Uloga zdravstvenog informacionog sistema u transformaciji i efikasnosti zdravstvenog sistema Angole: Izazovi i mogućnosti

Zdravstveni informacioni sistemi (ZIS) su sistemi koji prikupljaju, čuvaju, obrađuju i obezbeđuju informacije o zdravlju korisnika, kao i o upravljanju, organizaciji, strukturi i funkcionisanju zdravstvenog sistema, a u vezi sa donošenjem odluka za dostizanjem zdravstvenih ciljeva zemlje. Ciljevi istraživanja su da se opiše delotvornost zdravstvenog informacionog sistema Angole (ZIS Angola ) - i utvrde izazovi za implementaciju i korišćenje ZIS-a od strane korisnika. U istraživanju, korišćena je bibliografska metoda i analiza dokumenata, koje kombinuju pregled relevantne literature o ulozi ZIS-a u Angoli i preporučene strategije za njegovu transformaciju i efikasnost uz uporednu analizu indikatora. U istorijskom metodu akcenat je bio na razumevanju porekla, razvoja i evolucije ZIS-a. U deduktivno-induktivnoj metodi ispitana je hipoteza o delotvornosti ZIS-a Angole. Za deskriptivnu kvalitativnu i kvantitativnu analizu, korišćeni su SZO standardni indikatori u zdravstvenim informacionim sistemima, kao što su indikatori zdravstvene politike (npr. strateški planovi i implementacija zdravstvenih informacionih sistema), pružanja zdravstvenih usluga (npr. pristup i korišćenje) i performansi zdravstvenog sistema (vreme odziva i kvalitet usluge), kao i indikatori koji opisuju obrazovne (npr. IT obuka za zdravstvene radnike) i finansijske (ulaganja u zdravstvenu zaštitu i u zdravstvene informacione i komunikacione tehnologije) aspekte. Rezultati pokazuju da je ZIS Angola unapređen prelaskom na platformu DHIS2, što je poboljšalo dostupnost podataka i upravljanje zdravstvenim uslugama, ali postoje izazovi kao što su ograničeni resursi, nedostatak infrastrukture, neravnomerna raspodela osoblja i nedovoljna IT obuka. Indikatori pristupa i korišćenja zdravstvenih usluga, vreme odziva i kvalitet usluge ukazuju na skroman napredak, dok finansijska ulaganja ostaju nedovoljna za dalji razvoj sistema.

Zaključak: ZIS Angola ima potencijal za značajno unapređenje upravljanja zdravstvenim sistemom i kvaliteta usluga, ali je neophodno kontinuirano ulaganje u ljudske resurse, infrastrukturu i obuku, kao i ravnomernija distribucija stručnjaka, kako bi se postigla veća delotvornost i poboljšala zdravstvena pokrivenost i efikasnost sektora u Angoli.

UVOD

Zdravstvenim organizacijama se mora upravljati na strateškoj osnovi koja, s obzirom na složenost i višestrukost zdravstvenih usluga, mora biti zasnovana na integrisanom modelu informacija i znanja. Na ovaj način je strateški menadžment prisutan u organizacijama u zdravstvenom sektoru, i podrazumeva stalnu upotrebu informacionih tehnologija i informacionih sistema [1]. Od nastanka elektronskih informacionih sistema posle Prvog svetskog rata do danas posebna pažnja u medicini posvećuje se digitalnim standardima i zdravstvenim informacionim sistemima (ZIS) [2], koji omogućavaju brz i bezbedan tok informacija, kao i stalni pristup i pretragu podataka od strane zdravstvenih radnika radi održavanja kvaliteta zdravstvene nege [3].

Zdravstveni informacioni sistemi predstavljaju ključnu komponentu odgovora na rastuće zahteve za zdravstvenom zaštitom, pri čemu kvalitet usluga značajno utiče na očuvanje zdravlja, a razvoj i upotreba ZIS-a imaju važnu ulogu u njegovom unapređenju [4]. Naime, dobro izgrađene i dobro vođene komponente ZIS-a, kao što su prikupljanje, skladištenje, obrada i analiza zdravstvenih podataka, omogućavaju donošenje odluka zasnovanih na podacima i efikasno upravljanje raspoloživim resursima, što predstavlja suštinski deo pružanja dobre zdravstvene zaštite [5]. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, cilj zdravstvenih informacionih sistema je proizvodnja relevantnih informacija koje omogućavaju transparentno i zasnovano donošenje odluka u zdravstvenom sistemu [6],[7]. Iz perspektive zdravstvenih radnika, ZIS olakšava prikupljanje i upravljanje informacijama o pacijentima u različitim uslovima [8]. Pored toga, ZIS podržava istraživanje, nastavu i kontrolu bolesti, kao i praćenje kvaliteta usluga [9]. Međutim, uspešno funkcionisanje ZIS-a zahteva ispunjenost političkih, administrativnih, organizacionih i finansijskih preduslova, kao i odgovarajuće zakonske okvire za zaštitu podataka i njihovo deljenje.

Uprkos potrebi za kvalitetnim informacijama, mnogi zdravstveni informacioni sistemi u zemljama u razvoju suočavaju se sa izazovima kao što su: nedostatak resursa, ograničena infrastruktura i potreba za većom koordinacijom [4]. Iako ZIS nudi značajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta usluga, optimizaciju administrativnih procesa i jačanje odgovora na vanredne situacije u domenu javnog zdravlja, njegova efikasna primena suočava se sa preprekama, kao što su nedostatak obuke, problemi tehnološke infrastrukture ili nadoknade, otpor promenama, i pravna zaštita podataka [4]. Istraživanje o načinima prevazilaženja ovih izazova je od suštinskog značaja za kretanje ka otpornijem, pristupačnijem i efikasnijem zdravstvenom sistemu.

Ciljevi istraživanja su da se opiše delotvornost postojećeg zdravstvenog informacionog sistema Angole, i utvrde izazovi za implementaciju i korišćenje ZIS-a od strane korisnika.

Pretpostavka u istraživanju je da ZIS, u trenutnoj formi, obezbeđuje minimalan skup informacija neophodnih za formulisanje predloga akcija, politika i praksi kojima se može doprineti unapređenju kvaliteta, finansiranja i upravljanja zdravstvenim uslugama, kao i smanjivanju nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti.

METOD RADA

U istraživanju je primenjen pregled relevantne literature o ulozi ZIS u Angoli za kvalitativnu analizu dokumenata o preporučenim strategijama za njegovu transformaciju i efikasnost, indikatori koji opisuju IT obuku za zdravstvene radnike i finansijske aspekte (ulaganja u zdravstvenu zaštitu i u zdravstvene informacione i komunikacione tehnologije), uporedo sa kvantitativnom analizom raspoloživih zdravstvenih indikatora u ZIS Angole. U kvalitativnoj analizi primenjen je istorijsko-logički metod sa akcentom na razumevanju porekla, razvoja i evolucije ZIS-a. Uz pomoć deduktivno-induktivne metode ispitana je hipoteza o delotvornosti ZIS-a Angole.

