Prvih pet godina „Srpskog medicinskog časopisa lekarske komore“ – sažet pregled i analiza

Rad predstavlja sažeti osvrt na prvih pet godina objavljivanja „Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore“, Cilj rada jeste da upozna čitaoca sa Časopisom u kontekstu drugih nacionalnih medicinskih publikacija i da prezentuje konciznu analizu različitih vrsta radova i tema pokrivenih u dosadašnjim brojevima Časopisa, čime se daje uvid u ono što Časopis pruža i čitaocima i autorima.

UVOD

Lista kategorisanih naučnih časopisa domaćih izdavača za 2024, godinu, koju je objavilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, pokazuje da postoji ukupno 44 časopisa domaćih izdavača koji spadaju u kategoriju medicinskih nauka. Od tog broja, četiri časopisa – Acta Veterinaria, Journal of Medical Biochemistry, „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ i „Vojnosanitetski pregled“ – indeksirana su u bazi Web of Science (SCI-E, SSCI, AHCI) i u Journal Citation Reports (JCR) [1]. Preostalih četrdeset vode se kao domaći časopisi [1]. Većina pomenutih časopisa objavljuje radove na engleskom ili srpskom jeziku (sa naslovima i apstraktima na oba jezika); neki se objavljuju isključivo na engleskom jeziku ili isključivo na srpskom jeziku, dok devet časopisa objavljuje radove na oba jezika [1],[2],[3],[4],[5],[6],[7],[8],[9],[10],[11],[12],[13],[14],[15],[16],[17],[18],[19],[20],[21],[22],[23],[24],[25],[26],[27],[28],[29],[30],[31],[32],[33],[34],[35],[36],[37],[38],[39],[40],[41],[42],[43],[44],[45]. Najstariji medicinski časopis u Srbiji je Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, prvi put objavljen 1872. godine [4].

Dok mnoge domaće medicinske publikacije (npr. „Glasnik javnog zdravlja“, koji izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“) imaju dugu tradiciju i izlaze već više decenija, neke su relativno nove. Među njima je „Srpski medicinski časopis Lekarske komore“ (SMČLK), koji ovog septembra obeležava svoju petu godišnjicu, što ga čini najnovijim medicinskim časopisom koji izlazi u Srbiji.

O „SRPSKOM MEDICINSKOM ČASOPISU LEKARSKE KOMORE”

Godine 2020, pandemija KOVID-19 oboljenja zaustavila je ceo svet, izazvavši nezapamćenu globalnu zdravstvenu krizu. Osim što je dovela do teških ljudskih gubitaka, paralisala nacionalne privrede i stavila ogroman pritisak na zdravstvene sisteme širom sveta, pandemija je imala i dodatni efekat. Još jednom je podsetila svet na izuzetni značaj kliničke prakse i medicinske nauke. Moglo bi se s pravom reći da je pandemija dokazala da su istinski junaci našeg vremena zdravstveni radnici i medicinski naučnici. Zato je svaki novi časopis koji medicinskim stručnjacima i istraživačima pruža platformu za objavljivanje rezultata naučnog i kliničkog rada od izuzetnog značaja, jer razmena znanja u oblasti medicine pruža dragocene mogućnosti za profesionalni rast i razvoj.

Jedan takav časopis je „Srpski medicinski časopis Lekarske komore“ (SMČLK), čiji je izdavač Lekarska komora Srbije u suizdavaštvu sa Institutom za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Od svog prvog broja, objavljenog pre pet godina usred pandemije KOVID-19 oboljenja, Časopis se razvijao, prevazilazeći brojne izazove [43].

Časopis je dostupan u štampanom i elektronskom obliku. Godišnje objavljuje najmanje četrdeset neobjavljenih originalnih naučnih istraživačkih radova, preglednih članaka, stručnih radova, kratkih saopštenja, uvodnika, meta-analiza, prikaza slučajeva i drugih vrsta članaka. Ovo je dvojezična publikacija – svaki rad se objavljuje i na srpskom i na engleskom jeziku [43].

Časopis pokriva sve oblasti medicine, farmacije i stomatologije. Uredništvo pažljivo bira rukopise kako bi obezbedilo da se u svakom broju objave kvalitetni članci koji pokrivaju najširi spektar relevantnih tema. Časopis izlazi četiri puta godišnje [43].

