Poštovane koleginice i kolege,
Još malo pa će se navršiti dve godine od kada sam imao čast da napišem editorijal za broj „Srpskog
medicinskog časopisa Lekarske komore“ koji je objavljen na samom kraju 2023. godine.
Početak je obećavao, puno truda je uloženo, i rezultat nije izostao – stigli smo, evo, i do 21. broja.
Rekao bih da je to impresivno, u uslovima kada se za Časopis malo ili nimalo znalo, kada motiva nije
bilo previše, i kada uspeh nije bio zagarantovan. Uredništvo, čiji sam ponosni član, dodelilo mi je ovu
ulogu, na kojoj sam zahvalan. Nadam se da moj skromni doprinos radu i razvoju „Srpskog medicinskog
časopisa Lekarske komore“ ipak znači. I dalje duboko verujem da kroz Časopis, svi mi pojedinačno, do-
prinosimo daljem razvoju struke i nauke kod nas. Svako na svoj način – malo nauke, malo analize, malo
prikaza, malo stručnih rešenja. Sve to zajedno i čini Časopis zanimljivim, i verujem da će sve više i više
čitalaca to i uvideti.
Dozvolite da vam predstavim dvadeset prvi broj Časopisa, nastao zajedničkim naporima Uredništva,
saradnika, autora i recenzenata.
Ovaj broj otvara rad po pozivu, koleginica Goldner Vukov (Counties Manukau -Te Whatu Ora, Okland,
Novi Zeland) i Mijalković, „Promovisanje rezilijentnosti i blagostanja kod pojedinca, porodice i zajednice
tokom psihosocijalne krize“. Rad istražuje dinamiku psihosocijalne krize i načine promovisanja rezilijen-
tnosti i blagostanja na nivou pojedinca, porodice i zajednice. Pregled literature koja tretira traumu kao
izazivača psihosocijalne krize, analizira ovo stanje nestabilnosti i opasnosti. Autorke zakljlučuju da se
trauma mora obraditi na odgovarajući način, u suprotnom ona traje duže i može da dovede do transge-
neracijske i međugeneracijske traume i omesti lični, porodični i društveni rast i razvoj.
Sledi originalni rad kolege Nedovića i saradnika koji ispituje mogućnosti korišćenja senzora iner-
cijalne merne jedinice za procenu sposobnosti održavanja ravnoteže kod starijih osoba. Čak trideset
četiri zdrava ispitanika starija od 65 godina su bili učesnici ovog istraživanja. Ravnoteža je procenjivana
korišćenjem senzora tokom stajanja u trajanju od trideset sekundi, a učesnici stariji od 75 godina su
pokazali povećane oscilacije tela u odnosu na mlađu grupu, pa se može reći da ovako bazirana proce-
na ravnoteže pokazuje osetljivost u otkrivanju suptilnih promena povezanih sa starošću, sa praktičnim
prednostima u bolničkim i drugim ustanovama.
U ovom broju predstavljamo i četiri pregledna rada.
Kolege Miljković i Koprivica razmatraju javnozdravstvene aspekte zloupotrebe i neadekvatnog ko-
rišćenja antibiotika. U pregled literature uključeni su radovi objavljeni u periodu od 2010. do 2024. go-
dine, sa fokusom na analizu nepravilne upotrebe antibiotika. Rezultati pokazuju da su najčešći uzroci
neadekvatne terapije samoinicijativno uzimanje lekova, propisivanje antibiotika bez mikrobiološke po-
tvrde i loša komunikacija između lekara i pacijenta, te preporučuju integrisani pristup kao ključan za
očuvanje efikasnosti postojećih lekova i smanjenje javnozdravstvenog opterećenja.
U svom radu, Biljana Vukčević Lacković analizira prvih pet godina izlaženja „Srpskog medicinskog ča-
sopisa Lekarske komore”. Rad predstavlja sažeti osvrt i konciznu analizu različitih vrsta radova i tema po-
krivenih u dosadašnjim brojevima Časopisa, dajući uvid u ono što Časopis pruža i čitaocima i autorima.
Autori Petrović i Stevanović u svom radu opisuju duktalni karcinom in situ (DCIS) i pregled aktuelnih
multidisciplinarnih pristupa dijagnostici i lečenju DCIS-a zasnovanih na najnovijim saznanjima iz nauč-
ne literature. No, mamografija i dalje ostaje primarna dijagnostička metoda.
Inostrani autor Mateus Guziak predstavlja 30 godina specijalizacije iz porodične medicine u Poljskoj
u studiji slučaja institucionalizacije, prakse i percepcije pacijenata u okviru primarne zdravstvene zaštite.
Rad počinje opisom procesa uvođenja specijalizacije iz porodične medicine u Poljskoj, što je učinjeno u
okviru širih reformi zdravstvenog sistema, usmerenih na restrukturiranje primarne zdravstvene zaštite.
Rezultati govore da je specijalizacija iz porodične medicine stekla pun klinički i akademski legitimitet u
Poljskoj. Data je preporuka o daljim reformama, uz unapređenje veština komunikacije i promovisanje
porodičnih lekara.
Autori Jovanović, Jovanović, Milinković, Dunđerović i Jovanović daju prikaz slučaja koji odslikava
značaj preventivne ultrazvučne dijagnostike u pravovremenoj detekciji retkih i agresivnih tireoidnih
karcinoma. Naglašava se značaj precizne ultrazvučne dijagnostike, presudne u ranoj detekciji, te prime-
ni adekvatnih hirurških postupaka u zbrinjavanju ovako agresivnih formi bolesti. Prikazuje se pacijent-
kinja kod koje je rana detekcija i pravovremeni terapijski pristup u lečenju mikromedularnog karcinoma
štitaste žlezde promenila terapijski ishod i prognozu bolesti.
Poslednji rad u ovom broju, autora Vasović, Rašić i Mitrović – „Sklerohoroidalna kalcifikacija – diferen-
cijalno-dijagnostička dilema: prikaz slučaja“, prikazuje slučaj pacijenta upućenog na evaluaciju subreti-
nalne lezije lokalizovane na periferiji očnog dna. Autori zaključuju da se sklerohoroidalne kalcifikacije
mogu klinički i ultrazvučno imitirati ozbiljnije intraokularne promene.
Na kraju, preostaje da ponovo pozovem kolege, kliničare, istraživače, nastavnike, da nam se pridruže
u doprinosu Časopisu, da ga uvrste u svoja razmišljanja, kako bismo ga zajedno obogatili i učinili po-
trebnim u našem daljem profesionalnom radu.
Srdačno