Za deskriptivnu kvantitativnu analizu ZIS-a Angole, izabrani su SZO standardni kvalitativni i kvantitativni indikatori, kao što su:

1. Zdravstvene politike (npr. strateški planovi i implementacija zdravstvenih informacionih sistema),

2. Zdravstveno stanje stanovnika:
a. Stopa obuhvata vakcinacijom;
b. Broj umrlih majki na 100.000 živorođenih,
c. Stopa mortaliteta novorođenčadi na 1.000 živorođenih,
d. Procenat populacije sa dijagnozom hroničnih bolesti, kao što su dijabetes i hipertenzija,
e. Broj novih slučajeva zaraznih bolesti, kao što su malarija, tuberkuloza i HIV/AIDS, na 100.000 stanovnika.

3. Pružanje zdravstvenih usluga (npr. pristup i korišćenje) i performanse zdravstvenog sistema (pokrivenost prenatalnom zdravstvenom zaštitom):
a. Obezbeđenost kadrovima: Broj lekara na 10.000 stanovnika; broj medicinskih sestara na 10.000 stanovnika;
b. Indikatori strukture zaposlenih: % zaposlenih lekara; % medicinskih sestara zaposlenih u bolnicama i proporcija broja medicinskih sestara po jednom lekaru;
c. Procenat stanovništva koji ima pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, uključujući medicinske konsultacije i bolnice;
d. Ukupan broj konsultacija jednog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
e. Procenat trudnica koje primaju adekvatnu prenatalnu zdravstvenu zaštitu;
f. Stopa hospitalizacije: broj hospitalizacija na 100 stanovnika;
g. Stopa popunjenosti bolničkih kreveta.

Obrađeni podaci su prikazani u tabelarnom i grafičkom obliku, što olakšava njihovu vizualizaciju u kontekstu transformacije i efikasnosti zdravstvenog sistema Angole.

REZULTATI

Karakteristike zdravstvenog sistema, i delotvornost ZIS-a Angole

Jedinstveni zdravstveni sistem u Angoli uspostavljen je 1975. godine (zakon 9/75) i fokusiran je na primarnu zdravstvenu zaštitu, prevenciju bolesti, promociju zdravlja, negu u zajednici, uključivanje stanovništva u donošenje odluka, kao i zaštitu najugroženijih grupa. Civilna registracija i vitalna statistika (CRVS) su osnovni izvori podatka ne samo za zdravstveni sektor već i za administrativni sistem [10]. Zbog dugogodišnje kolonijalne vladavine i građanskog rata u Angoli koji je trajao 27 godina nakon sticanja nezavisnosti 1975. godine, dugi niz godina nije vršen popis stanovništva. Prvo nacionalno demografsko i zdravstveno istraživanje u Angoli, i četvrto istraživanje višestrukih indikatora (rađanja, zdravlja dece i majki, ishrane i zaraznih bolesti) sprovedeno je između oktobra 2015. i marta 2016. godine, i ono danas obezbeđuje važne informacije za praćenje napretka i procenu uspeha zdravstvenih politika i programa [11].

Zdravstvenim informacionim sistemom u Angoli upravlja autonomna kancelarija u okviru Ministarstva zdravlja: Kancelarija za studije, planiranje i statistiku (GEPE). Ministarstvo zdravlja od 2015. godine prenosi svoj informacioni sistem na okružni softver (engl. District Health Information Software2 (DHIS2)) kako bi podaci bili vidljiviji i kako bi se osigurala veća podrška donošenju odluka. Platforma DHIS2 je promovisana uz podršku partnera kao što su SZO, USAID i UNICEF. Na ovoj platformi, podaci se u Zdravstvenim jedinicama prikupljaju i izveštavaju u papirnom formatu. Oni se zatim agregiraju i prijavljuju u sistem na nivou grada. Neki programi i dalje koriste paralelne sisteme izveštavanja, jer imaju za cilj prikupljanje specifičnih informacija koje se ne mogu dobiti putem formalnog sistema izveštavanja. Jedan primer za to su podaci koji se odnose na kontrolu zanemarenih tropskih bolesti, koji se takođe prikupljaju tokom masovnih kampanja distribucije lekova. U ovim slučajevima, podaci se prikupljaju iz škola i zajednica, a zatim se objedinjuju na nivou okruga, pri čemu se veći deo procesa još uvek obavlja na papiru. Svi ovi sistemi su od suštinskog značaja za podršku zdravstvenim politikama zasnovanim na dokazima, olakšavajući efikasnu alokaciju resursa i praćenje zdravstvenih indikatora u realnom vremenu.

Prema izveštaju Luande o zdravstvenom sektoru u Angoli, koji je objavila ambasada Indije u Angoli u maju 2022. godine, Angola je zemlja sa višim srednjim prihodima sa 33 miliona stanovnika i 67 procenata urbanog stanoviništva. Očekivani životni vek pri rođenju u Angoli je 63,1 godina. Prema polu, stanovništvo čini 49,4% muškaraca i 50,6% žena. Siromaštvo se procenjuje na oko 48,4 odsto, prema najnovijim podacima iz 2019, koristeći 1,9 dolara po osobi dnevno. Prema podacima Svetske banke, 2020. godine samo 2,96% bruto domaćeg proizvoda Angole je izdvojeno za zdravstvenu potrošnju. Isti izvor kaže da je Vlada Angole podržala oko 42% ukupnog budžeta za zdravstveni sektor u 2018. godini, dok su ostatak podržali multilateralni i bilateralni partneri koji sarađuju u Angoli u oblasti zdravstvene zaštite. Međutim, varijabilnost u bruto domaćem proizvodu, često pod uticajem promenjivih cena nafte, utiče na sposobnost vlade da investira u delotvorne sisteme prikupljanja i analize podataka. Angola ima veliku radnu snagu sa 52% stanovništva u starosnoj grupi od 15 do 64 godine, i visoku stopu fertiliteta od 5,6 živrođenih po ženi. Prema Nacionalnom strateškom planu za zanemarene tropske bolesti u Angoli (2021–2025) i Nacionalnom institutu za statistiku, mapiranja epidemiološke situacije obavljena u periodu od 2014. do 2018–2019. godine omogućila su ažuriranje podataka o tropskim bolestima, najpre šistosomijazi, koja su od suštinskog značaja za planiranje masovnih kampanja dehelmintizacije [12],[13].

Program “Jačanje angolskog zdravstvenog sistema” odigrao je ključnu ulogu u podršci vladi Angole u institucionalizaciji nacionalnih politika zdravlja i razvoju alata za jačanje ZIS-a [14]. Ovaj Program je podržao stvaranje DHIS2 korisničkog priručnika i pratećeg tehničkog priručnika. Kada je uveden, radilo se na ažuriranju informacija, politika i protokola u oblastima kao što su HIV, planiranje porodice i malarija i vakcinacija, ali je kasnije proširen na informacije o tuberkulozi i aktivnostima zajednice, kao što su one koje sprovodi ADECOS (Agenti za razvoj zajednice i zdravlje) [10]. Od 2019. godine, Nacionalni program za kontrolu zanemarenih zaraznih bolesti (PNCDTN) radi na integraciji ovih podataka u DHIS2, obezbeđujući da se sve informacije evidentiraju u sistemu, omogućavajući kontinuirano praćenje i efikasno konsultovanje rezultata. Ovakvi napori su bili od suštinske važnosti da bi se obezbedilo prikupljanje podataka i korišćenje informisanog donošenja odluka, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

Na centralnom nivou, kroz program Jačanje angolskog zdravstvenog sistema uspostavljena je centralizovana baza podataka zasnovana na DHIS2 za Ministarstvo zdravlja, što je omogućilo praćenje 125 zdravstvenih indikatora [15]. Da bi poboljšalo upravljanje informacijama u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvo zdravlja Angole koristi skup podataka pod nazivom Health Maps, kojim upravlja GEPE Odeljenje za istraživanje i projekte. Ove mape uključuju geografske informacije o zdravstvenim ustanovama, kao i podatke o broju stručnjaka, infrastrukturi, dostupnim uslugama, bolničkim krevetima, ambulantnim i drugim transportnim vozilima u svakoj opštini.

