Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

Ishrana radnika koji rade u noćnoj smeni – razlog ili izgovor za nepravilnu ishranu

Svetlana Anđelković1, Maja Babić2
  • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, Niš, Srbija
  • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije” Niš, Srbija

SAŽETAK

Dostupnost veštačkog svetla i uređaja koji emituju svetlost promenili su ljudski život u smislu vremena, omogućavajući 24-časovnu zdravstvenu zaštitu, trgovinu i proizvodnju, kao i širenje društvenog života na dan i noć. U Evropi oko 21% radno aktivnog stanovništva čine radnici koji rade u smenama. 10% radne snage ima večernji ili noćni raspored, a 7% radnika u Evropi redovno radi noćnu smenu. Prema Birou za statistiku rada, više od 15 miliona Amerikanaca radi noćne smene. Smenski, a naročito noćni rad, ozbiljno utiče na ponašanje u vezi sa ishranom.

Zna se da noćni rad izaziva konflikt između društveno određenog ritma obedovanja i cirkardijalnih bioloških ritmova vezanih za osećaj gladi, sitosti, kao i za sam metabolizam. Noćni obroci izazivaju poremećaje intestinalnog motiliteta, utiču na digestiju, apsorpciju, ali i na iskoristljivost nutrijenata i eventualne medikamentozne terapije (ako je pojedinac uzima). Sa gledišta hronobiologije, ljudska vrsta je diurnalna, što unekoliko objašnjava zašto noćni radnici imaju smanjen apetit u toku noći, kada je ljudski organizam zapravo programiran za odmaranje, i gladovanje, kao i za endogenu mobilizaciju glikoze. Sa psihosocijalnog aspekta, smenski radnici obično doživljavaju razmimoilaženje izmedju svojih dnevnih rutina (uključujući i raspored obroka), kao i onih sa porodicom i prijateljima, što dalje dovodi do još težih poremećaja navika u ishrani.

Međutim, teško je dati dijetarne preporuke u vezi sa ishranom. Prvo, nema jasnog stava po pitanju toga da li noćni radnici treba da jedu u toku noćnih sati ili ne. Drugo, čak i da se podstakne noćno obedovanje, nedostaje krajnji dokaz o tome koja vrsta hrane treba da se konzumira, a koja da se izbegava. Treće, nutritivno vredna hrana možda neće biti dostupna u to doba noći. Najzad, ishrana u toku noći sigurno utiče na metabolizam. Imajući u vidu sve navedeno, pokušali smo da damo neke korisne smernice u vezi sa ovim pitanjima.


UVOD

U protekle tri do četiri milijarde godina, život na Zemlji je evoluirao prema predvidivom obrazcu solarnih dana, tj. izlaganju relativno jakoj svetlosti tokom dana i mraku tokom noći. Odavno je poznato da svi živi organizmi imaju unutrašnji biološki sat koji im pomaže da se prilagode ritmu dana. Takve ciklične promene nazivaju se bioritmovi. Najznačajniji primer bioritma je ljudski cirkadijalni ritam. Procesi i strukture koje stvaraju cirkadijalne ritmove nazivaju se cirkadijalni satovi. Primarni cirkadijalni sat kod ljudi je upareni skup od oko 20,000 nervnih ćelija u hipotalamusu u bazi mozga, nazvan suprahijazmatično jezgro (SCN) [1-2]. Dostupnost veštačkog svetla i uređaja koji emituju svetlost promenili su ljudski život i omogućili nam da budemo aktivni 24h dnevno, 7dana u nedelji, što dovodi do cirkadijalne neusklađenosti, a to sve u krajnjoj liniji dovodi do poremećaja u fiziološkom i bihejvioralnom funkcionisanju pojedinca. Noćna smena je neophodan deo redovnog radnog dana u mnogim delatnostima (pekar, lekar, policajac, noćni čuvar), ali i u mnoštvu drugih zanimanja često ne postoji ,,normalno” radno vreme, već se rad obavlja i u sitne sate. Kod nekih od ovih zanimanja, poput lekara i medicinskog osoblja, postoje rotacije, dok su kod nekih radnici „zaglavljeni” radeći tokom noći sve do jutra. U Evropi oko 21% radno aktivnog stanovništva čine radnici koji rade u smenama. 10% radne snage ima večernji ili noćni raspored, a 7% radnika u Evropi redovno radi noćnu smenu. Prema Birou za statistiku rada, više od 15 miliona Amerikanaca radi noćnu smenu. [3],[4].

Rad u smenama Savet Evropske unije definiše [5] kao „bilo koji metod organizovanja rada u smenama pri čemu radnici smenjuju jedni druge na istim radnim mestima prema određenom šablonu”. Tradicionalno, samo je ograničeni deo radne snage bio angažovan da radi u smenama. Međutim, poslednjih godina mnogi sektori su svoj rad organizovali na ovaj način.

U Republici Srbiji noćni rad je definisan Članom 62 Zakona o radu [6], prema kojem se ,,svaki rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra radom noću”. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Sa hronobiološkog stajališta, ljudska vrsta je diurnalna (aktivna u toku dana), što objašnjava činjenicu da raspored rada u smenama, a naročito noćni rad, zahteva od ljudi da rade tokom biološke noći (kada cirkadijalni satovi podstiču san) i spavaju tokom biološkog dana (kada cirkadijalni satovi podstiču aktivnost), što može dovesti do promene u načinu ishrane, te menjaju nutritivne vrednosti hrane zahvaljujući širokom spektru bioloških, socijalnih i kulturoloških faktora. Na primer, zapaženo je da noćni rad dovodi do konflikta izmedju utvrđenog rasporeda obroka i cirkardijalnih ritmova koji se odnose na osećaj gladi, sitosti i metabolizam [7],[8]. Pitanje ishrane uvek je uticalo na kvalitet rada i zdravlja zaposlenih radnika, uzimajući u obzir sledeće: različito fizičko opterećenje, različite energetske potrebe, i različite potrebe za gradivnim i energetskim materjalom. Međutim, teško je dati smernice za ishranu radnika koji rade u noćnoj smeni. Prvo, ne znamo da li radnici koji rade noću uopšte treba da jedu u toku noći ili ne. Drugo, nedostaje definitivni dokaz na koji bismo se pozvali u vezi sa tim šta treba jesti, a šta izbegavati. Treće, nutritivno vredna i kvalitetna hrana možda neće biti dostupna u toku noćnih radnih sati. Najzad, ishrana tokom noći može poboljšati blagostanje, ali oštetiti metabolizam.

Cirkadijalni ritam i enzimska sekrecija

Centralni sat tela koji se nalazi u suprahijazmatskom jezgru kontroliše metabolizam kružeći tokom 24 sata, dok su periferni satovi smešteni u tkivima širom tela sinhronizovani sa centralnim satom kada spoljni faktori (izloženost svetlosti, fizička aktivnost i unos hrane) prate dnevne obrasce.

Cirkadijalni procesi noću podstiču san i post kroz regulatorne hormone kao što su melatonin i insulin, dok hranjenje i aktivnost dominiraju dnevnim satima uz optimizaciju metaboličkih procesa za potrošnju energije, lučenje insulina i sintezu holesterola i glikogena koji se dešavaju tokom ranog dela dana. Noćno jedenje i izmenjeno vreme spavanja, što je tipično za radnike koji rade u smenama, ometaju sinhronizaciju centralnog i perifernog sata i utiču na hormone na koje utiče pogrešno spavanje i unos hrane.

Svakom stimulusu odgovara pokretanje enzimske sekrecije, koja je u savršenoj harmoniji sa energetskim i kalorijskim potrebama ljudskog bića, koje pak odgovaraju potrebama funkcionisanja njegovog organizma.

U jutarnjim časovima dešava se sekrecija proteaza da bi se matebolisali proteini, kao i jaka sekrecija lipaze kako bi se metabolisale masti, koje će biti korišćene tokom naredne noći za izgradnju ćelijskih zidova. Na metabolizam lipida utiču i cirkadijalne oscilacije. Studije pokazuju da mnogi proteini povezani sa metabolizmom lipida (npr. ApoB, ApoA1 i ApoA4), intestinalni mikrozomalni transportni protein triglicerida i protein koji vezuje masne kiseline creva pokazuju promene tokom dana [9],[10],[11]. Pored toga, studije na miševima pokazuju da je apsorpcija holesterola i lipida u tamnoj fazi veća nego u svetloj fazi. Neki proizvodi metabolizma lipida takođe pokazuju cirkadijalni ritam. Na primer, cirkulišuće neesterifikovane masne kiseline kod ljudi su više noću zbog povećane lipolitičke aktivnosti [15]. Ovim dvema sekerecijama predhodi lučenje kortizola koji je takođe pod kontrolom suprahijazmatskog jedra (SCN) koje je smešteno u hipotalamusu. Kortizol je steroidni hormon koji se luči iz nadbubrežnih žlezda. Reguliše mnoge metaboličke procese kao što su glikogenoliza, lipoliza i proteoliza. Količina i učestalost lučenja kortizola regulišu se preko cirkadijalnog ritma [16],[17]. Koncentracija kortizola u cirkulaciji dostiže najviši nivo neposredno pre jutarnjeg buđenja (između 7 i 8 časova). Kortizol postepeno opada tokom dana. Najniži nivo dostiže tokom sna posle ponoći, izmežu 2 i 4 časa ujutru. Kortizol je glavni hormon koji reguliše metaboličke događaje u telu. Visok nivo kortizola funkcioniše kao katabolički hormon koji smanjuje čistu telesnu i mišićnu masu i povećava potrošnju energije.

Potom dolazi do lučenja insulina, koji pred kraj sna, omogućava početak korišćenja sporih šećera kako bi se omogućio priliv energije potrebne za funkcionisanje svih organa koji rade, i to za ceo dan. Pored toga, tolerancija na glukozu i lučenje insulina variraju tokom dana. U prirodnom toku metabolizma, osetljivost na insulin i lučenje insulina se smanjuju noću (naročito između 3 i 5 časova ujutru) u poređenju sa jutarnjim satima. Ovaj metabolički proces, ,,fenomen zore", naglašava uticaj cirkadijalne kontrole na metabolizam glukoze. U prirodnim fiziološkim procesima u telu, hormoni koji rade kao antagonisti insulina (posebno hormona rasta) ispoljavaju hiperinsulinemičnu aktivnost zbog smanjenja lučenja insulina između 3 i 5 časova ujutru, tako da se nivo šećera u krvi vraća u normalu. Ovo se suprotstavlja dodatnom fiziološkom lučenju insulina kod nedijabetičara ili insulin zavisnih osoba. Nasuprot tome, kada je poremećeno oslobađanje insulina, efekat hormona rasta koji se oslobađa tokom noći, posebno kod pacijenata sa dijabetesom, možda neće biti ublažen. Ovo dovodi do patološkog cirkadijalnog ritma, koji može dovesti do jutarnje hiperglikemije nezavisno od načina ishrane [12]. U podne dolazi do sekrecija proteaza i amilaza [13],[14] kako bi se obezbedila asimilacija namirnica. Popodne se javlja pojava višeg kortizola, nekih pet sati od prethodnog obroka, što izaziva sekreciju insulina, koji pak zahteva korišćenje brzih i polubrzih šećera kako bi se izbeglo oslobađanje uskladištenih proteina i kompenzovao zamor povezan sa funkcionisanjem organa.

