Uvažene koleginice i kolege,
Pripala mi je čast da vam se obratim u prvom broju Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore
u 2026. godini, časopisa čiji kvalitet kontinuirano raste i koji je u ovoj godini postavio velike izazove
pred buduće autore, recenzente, uredništvo i izdavače. Dosadašnjim zajedničkim radom uspeli smo da
utemeljimo prepoznatljivi kvalitet objavljenih radova, uz uverenje da će ta plodonosna saradnja jačati
sa svakim narednim brojem. Potvrda tom kvalitetu je i stalni rast kategorije časopisa koji je u prethodnoj godini dostigao rang M52, što pripada kategoriji nacionalnog časopisa u oblasti medicinskih nauka. Ovaj uspeh dodatno obavezuje sve nas da težimo još većoj odgovornosti i posvećenosti na putu
ka kategoriji međunarodnog časopisa. Časopis je od 2025. god indeksiran u DOAJ (Directory of Open
Access Journals) bazi podataka, što će učiniti da radovi objavljeni u njemu budu vidljivi i dostupni široj
međunarodnoj naučnoj zajednici. Uticajnost našeg časopisa je postala prepoznatljiva među autorima
van granica naše zemlje i okruženja, što nam daje jasne putokaze i usmerenje. Zahvaljujem se svim autorima koji su nam ukazali poverenje u ovom broju i svojim istraživanjima dodatno proširili raznolikost tema i oblasti koje pokriva naš časopis.
Rad po pozivu, autora Kristofera A. Rajsa i Roberta M. Jakobsona, prikazuje pristupe u rešavanju
problema kolebljivosti prema vakcinaciji. Autori izvode zaključak da snažnije preporuke zdravstvenih
radnika imaju jači efekat u povećanju prihvatanja vakcina.
Na poziv uredništva, autorke Žansaja Nurgalijeva i Natalija Gluškova predstavljaju kvalitativno istraživanje na temu KOVID-19 infekcije u trudnoći, sprovedeno u Kazahstanu. Rad jasno naglašava potrebu za unapređenjem bezbednosti zdravstvenih usluga za trudnice i porodilje tokom izbijanja epidemija
zaraznih bolesti, oslanjajući se na poboljšanje kontinuiteta zdravstvene zaštite i smanjenje kašnjenja u
eskaliranju zdravstvene zaštite žena tokom trudnoće.
Originalni rad Nikole Gavrilovića daje uvid u ispoljavanje depresivnih smetnji kod porodičnih negovatelja pacijenata koji su uključeni u kućno lečenje. Rezultati studije preseka ukazuju da su depresivni simptomi prisutni kod značajnog dela porodičnih negovatelja, a intenzitet simptoma je povezan
sa većom narušenošću svakodnevnog funkcionisanja.
Dejan Munjiza i saradnici su u svom originalnom radu potvrdili postavljenu hipotezu da sa porastom
dijametra interventrikularnog septuma i/ili zadnjeg zida leve komore raste i mogućnost lošijeg ishoda
neuroangioloških oboljenja.
U originalnom radu Sonje Smiljić i saradnika prikazana je učestalost metaboličkih poremećaja i hipertenzije kod žena pre menopauze i u menopauzi. Žene u menopauzi su bile značajno opterećenije
hipertenzijom, gojaznošću, dislipidemijom i dijabetesom melitusom 2, što upućuje na potrebu preventivnih pregleda žena i ranog prepoznavanja i lečenja kardiometaboličkih poremećaja.
Petogodišnje iskustvo postavljanja dijagnoze, toka bolesti, terapijskog odgovora i preživljavanja
pacijenata sa ne-Hočkinovim folikularnim limfomom, predstavila je grupa autora predvođena Danijelom Jovanović. U svom originalnom radu oni prikazuju značajnu korelaciju parametara hemostaze – fibrinogena i D-dimera sa tokom bolesti.
Starenje, kao modulator patofiziologije multiple skleroze, predmet je preglednog rada Jasmine
Đuretić. U radu je istaknut značaj razumevanja interakcija starenja i patofizioloških mehanizama multiple skleroze, što je ključno za razvoj ciljanih terapijskih strategija za sve brojniju populaciju starijih
pacijenata sa multiplom sklerozom.
Stevan Čičić i saradnici, kroz prikaz slučaja, ukazuju na važnost pojave radijacijom indukovanog osteosarkoma, kao retke, ali ozbiljne kasne komplikacije radioterapije karcinoma dojke, te ističu složenost
i specifičnost hirurškog lečenja i rekonstrukcije, neophodnih za optimalne ishode.
Prikaz slučaja pacijenta sa frakturom penisa udruženom sa povredom uretre opisali su Nebojša Prijović i saradnici. Autori navode da je u pitanju retko urgentno urološko stanje, te da pravovremeno prepoznavanje i hirurško lečenje daje odlične funkcionalne rezultate.
Formiranje arteriovenske fistule u aksilarnom bloku i sedaciji kod deteta sa terminalnom bubrežnom
insuficijencijom, prikazali su Lazar Jakšić i saradnici opisom procedure kojom je obezbeđena adekvatna analgezija uz minimalnu upotrebu opioida prilikom formiranja AV fistule uz izbegavanje očekivane
otežane intubacije.
Autorke Margita Lučić i Dolika Vasović su dale pregled literature koji pokazuje da peribulbarna anestezija u kombinaciji sa ciljanom intravenskom analgosedacijom esketaminom predstavlja bezbedan i
efikasan savremeni anesteziološki pristup za izvođenje enukleacije, naročito kod starijih i pacijenata sa
komorbiditetima.
Na kraju obraćanja, pozivam vas da podelite svoje istraživačke ideje sa nama kako bi naš časopis bio
vaš put do čitalačke publike.
S poštovanjem