Važno je istaći da su i na opštinskom nivou pomaci bili značajni. U Huambu, na primer, Program Jačanje angolskih zdravstvenih sistema obučio je 52 zdravstvene jedinice i Pokrajinsku direkciju za zdravstvo da koriste digitalne alate, kao što je Excel, za izradu mesečnih izveštaja, što je rezultiralo smanjenjem grešaka u izveštavanju i poboljšanim kvalitetom podataka. U Luandi je Program uspeo da smanji procenat grešaka u izveštajima o registraciji HIV-a sa 9,05% na 1,58% u ciljnim zdravstvenim jedinicama, demonstrirajući uticaj efikasnog korišćenja ZIS-a. Program je takođe doprineo poboljšanju blagovremenog podnošenja mesečnih izveštaja o planiranju porodice, sa povećanjem usklađenosti sa 40% na 92% [15]. Pored toga, Program je uložio napore da se opštinski i okružni menadžeri obuče korišćenju podataka u formulisanju zdravstvenih planova i budžeta. Huambo je kroz Program postala prva provincija u zemlji koja je razvila zdravstvene planove za sve svoje opštine. Naime, Program je podržao razvoj petogodišnjeg pokrajinskog zdravstvenog plana i 11 opštinskih zdravstvenih planova.

Prema najnovijoj proceni SZO, Angola je napravila značajan korak u jačanju svog zdravstvenog sistema, isporukom tehnološke opreme GEPE-u, uz podršku Evropske unije (EU). U okviru to donacije, šest laptopova, od kojih pet finansira EU, namenjeno je unapređenju mogućnosti ZIS-a. Ova donacija je deo veće inicijative koja uključuje isporuku 64 laptopa i 354 pametna telefona za tehničku opremu Ministarstva zdravlja [16]. Pored toga, GEPE, uz podršku SZO, radi na reviziji Nacionalnog plana razvoja zdravstva i Strateškog plana Nacionalnog zdravstvenog informacionog sistema (PESIS), kao deo napora za jačanje ZIS-a u zemlji. Međutim, Angola se i dalje suočava sa izazovima u poboljšanju dostupnosti informacija o ključnim razvojnim indikatorima, kao što su ciljevi održivog razvoja (SDG) za zdravlje, registraciju rođenja i uzroke smrti, koji su propisno sertifikovani od strane bolnica na osnovu glavne dijagnostičke kategorije (ICD-10/11), između ostalih [17]. SZO podrška je stoga usmerena ka operacionalizaciji Nacionalnog zdravstvenog informacionoig sistema (NHIS), i razvoju novog strateškog plana za nacionalni zdravstveni informacioni sistem 2024–2030, koji će pružiti strateške smernice za jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema.

Uz napredak tehnologije i kontinuirani razvoj zdravstvenog sektora u zemlji, Ministarstvo zdravlja Angole (MINSA), u partnerstvu sa SZO i uz finansijsku podršku Evropske unije, pokrenulo je proces prikupljanja podataka za Strateški Plan Nacionalnog ZIS-a 2024–2030. Cilj je unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga u Angoli, uz učešće stručnjaka iz različitih vladinih odeljenja, agencija UN i međunarodnih organizacija, pod vođstvom GEPE i Regionalne kancelarije SZO za Afriku [18]. Među inicijativama, SZO je posvećena obučavanju nacionalnog tima o metodologiji za reviziju nacionalnog zdravstvenog informacionog sistema, osiguravajući da zemlja ostvari održiv napredak u jačanju svog zdravstvenog informacionog sistema.

Izazovi za implementaciju i korišćenje ZIS-a

Iz perspektive Caneca, uzimajući u obzir istorijske, društvene, političke i ekonomske uslove u zemlji, rasprava o zdravstvenom sektoru ukazuje na to da su izazovi značajni, ali i dostignuća vredna pažnje, naročito nakon godina građanskog rata. Nakon rekonstrukcije zemlje, zdravstveni sistem Angole se suočio sa poteškoćama u efikasnom organizovanju zdravstvenih informacija [19]. Nedostatak pouzdanih podataka ometao je formulisanje politike javnog zdravlja zasnovane na dokazima. Uništenje infrastrukture i nedostatak funkcionalnog sistema zdravstvene zaštite istakli su hitnu potrebu za efikasnijim ZIS-om, sposobnim da obezbedi pouzdane podatke za donošenje odluka i poboljšanje pružanja zdravstvenih usluga.

ZIS ima kvantitativne podatke – opis zdravstvenog statusa i mortaliteta stanovništva tokom vremena, analizu uzročnosti zdravstvenih problema, kvantifikaciju povezanosti zdravstvenih ishoda i faktora rizika ili zaštitnih faktora i procenu efikasnosti programa javnog zdravlja i zdravstvenih intervencija. Ipak, u ZIS Angole nedostaje kohezija zbog fragmentiranog razvoja nastalog pod administrativnim i ekonomskim pritiscima tokom vremena [20]. Prema Sanjuluci, bolnička zdravstvena zaštita u Angoli nije efikasna. Ne postoji adekvatno prikupljanje niti generisanje podataka o finansiranju zdravstva, niti o zdravstvenim rashodima, što otežava praćenje pravičnosti [21]. Fragmentacija ZIS-a u Angoli rezultira nedovoljno povezanim prikazom zdravstvenog stanja pacijenata, jer bolnice, laboratorije i stručnjaci ne razmenjuju informacije zbog čuvanja podataka u različitim, nepovezanim bazama podataka. Stoga je neophodno da Angola unapredi svoj ZIS kako bi on postao relevantan alat za informisanje menadžera i planera u zdravstvenom sistemu, kao i da doprinese povećanju efikasnosti upravljanja zdravstvenim ustanovama.

Ovi izazovi, kao što su nedostatak pouzdanih podataka i fragmentacija operacija u sistemu, počeli su da se rešavaju uz podršku Nacionalnog instituta za statistiku, koji je odigrao ključnu ulogu u integraciji podataka iz različitih izvora, olakšavajući razvoj ZIS-a koji je koherentniji i efikasan. Stoga je zdravstveni informacioni sistem, podržan od strane Nacionalnog instituta za statistiku, bio ključni odgovor za rešavanje nedostataka u prikupljanju podataka i praćenju zdravstvenih indikatora. Nacionalni institut za statistiku u Angoli odigrao je ključnu ulogu u integraciji podataka iz različitih izvora, omogućavajući bolje razumevanje zdravstvene situacije u zemlji.