U večernjim satima praktično više nema digestivne sekrecije, što znatno usporava asimilaciju namirnica, odnosno organizam više neće moći da metaboliše prevelik unos hrane, kako kvalitativno tako i kvantitativno. Noću mora biti prisutna katabolička aktivnost vezano za potebu mobilizacije endogene energije za vreme spavanja i gladovanja, ali su takođe prisutni i anabolički restorativni procesi. Tokom noći, hormon rasta (oslobođen u ovoj fazi dubokog sna) i kortizol [18],[19],[20] dovode do interne energetske mobilizacije serumske glikoze. Dostupni nivoi glikoze su smanjeni tokom noći i glukoza se „štedi” tako da obezbedi energiju za CNS, što dovodi do rezistentnosti za noćnu energiju u mišićnim tkivima. To se smatra razlogom za oštećenu toleranciju glikoze kod radnika koji rade u noćnoj smeni.

Nespavanje i noćni rad takođe utiču na metabolizam dva važna hormona u našem telu i to na hormon gladi i sitosti (leptin i grelin) koji zavise od cirkadijalnog ritma, tako da pospešuju noćno gladovanje i spavanje. Ovo može uticati na poremećaj apetita koji se često zapaža kod radnika koji rade noću.

Leptin ima endokrine i parakrine efekte i učestvuje u regulaciji telesne mase, metabolizma i reproduktivnih funkcija. Porast nivoa leptina daje informaciju da je organizam sit i apetit se smanjuje, i obrnuto. Leptin je hormon koji se proizvodi u masnom tkivu; nakon što se leptin izluči iz adipocita, on prelazi krvno-moždanu barijeru, odlazi do mozga i vezuje se za njegov receptor LepR. Disregulacija ili disfunkcija receptora (nedostatak receptora za leptin) može dovesti do prejedanja i debljanja. Cirkadijalni ritam utiče na nivo koncentaracije leptina, pa je najniža koncentracija u ranim jutarnjim satima, a tokom dana se povećava i na svom je najvišem nivou kasno uveče. Ono što utiče na nivo leptina tokom 24 sata jeste gubitak sna ili produženi san, cirkadijalna faza, prekomerni unos hrane, ili ograničenje kalorija. Leptin i insulin utiču na osetljivost mozga na signale sitosti [21],[22].

Grelin ima strukturu peptida, sastoji se od 28 aminokiselina i naziva se hormonom gladi, jer ima jako važnu ulogu u regulaciji apetita. Grelin proizvode P/ D1 ćelije u stomaku i to je hormon koji povećava apetit. Prazan želudac luči grelin koji informiše endokrine žlezde mozga o nedostatku hrane u sistemu za varenje i javlja se osećaj gladi. Grelin deluje kratkoročno i utiče na svakodnevni osećaj gladi. Kod zdravih odraslih, 24-časovni obrazac se javlja u cirkulišućim nivoima grelina u uslovima energetskog balansa, tako da se nivoi grelina povećavaju između obroka, smanjuju posle obroka, povećavaju pre i tokom prvih nekoliko sati sna i smanjuju tokom druge polovine epizode spavanja. U stalnim rutinskim uslovima, cirkadijalni ritam grelina se povećava tokom biološkog dana i smanjuje tokom biološke noći [23],[24]. U uslovima kontrolisanog unosa energije ili energetske ravnoteže kod zdravih odraslih osoba, prijavljeno je da cirkadijalna neusklađenost ima minimalan uticaj na ukupne cirkulišuće nivoe grelina. Hormon grelin je povezan sa hormonom rasta pa tako podstiče telo na fizički razvoj, a takođe je dokazano da visoka koncentacija grelina pojačava memoriju i koncentraciju [23].

Homocistein je pseudo-aminokiselina koja u našem telu učestuvuje u izgradnji tkiva. Viši nivoi homocisteina su nađeni kod radnika koji rade u smenama, koji su stariji od 40 godina i koji imaju probleme sa spavanjem. Homocistein pokazuje cirkadijalni noćni pik koji je povišen usled konzumiranja proteina životinjskog porekla u obroku tokom noći i smatra se vodećim uzrokom srčanih i moždanih udara [25],[26].

Ishrana radnika koji rade u smenama

Imajući u vidu kako cirkadijalni ritam utiče na naš metabolizam, još 1960. godine počelo je da raste interesovanje za ishranu radnika koji rade u smenama. Studija koju je sproveo Debri sa saradnicima [9] bila je jedna od prvih koja je pokazala da ukupni energetski unos kod zaposlenih koji rade u smenama jeste sličan onom kod radnika koji rade danju, ali da se značajno razlikuju po distribuciji/dinamici tih obroka tokom 24 časa. Međutim, ishrana radnika koji rade po smenama pokazala se bogatijom životinjskim mastima i proteinima. U istraživanjima koja su kasnije sprovedena takođe je uočeno da unos energije nije veći kod radnika koji rade u smenama i koji već imaju cirkadijalnu neusklađenost u odnosu na radnike koji ne rade u smenama. Međutim, izbor hrane može biti manje zdrav, a stopa gojaznosti je veća. Ovi rezultati upućuju na to da, čak i bez promena u unosu energije, može doći do povećanja telesne težine kada se energija troši u neodgovarajuće cirkadijalno vreme. Potrošnja energije raste nakon jutarnjeg obroka, i tada dolazi do većeg sagorevanja kalorija i veće iskoristljivosti hranljivih materija u odnosu na noćno obrokovanje [10],[11]. Iako je u okviru sistematskih pregleda i u meta-analizama ranije prijavljivano da je ukupni energetski unos radnika koji rade u smenama sličan onom kod radnika koji rade danju i ovde su se pojavile nedoumice oko dokazaivanja ove tvrdnje. Razlog za to je najpre ograničen broj studija, tj. mali broj studija koje se fokusiraju isključivo na radnike koji menjaju smene (kao na vrstu rasporeda smena) i na rotirajući unos energije u „noćnoj” smeni, a ne na unose koji su reprezentativniji za promenu rasporeda smena. Ono što je manje poznato je kako individualni rasporedi smena, posebno rotirajući rad u smenama, mogu uticati na unos energije i obrasce ishrane. Do danas, studije retko razlikuju tipove radnog rasporeda osim „dnevne smene” ili „noćne smene” i često u analizama kombinuju raspored smena sa rotacijom i bez rotacije. Dakle, uticaj rotirajućeg rasporeda smena na obrasce ishrane nije dobro utvrđen. Ovo je veoma važno s obzirom na rotaciju radnika u smenama koji menjaju sate rada iz dana u noć i povezanost sa lošijim metaboličkim zdravstvenim rezultatima i jedenjem noću [27].

S druge strane, primećena je i razlika u unosu mikronutrijenata [28],[29],[30] između radnika koji rade noću i radnika koji rade u dnevnoj smeni. Od desetak studija koje su ispitivale unos makronutrijenata, sedam studija je prijavilo značajnu razliku u unosu proteina kod radnika koji rade noćnu smenu uključujući niži unos proteina kod žena u odnosu na muškarce. Što se tiče unosa masti postoje oprečna mišljenja, ali je dokazano da se ipak značajno više masti unese tokom noćne smene, kao i da postoji značajno viši unos ugljenih hidrata u noćnoj smeni u odnosu na dnevnu.

Knutson i saradnici [31] su 90-ih godina ustanovili da radnici koji rade noću unose manje dijetalnih vlakana 6 meseci nakon početka rada u noćnoj smeni. Takođe, u studijama koje su sprovedene kasnije primećeno je da radnici koji rade u smenama, a naročito noću, unose manje dijetetskih vlakana. Za to se uglavnom krivi smanjen unos zelenog povrća, veća konzumacija krompira, manji unos voća i povećan unos glukoze zahvaljujući većem unosu gaziranih i energetskih pića, kofeina, kao i većem unosu zasićenih masti [32],[33],[34]. Linseisen i saradnici [35] ustanovili su da je unošenje dijetetskih vlakana, cinka i vitamina A i D bilo manje i ispod dnevnih preporučenih vrednosti u grupi radnika koji stalno rade u noćnoj smeni. Pored toga, u studiji Przeora i saradnika [36] ukazano je na to da radnici koji rade u smenama unose hranu koju karakteriše nizak nivo hranljivih materija kao što su vlakna, Ca, Mg, Fe, vitamin D, folna kiselina. Pored toga, hrana kod žena koje su učestvovale u studiji, kao i kod muškaraca, imala je nepovoljno visok sadržaj natrijuma i fosfora. Razlog za visok unos gore navedenih materija možda leži u tome što su ovi radnici unosili veću količinu prerađevina od mesa [37]. Poslednjih godina sprovode se ispitivanja koncentaracije vitamina D u ishrani kod radnika koji rade noću. Došlo se do zaključka da radnici koji rade u smenama, a naročito noću, imaju niži nivo vitamina D nego radnici koji rade u dnevnoj smeni. Uzrok je taj što su noćni radnici manje izloženi sunčevoj svetlosti u odnosu na radnike koji nemaju smenski rad [38],[39]. Pored toga, radnici u noćnoj smeni pokazuju tendenciju ka neredovnom rasporedu obroka, jedenju noću i većem unosu nezdrave hrane, što sve može dovesti do smanjenog unosa vitamina D. Takođe je poznato da radnici koji rade u smenama, a naročito oni koji rade noću imaju tendenciju ka većem BMI (indeksu telesne mase) od opšte populacije, što je faktor koji može dovesti do povećane sekvestracije vitamina D u masnom tkivu i posledično do niže vrednosti vitamina D u cirkulaciji [40]. Usled smanjenog unosa vitamina D dolazi do poremećaja metabolizma kostiju i nastanka osteoporoze. Rizik od povećanog preloma kostiju kod radnika koji rade noćnu smenu nisu istraživana sve do Bukovske-Damske i saradnika [41] koji su sproveli studiju koja je pokazala veću stopu naprsnuća i preloma kostiju kod radnica koje rade noćnu smenu u odnosu na radnice koje rade danju, što ukazuje na potencijalnu vezu između osteoporoze i smenskog rada. Pored toga, nekoliko studija je pokazalo povezanost između niskog nivoa vitamina D i nastanka drugih bolesti, kao sto su autoimuni poremećaji, kardiovaskularne bolesti, dijabetes melitus tip 2, zarazne bolesti, rak, neurološki i neuropsihijatrijski poremećaji, kao što su šizofrenija, demencija i depresija [42]. Na osnovu dosadašnjih saznanja o unosu vitamina D kod radnika koji rade noću otvara se čitav niz pitanja. Heterogenost među studijama bila je visoka, nije objašnjena godinama, polom, BMI i metodama merenja nivoa 25-OH-D u serumu i veći broj studija sproveli su Koreanci, pa je potrebno sprovesti veće epidemiološke studije u drugim populacijama, kako bi se ove tvrdnje dokazale.Verovatno je da karakteristike smenskog rada, posebno broj odrađenih noći na mesečnom nivou, igraju ključnu ulogu u koncentraciji vitamina D kod ovih radnika, pa bi iz tog razloga bilo poželjno da se u okviru periodičnih pregleda određuje i koncentracija vitamina D i na osnovu rezultata sprovede brza korekcija nedostataka vitamina D radi sprečavanja rizika od preloma [43].