„Srpski medicinski časopis Lekarske komore“ objavljuje se u režimu otvorenog pristupa, primenjujući postupak dvostruko slepe recenzije. Čitaoci imaju slobodan, besplatan i neograničen pristup svim radovima odmah po njihovom onlajn objavljivanju. Takođe, ne postoji naknada za podnošenje ili obradu članaka [43]. Ovo je izuzetno značajno za mlade istraživače, jer Časopis pruža potpunu podršku tokom celog procesa, potpuno besplatno – počev od detaljnog procesa recenzije, koji autorima pruža dragocene povratne informacije; preko potpunog i detaljnog uređivanja, lekture i prevodilačkih usluga, koje uključuju konsultacije sa autorima tokom celog procesa radi obezbeđivanja apsolutne preciznosti i visokog kvaliteta teksta; pa sve do visoko kvalitetnog tehničkog uređivanja. Kao rezultat svega ovoga, svaka tri meseca čitaocima se predstavlja izbor kvalitetnih i relevantnih radova koji pokrivaju širok spektar aktuelnih tema.

Ugledni domaći i međunarodni akademici, profesori i stručnjaci čine Uređivački odbor, Izdavački savet i Uredništvo Časopisa [43]. Iskusni i dokazani stručnjaci iz pojedinih medicinskih oblasti biraju se za recenzente. Udružena stručnost, iskustvo i posvećenost svih ovih profesionalaca predstavljaju temelj na kojem je Časopis izgrađen, dok je inovativan i posvećen rad autora, koji svoje članke poveravaju Časopisu, učinio da on postane ono što je danas.

„Srpski medicinski časopis Lekarske komore“ dobio je kategoriju M54 od Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Indeksiran je u Srpskom citatnom indeksu, a podaci o Časopisu mogu se pronaći na KoBSON-u [43].

Iako se nastoji da većina brojeva obezbedi raznovrsnost, pojedini brojevi Časopisa posvećeni su određenim temama i oblastima, čime se odgovara na aktuelne trendove, okolnosti i događaje.

U skladu s tim, kao odgovor na jedan od najvećih globalnih izazova javnog zdravlja u savremenoj istoriji, Časopis je posvetio ceo broj (Vol. 2, Br. 3, septembar 2021) pandemiji KOVID-19 oboljenja, prikazujući relevantna klinička iskustva i medicinska istraživanja u ovoj oblasti. Ovaj broj Časopisa sadrži radove po pozivu koje su napisali ugledni stručnjaci iz različitih medicinskih oblasti, predstavljajući iskustva i znanja koja su ih vodila u kliničkoj praksi tokom pandemije KOVID-19 infekcije [46].

Takođe, tematski broj – Hematologija (Vol. 5, Br. 3) u potpunosti je posvećen hemato-onkološkim bolestima i izazovima u njihovom dijagnostikovanju i primeni savremenih terapijskih modaliteta [47].

Pored toga, Časopis je objavio četiri knjige apstrakata sa sledećih kongresa:

• Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem Infekcije – izazovi u dijagnostici i lečenju
• Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem Infekcije kod imunosuprimiranih osoba – problemi prepoznavanja, dijagnostike i lečenja
• Nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem Infarkti u kliničkoj praksi
• Nacionalni kongres kongres hematologa Srbije
• Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem Kliničke manifestacije autoimunih bolesti [48],[49],[50],[51],[52].

Časopis, međutim, pre svega obezbeđuje platformu za širok spektar nacionalno, regionalno i međunarodno relevantnih medicinskih tema i pitanja javnog zdravlja.

Dosadašnji radovi objavljeni u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ – pregled i sažeta analiza

Pregledni metod

Pregled do sada objavljenih brojeva „Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore“ (ne računajući gore navedene knjige apstrakata) pruža uvid u ukupan broj objavljenih radova, vrste članaka, oblasti medicine na koje se objavljeni radovi odnose, kao i afilijacije autora.

Pregled je sproveden putem pažljive i detaljne analize sadržaja svakog dosadašnjeg broja Časopisa, pri čemu je posebna pažnja usmerena na beleženje četiri kategorije podataka:

• ukupan broj članaka po broju;
• afilijacija autora, odnosno, da li je članak napisao domaći autor (autori sa institucija u Srbiji), međunarodni (strani) autor (autori sa institucija van Srbije), ili je članak nastao kao rezultat saradnje domaćih i međunarodnih autora (i institucija);
• broj različitih tipova članaka (onako kako su kategorizovani u Sadržaju svakog broja);
• oblast medicine i/ili tema obrađena u članku.