Posvećenost Angole jačanju zdravstvenog sistema evidentirana je u izveštajima o specijalizovanoj obuci stručnjaka u vezi sa implementacijom i korišćenjem zdravstvenih informacionih sistema u Angoli. Dodatna edukacija je bila usmerena na jačanje znanja o prevenciji i kontroli infekcija povezanih sa zdravstvenom zaštitom. U 2023. godini održano je pet radionica u provincijama Huambo, Uige, Luanda, Cunene i Moxico, na kojima je obučeno 260 tehničara sa fokusom na usavršavanje praktičnih veština i znanja potrebnih za efikasno upravljanje zdravstvenih rizicima [22]. Štaviše, Ministarstvo zdravlja Angole, uz podršku SZO, sprovelo je obuku o epidemiološkoj obaveštajnoj službi i korišćenju DHIS2, sistema upravljanja zdravstvenim informacijama, sa ciljem poboljšanja nadzora nad bolestima i upravljanja zdravstvenim podacima. Epidemiološka obaveštajna služba predstavlja pristup usmeren na unapređenje nadzora javnog zdravlja, koristeći napredne podatke i tehnologije za analizu rizika i podršku u donošenju odluka. Umesto da samo prati bolesti, epidemiološka obaveštajna služba teži da predvidi rizike i pruži tačne informacije kako bi zaštitila zdravlje stanovništva.

Prema analizi opšteg državnog budžeta, koju je sproveo UNICEF Angole, opšti državni budžet za 2024. procenjen je na 24,7 milijardi kwanzas, od čega je 5,5 odsto (oko 1,36 milijardi kvanza) izdvojeno za zdravstvo. Budžet za zdravstvo za 2024. godinu predstavlja nominalno povećanje od 1,3 odsto u odnosu na 2023. godinu. Prema iznetim podacima, značajan deo budžeta je usmeren na izgradnju, prekvalifikaciju i opremanje zdravstvene infrastrukture, što ima za cilj proširenje pristupa i kvaliteta usluga u različitim regionima zemlje [23]. Štaviše, budžet takođe naglašava važnost ljudskog kapitala, sa resursima dodeljenim za obuku i kvalifikaciju zdravstvenih radnika. Programi usmereni na borbu protiv pothranjenosti dece, vakcinaciju protiv malarije i druge aktivnosti javnog zdravlja dobijaju značajna ulaganja, usklađujući se sa prioritetima vlade za poboljšanje zdravlja stanovništva. Međutim, alokacija za zdravstvene informacione i komunikacione tehnologije, iako prisutna, i dalje je ograničena, što sugeriše da ovoj oblasti treba posvetiti više pažnje kako bi se poboljšalo upravljanje zdravstvenim uslugama i njihova efikasnost.

Glavni cilj ZIS-a u Angoli je poboljšanje prikupljanja, obrada, analiza i širenje zdravstvenih informacija za unapređenje koordinacije i dostupnosti, kvaliteta i efikasnosti zdravstvenih intervencija. Trenutno, upravljanje ZIS-om predstavlja jedan od glavnih izazova za zdravstvene ustanove u celini, a posebno za bolnice, naročito kada teže unapređenju kliničkih i administrativnih procesa donošenja odluka zasnovanih na informacionim tehnologijama [21]. Stoga, kako Angola bude napredovala u obnovi svog zdravstvenog sistema, jačanje ZIS-a biće od ključnog značaja kako bi se osiguralo da politike javnog zdravlja budu zasnovane na dokazima, poboljšavajući jednakost, dostupnost i efikasnost usluga.

Indikatori u ZIS Angole

Analizom je potvrđeno da postojeći ZIS Angole poseduje 125 zdravstvenih indikatora neophodnih za formulisanje predloga akcija, politika i praksi kojima se može doprineti unapređenju kvaliteta, finansiranja i upravljanja zdravstvenim uslugama, kao i smanjivanju nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti.

Iako je DHIS2 osnovni alat za upravljanje zdravstvenim podacima, direktan pristup podacima koji se unose u sistem je ograničen. Samo ovlašćeni korisnici, kao što su zdravstveni tehničari i menadžeri, mogu pristupiti detaljnim i osetljivim informacijama, obezbeđujući privatnost i bezbednost podataka.

Stoga Kancelarija za studije, planiranje i statistiku Ministarstva zdravlja Angole, kao delegirano telo Nacionalnog instituta za statistiku, objavljuje Godišnjak zdravstvene statistike, koji je rezultat rada zdravstvenih tehničara uključenih u zdravstveni informacioni sistem na svim nivoima. Ovaj dokument predstavlja zdravstvene indikatore stanovništva Angole i služi kao zvanična referenca za menadžere, partnere i širu javnost.

Godišnjak zdravstvene statistike za 2021. godinu, dostupan u štampanoj i digitalnoj verziji na veb stranici Nacionalnog instituta za statistiku, pruža sveobuhvatan i detaljan pregled zdravstvene situacije u zemlji i predstavlja važno sredstvo za donošenje odluka. Prema Godišnjaku zdravstvene statistike za 2021, zdravstveni indikatori u Angoli su grupisani u poglavlja koja pokrivaju različite dimenzije Sistema [13]. Ovi pokazatelji su izvučeni iz zdravstvenog informacionog sistema i nacionalnog zdravstvenog sistema, a dopunjeni su demografskim podacima Nacionalnog instituta za statistiku (Tabela 1).

Tabela 1. Grupe pokazatelja Zdravstvenog informacionog sistema Angole

Analiza pokazatelja u 2020. i 2021. Godini

Bolji obuhvat vakcinacijom kao što su BCG (78,8%) i Rotavirus (68,5%) sugeriše veću posvećenost i efikasnost u kampanjama vakcinacije koje se odnose na ove imunizacije. S druge strane, niske stope obuhvata vakcinacijom protiv žute groznice (44,0%), tetanusa i difterija -TT2 (trudnice 1,7%) ukazuju na prepreke u pristupu zdravstvenim uslugama, logističke propuste i moguće nedostatke u programima za specifične grupe, kao što su trudnice. Umereni obuhvat vakcinama u 2021. godini, kao što su hepatitis B (57,5%) i poliomijelitis (62,0% neaktivan i 64,2% oralni), pneumokokna konjugovana vakcina sa tri serotipa (Pneumo 3) (58,4%), pojačava potrebu za intenziviranjem napora za proširenjem vakcinacije.

Kao što prikazuje Tabela 2, najčešći direktni uzroci maternalnog mortaliteta uključuju krvarenje (77,59 smrtnih slučajeva u 2020. i 29,32 u 2021.), toksemiju (37,10 u 2020. i 54,15 u 2021.), i abortus (11,76 u 2020. i 59,08 u 2021. godini), dramatično povećanje slučajeva abortusa između 2020 i 2021. Pored toga, puerperalne infekcije, ruptura materice i vanmaterična trudnoća takođe su doprinele smrtnosti majki, sa ukupno 187,84 direktnih smrti u 2020. i 1.254,93 u 2021. godini. Indirektni uzroci, kao što su malarija (19,7 u 2020. i 61,64 u 2021.) i HIV/AIDS (4,96 u 2020. i 7,71 u 2021.), beleže značajan porast iz godine u godinu. Štaviše, tuberkuloza i hepatitis su takođe među važnim indirektnim uzrocima, što ukazuje na potrebu za integrisanom zdravstvenom politikom koja se efikasno bavi ovim bolestima kako bi se smanjio uticaj na zdravlje majki. Međutim, važno je istaći da se dvostruko povećao ukupan broj smrtnih slučajeva kod majki, sa 239,04 u 2020. na 403,90 u 2021. godini.