Nekoliko studija je takođe izvestilo da radnici u noćnim smenama imaju tendenciju da jedu češće [44],[45], jedu manje sa više užina nego što je uobičajeno („faktor grickanje”) tokom noćnih smena umesto jednog većeg obroka, što se moze opisati kao konzumiranje „mnogo hrane putem nekoliko obroka”.

Pored toga, ostaje da se utvrdi da li ponovljena izloženost cirkadijalnoj neusklađenosti (na primer, tokom rada u noćnoj smeni) i usklađivanju (slobodni dani) hronično menja hormone apetita i unos energije, odnosno treba istražiti san kod ovih radnika jer postoje studije koje pokazuju štetne efekta lošeg kvaliteta sna i kratkog trajanja sna jer ova uloga još uvek nije kvantifikovana. Potrebne su dalje studije koje bi ispitale individualne razlike između polova i potvrdile vezu između obrazaca spavanja i buđenja i faktora načina života, kao što su navike u ishrani, fizička aktivnost i navika pušenja [46],[47].

Efekat rada u smenama na zdravlje zaposlenih

Svako prisilno narušavanje normalnih obrazaca spavanja, kao što je rad u smenana, a naročito rad noću, može dovesti do cirkadijalne neusklađenosti i veruje se da je to delimično odgovorno za nastanak metaboličkog sindroma i hroničnih bolesti [48]. Metabolički sindrom karateriše istovremna pojava hipertenzije, dijabetesa, gojaznosti i dislipidemije, i utvrđen je kao glavni uzročnik morbititeta i mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti. Hronični metabolički poremećaj predstavlja veliki zdravstveni problem širom sveta. U poređenju sa osobama koje rade danju, radnici koji rade noću imaju veći rizik od niza metaboličkih poremećaja i bolesti, kao posledice poremećenog cirkadijalnog ritama i spavanja, izloženosti psihosocijalnom stresu, fizičke neaktivnosti i nedovoljno vremena za odmor i revitalizaciju. Uprkos tome što imaju isti dnevni unos energije kao radnici koji rade danju, radnici koji rade noću imaju za 23% povećan rizik od razvoja prekomerne težine/gojaznosti i 35% povećan rizik od razvoja abdominalne gojaznosti u poređenju sa dnevnim radnicima. Pored toga, kod ovih radnika dolazi do upalnih reakcija, kao i do narušene tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin [49],[50].

Cirkadijalni ritmovi imaju važnu ulogu u regulaciji kardiovaskularne fiziologije i zdravlja. Periferni satovi su prisutni u svakom od tipova kardiovaskularnih ćelija, regulišući njihovu funkciju, krvni pritisak, rad srca, cirkulišuće kateholamine, markere koagulacije krvi i funkciju vaskularnog endotela. Rizik od koronarne bolesti srca može biti povećan izlaganjem noćnom svetlu zbog poremećaja cirkadijalnih ritmova, koji utiču na funkciju endotela, što dovodi do aterosklerotičnih promena na krvnim sudovima, formiranja tromba i izazivanja inflamatornih odgovora [51],[52].

Usled metaboličkih poremećaja, naročito u odnosu na lipidnu i glikoznu intoleranciju, imaju 9% veću mogućnost za razvoj dijabetesa tipa 2, 23% povećan rizik od infarkta miokarda i 5% povećan rizik od moždanog udara [53]. Javljaju se problemi sa uspavljivanjem i dolazi do razvoja mentalnih bolesti poput anksioznosti i depresije, kao i do uticaja na kognitivne performanse (smanjenje pažnje i otežano izvršavanje zadataka), promenu raspoloženja i budnost [54].

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna agencija za istraživanje raka [55] zaključuju da je noćni rad verovatno kancerogen za ljude. Smanjenje nivoa lučenja melatonina dovodi do imunosupresije uključujući smanjenu aktivnost prirodnih ćelija ubica što može dovesti do kolorektalnog karcinoma, karcinoma dojke i karcinoma prostate [56]. Analizom 31 kohortne studije dolazi se do saznanja da izloženost noćnom radu značajno povećava rizik od oboljevanja od raka dojke za 2,9%, a za 8,6% za grupu radnika koja radi više od 10 godina u noćnoj smeni i 5,3% za radnike kod kojih se smene rotiraju. [57]. Međutim, rezultati istraživanja su kontroverzni, jer 26 meta-studija koje su prihvaćene nije otkrilo povećanje oboljevanja od raka kod radnika koji dugo rade u noćnoj smeni [58] tako da predstoje dalja istraživanja u ovom smeru.

Saveti za zdraviju ishranu tokom noćne smene

Radnici koji rade noću suočeni su sa brojnim izazovima, naročito kada je u pitanju njihovo zdravlje i način ishrane. Za njih zdrava ishrana predstavlja pravi izazov. Postoje brojne preporuke kako da radnici koji rade noću obezbede svom telu uravnoteženu i zdravu ishranu [59], što smo mi u ovom preglednom članku pokušali da predstavimo.

Posle smene i pre spavanja treba izbegavati kofein najmanje 6 sati, a 1-2 sata pre spavanja treba doručkovati, pri čemu treba izbegavati „velike/obilne obroke”. Doručak je neophodan kako ne bi dolazilo do preranog buđenja zbog gladi.

Nakon spavanja sledi ručak koji bi trebao da obiluje povrćem, posnim mesom i obaveznom salatom, kako bi se obezbedila energija za ceo dan.

Nekoliko sati pre odlaska na posao, savetuje se glavni obrok (večera u krugu porodice ili prijatelja). Hrana koja se teško vari sigurno nije pogodna za noćne obroke, kao na primer gotovo sve prženo, ali zato lako svarljivi obroci poput supe, čorbe, jogurta i pirinča neće opteretiti stomak. Kako ne bi dolazilo do prejedanja jako je bitna i veličina tanjira. Naime, jelo iz manjeg tanjira može da prevari naš mozak da pomisli da je obrok veći nego što jeste. Tanjir treba popuniti tako da polovina tanjira sadrži raznobojno povrće (povrće spremiti na pari, isitniti i preliti sosom), a jedna četvrtina tanjira treba da bude popunjena niskokaloričnim belančevinama (najbolje je izabrati posna (mršava) mesa bez kože, uključujući i biljne proteine od mahunarki i tofua). Preostala četvrtina tanjira može se ispuniti skrobnim povrćem ili integralnom hranom.

Odlaskom na posao (treća smena podrazmeva rad od 22h do 6h) rano u smeni neminovno će se osetiti glad koju treba zavarati malim obrokom ili užinom. Ovaj obrok bi trebalo da sadrži, na primer, kuvana jaja, tunjevinu, pečeno ćureće ili pileće belo meso, badem i kikiriki (može i u obliku putera). Može se napraviti sendvič od navedenog i svemu tome dodati neko voće. Kasno u smeni slede dopunski obroci (mali zalogaji na svakih nekoliko sati kako bi se očuvala koncentracija i energija), otprilike na svaka 3 sata. Savetuje se izbegavanje obrokovanja ili ako se baš mora, unositi hranu koja je energetski siromašna i to između ponoći i 6 sati ujutru, ili probati da se jede na početku i na kraju smene.

Mnogo je zdravije ako hranu ponesemo sa sobom (zdrava hrana i zdrave grickalice). Mnogi zaposleni nemaju organizovane restorane (kantine) za ishranu, a i ako ih imaju one nude brzu nezdravu hranu. Većina radnika na poslu nema pristup frižideru gde bi mogli da ostave svoju hranu. Zato radnici treba da budu kreativni u načinu pripremanja i čuvanja hrane [60].

Savetuje se da se tokom noćnog rada izbegava konzumacija slatkih grickalica. Hrana sa visokim sadržajem šećera kao što je čokoladica ili bezalkoholno piće može obezbediti kratak nalet energije, ali kasnije se može javiti osećaj usporenosti. Kada počne da se javlja osećaj umora i gladi, užina sa malo proteina cobezbediće dovoljnu energiju.

Često pitanje koje se javlja među radnicima u noćnoj smeni je: “Šta treba konzumirati od napitaka?”. Osnovna životna namirnica je voda. Bez nje organizam ne može da funkcioniše pravilno i zato je neophodno unositi dovoljnu količinu vode. Potrebno je piti svakog dana od 1,5–2 litra tečnosti. U vodu se može dodati sveže začinsko bilje poput nane ili voće. Unos tečnosti može biti i veći u zavisnosti od potreba organizma, npr. kod intenzivnih fizičkih napora ili kad su velike vrućine. Vodu treba uzimati između obroka, a ne u toku obroka kada uzimanje vode razređuje želudačnu kiselinu neophodnu za normalno varenje hrane.

Treba smanjiti unos kofeina. Kako bi ostali budni, radnici u noćnoj smeni često posežu za napicima koji su bogati kofeinom (kafa i energetski napici). Male količine kofeina, deluju kao stimulans i mogu pomoći mentalnoj budnosti. Tokom noćne smene preporučene su dve manje šoljice kafe (200 mg), 30–60 minuta pre početka smene. Međutim, ne sme se konzumirati više od 600 mg kofeina dnevno i treba prekinuti sa unosom 4–6 sati pre planiranog spavanja. Previše kofeina može prekinuti san i učiniti da se osoba oseća anksiozno ili mrzovoljno. Zato se radnicima koji rade noću savetuje da izbegavaju napitke bogate kofeinom i da pređu na čaj ili kafu bez kofeina [61].

Takođe je važno razmotriti ulogu koju ima socijalni kontekst u ishrani, pa se preporučuje da se radnicima obezbediti adekvatan prostor za večeru (obedovanje u opuštenoj atmosferi koja promoviše aktivaciju anti-stres sistema) i da se obrok pojede daleko od radnog mesta sa kolegama, u prijatnom okruženju ukoliko je to moguće.

