolovanja prevashodno potiču od faktora povezanih sa zanimanjem i zdravstvenih faktora. Međutim, ovi faktori nisu mogli da objasne rodne razlike po pitanju većeg gubitka produktivnosti na poslu, te je dalje istraživanje na ovom polju neophodno, posebno zato što je gubitak produktivnosti na poslu povezan sa značajnim troškovima, ali i zbog toga što je to poznati prediktor budućeg dugoročnog odsustvovanja sa posla zbog bolovanja [12]. Kako bi se unapredila održiva zaposlenost i na pojedinačnom i na organizacionom nivou, pažnju treba usmeriti na prevenciju i adekvatno lečenje zdravstvenih problema, kao i na rešavanje psihosocijalnih faktora na poslu. Takođe, imajući u vidu činjenicu da žene, opšte uzev, rade manji broj sati nedeljno od muškaraca, a da imaju manji gubitak produktivnosti na poslu, praktična implikacija bi mogla biti razmatranje skraćivanja očekivane radne nedelje. Sistematski pregled koji su sproveli Voglino i saradnici, 2022. godine, već je dokazao pozitivno dejstvo smanjenja broja radnih sati na kvalitet života na radnom mestu, kao i na spavanje i nivo stresa [44]. Međutim, fleksibilnost na poslu, koja omogućava kombinovanje rada od kuće i na radnom mestu, mogla bi da ima različito dejstvo na žene i muškarce [45], a međunarodno istraživanje, specifično za različite kulture, moglo bi da donese saznanja koja bi pomogla donosiocima odluka na nacionalnom nivou pri određivanju optimalnih obrazaca rada.

Mnoge interventne studije koje se sprovode u radnom okruženju bave se ovim faktorima, i njihovi rezultati obećavaju, mada postoji mnogo različitih načina za proučavanje promena u psihosocijalnim faktorima povezanim sa poslom, a još uvek postoji i mnogo praznina u saznanjima iz ove oblasti [46],[47],[48],[49]. Takođe, intervencije na radnom mestu koje su usmerene na unapređivanje zdravlja zaposlenih i smanjivanje odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, trebalo bi da analiziraju žene i muškarce odvojeno, kako bi bile maksimalno delotvorne i isplative.

Ova studija ima i nekih ograničenja. S obzirom da je u pitanju studija preseka, ne možemo pretpostaviti bilo kakav uzročno-posledični jednosmerni odnos između izloženosti nepovoljnim psihosocijalnim faktorima povezanim sa poslom, zdravstvenih problema i odsustvovanja sa posla zbog bolovanja, s obzirom da oni zapravo mogu biti međusobno recipročni. Još jedan problem može biti i činjenica da su naši podaci o odsustvovanju sa posla zbog bolovanja bili zasnovani na informacijama koje su prijavili sami ispitanici, te zbog toga mogu biti podložni „pristrasnosti sećanja“ (engl. recall bias). Najzad, žene u Nizozemskoj rade manji broj sati nedeljno od muškaraca. S obzirom da nismo uzeli broj radnih sati nedeljno u obzir, kumulativna izloženost poslu kod žena je mogla biti niža nego kod muškaraca. Stoga, ako bi žene bile podjednako izložene poslu kao i muškarci, kumulativna izloženost bi, zapravo, postala viša, te bi buduća istraživanja ovo trebalo da uzmu u obzir.

ZAKLJUČAK

Naša studija ukazuje na to da rodne razlike po pitanju odsustvovanja sa posla zbog bolovanja uglavnom proističu iz faktora koji su povezani sa zanimanjem ili zdravljem. Međutim, rodne razlike u većem gubitku produktivnosti na poslu nisu mogle biti objašnjene ovim faktorima, te je potrebno dalje istraživanje u ovoj oblasti. Rodno osetljive politike bi mogle biti potrebne kako bi se prepoznale razlike u obrascima ponašanja između muškaraca i žena.

SPISAK SKRAĆENICA

IT        Informacione tehnologije
PZR     Procena zdravstvenih rizika
QQ      engl. Quantity and Quality
IRS      Indeks radne sposobnosti
OP       Odnos prevalencije