Tabela 2. Stopa maternalnog mortaliteta na 100.000 živorođene dece, direktni i indirektni uzroci smrti, 2020. i 2021. Godine

Grafikon 1  prikazuje stope neonatalne smrtnosti u različitim periodima ranog života. Najviša stopa je zabeležena u prvih 24 sata života (1,8). Ukupna stopa neonatalne smrtnosti iznosila je je 7,03 na 1.000 živorođenih, što otkriva visok nivo rizika u neonatalnom periodu i ističe potrebu za poboljšanjem kvaliteta zdravstvene zaštite novorođenčadi.

Grafikon 1. Stopa mortaliteta novorođenčadi na 1.000 živorođenih
Izvor: Izveštaji Pokrajinskih direkcija, Narodne bolnice, Odeljenja za statistiku GEPEMINSA/2019. Obuhvata nacionalne i pokrajinske bolnice.

Prema izveštajima Nacionalne uprave za javno zdravlje u Angoli i Zdravstveno-statističkom godišnjaku za 2021. godinu, ukupna populacija Angole u 2020. iznosila je 33.428.486 stanovnika, a stopa novih slučajeva visokog krvnog pritiska bila je 929,6 na 100.000 stanovnika. Procenat hipertenzivne populacije iznosio je 0,93% u 2020. i 0,94% u 2021. godini, što ukazuje na mali porast slučajeva hipertenzije i odražava mogući trend porasta prevalencije ovog hroničnog stanja u zemlji. Što se tiče dijabetesa melitusa, stopa novoobolelih u 2020. godini iznosila je 53,81 na 100.000 stanovnika, a u 2021. godini 52,66, dok je procenat stanovništva sa dijabetesom bio 0,97% u 2020. i 1,88% u 2021. godini [13].

U istom periodu, u 2020. godini malarija je zabeležila alarmantan broj od 22.974,06 novih slučajeva na 100.000 stanovnika, što ukazuje na perzistenciju ove bolesti u zemlji, koja i dalje predstavlja jedan od glavnih problema javnog zdravlja (Tabela 2). U 2021. godini, broj slučajeva malarije je ostao visok, što ukazuje da, uprkos naporima da se ona kontroliše i spreči, bolest nastavlja da pogađa veliki deo populacije. Što se tiče tuberkuloze, vidimo da ona i dalje predstavlja zdravstveni problem, sa 192,94 novih slučajeva u 2020. Iako postoji blagi pad u 2021. sa 182,01 novih slučajeva na 100.000 stanovnika, ova stopa i dalje pokazuje da je tuberkuloza stalni izazov, posebno u regionima sa lošijom infrastrukturom zdravstvene zaštite gde rano otkrivanje i odgovarajući tretman mogu biti ograničeni. Još jedan relevantan podatak je HIV/AIDS, sa 89,71 novim slučajem u 2020. godini i 115,24 slučaja na 100.000 stanovnika u 2021 [13]. Iako je broj novih slučajeva HIV-a opao, epidemija i dalje predstavlja jedan od glavnih izazova javnog zdravlja u Angoli. Za njeno uspešno suzbijanje neophodni su snažne mere prevencije, obrazovanje i dostupnost efikasnih politika lečenja, kao i unapređenje zdravstvene infrastrukture, pristupa ranoj dijagnozi i sprovođenje edukativnih kampanja koje podstiču korišćenje preventivnih metoda. Takođe, važno je proširiti obuhvat tretmanom, naročito u ruralnim i ugroženim sredinama.

Prema Nacionalnoj upravi za ljudske resurse, Angola ima samo 2,48 lekara i 16,45 medicinskih sestrara na 10.000 stanovnika, i nejednaku distribuciju ovih stručnjaka između ruralnih i urbanih područja. Prema podacima iz Zdravstvenog statističkog godišnjaka Angole za 2021. godinu, postoji i nejednaka distribucija strukture zaposlenih lekara između javnog, privatnog i drugih sektora (Grafikon 2). Od ukupnog broja zaposlenih lekara, njih 5.610 (72,7%) radi u javnom sektoru, što ukazuje na važnost javnog zdravstvenog sistema kao glavnog poslodavca ovih stručnjaka u zemlji. S druge strane, privatni sektor zapošljava 12,96% lekara, dok 14,3% radi u drugim sektorima.

Grafikon 2. Udeo zaposlenih lekara po sektorima (%)

Prema izveštajima pokrajinske administracije i zdravstveno-statističkom godišnjaku za 2021, distribucija medicinskih sestara u javnom sektoru u Angoli pokazuje da je ukupan broj zaposlenih medicinskih sestara značajan, sa 40.006 medicinskih sestara koje rade u javnom sektoru. Ova radna snaga predstavlja suštinsku osnovu za funkcionisanje sistema javnog zdravlja, s obzirom da su medicinske sestre često odgovorne za pružanje direktne nege stanovništvu i podršku medicinskim aktivnostima. Odnos medicinskih sestara prema broju lekaru u javnom sektoru je 7,13 medicinskih sestara po lekaru, što ukazuje na relativno uravnoteženu raspodelu za zadovoljenje operativnih zahteva u bolnicama i domovima zdravlja [13]. Ovaj odnos je od ključnog značaja za to da lekari dobiju potrebnu podršku u brizi o pacijentima, ali takođe ukazuje na potrebu za unapređenjem obuke i zapošljavanja medicinskih sestara u oblastima sa nedostatkom usluga, posebno u ruralnim regionima.

Prema Nacionalnom strateškom planu za zanemarene tropske bolesti (PEN-DTNs) 2021–2025, koji je zasnovan na informacijama iz Nacionalnog plana razvoja Angole, podaci pokazuju da je 2012. godine samo 44,6% stanovništva imalo pristup fiksnim zdravstvenim uslugama. Fiksne zdravstvene usluge u Angoli odnose se na usluge koje se nude u stalnim i fizičkim jedinicama, kao što su bolnice, zdravstveni centri, klinike i zdravstvene stanice, koje posluju na utvrđenim lokacijama i sa fiksnom strukturom. Ova činjenica je odraz ograničenja zdravstvenog sistema, posebno nakon perioda građanskog rata i značajnih oštećenja infrastrukture [12]. U 2017. godini pristup je povećan na oko 50%, što predstavlja napredak, ali uprkos tome, i dalje je polovina stanovništva bez adekvatne pokrivenosti, posebno u najudaljenijim regionima. Stoga, ovo skromno povećanje ukazuje na to da su, uprkos naporima, strukturne barijere, kao što su oskudica resursa, nedostatak infrastrukture i nedostatak osoblja, i dalje značajni izazovi koje treba prevazići da bi se unapredio pristup zdravstvenim uslugama. Sa ukupno 5.610 lekara u javnom sektoru, svaki lekar je tokom analiziranog perioda (2021. godine) u proseku obavio 3.664 konsultacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što je ekvivalentno brojci od preko 10 konsultacija po stručnjaku na dan, imajući u vidu godinu dana neprekidnog rada.