Pored toga, radnicima koji rade noću savetuje se da prave aktivne pauze. Tokom pauze pored ishrane savetuje se da se ostavi deo vremena kako bi se sprovele vežbe istezanja, otišlo u brzu šetnju ili vodio opuštajući razgovor sa kolegama. Sve ovo doprineće tome da radnik dobije dodatnu energiju kako bi mogao da završi smenu, poboljšaće njegovo raspoloženje i doprineće boljem snu nakon smene [62].

Da bi radnici koji rade noću ostali zdravi trebalo bi da praktikuju zdrav način života van radnog mesta: dovoljno odmora i sna, dobro izbalansiranu ishranu, fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, izbegavanje pušenja, ograničavanje ili izbegavanje alkohola i očuvanje mentalnog zdravlja.

ZAKLJUČAK

Radnici koji rade noću suočavaju se sa jedinstvenim izazovima po svoje zdravlje na biološkom, psihološkom i socijalnom nivou. Hrana i piće koje se biraju tokom rada igraju važnu ulogu u održavanju nivoa zdravlja i energije, pa u tom smislu treba raditi na podizanju svesti o pravilnoj ishrani kako kod radnika tako i kod njihovih poslodavaca u smislu promocije zdravlja na radnom mestu. Poslodavci bi trebalo da preuzmu odgovornost za edukaciju radnika o prednostima zdrave ishrane jer bi to uticalo na bolje zdravlje zaposlenih i smanjilo troškove zdravstvene zaštite, dovelo do smanjenja izostanaka sa posla i do povećanja produktivnosti i bolje koncentracije zaposlenih, što u krajnjoj liniji dovodi do povećanja prihoda. Sam poslodavac umnogome može uticati na način ishrane radnika tako što bi noćna smena počinjala pre ponoći i ne bi trebalo da traje duže od 11 sati u kontinuitetu. Poželjno bi bilo da se u okviru fabrika naprave kantine (gde će se prodavati zdravi obroci i zdrave grickalice), te da poslodavac angažuje nutricionistu koji bi na radnom mestu održao seminar o ishrani. Nutricionista može zaposlenima da pruži dragocene savete o tome kako ishrana može da spreči zdravstvene probleme i poboljša njihov kvalitet života. Bolja kultura kompanije i bolje radno okruženje (kultura zdravlja na radnom mestu) može privući najbolje kandidate i pomoći poslodavcu da zadrži najbolje zaposlene.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Mart 2024

Strane 75-88

  • Ključne reči:
    cirkardijalni biološki ritam, hronobiologija, metabolizam
  • Primljen:
    06 Mart 2024
  • Revidiran:
    11 Mart 2024
  • Prihvaćen:
    15 Mart 2024
  • Objavljen online:
    25 Mart 2024
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Anđelković S, Babić M. Dietary habits of night shift workers: A reason or an excuse for poor nutrition. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2024;5(1):75-88. doi: 10.5937/smclk5-47858
Autor za korespodenciju

Svetlana Anđelković
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš
Vojislava Ilića bb, 18000 Niš, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Bell-Pedersen D, Cassone VM, Earnest DJ, Golden SS, Hardin PE, Thomas TL, et al. Circadian rhythms from multiple oscillators: lessons from diverse organisms. Nat Rev Genet. 2005 Jul;6(7):544-56. doi: 10.1038/nrg1633. [CROSSREF]

2. Kumar V, Sharma A. Common features of circadian timekeeping in diverse organisms. Current Opinion in Physiology. 2018 Oct 1;5:58-67. doi: 10.1016/j. cophys.2018.07.004.

3. https://ec.europa.eu/eurostat/product?mode=view&code=lfsa_ewpnig doi:10.2908/lfsa_ewpnig [HTTP]

4. https://redline.digital/shift-work-statistics/ [HTTP]

5. The Council of the European Union. Directive 2000/34/EC of the European Parliament and of the Council of 22 June 2000 amending Council Directive 93/104/EC ‘concerning certain aspects of the organisation of working time to cover sectors and activities excluded from that Directive.’. Official Journal 1993;l195:41–5. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=celex%3A32000L0034 [HTTP]

6. Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html [HTTP]

7. Knutsson A. Health disorders of shift workers. Occup Med (Lond). 2003 Mar;53(2):103-8. doi: 10.1093/occmed/kqg048. [CROSSREF]

8. Bonnell EK, Huggins CE, Huggins CT, McCaffrey TA, Palermo C, Bonham MP. Influences on dietary choices during day versus night shift in shift workers: a mixed methods study. Nutrients. 2017 Feb 26;9(3):193. doi: 10.3390/ nu9030193. [CROSSREF]

9. Debry G, Girault P, Lefort J, Thiébault J. Enquête sur les habitudes alimentaires des travailleurs “a feux continus” [Survey of the food habits of workers on shift work]. Bull Inst Natl Sante Rech Med. 1967 Nov-Dec;22(6):1169-202.

10. Boege HL, Bhatti MZ, St-Onge MP. Circadian rhythms and meal timing: impact on energy balance and body weight. Curr Opin Biotechnol. 2021 Aug;70:1- 6. doi:10.1016/j.copbio.2020.08.009. [CROSSREF]

11. Qian J, Morris CJ, Caputo R, Wang W, Garaulet M, Scheer FAJL. Sex differences in the circadian misalignment effects on energy regulation. Proc Natl Acad Sci U S A. 2019 Nov 19;116(47):23806-23812. doi: 10.1073/pnas.1914003116. [CROSSREF]

12. Pan X, Hussain MM. Clock is important for food and circadian regulation of macronutrient absorption in mice. J Lipid Res. 2009 Sep;50(9):1800-13. doi: 10.1194/jlr.M900085-JLR200. [CROSSREF]

13. Mohd Azmi, N.A.S.; Juliana, N.; Azmani, S.; Mohd Effendy, N.; Abu, I.F.; Mohd Fahmi Teng, N.I.; Das, S. Cortisol on Circadian Rhythm and Its Effect on Cardiovascular System. Int. J. Environ. Res. Public Health 2021, 18, 676. https:// doi.org/10.3390/ijerph18020676. [CROSSREF]

14. O'Byrne NA, Yuen F, Butt WZ, Liu PY. Sleep and Circadian Regulation of Cortisol: A Short Review. Curr Opin Endocr Metab Res. 2021 Jun;18:178-186. doi- :10.1016/j.coemr.2021.03.011. [CROSSREF]

15. Effect of Circadian Rhythm on Metabolic Processes and the Regulation of Energy Balance REVIEW ARTICLES| APRIL 23 2019 Ann Nutr Metab (2019)74(4): 322–330 https://karger.com/anm/article/74/4/322/51852/Effect-of-Circadian-Rhythm-on-Metabolic-Processes https://doi.org/10.1159/000500071. [CROSSREF]

16. Digestive Enzymes: Amylase, Protease, And Lipase https://integrativepro.com/blogs/articles/digestive-enzymes-amylase-protease-lipase.

17. Digestive Enzymes: Types and Function A Necessary Part of DigestionBy Barbara Bolen, PhD Updated on September 06, 2022 Medically reviewed by Jay N. Yepuri, MD https://www-verywellhealth-com.translate.goog/what-are-digestive-enzymes.

18. Weitzman ED, Fukushima D, Nogeire C, Roffwarg H, Gallagher TF, Hellman L. Twenty-four hour pattern of the episodic secretion of cortisol in normal subjects. J Clin Endocrinol Metab. 1971 Jul;33(1):14-22. doi: 10.1210/jcem-33- 1-14. [CROSSREF]

19. Selmaoui B, Touitou Y. Reproducibility of the circadian rhythms of serum cortisol and melatonin in healthy subjects: a study of three different 24-h cycles over six weeks. Life Sci. 2003 Nov 14;73(26):3339-49. doi: 10.1016/j. lfs.2003.05.007. [CROSSREF]

20. Kuo T, McQueen A, Chen TC, Wang JC. Regulation of glucose homeostasis by glucocorticoids. Adv Exp Med Biol. 2015;872:99-126. doi: 10.1007/978-1- 4939-2895-8_5. [CROSSREF]

21. Schwartz MW, Woods SC, Porte D Jr, Seeley RJ, Baskin DG. Central nervous system control of food intake. Nature. 2000 Apr 6;404(6778):661-71. doi: 10.1038/35007534. [CROSSREF]

22. ŞAHİN, T., & TOZCU, D. (2022). Circadian rhythm and obesity. International Journal of Science Letters, 4(1), 202-219. https://doi.org/10.38058/ijsl.1053393 [CROSSREF]

23. Hashiguchi H, Sheng Z, Routh V, Gerzanich V, Simard JM, Bryan J. Direct versus indirect actions of ghrelin on hypothalamic NPY neurons. PLoS One. 2017 Sep 6;12(9):e0184261. doi: 10.1371/journal.pone.0184261. [CROSSREF]

24. Rynders CA, Morton SJ, Bessesen DH, Wright KP Jr, Broussard JL. Circadian Rhythm of Substrate Oxidation and Hormonal Regulators of Energy Balance. Obesity (Silver Spring). 2020 Jul;28 Suppl 1(Suppl 1):S104-S113. doi: 10.1002/ oby.22816. [CROSSREF]

25. Antoniades C, Antonopoulos AS, Tousoulis D, Marinou K, Stefanadis C. Homocysteine and coronary atherosclerosis: from folate fortification to the recent clinical trials. Eur Heart J. 2009 Jan;30(1):6-15. doi: 10.1093/eurheartj/ ehn515. [CROSSREF]

26. Lim JW, Kim CW, Park HO, Chung EY, Chae C, Son J, Shin YH, Park SH, Choi SM. Association between shift work and serum homocysteine level in female electronic manufacturing services workers. Ann Occup Environ Med. 2023 Mar;35(1):e4. https://doi.org/10.35371/aoem.2023.35.e4. [CROSSREF]

27. Cayanan EA, Eyre NAB, Lao V, Comas M, Hoyos CM, Marshall NS, Phillips CL, Shiao JSC, Guo YL, Gordon CJ. Is 24-hour energy intake greater during night shift compared to non-night shift patterns? A systematic review. Chronobiol Int. 2019 Dec;36(12):1599-1612. doi: 10.1080/07420528.2019.1666865. [CROSSREF]

28. Ulusoy HG, Sanlier N, Rakıcıoğlu N. Do Rotating Night Shifts Change Nurses’ Nutritional Status? A Cross-Sectional Study. J Am Nutr Assoc. 2022 Aug;41(6):608-616. doi: 10.1080/07315724.2021.1947413. [CROSSREF]

29. Kosmadopoulos A, Kervezee L, Boudreau P, Gonzales-Aste F, Vujovic N, Scheer FAJL, Boivin DB. Effects of Shift Work on the Eating Behavior of Police Officers on Patrol. Nutrients. 2020 Apr 4;12(4):999. doi: 10.3390/nu12040999. [CROSSREF]