Autori su klasifikovani kao domaći ili međunarodni na osnovu institucije u kojoj su zaposleni (afilijacije), a ne na osnovu nacionalnosti.

Kako bi ovaj pregled na najbolji način odražavao ukupni sadržaj dvadeset brojeva Časopisa, kategorije koje se odnose na oblast medicine, tj. medicinska pitanja obrađena u člancima, nisu bile unapred definisane. Naime, one su formulisane tokom pregleda na osnovu samog sadržaja rada, što je utvrđeno pažljivim razmatranjem svakog objavljenog članka. Uočeno je da određeni broj članaka obuhvata više tema/oblasti, odnosno kategorija, što je takođe zabeleženo i uneto u analizu, pri čemu je svaki takav članak analiziran i uzet u obzir u svakoj od datih kategorija.

Knjige apstrakata su izuzete iz pregleda, a u analizu su uključeni samo redovni tromesečni brojevi.

Izvršena je agregacija svih podataka dobijenih analizom i oni su predstavljeni u narednom poglavlju rada.

REZULTATI

Ukupno je objavljeno 216 članaka u prvih dvadeset brojeva Časopisa. Tabela 1 prikazuje broj članaka objavljenih po broju i ukupno, kao i prosečan broj članaka objavljenih na godišnjem nivou [46],[47],[53],[54],[55],[56],[57],[58],[59],[60],[61],[62],[63],[64],[65],[66],[67],[68],[69],[70].

Tabela 1. Broj članaka do sada objavljenih u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ (po brojevima Časopisa, ukupno i godišnji prosek)

Analiza afilijacija autora objavljenih članaka pokazuje koliko je, od ukupno 216 radova, napisano od strane istraživača iz Srbije, koliki broj su napisali strani naučnici, kao i koliko je radova napisano u saradnji između srpskih i inostranih autora. Tabela 2 prikazuje afilijacije autora članaka po broju, kao i ukupan broj članaka koje su napisali domaći autori, strani autori, te broj onih radova koji su nastali kao plod saradnje između srpskih i međunarodnih autora, do danas [46],[47],[53],[54],[55],[56],[57],[58],[59],[60],[61],[62],[63],[64],[65],[66],[67],[68],[69],[70].

Kao što se može uočiti iz podataka prikazanih u Tabeli 2 i Grafikonu 1, većinu (187; 86,6%) članaka napisali su autori iz srpskih institucija, 14 (6,5%) radova su napisali strani istraživači, dok je 15 (6,9%) članaka nastalo kao rezultat saradnje naučnika iz srpskih i stranih, odnosno međunarodnih institucija.

Tabela 2. Broj članaka koje su napisali srpski istraživači, inostrani naučnici, i broj radova nastalih kroz saradnju domaćih i stranih autora, objavljenih u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“, do danas (ukupno i u svakom broju Časopisa)

Grafikon 1. Članci objavljeni u "Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore", do danas, prikazani u odnosu na afilijaciju autora (%)

Analiza tipova članaka objavljenih u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ u proteklih pet godina otkrila je vrste radova objavljenih u prvih dvadeset brojeva.

Kao što je prikazano u Tabeli 3 i Grafikonu 2, većina objavljenih radova bili su originalni članci (82; 38%), pregledni članci (62; 28,5%) i studije slučajeva/prikazi slučajeva/serije slučajeva (48; 22,2%), slede prikazi knjiga (7; 3,2%), članci koji obrađuju aktuelne teme (u fokusu), (5; 2,3%), članci iz istorije medicine (4; 1,9%), pisma uredniku (3; 1,4%) i stručni članci (2; 0,9%). Preostali članci (1,6%) bili su: jedan izveštaj, dva rada po pozivu, od kojih je jedan bio pregledni članak, kao i jedan uvodnik.

Tabela 3. Tipovi članaka objavljenih do sada u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ (u svakom broju Časopisa i ukupno)

Grafikon 2. Tipovi članaka do sada objavljenih u "Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore" (%)

Najzad, valja reći da je „Srpski medicinski časopis Lekarske komore“, tokom proteklih pet godina, obrađivao širok spektar tema. U Tabeli 4 objavljeni članci su prikazani u odnosu na različite teme/oblasti medicine/ medicinska pitanja koje pokrivaju. Podaci su prikazani po brojevima Časopisa i ukupno.