Tabela 3. Stopa hospitalizacija i bolnički kapaciteti

Prema podacima iz izveštaja pokrajinskih uprava, nacionalnih bolnica i Zdravstveno-statističkog godišnjaka 2021. godine u Angoli, značajan broj trudnica dobio je negu tokom trudnoće, ali i dalje postoji potreba za unapređenjem obuhvata i pristupa ovim uslugama. U 2021. godini obavljeno 1.373.062 konsultacija u Angoli u vezi sa prenatalnom zdravstvenom uslugom u domovima zdravlja i punktovima, dok je u bolnicama obavljeno 1.184.045 konsultacija. Ukupan broj konsultacija iznosio je 2.557.107 [13], što predstavlja značajan napor da se trudnicama pruži pomoć, ali razlika između broja akušerskih konsultacija u domovima zdravlja i bolnicama sugeriše da mnoge žene i dalje traže negu u složenijim zdravstvenim jedinicama, što može biti u vezi sa komplikacijama u trudnoći ili sklonošću ka specijalizovanijoj nezi.

Kao oblast sa najvećom potražnjom bolničkih usluga izdvaja se akušerstvo, sa stopama od 56,14 hospitalizacija na 100 žena u reproduktivnom dobu u 2020. godini i 57,48 u 2021. godini. Ovaj podatak odražava kontinuiranu potrebu za negom tokom trudnoće i porođaja, što ukazuje na važnost ove specijalnosti u zdravstvenom sistemu. Interna medicina ima stabilne stope, sa 1,09 u 2020. i 1,05 u 2021. godini, što ukazuje na konzistentan obrazac hospitalizacija u vezi sa opštim kliničkim stanjima. Specijalnosti kao što je ginekologija beleže niže stope hospitalizacije, sa 0,35 u obe godine. Pedijatrija je takođe stabilna, sa 3,11 hospitalizacija u obe godine, što ukazuje na stalnu potražnju za medicinskim uslugama kod dece. S druge strane, ortopedija ima stope od 0,05 u obe godine, što pokazuje veoma nisku učestalost hospitalizacija.

Što se tiče popunjenosti bolničkih kreveta u različitim medicinskim specijalnostima u 2021. godini, podaci prikazani u Tabeli 3. ukazuju na sve veći pritisak na zdravstvene sisteme, uglavnom u oblastima pedijatrije, akušerstva i hirurgije, kao i na potrebu više efikasne strategije upravljanja bolnicom kako bi se garantovao kvalitet nege i dostupnost kreveta za pacijente.

Moguće je primetiti da odoljenje za internu medicinu ima stopu popunjenosti od 61,30%, što ukazuje na razumnu potražnju za kontinuiranom medicinskom negom, verovatno u vezi sa hroničnim bolestima i drugim stanjima koja zahtevaju produženo praćenje. Hirurgija, zauzvrat, ima stopu od 65,85%. Ginekologija, s druge strane, ima popunjenost od 59,20%, što je relativno niža vrednost, koja ukazuje na to da su hospitalizacije u ovoj specijalnosti ređe. S druge strane, akušerstvo se, sa stopom od 69,50%, izdvaja kao tražena specijalnost, verovatno zbog značajnog broja porođaja i potrebe za specijalizovanom negom tokom trudnoće i posle porođaja. Pedijatrija ima najveću stopu popunjenosti kreveta, 78,05%, što sugeriše da su pedijatrijske bolničke usluge preopterećene, verovatno zbog infekcija i drugih stanja koja pogađaju decu, što povećava potrebu za poboljšanjima u pedijatrijskoj infrastrukturi kako bi se rešila velika potražnja. Ortopedija, sa druge strane, takođe ima značajnu stopu od 63,44%, dok druga kategorija, sa 65,21%, pokazuje visoku stopu, verovatno zbog varijacije u vrstama slučajeva koji se ne uklapaju u određene specijalnosti.

DISKUSIJA

Tokom skoro 40 godina nezavisnosti i građanskog rata, od 1961. do 2002. godine, socioekonomska infrastruktura Angole, uključujući puteve, škole i zdravstvene ustanove, bila je uništena, a pružanje javnih usluga ozbiljno narušeno. Slaba sposobnost zemlje da reaguje na zarazne bolesti rezultirala je velikim opterećenjem bolesti, pri čemu je zemlja zabeležila izbijanje žute groznice 2016. i kolere 2017–2018, što je imalo značajan uticaj na zdravstvene usluge, kao što je obustavljanje rutine zdravstvene usluge [10]. Zemlja je ostala bez funkcionalnog sistema zdravstvene zaštite (njene stope smrtnosti majki i novorođenčadi bile su i još su gore od onih u uporedivim zemljama), sa nekim od najnižih stopa upisa u osnovno obrazovanje (bruto i neto) u poređenju sa podsaharskom Afrikom.

Zdravstveno stanje stanovništva Angole karakteriše visoka stopa smrtnosti majki i novorođenčadi, veliki teret zaraznih bolesti i sve veći broj hroničnih i degenerativnih bolesti, kao i preranog mortaliteta koji se može sprečiti, kao što je prethodno navedeno [24]. Od 2005. godine, iako su učestalost dece sa malom telesnom težinom i plodnost značajno smanjeni, ključni indikatori poput smrtnosti novorođenčadi i dece mlađe od pet godina, smrtnosti majki i prevalencije HIV-a deluju stagnirajuće, ali su i dalje visoki u poređenju sa regionalnim prosekom [14]. Vakcina je jedno od najmoćnijih sredstava koje imamo na raspolaganju da zaštitimo živote i sprečimo bolesti kao što je dečija paraliza, ublažavajući pritisak na naš zdravstveni sistem i omogućavajući da se dragoceni resursi usmere na lečenje drugih stanja koja vakcine ne mogu da spreče [17]. Uprkos stalnim naporima, Angola se i dalje suočava sa brojnim izazovima u obezbeđivanju imunizacije stanovništva. Prema podacima SZO, nalazi se među tri zemlje u afričkom regionu sa najvećim brojem dece koja nisu primila nijednu dozu vakcine (deca sa nultom dozom). Procjenjuje se da je oko pola miliona dece nevakcinisano protiv bolesti koje pokrivaju Penta 1 i Penta 3 vakcine. S druge strane, Angola treba da pojača imunizaciju dece protiv dečje paralize zbog tekuće epidemije izazvane uvozom virusa iz susednih zemalja.