30. Fradkin L, Raz O, Boaz M. Nurses who work rotating shifts consume more energy, macronutrients and calcium when they work the night shift versus day shift. Chronobiol Int. 2019 Feb;36(2):288-295. doi: 10.1080/07420528.2018.1538155. [CROSSREF]

31. Knutson A, Andersson H, Berglund U. Serum lipoproteins in day and shift workers: a prospective study. Br J Ind Med. 1990 Feb;47(2):132-4. doi: 10.1136/oem.47.2.132. [CROSSREF]

32. Balieiro LC, Rossato LT, Waterhouse J, Paim SL, Mota MC, Crispim CA. Nutritional status and eating habits of bus drivers during the day and night. Chronobiol Int. 2014 Dec;31(10):1123-9. doi: 10.3109/07420528.2014.957299. [CROSSREF]

33. Souza RV, Sarmento RA, de Almeida JC, Canuto R. The effect of shift work on eating habits: a systematic review. Scand J Work Environ Health. 2019 Jan 1;45(1):7-21. doi: 10.5271/sjweh.3759. [CROSSREF]

34. Nakamura M, Miura A, Nagahata T, Toki A, Shibata Y, Okada E, Ojima T. Dietary intake and dinner timing among shift workers in Japan. J Occup Health. 2018 Nov 27;60(6):467-474. doi: 10.1539/joh.2018-0070-OA. [CROSSREF]

35. Linseisen J, Wolfram G. Nährstoffzufuhr bei Dauernachtschicht-Arbeitern [Nutrient intake in permanent night shift workers]. Z Ernahrungswiss. 1994 Dec;33(4):299-309. German. doi: 10.1007/BF01614435. [CROSSREF]

36. Przeor M, Goluch-Koniuszy Z. [Evaluation of nutrition and diet of nurses during perimenopause while working in a shift system]. Probl Hig Epidemiol. 2013;94(4):797-801.Polish.

37. Gołąbek KD, Chmielewska A, Karoluk E, Regulska-Ilow B. A multifaceted assessment of the nutritional status, diet and eating habits of midwives working on a shift schedule in Wrocław, Poland: Evaluation of macronutrients, vitamins and minerals in the diets of midwives participating in the study. Int J Occup Med Environ Health2023;36(5):618-631. https://doi.org/10.13075/ijomeh.1896.02117. [CROSSREF]

38. Lee H.J., Choi H., Yoon I.Y. Impacts of serum Vitamin D levels on sleep and daytime sleepiness according to working conditions. J. Clin. Sleep Med. 2020;16:1045–1054. doi: 10.5664/jcsm.8390. [CROSSREF]

39. Martelli M, Salvio G, Santarelli L, Bracci M. Shift Work and Serum Vitamin D Levels: A Systematic Review and Meta-Analysis. Int J Environ Res Public Health. 2022 Jul 22; doi:10.3390/ijerph19158919. [CROSSREF]

40. Doğan Y., Kara M., Culha M.A., Özçakar L., Kaymak B. The relationship between vitamin D deficiency, body composition, and physical/cognitive functions. Arch. Osteoporos. 2022;17:66. doi: 10.1007/s11657-022-01109-6. [CROSSREF]

41. Bukowska-Damska A., Skowronska-Jozwiak E., Kaluzny P., Lewinski A. Night shift work and osteoporosis-bone turnover markers among female blue-collar workers in Poland. Chronobiol. Int. 2022;39:818–825. doi: 10.1080/07420528.2022.2037626. [CROSSREF]

42. Wassif G A, Alrehely M S, Alharbi D M, et al. (October 26, 2023) The Impact of Vitamin D on Neuropsychiatric Disorders. Cureus 15(10): e47716. doi:10.7759/ cureus.47716. [CROSSREF]

43. Clark AB, Coates AM, Davidson ZE, Bonham MP. Dietary Patterns under the Influence of Rotational Shift Work Schedules: A Systematic Review and Meta-Analysis. Adv Nutr. 2023 Mar;14(2):295-316. doi: 10.1016/j.advnut.2023.01.006. [CROSSREF]

44. Takagi K. Influence of shift work on time and frequency of meal taking. J Hum Ergol (Tokyo). 1972 Dec;1(2):195-205.

45. D. van de Langenberg, J.J. Vlaanderen, M.E. Dollé, M.A. Rookus, L.W. van Kerkhof, R.C. Vermeulen Diet, physical activity, and daylight exposure patterns in night-shift workers and day workers Ann. Work. Expo. Health., 63 (1) (2019), pp. 9-21. [CROSSREF]

46. Bahinipati J, Sarangi R, Pathak M, Mohapatra S. Effect of night shift on development of metabolic syndrome among health care workers. J Family Med Prim Care. 2022 May;11(5):1710-1715. doi: 10.4103/jfmpc.jfmpc_375_21. [CROSSREF]

47. Mentzelou M, Papadopoulou SK, Papandreou D, Spanoudaki M, Dakanalis A, Vasios GK, et al. Evaluating the Relationship between Circadian Rhythms and Sleep, Metabolic and Cardiovascular Disorders: Current Clinical Evidence in Human Studies. Metabolites. 2023 Mar 1;13(3):370. doi: 10.3390/metabo13030370. [CROSSREF]

48. Khosravipour M, Khanlari P, Khazaie S, Khosravipour H, Khazaie H. A systematic review and meta-analysis of the association between shift work and metabolic syndrome: The roles of sleep, gender, and type of shift work. Sleep Med Rev. 2021 Jun;57:101427. doi: 10.1016/j.smrv.2021.101427. [CROSSREF]

49. Sun M, Feng W, Wang F, Li P, Li Z, Li M, et al. Meta-analysis on shift work and risks of specific obesity types. Obes Rev. 2018 Jan;19(1):28-40. doi: 10.1111/ obr.12621. [CROSSREF]

50. Chaput, JP., McHill, A.W., Cox, R.C. et al. The role of insufficient sleep and circadian misalignment in obesity. Nat Rev Endocrinol 19, 82–97 (2023). https://doi.org/10.1038/s41574-022-00747-7. [CROSSREF]

51. Sun S, Cao W, Ge Y, Ran J, Sun F, Zeng Q, Guo M, Huang J, Lee RS, Tian L, Wellenius GA. Outdoor light at night and risk of coronary heart disease among older adults: a prospective cohort study. Eur Heart J. 2021 Feb 21;42(8):822- 830. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa846. [CROSSREF]

52. Kervezee L, Kosmadopoulos A, Boivin DB. Metabolic and cardiovascular consequences of shift work: The role of circadian disruption and sleep disturbances. Eur J Neurosci. 2020 Jan;51(1):396-412. doi: 10.1111/ejn.14216. [CROSSREF]

53. Gan Y, Yang C, Tong X, Sun H, Cong Y, Yin X, et al. Shift work and diabetes mellitus: a meta-analysis of observational studies. Occup Environ Med. 2015 Jan;72(1):72-8. doi: 10.1136/oemed-2014-102150. [CROSSREF]

54. Moreno CRC, Marqueze EC, Sargent C, Wright KP, Jr, Ferguson SA, Tucker P. Working time society consensus statements: evidence-based effects of shift work on physical and mental health. Ind Health. 2019;57(2):139–157. doi: 10.2486/indhealth.SW-1. [CROSSREF]

55. IARC Monographs Vol 124 group. Carcinogenicity of night shift work. Lancet Oncol. 2019 Aug;20(8):1058-9. doi: 10.1016/S1470-2045(19)30455-3. [CROSSREF]

56. Dun A., Zhao X., Jin X., Wei T., Gao X., Wang Y., Hou H. Association between Night-Shift Work and Cancer Risk: Updated Systematic Review and Meta-Analysis. Front. Oncol. 2020;10:1006. doi: 10.3389/fonc.2020.01006. [CROSSREF]

57. Wei F., Chen W., Lin X. Night-shift work, breast cancer incidence, and all-cause mortality: An updated meta-analysis of prospective cohort studies. Sleep Breath. Schlaf Atm. 2022;26:1509–1526. doi: 10.1007/s11325-021-02523-9. [CROSSREF]

58.Manouchehri E., Taghipour A., Ghavami V., Ebadi A., Homaei F., Latifnejad Roudsari R. Night-shift work duration and breast cancer risk: An updated systematic review and meta-analysis. BMC Women’s Health. 2021;21:89. doi: 10.1186/s12905-021-01233-4. [CROSSREF]

59. https://www.henryford.com/blog/2022/05/tips-for-healthy-eating-whileworking-the-night-shift Tips For Healthy Eating While Working The Night Shift Posted on May 16, 2022 by Henry Ford Health Staff.

60. Add these low-calorie snacks to fill you up for hours!https://www-mynetdiary-com.translate.goog/low-calorie-snacks-that-fill-you-up.html?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc [HTTP]

61. How can I eat to optimize my performance on night shift? https://www.hprc-online.org/nutrition/unique-nutrition-needs/how-can-i-eat-optimize-my-performance-night-shift.

62. Easton, D.F., Gupta, C.C., Vincent, G.E. et al. Move the night way: how can physical activity facilitate adaptation to shift work?. Commun Biol 7, 259 (2024). https://doi.org/10.1038/s42003-02. [CROSSREF]


LITERATURA

1. Bell-Pedersen D, Cassone VM, Earnest DJ, Golden SS, Hardin PE, Thomas TL, et al. Circadian rhythms from multiple oscillators: lessons from diverse organisms. Nat Rev Genet. 2005 Jul;6(7):544-56. doi: 10.1038/nrg1633. [CROSSREF]

2. Kumar V, Sharma A. Common features of circadian timekeeping in diverse organisms. Current Opinion in Physiology. 2018 Oct 1;5:58-67. doi: 10.1016/j. cophys.2018.07.004.

3. https://ec.europa.eu/eurostat/product?mode=view&code=lfsa_ewpnig doi:10.2908/lfsa_ewpnig [HTTP]

4. https://redline.digital/shift-work-statistics/ [HTTP]

5. The Council of the European Union. Directive 2000/34/EC of the European Parliament and of the Council of 22 June 2000 amending Council Directive 93/104/EC ‘concerning certain aspects of the organisation of working time to cover sectors and activities excluded from that Directive.’. Official Journal 1993;l195:41–5. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=celex%3A32000L0034 [HTTP]

6. Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html [HTTP]

7. Knutsson A. Health disorders of shift workers. Occup Med (Lond). 2003 Mar;53(2):103-8. doi: 10.1093/occmed/kqg048. [CROSSREF]

8. Bonnell EK, Huggins CE, Huggins CT, McCaffrey TA, Palermo C, Bonham MP. Influences on dietary choices during day versus night shift in shift workers: a mixed methods study. Nutrients. 2017 Feb 26;9(3):193. doi: 10.3390/ nu9030193. [CROSSREF]

9. Debry G, Girault P, Lefort J, Thiébault J. Enquête sur les habitudes alimentaires des travailleurs “a feux continus” [Survey of the food habits of workers on shift work]. Bull Inst Natl Sante Rech Med. 1967 Nov-Dec;22(6):1169-202.