Tabela 4. Teme/oblasti medicine obrađene u člancima do sada objavljenim u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ (u svakom broju Časopisa i ukupno)

Ujedno je, u dosadašnjim brojevima Časopisa, identifikovano je nekoliko članaka koji pokrivaju najmanje dve medicinske oblasti, odnosno teme, istovremeno. Ovo je takođe dokumentovano i shodno tome označeno u Tabeli 4.

Kao što je prikazano u Tabeli 4 i Grafikonu 3, teme/ oblasti koje su izazvale najveće interesovanje među istraživačima koji su objavili svoje radove u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ u proteklih pet godina su bile sledeće: hematologija i hematološke bolesti (42; 19,4%), KOVID-19 (26; 12%), ginekologija/akušerstvo/trudnoća/reproduktivno zdravlje (19; 8,8%), socijalna medicina/pitanja zdravstva i pokrivenosti zdravstvenom zaštitom, zdravstvenih kadrova, zdravstvenih sistema (17; 7,9%), ortopedija i ortopedska hirurgija (15; 6,9%), kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti/kardiotorakalna hirurgija/vaskularna i endovaskularna hirurgija (14; 6,5%), onkologija/maligna oboljenja/tumori (12; 5,6%), javno zdravlje (8; 3,7%), opšta/abdominalna hirurgija (7; 3,2%) i zarazne bolesti (osim KOVID-19 i HIV/SIDA-a) (6; 2,8%). Slede druge teme, uključujući psihijatriju i mentalne bolesti, pulmologiju, radiologiju i brojne druge medicinske oblasti, pitanja i teme [46],[47],[53],[54],[55],[56],[57],[58],[59],[60],[61],[62],[63],[64],[65],[66],[67],[68],[69],[70].

Grafikon 3. Teme/oblasti medicine obrađene u člancima do sada objavljenim u "Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore" (%)

KRATKA ANALIZA SA ZAKLJUČKOM

Kao što se može videti u Tabeli 1, prosečan broj članaka objavljenih u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“ na godišnjem nivou, do sada, iznosi 43,2, što premašuje definisani minimum od 40 članaka godišnje. Imajući u vidu brojne izazove sa kojima se suočila čitava medicinska zajednica tokom pandemije KOVID-19 oboljenja i njenih posledica, a koja se desila upravo u vreme osnivanja Časopisa, može se reći da je održavanje ovakvog nivoa posvećenosti samo po sebi uspeh.

Kao novi medicinski časopis, upravo u vreme navedene vanredne situacije na globalnom nivou, Časopis je takođe uspeo da pobudi i održi interesovanje međunarodnih autora, kao i da podstakne saradnju između srpskih i stranih istraživača i institucija.

Predominacija originalnih članaka objavljenih u Časopisu, kao i značajan broj prikaza slučajeva i studija slučaja iz svih oblasti medicine, svedoče o očiglednoj motivaciji istraživača da predstave svoja nova saznanja i da rezultate svog rada poverе „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“. Raznovrsnost tipova članaka dokaz je da Časopis može da zadovolji i prilagodi se potrebama istraživača u različitim formatima, istovremeno pružajući čitaocima širok dijapazon podataka.

Najzad, širok raspon medicinskih specijalnosti, odnosno različitih medicinskih tema i pitanja predstavljenih u člancima Časopisa, kao i činjenica da mnogi od objavljenih radova obuhvataju više od jedne oblasti, predstavlja još jedan jasan pokazatelj uspeha Časopisa u održavanju interesovanja i motivacije istraživača da objavljuju svoje radove u „Srpskom medicinskom časopisu Lekarske komore“.

Obeležavajući petu godišnjicu od izlaska prvog broja, „Srpski medicinski glasnik Lekarske komore“ nastoji da bude komplementaran sa delatnošću drugih domaćih medicinskih časopisa sa dužom tradicijom, ali i da utre svoj put i uspostavi sopstvenu tradiciju i vrednost. Prvi ključni koraci već su učinjeni – Časopis se od 2023. godine nalazi na Listi kategorisanih naučnih časopisa domaćih izdavača (za 2024. godinu) Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, održavajući pritom obim objavljenih radova i interesovanje i motivaciju autora. Istovremeno, tim posvećenih i stručnih ljudi neumorno radi na očuvanju i unapređenju kvaliteta ove publikacije. Sve to zajedno predstavlja i preduslov za dalji rast i napredak, ali i dokaz da su učinjeni pravi potezi u tom pravcu, što je, nadamo se, pokazatelj svetle budućnosti.