Veliki broj konsultacija u vezi sa prenatalnom zdravstvenom zaštitom ukazuje na to da veliki deo ženske populacije ima pristup nezi tokom trudnoće, ali razlika između broja akušerskih konsultacija u domovima zdravlja i bolnicama sugeriše da mnoge žene i dalje traže negu u složenijim zdravstvenim jedinicama, što može biti u vezi sa komplikacijama u trudnoći ili sklonošću ka specijalizovanijoj nezi. Međutim, iako je broj konsultacija značajan, i dalje je ključno nastaviti sa ulaganjem u proširenje pristupa prenatalnoj nezi, posebno u udaljenijim područjima, kao i poboljšanje kvaliteta nege u zdravstvenim ustanovama kako bi se osiguralo da sve trudnice dobiju uputstva, praćenje i negu neophodnu za zdravu trudnoću. Dvostruko veći broj smrtnih slučajeva majki u 2021. godini je alarmantan i ističe hitnu potrebu za poboljšanjem pristupa zdravstvenim uslugama, posebno za trudnice koje se suočavaju sa komplikacijama ili su izložene rizičnim stanjima kao što su malarija i HIV. Javne politike usmerene na adekvatno obrazovanje, prevenciju i lečenje, posebno u ranjivim regionima, od suštinskog su značaja za preokretanje ovog negativnog trenda i obezbeđivanje bezbednosti majki u zemlji. Ove stope ukazuju na potrebu za hitnim fokusom na uslove rađanja i neonatalnu negu, jer se mnogi od ovih smrtnih slučajeva mogu sprečiti odgovarajućim porođajnim intervencijama, kao što su specijalizovana medicinska nega i poboljšani zdravstveni uslovi za majke i novorođenčad. Štaviše, smrtnost novorođenčadi u period između 7 i 28 dana života naglašavaju važnost postnatalne nege za sprečavanje komplikacija u prvih nekoliko dana života, kao što su infekcije i respiratorna stanja. Vredi napomenuti da povećanje smrtnosti u prvim danima života naglašava važnost efikasnijih programa zdravlja majke i deteta, uključujući jačanje neonatoloških jedinica, obuku zdravstvenih radnika i povećanje pristupa kvalitetnim medicinskim uslugama za žene i decu u ugroženim područjima. Štaviše, prema izveštaju Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) iz 2015. godine pod nazivom „Deca i žene u Angoli“, malarija, dijareja, akutne respiratorne infekcije i boginje spadaju među glavne uzroke smrti dece mlađe od 5 godina. Međutim, javnozdravstvena politika treba da razmotri ne samo poboljšanje uslova tokom porođaja, već i kontinuitet nege u prvim danima nakon rođenja, kao i intenziviranje prevencije navedenih bolesti, koje su česti uzroci smrtnosti odojčadi. U Angoli, malarija, tuberkuloza i HIV su perzistentne bolesti u zemlji, i predstavljaju glavne probleme javnog zdravlja. Međutim, analiza prevalencije hroničnih bolesti u Angoli otkriva značajne podatke koji ukazuju na potrebu kontinuiranog fokusiranja na javno zdravlje, posebno u vezi sa stanjima kao što su visok krvni pritisak i dijabetes melitus. Iako je broj obolelih od dijabetesa još uvek relativno nizak, neophodno je strogo praćenje ove bolesti, s obzirom na njen sve veći uticaj na javno zdravlje, tako da ranom otkrivanju, adekvatnom lečenju i politikama javne prevencije treba dati prioritet kako bi se smanjio uticaj ovog stanja na zdravlje stanovništva, kao i poboljšao kvalitet života obolelih pacijenata. Pokazatelji pristupa konsultacijama i bolničkim uslugama beleže skromno povećanje, ali strukturne barijere, poput oskudice resursa, nedostatka infrastrukture i nedostatka osoblja, i dalje predstavljaju značajne izazove koje treba prevazići kako bi se unapredio pristup zdravstvenim uslugama.

Državno finansiranje zdravstva ostaje relativno nisko i predstavlja 5% ukupne javne potrošnje, ali je pravičnije i efikasnije pošto se javna potrošnja na primarnu zdravstvenu zaštitu utrostručila.

Ljudski resursi su važni za razvoj održivog sistema javnog zdravlja tokom vremena kroz razvoj i održavanje visoko kvalifikovane radne snage sa odgovarajućom tehničkom obukom, naučnim veštinama i specijalizovanim znanjem [25]. Angola ima samo 2, 48 lekara i 16,45 medicinskih sestrara na 10.000 stanovnika, što je značajno niže u odnosu na druge zemlje sa snažnijim zdravstvenim sistemima, gde Svetska zdravstvena organizacija preporučuje u proseku 10 lekara na 10.000 stanovnika kako bi se garantovala adekvatna briga za stanovništvo.

Iako je obezbeđenost medicinskim sestrama povoljnija, još uvek je nedovoljna da garantuje efikasan i kvalitetan obuhvat celokupne populacije. Štaviše, nejednaka distribucija ovih stručnjaka između ruralnih i urbanih područja takođe predstavlja dodatni izazov za osiguravanje jednakog pristupa zdravstvenim uslugama svih građana. Istraživanje ukazuje na važnost nastavka ulaganja u kvalifikacije i obuku ovih stručnjaka, pored optimizacije distribucije medicinskih sestara kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu zdravstvenim uslugama između različitih regiona zemlje.

Činjenica da dve trećine lekara radi u javnom sektoru, odražava posvećenost vlade zadovoljavanju potreba stanovništva kroz pristupačne medicinske usluge. Iako su brojevi u privatnom sektoru i drugim sektorima znatno manji, ovi segmenti igraju važnu ulogu u opsluživanju specifičnih niša, kao što su viša srednja klasa i kompanije ili organizacije koje nude medicinsku negu svojim zaposlenima. S druge strane, dominacija javnog sektora ukazuje na zavisnost stanovništva od javnog zdravstvenog sistema u pristupu medicinskim uslugama. Međutim, disparitet u raspodeli lekara može uticati na kvalitet i dostupnost nege, posebno u ruralnim ili udaljenim oblastima, gde je broj dostupnih javnih lekara često nedovoljan da zadovolji potražnju.

Postoji značajan pritisak na lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što ukazuje na veliki obim posla i potencijalni rizik od profesionalnog sagorevanja, što može ugroziti kvalitet pružene nege, jer profesionalci svakodnevno treba da brinu o velikom broju pacijenata.

Vredi napomenuti da odnos između broja lekara i obima konsultacija naglašava hitnu potrebu za povećanjem broja lekara u javnom sektoru kako bi se smanjio obim posla po stručnjaku i poboljšala efikasnost nege. Štaviše, strategije kao što je proširenje pristupa zdravstvenoj zaštiti preko drugih stručnjaka, kao što su obučene medicinske sestre, i digitalizacija procesa mogu pomoći u ublažavanju ovog pritiska.

ZIS u Angoli je bio osnovno sredstvo u podršci formulisanju javnih zdravstvenih politika, posebno u borbi protiv zanemarenih tropskih bolesti. Međutim, ZIS u Angoli, kojim upravlja Kancelarija za studije, planiranje i statistiku (GEPE) Ministarstva zdravlja, je prošao kroz značajnu tranziciju od 2015. godine, implementacijom platforme DHIS2, koja ima za cilj da podatke učini dostupnijim i vidljivijim zdravstvenim menadžerima. Ova modernizacija ZIS-a je značajna u odnosu na 2015. godinu, jer sa prelaskom na platformu DHIS2 ZIS omogućava snažniju podršku za donošenje odluka na različitim nivoima zdravstvenog sistema, kao što je istaknuto u Nacionalnom strateškom planu za zanemarene tropske bolesti u Angoli (PEN-DTN 2021–2025) [12]. Jačanjem ZIS-a ne samo da se podržava operacionalizacija zdravstvenih politika, već i informisano donošenje odluka o raspodeli resursa i obuci profesionalaca, čime se direktno doprinosi poboljšanju zdravstvenog sistema Angole. Ovo je usko povezano sa ekonomskim učinkom zemlje i nivoima ulaganja u održivost ovih inicijativa [26]. Ipak, potrebe za boljim donošenjem odluka u javnom zdravstvu mogu se zadovoljiti upotrebom kombinacije šest ključnih podsistema zdravstvenih informacija: popis stanovništva, ankete domaćinstava, nadzor javnog zdravlja, praćenje vitalnih događaja, statistika zdravstvenih usluga i praćenje resursa. U većini zemalja u razvoju, nadzor javnog zdravlja se osim za specifične programe kod određenih bolesti sprovodi putem pasivnog izveštavanja iz zdravstvenih ustanova, koje je dizajnirano da obuhvati celu populaciju [27]. Istraživanja se takođe sprovode na uzorku kako bi se ograničili troškovi.

S obzirom na to da je poslednjih godina značaj razmene informacija u donošenju odluka dobio veću pažnju u literaturi [28], važno je istaći da su rezultati ovog istraživanja zasnovani na javno dostupnim informacijama, bilo da su to procene ili prikupljeni originalni podaci, dok informacije iz internih dokumenata iz zdravstvenog sektora nisu obuhvaćene.

Pored podataka koje je ZIS Angole već prikupio, dostupni su SZO globalni zdravstveni podaci [29]. Među njima, podaci zdravstvenih usluga igraju ključnu ulogu u upravljanju pacijentima, administraciji ustanove, nadzoru bolesti i praćenju pružanja usluga i korišćenja resursa [18]. Dok se rutinski podaci o zdravstvenim ustanovama prikupljaju i izveštavaju na redovnoj osnovi putem rutinskih zdravstvenih informacionih sistema [30], postoje i drugi izvori podataka o pacijentima koji se potencijalno pribavljaju za željenu svrhu, kao što su elektronski zdravstveni kartoni, ankete pacijenata, potraživanja, administrativni podaci, informacije o društvenim determinantama zdravlja, registri bolesti, potrošnja lekova, i laboratorijski podaci, nadzor nad bolestima, epidemiološka ispitivanja, klinička ispitivanja i recenzirana istraživanja (publikacije u naučnim časopima koje su prošle proces recenzije, što znači da su stručnjaci iz iste oblasti pregledali, komentarisali i odobrili rad pre objavljivanja) [31]. Informacije o funkcionisanju ZIS-a Angole mogu se dobiti od različitih sektora i agencija koje su odgovorne za generisanje, sintezu, analizu i korišćenje podataka na državnom, regionalnom i globalnom nivou [6]. Njihove informacije su korisne kada zemlja nastoji da proceni efikasnost sistema zdravstvene zaštite, a potom i postigne univerzalnu zdravstvenu pokrivenost (UHC) i ciljeve održivog razvoja (SDG) [17], kao i za unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih radnika [4].

Bolje informisanje takođe može poboljšati efikasnost u upravljanju farmaceutskim resursima. Na primer, implementacija podnacionalnog informacionog sistema u južnoafričkoj provinciji Istočni Kejp dovela je do poboljšanja pristupa farmaceutskim proizvodima, uz smanjenje zaliha osnovnih lekova za 39 procenata. Ovakva poboljšanja nesumnjivo dovode do boljih zdravstvenih ishoda, što može rezultirati povećanjem produktivnosti i, posledično, povećanjem stope rasta bruto domaćeg proizvoda [27].

Godišnje izveštavanje iz ZIS-a oblikuje naš utisak o relativnom napretku zdravstvenog sistema zemlje, mogućnostima koje se nude građanima i usmerava sadržaj nacionalnog i globalnog političkog diskursa [32]. Tehnološki napredak ZIS-a Angole treba usaglasiti sa zdravstvenim prioritetima i univerzalnom zdravstvenom pokrivenosti [33]. Zdravstveni indikatori iz ZIS-a su pokazali da su usluge primarne zdravstvene zaštite, kao što je imunizacija, od ključne važnosti za poboljšanje zdravlja i zdravstvenu pravednost [34], da je neophodno optimalno alocirati oskudne resurse [35]. Štaviše, jačanje ZIS-a je prioritet, kako bi se generisale dobre odluke o efektivnim politikama, uslugama i ponašanju [36]. U ispunjavanju ove funkcije, ZIS Angole mora biti zasnovan ne samo na svim dostupnim i relevantnim informacijama [37], već na potpunim, visokokvalitetnim podacima iz izvora zasnovanih na populaciji i ustanovama [38],[39], jer se one tiču zdravlja i bezbednosti pacijenata [40].

ZIS Angole nije savršen, ali njegovi mehanizmi za prikupljanje, obradu, analizu i prenos informacija, kao i za istraživanje, planiranje i kontrolu bolesti, treba da se unapređuju kako bi se bolje strukturirao, operacionalizovao, nadzirao, pratio i procenjivao učinak i kvalitet zdravstvenih usluga [9], kao i brzina, sigurnost i troškovi zdravstvene zaštite u brizi o pacijentima [41]. Osim toga, neophodno je da se prikupljaju tačne i pouzdane informacije jer su one osnova za donošenje odluka u svim gradivnim elementima zdravstvenog sistema i od suštinskog su značaja za razvoj i implementaciju politike upravljanja i regulacije, istraživanja u zdravstvu, razvoja ljudskih resursa, zdravstvenog obrazovanja i obuke, usluga i finansiranje.

ZAKLJUČAK

Moderan ZIS Angole uspostavilo je Ministarstvo zdravlja 2015. godine, i on obuhvata 125 zdravstvenih indikatora koji su grupisani u sledeće kategorije: demografske, ljudskih resursa i infrastrukture, zdravstvenih usluga, morbiditeta i mortaliteta. ZIS Angole čini skup komponenti koje funkcionišu kao mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prenos zdravstvenih podataka kojima se može poboljšati briga o pacijentima, identifikovati zdravstveni trendovi u populaciji u nekim situacijama, ili uočiti rizične populacije. Zdravstvenim informacionim sistemom Angole rukovodi Kancelarija za studije, planiranje i statistiku Ministarstva zdravlja, koja koordinira prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju zdravstvenih podataka, koji su u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i finansijskom podrškom Evropske unije počeli da pripremaju Strateški plan za Nacionalni zdravstveni informacioni sistem za period 2024-2030. Ovaj plan ima za cilj da poboljša kvalitet i dostupnost zdravstvenih informacija, olakšavajući donošenje odluka zasnovanih na dokazima. Ovi napori moraju da budu usmereni na izazove kao što su nedostatak pouzdanih podataka, nedovoljna digitalna infrastruktura, fragmentacija Sistema (sistem ima nisku koheziju zbog fragmentiranog razvoja tokom vremena), bolnička neefikasnost i neadekvatno upravljanje informacionim sistemom. Nerešene, ove poteškoće dovode u pitanje efikasno sprovođenje praćenja i evaluacije zdravstvenih planova i programa, kao i upravljanje preventivnom, dijagnostičkom, kurativnom i rehabilitacionom zaštitom.