10. Boege HL, Bhatti MZ, St-Onge MP. Circadian rhythms and meal timing: impact on energy balance and body weight. Curr Opin Biotechnol. 2021 Aug;70:1- 6. doi:10.1016/j.copbio.2020.08.009. [CROSSREF]

11. Qian J, Morris CJ, Caputo R, Wang W, Garaulet M, Scheer FAJL. Sex differences in the circadian misalignment effects on energy regulation. Proc Natl Acad Sci U S A. 2019 Nov 19;116(47):23806-23812. doi: 10.1073/pnas.1914003116. [CROSSREF]

12. Pan X, Hussain MM. Clock is important for food and circadian regulation of macronutrient absorption in mice. J Lipid Res. 2009 Sep;50(9):1800-13. doi: 10.1194/jlr.M900085-JLR200. [CROSSREF]

13. Mohd Azmi, N.A.S.; Juliana, N.; Azmani, S.; Mohd Effendy, N.; Abu, I.F.; Mohd Fahmi Teng, N.I.; Das, S. Cortisol on Circadian Rhythm and Its Effect on Cardiovascular System. Int. J. Environ. Res. Public Health 2021, 18, 676. https:// doi.org/10.3390/ijerph18020676. [CROSSREF]

14. O'Byrne NA, Yuen F, Butt WZ, Liu PY. Sleep and Circadian Regulation of Cortisol: A Short Review. Curr Opin Endocr Metab Res. 2021 Jun;18:178-186. doi- :10.1016/j.coemr.2021.03.011. [CROSSREF]

15. Effect of Circadian Rhythm on Metabolic Processes and the Regulation of Energy Balance REVIEW ARTICLES| APRIL 23 2019 Ann Nutr Metab (2019)74(4): 322–330 https://karger.com/anm/article/74/4/322/51852/Effect-of-Circadian-Rhythm-on-Metabolic-Processes https://doi.org/10.1159/000500071. [CROSSREF]

16. Digestive Enzymes: Amylase, Protease, And Lipase https://integrativepro.com/blogs/articles/digestive-enzymes-amylase-protease-lipase.

17. Digestive Enzymes: Types and Function A Necessary Part of DigestionBy Barbara Bolen, PhD Updated on September 06, 2022 Medically reviewed by Jay N. Yepuri, MD https://www-verywellhealth-com.translate.goog/what-are-digestive-enzymes.

18. Weitzman ED, Fukushima D, Nogeire C, Roffwarg H, Gallagher TF, Hellman L. Twenty-four hour pattern of the episodic secretion of cortisol in normal subjects. J Clin Endocrinol Metab. 1971 Jul;33(1):14-22. doi: 10.1210/jcem-33- 1-14. [CROSSREF]

19. Selmaoui B, Touitou Y. Reproducibility of the circadian rhythms of serum cortisol and melatonin in healthy subjects: a study of three different 24-h cycles over six weeks. Life Sci. 2003 Nov 14;73(26):3339-49. doi: 10.1016/j. lfs.2003.05.007. [CROSSREF]

20. Kuo T, McQueen A, Chen TC, Wang JC. Regulation of glucose homeostasis by glucocorticoids. Adv Exp Med Biol. 2015;872:99-126. doi: 10.1007/978-1- 4939-2895-8_5. [CROSSREF]

21. Schwartz MW, Woods SC, Porte D Jr, Seeley RJ, Baskin DG. Central nervous system control of food intake. Nature. 2000 Apr 6;404(6778):661-71. doi: 10.1038/35007534. [CROSSREF]

22. ŞAHİN, T., & TOZCU, D. (2022). Circadian rhythm and obesity. International Journal of Science Letters, 4(1), 202-219. https://doi.org/10.38058/ijsl.1053393 [CROSSREF]

23. Hashiguchi H, Sheng Z, Routh V, Gerzanich V, Simard JM, Bryan J. Direct versus indirect actions of ghrelin on hypothalamic NPY neurons. PLoS One. 2017 Sep 6;12(9):e0184261. doi: 10.1371/journal.pone.0184261. [CROSSREF]

24. Rynders CA, Morton SJ, Bessesen DH, Wright KP Jr, Broussard JL. Circadian Rhythm of Substrate Oxidation and Hormonal Regulators of Energy Balance. Obesity (Silver Spring). 2020 Jul;28 Suppl 1(Suppl 1):S104-S113. doi: 10.1002/ oby.22816. [CROSSREF]

25. Antoniades C, Antonopoulos AS, Tousoulis D, Marinou K, Stefanadis C. Homocysteine and coronary atherosclerosis: from folate fortification to the recent clinical trials. Eur Heart J. 2009 Jan;30(1):6-15. doi: 10.1093/eurheartj/ ehn515. [CROSSREF]

26. Lim JW, Kim CW, Park HO, Chung EY, Chae C, Son J, Shin YH, Park SH, Choi SM. Association between shift work and serum homocysteine level in female electronic manufacturing services workers. Ann Occup Environ Med. 2023 Mar;35(1):e4. https://doi.org/10.35371/aoem.2023.35.e4. [CROSSREF]

27. Cayanan EA, Eyre NAB, Lao V, Comas M, Hoyos CM, Marshall NS, Phillips CL, Shiao JSC, Guo YL, Gordon CJ. Is 24-hour energy intake greater during night shift compared to non-night shift patterns? A systematic review. Chronobiol Int. 2019 Dec;36(12):1599-1612. doi: 10.1080/07420528.2019.1666865. [CROSSREF]

28. Ulusoy HG, Sanlier N, Rakıcıoğlu N. Do Rotating Night Shifts Change Nurses’ Nutritional Status? A Cross-Sectional Study. J Am Nutr Assoc. 2022 Aug;41(6):608-616. doi: 10.1080/07315724.2021.1947413. [CROSSREF]

29. Kosmadopoulos A, Kervezee L, Boudreau P, Gonzales-Aste F, Vujovic N, Scheer FAJL, Boivin DB. Effects of Shift Work on the Eating Behavior of Police Officers on Patrol. Nutrients. 2020 Apr 4;12(4):999. doi: 10.3390/nu12040999. [CROSSREF]

30. Fradkin L, Raz O, Boaz M. Nurses who work rotating shifts consume more energy, macronutrients and calcium when they work the night shift versus day shift. Chronobiol Int. 2019 Feb;36(2):288-295. doi: 10.1080/07420528.2018.1538155. [CROSSREF]

31. Knutson A, Andersson H, Berglund U. Serum lipoproteins in day and shift workers: a prospective study. Br J Ind Med. 1990 Feb;47(2):132-4. doi: 10.1136/oem.47.2.132. [CROSSREF]

32. Balieiro LC, Rossato LT, Waterhouse J, Paim SL, Mota MC, Crispim CA. Nutritional status and eating habits of bus drivers during the day and night. Chronobiol Int. 2014 Dec;31(10):1123-9. doi: 10.3109/07420528.2014.957299. [CROSSREF]

33. Souza RV, Sarmento RA, de Almeida JC, Canuto R. The effect of shift work on eating habits: a systematic review. Scand J Work Environ Health. 2019 Jan 1;45(1):7-21. doi: 10.5271/sjweh.3759. [CROSSREF]

34. Nakamura M, Miura A, Nagahata T, Toki A, Shibata Y, Okada E, Ojima T. Dietary intake and dinner timing among shift workers in Japan. J Occup Health. 2018 Nov 27;60(6):467-474. doi: 10.1539/joh.2018-0070-OA. [CROSSREF]

35. Linseisen J, Wolfram G. Nährstoffzufuhr bei Dauernachtschicht-Arbeitern [Nutrient intake in permanent night shift workers]. Z Ernahrungswiss. 1994 Dec;33(4):299-309. German. doi: 10.1007/BF01614435. [CROSSREF]

36. Przeor M, Goluch-Koniuszy Z. [Evaluation of nutrition and diet of nurses during perimenopause while working in a shift system]. Probl Hig Epidemiol. 2013;94(4):797-801.Polish.

37. Gołąbek KD, Chmielewska A, Karoluk E, Regulska-Ilow B. A multifaceted assessment of the nutritional status, diet and eating habits of midwives working on a shift schedule in Wrocław, Poland: Evaluation of macronutrients, vitamins and minerals in the diets of midwives participating in the study. Int J Occup Med Environ Health2023;36(5):618-631. https://doi.org/10.13075/ijomeh.1896.02117. [CROSSREF]

38. Lee H.J., Choi H., Yoon I.Y. Impacts of serum Vitamin D levels on sleep and daytime sleepiness according to working conditions. J. Clin. Sleep Med. 2020;16:1045–1054. doi: 10.5664/jcsm.8390. [CROSSREF]

39. Martelli M, Salvio G, Santarelli L, Bracci M. Shift Work and Serum Vitamin D Levels: A Systematic Review and Meta-Analysis. Int J Environ Res Public Health. 2022 Jul 22; doi:10.3390/ijerph19158919. [CROSSREF]

40. Doğan Y., Kara M., Culha M.A., Özçakar L., Kaymak B. The relationship between vitamin D deficiency, body composition, and physical/cognitive functions. Arch. Osteoporos. 2022;17:66. doi: 10.1007/s11657-022-01109-6. [CROSSREF]

41. Bukowska-Damska A., Skowronska-Jozwiak E., Kaluzny P., Lewinski A. Night shift work and osteoporosis-bone turnover markers among female blue-collar workers in Poland. Chronobiol. Int. 2022;39:818–825. doi: 10.1080/07420528.2022.2037626. [CROSSREF]

42. Wassif G A, Alrehely M S, Alharbi D M, et al. (October 26, 2023) The Impact of Vitamin D on Neuropsychiatric Disorders. Cureus 15(10): e47716. doi:10.7759/ cureus.47716. [CROSSREF]

43. Clark AB, Coates AM, Davidson ZE, Bonham MP. Dietary Patterns under the Influence of Rotational Shift Work Schedules: A Systematic Review and Meta-Analysis. Adv Nutr. 2023 Mar;14(2):295-316. doi: 10.1016/j.advnut.2023.01.006. [CROSSREF]

44. Takagi K. Influence of shift work on time and frequency of meal taking. J Hum Ergol (Tokyo). 1972 Dec;1(2):195-205.

45. D. van de Langenberg, J.J. Vlaanderen, M.E. Dollé, M.A. Rookus, L.W. van Kerkhof, R.C. Vermeulen Diet, physical activity, and daylight exposure patterns in night-shift workers and day workers Ann. Work. Expo. Health., 63 (1) (2019), pp. 9-21. [CROSSREF]

