Izloženost zdravstvenih radnika nasilju na radnom mestu – poziv za delovanje

Nasilje na radnom mestu nad zdravstvenim radnicima je često u sistemu zdravstvene zaštite, pa ipak deluje da u zdravstvu veliki broj slučajeva nasilja na radnom mestu ostaje neprijavljen. Najčešći tip nasilja na radnom mestu jeste verbalno nasilje, ali izgleda da značajan udeo čini i fizičko nasilje. Izvršioci nasilja nad zdravstvenim radnicima mogu biti pacijenti, članovi njihovih porodica, ali, iako ređe, i kolege. Cilj ovog članka je da predstavi definiciju nasilja na radnom mestu, njegovu prevalenciju, tipove, posledice, kao i moguće intervencije usmerene na smanjenje njegove učestalosti.

UVOD

Nasilje na radnom mestu se definiše kao: ,,svako izvršeno ili zaprećeno fizičko nasilje, uznemiravanje, zastrašivanje, ili bilo koje drugo preteće i ometajuće ponašanje koje se dešava na radnom mestu“ [1]. U Srbiji, nasilje na radnom mestu, odnosno zlostavljanje na radu, definiše se kao: „svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor“ [2]. Različiti modaliteti i stepeni težine nasilja na radnom mestu kreću se od pretnji, uključujući verbalno zlostavljanje, preko fizičkog zlostavljanja, pa čak ponekad i do ubistva [3].

Nasilje na radnom mestu u zdravstvu – tipovi i prevalencija

Stiče se utisak da je nasilje na radnom mestu posebno često u zdravstvenim ustanovama i deluje da je čak pet puta veća verovatnoća da će radnici u zdravstvu biti žrtve nasilja na radnom mestu u odnosu na radnike u drugim sektorima [1],[3],[4]. Ono što još više zabrinjava je činjenica da, po svoj prilici, veliki broj slučajeva nasilja na radnom mestu ostaje neprijavljen, te je stvarna rasprostranjenost ovog problema verovatno i veća [4]. Prevalencija izloženosti nasilju na radnom mestu tokom života u Kini iznosi 95%, dok je prijavljena prevalencija izloženosti nasilju na radnom mestu među zdravstvenim radnicima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji 52,6% [4],[5]. Najčešći vid nasilja kojem su zdravstveni radnici izloženi jeste verbalno zlostavljanje, međutim, čini se da postoji značajan udeo i fizičkog nasilja, koji se kreće od 6,4%, u Brazilu, do 71,1%, u Južnoj Africi [6,7,8 ]. Nadalje, skoro svaka deseta medicinska sestra prijavila je izloženost seksualnom nasilju na radnom mestu u Nepalu, Kini i Etiopiji [9],[10],[11]. Najčešći počinioci nasilja na radnom mestu nad zdravstvenim radnicima u svetu su članovi porodice pacijenata, prijatelji pacijenata, te sami pacijenti [12].

Tipovi nasilja na radnom mestu u zdravstvu

Prema Nacionalnom institutu za bezbednost i zdravlje na radu, Sjedinjenih Američkih Država (engl. National Institute for Occupational Safety and Health - NIOSH), nasilje na radnom mestu u zdravstvenim institucijama može se klasifikovati u četiri tipa:

• Tip 1 obuhvata zločinačku nameru i odnosi se na situacije u kojima počinilac vrši krivično delo praćeno nasiljem;
• Tip 2 je najzastupljeniji oblik nasilja na radnom mestu u zdravstvenim ustanovama u čijoj je osovi odnos pružaoca usluge i klijenta između žrtve i počinioca;
• Tip 3 uključuje akte nasilja koje izvrši drugi zaposleni, a koji se obično manifestuju kao uvredljivo ili ponižavajuće ponašanje prema kolegi;
• Tip 4 je nasilje koje proistekne iz ličnog odnosa sa počiniocem [13].

Faktori povezani sa izloženošću nasilju na radnom mestu

Faktori povezani sa nasiljem na radnom mestu mogu biti lični faktori koji se odnose na zaposlenog, organizacioni faktori koji se odnose na zdravstvenu ustanovu i faktori koji se odnose na lične ili zdravstvene karakteristike nasilnika.

Lične karakteristike zaposlenih koje su povezane sa izloženošću nasilju na radnom mestu u zdravstvenoj zaštiti uključuju mlađi uzrast, ženski pol i posao medicinske sestre, koje su češće izložene nasilju na radnom mestu od doktora [4],[8]. Ponekad zdravstveni radnici mogu biti izloženi nasilju zbog toga što lečenje ne ispunjava očekivanja pacijenata ili je vreme čekanja duže od očekivanog [4],[14].

Dodatni faktori rizika od izloženosti nasilju na radnom mestu su povezani sa organizacijom rada i uključuju zahteve posla, nesigurnost na poslu i socijalnu podršku [8],[15].

Faktori povezani sa nasiljem na radnom mestu počinjenim nad zdravstvenim radnicima ponekad su uzrokovani zdravstvenim stanjem pacijenta, konkretno prisustvom stanja kao što su delirijum, različita psihijatrijska stanja, intoksikacija alkoholom ili drugim supstancama [12],[14]. Na primer, skoro 90% svih fizičkih napada na osoblje u staračkim domovima povezano je sa demencijom kod pacijenata [16].

Posledice

Posledice nasilja na radnom mestu su lične i organizacione [17],[18],[19]. Posledice po zdravstvenu ustanovu i proces rada su gubitak poverenja između radnika i rukovodilaca i nastajanje toksičnog okruženja na radnom mestu [18]. To utiče i na radni proces, kroz odustvovanje s posla, nisku produktivnost ili potpuni gubitak produktivnosti, ili nezadovoljstvo poslom. Nešto više od jednog na svakih osam dana odsustvovanja sa posla u zdravstvu povezano je sa izloženošću nasilju na radnom mestu [17].

Posledice izloženosti nasilju na radnom mestu po radnika obuhvataju akutne i hronične posledice, fizičke povrede i psihičke traume, a ponekad i smrt [17],[19].

Intervencije

Intervencije koje imaju za cilj smanjenje nasilja na radnom mestu u zdravstvu mogu biti usmerene na prevenciju nasilja na radnom mestu i ublažavanje njegovih posledica [20],[21]. Napori usmereni na prevenciju nasilja na radnom mestu u zdravstvenim ustanovama imaju za cilj smanjenje mogućnosti njegovog nastanka i mogu biti povezani sa radnim okruženjem, mogu biti organizacioni i bihejvioralni.

Napori usmereni na radno okruženje uključuju njegovo unapređivanje, kao npr. poboljšanje osvetljenja, ulepšavanje čekaonica za pacijente i uvođenje video nadzora [20]. Druga mogućnost je postavljanje alarmnih sistema [22], mada su neke studije pokazale da dolazi do povećanog beleženja slučajeva nasilja na radnom mestu [22].

Adekvatna kadrovska politika, odgovarajući broj lekara i medicinskih sestara, uključujući i odgovarajuću pokrivenost osobljem u noćnim smenama, unapređenje komunikacije i izrada smernica za rad, neki su od organizacionih rešenja usmerenih ka prevenciji nasilja na radnom mestu u zdravstvu [20]. Mere koje se odnose na ponašanje uključuju obuku radnika u oblasti metoda deeskalacije sukoba i u oblasti tehnika samoodbrane [20], što uključuje programe obuke na internetu, programe obuke u učionici ili hibridne programe [20]. Iako još uvek nema dovoljno dokaza o efikasnosti svih intervencija, čini se da bi multidimenzionalni pristup, odnosno korišćenje svih vrsta intervencija, mogao biti najefikasniji pristup [20]. Mere politike, uključujući smernice koje izdaju ministarstva zdravlja, i podršku za dodeljivanje obezbeđenja mogu biti efikasne u okruženjima u kojima druge preventivne mere nisu uspele [23].

S druge strane, intervencije usmerene na ublažavanje posledica nasilja na radnom mestu često se oslanjaju na kognitivno-bihejvioralnu terapiju i pokazalo se da ublažavaju posledice izloženosti nasilju na radnom mestu po kvalitet pruženih usluga i ukupni radni učinak [21].

ZAKLJUČAK

Nasilje na radnom mestu je u zdravstvu znatno zastupljenije nego u drugim sektorima, a ogromna većina zdravstvenih radnika je prijavila barem jedan takav incident u svojoj karijeri. Najčešći počinioci nasilja na radnom mestu u zdravstvenom sektoru su rođaci pacijenata i sami pacijenti. Postoji potreba za razvojem i detaljnom procenom preventivnih mera i intervencija u cilju zaštite zdravstvenih radnika od nasilja na radnom mestu.