46. Bahinipati J, Sarangi R, Pathak M, Mohapatra S. Effect of night shift on development of metabolic syndrome among health care workers. J Family Med Prim Care. 2022 May;11(5):1710-1715. doi: 10.4103/jfmpc.jfmpc_375_21. [CROSSREF]

47. Mentzelou M, Papadopoulou SK, Papandreou D, Spanoudaki M, Dakanalis A, Vasios GK, et al. Evaluating the Relationship between Circadian Rhythms and Sleep, Metabolic and Cardiovascular Disorders: Current Clinical Evidence in Human Studies. Metabolites. 2023 Mar 1;13(3):370. doi: 10.3390/metabo13030370. [CROSSREF]

48. Khosravipour M, Khanlari P, Khazaie S, Khosravipour H, Khazaie H. A systematic review and meta-analysis of the association between shift work and metabolic syndrome: The roles of sleep, gender, and type of shift work. Sleep Med Rev. 2021 Jun;57:101427. doi: 10.1016/j.smrv.2021.101427. [CROSSREF]

49. Sun M, Feng W, Wang F, Li P, Li Z, Li M, et al. Meta-analysis on shift work and risks of specific obesity types. Obes Rev. 2018 Jan;19(1):28-40. doi: 10.1111/ obr.12621. [CROSSREF]

50. Chaput, JP., McHill, A.W., Cox, R.C. et al. The role of insufficient sleep and circadian misalignment in obesity. Nat Rev Endocrinol 19, 82–97 (2023). https://doi.org/10.1038/s41574-022-00747-7. [CROSSREF]

51. Sun S, Cao W, Ge Y, Ran J, Sun F, Zeng Q, Guo M, Huang J, Lee RS, Tian L, Wellenius GA. Outdoor light at night and risk of coronary heart disease among older adults: a prospective cohort study. Eur Heart J. 2021 Feb 21;42(8):822- 830. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa846. [CROSSREF]

52. Kervezee L, Kosmadopoulos A, Boivin DB. Metabolic and cardiovascular consequences of shift work: The role of circadian disruption and sleep disturbances. Eur J Neurosci. 2020 Jan;51(1):396-412. doi: 10.1111/ejn.14216. [CROSSREF]

53. Gan Y, Yang C, Tong X, Sun H, Cong Y, Yin X, et al. Shift work and diabetes mellitus: a meta-analysis of observational studies. Occup Environ Med. 2015 Jan;72(1):72-8. doi: 10.1136/oemed-2014-102150. [CROSSREF]

54. Moreno CRC, Marqueze EC, Sargent C, Wright KP, Jr, Ferguson SA, Tucker P. Working time society consensus statements: evidence-based effects of shift work on physical and mental health. Ind Health. 2019;57(2):139–157. doi: 10.2486/indhealth.SW-1. [CROSSREF]

55. IARC Monographs Vol 124 group. Carcinogenicity of night shift work. Lancet Oncol. 2019 Aug;20(8):1058-9. doi: 10.1016/S1470-2045(19)30455-3. [CROSSREF]

56. Dun A., Zhao X., Jin X., Wei T., Gao X., Wang Y., Hou H. Association between Night-Shift Work and Cancer Risk: Updated Systematic Review and Meta-Analysis. Front. Oncol. 2020;10:1006. doi: 10.3389/fonc.2020.01006. [CROSSREF]

57. Wei F., Chen W., Lin X. Night-shift work, breast cancer incidence, and all-cause mortality: An updated meta-analysis of prospective cohort studies. Sleep Breath. Schlaf Atm. 2022;26:1509–1526. doi: 10.1007/s11325-021-02523-9. [CROSSREF]

58.Manouchehri E., Taghipour A., Ghavami V., Ebadi A., Homaei F., Latifnejad Roudsari R. Night-shift work duration and breast cancer risk: An updated systematic review and meta-analysis. BMC Women’s Health. 2021;21:89. doi: 10.1186/s12905-021-01233-4. [CROSSREF]

59. https://www.henryford.com/blog/2022/05/tips-for-healthy-eating-whileworking-the-night-shift Tips For Healthy Eating While Working The Night Shift Posted on May 16, 2022 by Henry Ford Health Staff.

60. Add these low-calorie snacks to fill you up for hours!https://www-mynetdiary-com.translate.goog/low-calorie-snacks-that-fill-you-up.html?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc [HTTP]

61. How can I eat to optimize my performance on night shift? https://www.hprc-online.org/nutrition/unique-nutrition-needs/how-can-i-eat-optimize-my-performance-night-shift.

62. Easton, D.F., Gupta, C.C., Vincent, G.E. et al. Move the night way: how can physical activity facilitate adaptation to shift work?. Commun Biol 7, 259 (2024). https://doi.org/10.1038/s42003-02. [CROSSREF]

1. Bell-Pedersen D, Cassone VM, Earnest DJ, Golden SS, Hardin PE, Thomas TL, et al. Circadian rhythms from multiple oscillators: lessons from diverse organisms. Nat Rev Genet. 2005 Jul;6(7):544-56. doi: 10.1038/nrg1633. [CROSSREF]

2. Kumar V, Sharma A. Common features of circadian timekeeping in diverse organisms. Current Opinion in Physiology. 2018 Oct 1;5:58-67. doi: 10.1016/j. cophys.2018.07.004.

5. The Council of the European Union. Directive 2000/34/EC of the European Parliament and of the Council of 22 June 2000 amending Council Directive 93/104/EC ‘concerning certain aspects of the organisation of working time to cover sectors and activities excluded from that Directive.’. Official Journal 1993;l195:41–5. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=celex%3A32000L0034 [HTTP]

6. Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html [HTTP]

7. Knutsson A. Health disorders of shift workers. Occup Med (Lond). 2003 Mar;53(2):103-8. doi: 10.1093/occmed/kqg048. [CROSSREF]

8. Bonnell EK, Huggins CE, Huggins CT, McCaffrey TA, Palermo C, Bonham MP. Influences on dietary choices during day versus night shift in shift workers: a mixed methods study. Nutrients. 2017 Feb 26;9(3):193. doi: 10.3390/ nu9030193. [CROSSREF]

9. Debry G, Girault P, Lefort J, Thiébault J. Enquête sur les habitudes alimentaires des travailleurs “a feux continus” [Survey of the food habits of workers on shift work]. Bull Inst Natl Sante Rech Med. 1967 Nov-Dec;22(6):1169-202.

10. Boege HL, Bhatti MZ, St-Onge MP. Circadian rhythms and meal timing: impact on energy balance and body weight. Curr Opin Biotechnol. 2021 Aug;70:1- 6. doi:10.1016/j.copbio.2020.08.009. [CROSSREF]

11. Qian J, Morris CJ, Caputo R, Wang W, Garaulet M, Scheer FAJL. Sex differences in the circadian misalignment effects on energy regulation. Proc Natl Acad Sci U S A. 2019 Nov 19;116(47):23806-23812. doi: 10.1073/pnas.1914003116. [CROSSREF]

12. Pan X, Hussain MM. Clock is important for food and circadian regulation of macronutrient absorption in mice. J Lipid Res. 2009 Sep;50(9):1800-13. doi: 10.1194/jlr.M900085-JLR200. [CROSSREF]

13. Mohd Azmi, N.A.S.; Juliana, N.; Azmani, S.; Mohd Effendy, N.; Abu, I.F.; Mohd Fahmi Teng, N.I.; Das, S. Cortisol on Circadian Rhythm and Its Effect on Cardiovascular System. Int. J. Environ. Res. Public Health 2021, 18, 676. https:// doi.org/10.3390/ijerph18020676. [CROSSREF]

14. O'Byrne NA, Yuen F, Butt WZ, Liu PY. Sleep and Circadian Regulation of Cortisol: A Short Review. Curr Opin Endocr Metab Res. 2021 Jun;18:178-186. doi- :10.1016/j.coemr.2021.03.011. [CROSSREF]

15. Effect of Circadian Rhythm on Metabolic Processes and the Regulation of Energy Balance REVIEW ARTICLES| APRIL 23 2019 Ann Nutr Metab (2019)74(4): 322–330 https://karger.com/anm/article/74/4/322/51852/Effect-of-Circadian-Rhythm-on-Metabolic-Processes https://doi.org/10.1159/000500071. [CROSSREF]

16. Digestive Enzymes: Amylase, Protease, And Lipase https://integrativepro.com/blogs/articles/digestive-enzymes-amylase-protease-lipase.

17. Digestive Enzymes: Types and Function A Necessary Part of DigestionBy Barbara Bolen, PhD Updated on September 06, 2022 Medically reviewed by Jay N. Yepuri, MD https://www-verywellhealth-com.translate.goog/what-are-digestive-enzymes.

18. Weitzman ED, Fukushima D, Nogeire C, Roffwarg H, Gallagher TF, Hellman L. Twenty-four hour pattern of the episodic secretion of cortisol in normal subjects. J Clin Endocrinol Metab. 1971 Jul;33(1):14-22. doi: 10.1210/jcem-33- 1-14. [CROSSREF]

19. Selmaoui B, Touitou Y. Reproducibility of the circadian rhythms of serum cortisol and melatonin in healthy subjects: a study of three different 24-h cycles over six weeks. Life Sci. 2003 Nov 14;73(26):3339-49. doi: 10.1016/j. lfs.2003.05.007. [CROSSREF]

20. Kuo T, McQueen A, Chen TC, Wang JC. Regulation of glucose homeostasis by glucocorticoids. Adv Exp Med Biol. 2015;872:99-126. doi: 10.1007/978-1- 4939-2895-8_5. [CROSSREF]

21. Schwartz MW, Woods SC, Porte D Jr, Seeley RJ, Baskin DG. Central nervous system control of food intake. Nature. 2000 Apr 6;404(6778):661-71. doi: 10.1038/35007534. [CROSSREF]

22. ŞAHİN, T., & TOZCU, D. (2022). Circadian rhythm and obesity. International Journal of Science Letters, 4(1), 202-219. https://doi.org/10.38058/ijsl.1053393 [CROSSREF]

23. Hashiguchi H, Sheng Z, Routh V, Gerzanich V, Simard JM, Bryan J. Direct versus indirect actions of ghrelin on hypothalamic NPY neurons. PLoS One. 2017 Sep 6;12(9):e0184261. doi: 10.1371/journal.pone.0184261. [CROSSREF]

24. Rynders CA, Morton SJ, Bessesen DH, Wright KP Jr, Broussard JL. Circadian Rhythm of Substrate Oxidation and Hormonal Regulators of Energy Balance. Obesity (Silver Spring). 2020 Jul;28 Suppl 1(Suppl 1):S104-S113. doi: 10.1002/ oby.22816. [CROSSREF]

25. Antoniades C, Antonopoulos AS, Tousoulis D, Marinou K, Stefanadis C. Homocysteine and coronary atherosclerosis: from folate fortification to the recent clinical trials. Eur Heart J. 2009 Jan;30(1):6-15. doi: 10.1093/eurheartj/ ehn515. [CROSSREF]

26. Lim JW, Kim CW, Park HO, Chung EY, Chae C, Son J, Shin YH, Park SH, Choi SM. Association between shift work and serum homocysteine level in female electronic manufacturing services workers. Ann Occup Environ Med. 2023 Mar;35(1):e4. https://doi.org/10.35371/aoem.2023.35.e4. [CROSSREF]

27. Cayanan EA, Eyre NAB, Lao V, Comas M, Hoyos CM, Marshall NS, Phillips CL, Shiao JSC, Guo YL, Gordon CJ. Is 24-hour energy intake greater during night shift compared to non-night shift patterns? A systematic review. Chronobiol Int. 2019 Dec;36(12):1599-1612. doi: 10.1080/07420528.2019.1666865. [CROSSREF]

28. Ulusoy HG, Sanlier N, Rakıcıoğlu N. Do Rotating Night Shifts Change Nurses’ Nutritional Status? A Cross-Sectional Study. J Am Nutr Assoc. 2022 Aug;41(6):608-616. doi: 10.1080/07315724.2021.1947413. [CROSSREF]

29. Kosmadopoulos A, Kervezee L, Boudreau P, Gonzales-Aste F, Vujovic N, Scheer FAJL, Boivin DB. Effects of Shift Work on the Eating Behavior of Police Officers on Patrol. Nutrients. 2020 Apr 4;12(4):999. doi: 10.3390/nu12040999. [CROSSREF]

30. Fradkin L, Raz O, Boaz M. Nurses who work rotating shifts consume more energy, macronutrients and calcium when they work the night shift versus day shift. Chronobiol Int. 2019 Feb;36(2):288-295. doi: 10.1080/07420528.2018.1538155. [CROSSREF]

31. Knutson A, Andersson H, Berglund U. Serum lipoproteins in day and shift workers: a prospective study. Br J Ind Med. 1990 Feb;47(2):132-4. doi: 10.1136/oem.47.2.132. [CROSSREF]

32. Balieiro LC, Rossato LT, Waterhouse J, Paim SL, Mota MC, Crispim CA. Nutritional status and eating habits of bus drivers during the day and night. Chronobiol Int. 2014 Dec;31(10):1123-9. doi: 10.3109/07420528.2014.957299. [CROSSREF]

33. Souza RV, Sarmento RA, de Almeida JC, Canuto R. The effect of shift work on eating habits: a systematic review. Scand J Work Environ Health. 2019 Jan 1;45(1):7-21. doi: 10.5271/sjweh.3759. [CROSSREF]

34. Nakamura M, Miura A, Nagahata T, Toki A, Shibata Y, Okada E, Ojima T. Dietary intake and dinner timing among shift workers in Japan. J Occup Health. 2018 Nov 27;60(6):467-474. doi: 10.1539/joh.2018-0070-OA. [CROSSREF]

35. Linseisen J, Wolfram G. Nährstoffzufuhr bei Dauernachtschicht-Arbeitern [Nutrient intake in permanent night shift workers]. Z Ernahrungswiss. 1994 Dec;33(4):299-309. German. doi: 10.1007/BF01614435. [CROSSREF]

36. Przeor M, Goluch-Koniuszy Z. [Evaluation of nutrition and diet of nurses during perimenopause while working in a shift system]. Probl Hig Epidemiol. 2013;94(4):797-801.Polish.

37. Gołąbek KD, Chmielewska A, Karoluk E, Regulska-Ilow B. A multifaceted assessment of the nutritional status, diet and eating habits of midwives working on a shift schedule in Wrocław, Poland: Evaluation of macronutrients, vitamins and minerals in the diets of midwives participating in the study. Int J Occup Med Environ Health2023;36(5):618-631. https://doi.org/10.13075/ijomeh.1896.02117. [CROSSREF]

38. Lee H.J., Choi H., Yoon I.Y. Impacts of serum Vitamin D levels on sleep and daytime sleepiness according to working conditions. J. Clin. Sleep Med. 2020;16:1045–1054. doi: 10.5664/jcsm.8390. [CROSSREF]

39. Martelli M, Salvio G, Santarelli L, Bracci M. Shift Work and Serum Vitamin D Levels: A Systematic Review and Meta-Analysis. Int J Environ Res Public Health. 2022 Jul 22; doi:10.3390/ijerph19158919. [CROSSREF]

40. Doğan Y., Kara M., Culha M.A., Özçakar L., Kaymak B. The relationship between vitamin D deficiency, body composition, and physical/cognitive functions. Arch. Osteoporos. 2022;17:66. doi: 10.1007/s11657-022-01109-6. [CROSSREF]

41. Bukowska-Damska A., Skowronska-Jozwiak E., Kaluzny P., Lewinski A. Night shift work and osteoporosis-bone turnover markers among female blue-collar workers in Poland. Chronobiol. Int. 2022;39:818–825. doi: 10.1080/07420528.2022.2037626. [CROSSREF]

42. Wassif G A, Alrehely M S, Alharbi D M, et al. (October 26, 2023) The Impact of Vitamin D on Neuropsychiatric Disorders. Cureus 15(10): e47716. doi:10.7759/ cureus.47716. [CROSSREF]

43. Clark AB, Coates AM, Davidson ZE, Bonham MP. Dietary Patterns under the Influence of Rotational Shift Work Schedules: A Systematic Review and Meta-Analysis. Adv Nutr. 2023 Mar;14(2):295-316. doi: 10.1016/j.advnut.2023.01.006. [CROSSREF]

44. Takagi K. Influence of shift work on time and frequency of meal taking. J Hum Ergol (Tokyo). 1972 Dec;1(2):195-205.

45. D. van de Langenberg, J.J. Vlaanderen, M.E. Dollé, M.A. Rookus, L.W. van Kerkhof, R.C. Vermeulen Diet, physical activity, and daylight exposure patterns in night-shift workers and day workers Ann. Work. Expo. Health., 63 (1) (2019), pp. 9-21. [CROSSREF]

46. Bahinipati J, Sarangi R, Pathak M, Mohapatra S. Effect of night shift on development of metabolic syndrome among health care workers. J Family Med Prim Care. 2022 May;11(5):1710-1715. doi: 10.4103/jfmpc.jfmpc_375_21. [CROSSREF]

47. Mentzelou M, Papadopoulou SK, Papandreou D, Spanoudaki M, Dakanalis A, Vasios GK, et al. Evaluating the Relationship between Circadian Rhythms and Sleep, Metabolic and Cardiovascular Disorders: Current Clinical Evidence in Human Studies. Metabolites. 2023 Mar 1;13(3):370. doi: 10.3390/metabo13030370. [CROSSREF]

48. Khosravipour M, Khanlari P, Khazaie S, Khosravipour H, Khazaie H. A systematic review and meta-analysis of the association between shift work and metabolic syndrome: The roles of sleep, gender, and type of shift work. Sleep Med Rev. 2021 Jun;57:101427. doi: 10.1016/j.smrv.2021.101427. [CROSSREF]

49. Sun M, Feng W, Wang F, Li P, Li Z, Li M, et al. Meta-analysis on shift work and risks of specific obesity types. Obes Rev. 2018 Jan;19(1):28-40. doi: 10.1111/ obr.12621. [CROSSREF]

50. Chaput, JP., McHill, A.W., Cox, R.C. et al. The role of insufficient sleep and circadian misalignment in obesity. Nat Rev Endocrinol 19, 82–97 (2023). https://doi.org/10.1038/s41574-022-00747-7. [CROSSREF]

51. Sun S, Cao W, Ge Y, Ran J, Sun F, Zeng Q, Guo M, Huang J, Lee RS, Tian L, Wellenius GA. Outdoor light at night and risk of coronary heart disease among older adults: a prospective cohort study. Eur Heart J. 2021 Feb 21;42(8):822- 830. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa846. [CROSSREF]

52. Kervezee L, Kosmadopoulos A, Boivin DB. Metabolic and cardiovascular consequences of shift work: The role of circadian disruption and sleep disturbances. Eur J Neurosci. 2020 Jan;51(1):396-412. doi: 10.1111/ejn.14216. [CROSSREF]

53. Gan Y, Yang C, Tong X, Sun H, Cong Y, Yin X, et al. Shift work and diabetes mellitus: a meta-analysis of observational studies. Occup Environ Med. 2015 Jan;72(1):72-8. doi: 10.1136/oemed-2014-102150. [CROSSREF]

54. Moreno CRC, Marqueze EC, Sargent C, Wright KP, Jr, Ferguson SA, Tucker P. Working time society consensus statements: evidence-based effects of shift work on physical and mental health. Ind Health. 2019;57(2):139–157. doi: 10.2486/indhealth.SW-1. [CROSSREF]

55. IARC Monographs Vol 124 group. Carcinogenicity of night shift work. Lancet Oncol. 2019 Aug;20(8):1058-9. doi: 10.1016/S1470-2045(19)30455-3. [CROSSREF]

56. Dun A., Zhao X., Jin X., Wei T., Gao X., Wang Y., Hou H. Association between Night-Shift Work and Cancer Risk: Updated Systematic Review and Meta-Analysis. Front. Oncol. 2020;10:1006. doi: 10.3389/fonc.2020.01006. [CROSSREF]

57. Wei F., Chen W., Lin X. Night-shift work, breast cancer incidence, and all-cause mortality: An updated meta-analysis of prospective cohort studies. Sleep Breath. Schlaf Atm. 2022;26:1509–1526. doi: 10.1007/s11325-021-02523-9. [CROSSREF]

58.Manouchehri E., Taghipour A., Ghavami V., Ebadi A., Homaei F., Latifnejad Roudsari R. Night-shift work duration and breast cancer risk: An updated systematic review and meta-analysis. BMC Women’s Health. 2021;21:89. doi: 10.1186/s12905-021-01233-4. [CROSSREF]

59. https://www.henryford.com/blog/2022/05/tips-for-healthy-eating-whileworking-the-night-shift Tips For Healthy Eating While Working The Night Shift Posted on May 16, 2022 by Henry Ford Health Staff.

61. How can I eat to optimize my performance on night shift? https://www.hprc-online.org/nutrition/unique-nutrition-needs/how-can-i-eat-optimize-my-performance-night-shift.

62. Easton, D.F., Gupta, C.C., Vincent, G.E. et al. Move the night way: how can physical activity facilitate adaptation to shift work?. Commun Biol 7, 259 (2024). https://doi.org/10.1038/s42003-02. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh