Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Istorija medicine

Zaostavština prof. Dr Smilje Kostić-Joksić u legatu Dr Aleksandra Kostića u Grockoj

Zorica Atić1
  • Centar za kulturu Grocka

SAŽETAK

Među zemljama koje su se nakon Drugog svetskog rata intenzivno podvrgle imunizaciji BCG vakcinom, bila je i Republika Srbija, a lekarka koja je dala nemerljiv doprinos u njenoj širokoj primeni na prostorima Jugoslavije (FNRJ) odlikovana je, 1952. godine, Legijom časti. Javnost je tek tokom 2020. godine saznala da je reč o dr Smilji Kostić-Joksić, čuvenom pedijatru, profesorki Medicinskog fakulteta u Beogradu, naučnici, počasnoj članici Srpskog lekarskog društva i Udruženja pneumoftiziologa Jugoslavije, članici Pedijatrijskog društva u Parizu, prvoj ženi docentu Medicinskog fakulteta, supruzi poznatog naučnika prof. dr Aleksandra Đ. Kostića, i majci proslavljenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića. Tokom uspešne karijere, pored zalaganja u nastavi pedijatrije, radila je i kao glavni lekar ambulante Dečje klinike i lekar u Savetovalištu za odojčad. Objavila je preko 120 radova na srpskom i francuskom jeziku, u domaćim i inostranim stručnim časopisima, među kojima i veći broj popularnih pedijatrijskih članaka. Pola veka nakon odstranjivanja sa Medicinskog fakulteta i dvadeset godina nakon smrti, moralno je rehabilitovana 2001. godine. Podsećanje na značaj i delovanje dr Kostić-Joksić doneo je rad na zaostavštini njenog supruga u Grockoj. Godine 2018. izložen je Legat dr Aleksandra Kostića, Opštine Grocka u okviru obnovljene ambijentalne celine - Gročanska čaršija, u namenski uređenoj galeriji u Biblioteci „Ilija Garašanin”, gde je, baš kao i u životu, svoje mesto, uz znamenitog supruga, našla dr Smilja Kostić-Joksić. Izloženi su malobrojni sačuvani predmeti iz njene lične zaostavštine, među kojima su priručnici i naslovi iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji, kao i foto-dokumentacija nastala tokom njenog kliničkog rada na problemu tuberkuloze kod dece.


ZAOSTAVŠTINA PROF. DR SMILJE KOSTIĆ-JOKSIĆ U LEGATU DR ALEKSANDRA KOSTIĆA U GROCKOJ

U svetlu aktuelne pandemije, tokom 2020. godine, čulo se mišljenje dela stručne javnosti da je smrtnost od virusa Kovid-19 manja u zemljama u kojima se primenjuje BCG vakcina, u odnosu na države gde se ova imunizacija nije sprovodila ili je obustavljena u proteklim decenijama. Isticana je i mogućnost da BCG vakcina ima tzv. nespecifične korisne efekte, odnosno da delom štiti i od drugih bolesti, a ne samo od tuberkuloze za koju je proizvedena. Republika Srbija je bila među zemljama koje su se posle Drugog svetskog rata intenzivno podvrgle ovoj preventivi, a lekarka koja je dala nemerljiv doprinos u njenoj primeni na jugoslovenskim prostorima odlikovana je Legijom časti. Šira javnost je tek tokom 2020. godine saznala da je reč o dr Smilji Kostić-Joksić, čuvenom pedijatru, profesorki Medicinskog fakulteta u Beogradu, naučnici, supruzi poznatog i svestranog naučnika, osnivača Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Aleksandra Đ. Kostića, i majci proslavljenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića [1].

f01

Fotografija 1. Dr Smilja Kostić-Joksić, 1939. (Arhiva Centra za kulturu Grocka)

Podsećanje na značaj i delovanje dr Smilje Kostić- -Joksić doneo je rad na zaostavštini njenog supruga i izlaganju zbirke iz nekadašnjeg Zavičajnog muzeja Grocke. Porodicu Kostić sa Grockom, starom varoši kraj Dunava, povezuju njihov letnjikovac u Dubočaju, ali i zbirka arheoloških i paleontoloških artefakata, koju je profesor Kostić vremenom sačinio, a zatim i poklonio Opštini Grocka [2]. U pitanju su vredni nalazi sa njegovog imanja, koje je, ispostavilo se, značajan arheološki lokalitet [2],[3],[4].

 Aleksandar Kostić se u Grockoj obreo po prvi put u Velikom ratu:

Sa izuzetnim uzbuđenjem se sećam da sam s Grockom prvi put došao u vezu pre 63 godine, u početku I svetskog rata, prilikom velike nemačke ofanzive, kada sam bio određen za trupnog lekara VII pešadijskog puka sa sedištem u Grockoj. Tada su se na priobalnom grebenu u Dubočaju nalazili naši odbrambeni rovovi koji su neprijatelju sprečavali prelaz preko Gročanskih ada, ne sluteći da će taj strateški greben kasnije otkriti neočekivane tragove neobično dragocene praistorijske prošlosti [2].

Tragom uspomena na lepotu prirode u Grockoj, dobro upamćene tokom borbi, iznova očaran pastoralnim krajolikom sa širokim pogledom na Dunav, Aleksandar Kostić je od porodice Garašanin, 1931. godine, kupio vinograd [5] i započeo da gradi kuću u Dubočaju, skrivajući to od supruge.

... sudbina me je opet dovela na Dubočajski greben, gde sam, ovoga puta, na njemu stekao kutak zemljišta za odmor, sazidavši na njemu letnjikovac u kome sam napisao najveći deo svojih knjiga [2].

Odlučio je da za godišnjicu braka priredi posebno iznenađenje svojoj supruzi dr Smilji Kostić-Joksić. Mnogo godina kasnije, sin Voki Kostić je zabeležio rado prepričavani događaj:

Majka Smilja sa ushićenjem se vazda prisećala, kako ju je otac poveo brodom na izlet u Grocku. Šetajući se vinogradima, voćnjacima, cvetnim poljanama, prošli su pored usamljene, novosagrađene kuće. Ona ga upita: „Bože Aleksandre, čija li je ova lepa kuća?”. A otac će: „Tvoja, Smiljo”, predajući joj ključ uvezan mašnicom! [1].

Gradeći letnjikovac, Aleksandar Kostić je prilikom zemljanih radova otkrio važno arheološko nalazište [2]. Tokom više decenija, profesor Kostić je formirao bogatu i raznovrsnu zbirku koja sadrži značajne paleontološke nalaze i obuhvata arheološki period od neolitske starčevačke kulture do novog veka. Nakon evidentiranja i iskopavanja, iniciranih od strane prof. Kostića, arheološki lokalitet Dubočaj je identifikovan kao Mutatio ad sextum militare [3],[4],[6]. Prema rimskim itinererima, nalazio se na šestoj rimskoj milji od Tricornium-a (Ritopek), sa kojim je služio kao zaštita puta Singidunum – Viminacium. U Dubočaju je otkrivena prva antička villa rustica u Srbiji, kao i rimska vlastelinska grobnica, a ovi nalazi su od velikog značaja za izučavanje ekonomskih i političkih zbivanja na širem području Singidunum-a [6]. Dr Kostić je svoju zbirku artefakata, u vidu poklona,1978. godine zaveštao beogradskoj opštini Grocka, sa željom da bude izložena kao „podsticaj za dalja istraživanja” [1],[2]. Nakon Kostićeve smrti, 1983. godine, Vojislav Voki Kostić je kao prilog zbirci poklonio Opštini Grocka biblioteku i brojne lične predmete svoga oca, formirajući Legat [7].

Dubočajska zbirka Aleksandra Kostića je isprva izložena 1982. godine, u Rančićevoj kući u Grockoj1 , pod nazivom – Zavičajni muzej Grocke, u saradnji sa Narodnim muzejom i opštinom Grocka [6],[9],[10]. Potom je, zbog učestalih kadrovskih i institucionalnih promena 80-tih [9] i 90-tih godina 20. veka, i zbog neadekvatnog održavanja objekta, privremeno povučena 2001. godine i – zaboravljena [1],[11],[12],[13].2 Međutim, Centar za kulturu Grocka je, 2015. godine, inicirao reviziju i izlaganje sačuvane zaostavštine prof. Kostića, za šta se uskoro ukazala prilika tokom obnove prostorne kulturno-istorijske celine Gročanska čaršija3 . Podrškom Opštine Grocka, u okviru stare Čaršije, 2016. godine, sprovedena je obnova i adaptacija Biblioteke „Ilija Garašanin”4 , kako bi se u holu objekta formirao namenski prostor – galerija, u kojoj će biti izložena stalna postavka [7]. Ugovorom sa Opštinom Grocka, Centar za kulturu Grocka je i zvanično ovlašćen za staranje o Legatu, uz saradnju sa Muzejom grada Beograda, kao nadležnom institucijom [14],[15]. U okviru manifestacije „Dani evropske baštine”, 4. oktobra 2018. godine, Legat dr Aleksandra Kostića je svečano otvoren u novoformiranoj galeriji u Biblioteci „Ilija Garašanin”, a Grocka je dobila muzejsku postavku artefakata koji svedoče o njenom vekovnom trajanju, uz podsećanje na značajne ličnosti domaće medicine, kulture i istorije koji su je omogućili [7].

 f02

Fotografija 2. Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj (Fotografija: Danica Trajković)

 Tokom rada na evidentiranju i obradi materijala iz zaostavštine dr Kostića, članovi popisne komisije i autori postavke iz redova Centra za kulturu Grocka, Muzeja Grada Beograda i Centra za urbani razvoj5 , došli su do mnogih značajnih saznanja o ličnosti i delu znamenitog naučnika6 , o pojedinim dragocenim eksponatima, ali i o ličnosti i značaju njegove supruge. Ispostavilo se da je Vojislav Voki Kostić zbirku upotpunio ne samo očevom, već i nevelikom majčinom zaostavštinom.

Prof. dr Smilja Kostić-Joksić je bila članica Pedijatrijskog društva u Parizu, počasna članica Udruženja pneumoftiziologa Jugoslavije, počasna članica Srpskog lekarskog društva, odlikovana je Legijom časti, a Medicinski fakultet joj je dodelio Zlatnu plaketu za naročite zasluge za rad i razvoj Fakulteta [19]. Iako je bila ugledni pedijatar, cenjen naučni radnik, profesor na Katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu u okviru Dečje klinike, osnivač Savetovališta za odojčad, autor brojnih stručnih i naučnih radova iz oblasti pedijatrije, prva žena docent Medicinskog fakulteta, dr Smilja Kostić-Joksić (1895-1981) je javnosti nedovoljno poznata [20].

Otud je i njena lična zaostavština takođe našla svoje mesto u izložbenoj postavci. U želji da ličnost, zalaganja i doprinos dr Smilje Kostić-Joksić predstave široj javnosti, autori su prilagodili koncept postavke, kako bi njeni malobrojni sačuvani i utoliko dragoceniji predmeti bili izloženi u galeriji Legata njenog znamenitog supruga. U cilju predstavljanja savremenoj publici, tokom 2020. godine je otvorena stranica na Vikipediji sa njenim imenom, a detalji iz života i radne biografije takođe su priređeni u brojnim člancima, prilozima i reportažama, u elektronskim, štampanim i TV medijima [17, 18].

Pokazalo se da je još kako prisutna u sećanju Gročana. Prema svedočenju i zapisima meštana, kada je dr Smilja Kostić-Joksić boravila u Dubočaju, duž strmine puta koji vodi do letnjikovca Kostićevih vijugala su zaprežna volovska kola i taljige roditelja sa bolesnom decom, koju je lečila – besplatno [5]. Upamćena je kao požrtvovana i veoma stručna lekarka, koja je znalački postavljala dijagnoze i sprovodila lečenje i neumorno savetovala majke o zdravstvenoj higijeni i odgajanju potomstva [21],[22]. O njenom požrtvovanju i stručnosti bez premca u oblasti dijagnostike zabeležene su crtice i anegdote u delima Vojislava Vokija Kostića, dok su o pojedinim događajima i situacijama posvedočili i njeni nekadašnji pacijenti i studenti, posetioci Legata dr Aleksandra Kostića u Grockoj.

Od zaostavštine dr Smilje Kostić-Joksić, u gročanskom Legatu se nalaze albumi i foto-dokumentacija sa kliničkom slikom tuberkuloze kod dece i odojčadi (potresne fotografije patoloških promena nastalih usled tuberkuloznih procesa), zatim stručni i naučni radovi i separati iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji kao što su: Vaccination au BCG (suites vaccinales),Tuberculosis infantum, Promene u vezi sa BCG vakcinacijom (Beograd, 1950), Dix années d’application de la Vaccination des enfants par le BCG (Beograd, 1939), La réviviscence de la cuti-réaction a la tuberculine au cours d’une infection non spécifique chez un enfant qui a été vaccine au BCG a la naissanc (Pariz, 1937), Tuberkulozna oboljenja kod male dece, sveska 12, (Beograd, 1933), Zaštitno kalemljenje novorođenčadi protiv tuberkuloze; O nicanju zuba, sveska 75 i 76 (Beograd, 1932). Tu je i čuveni Priručnik za majke (Beograd, 1958). Izložen je i njen medicinski pribor – drvena kutija sa iglama i fragmentovanim špricevima, staklena posuda sa špricevima različitih dimenzija, kaseta za sterilizaciju instrumenata. Posebno je zanimljiva lekarska tabla pedijatrijske ordinacije, koja svedoči o postojanju privatne prakse dr Smilje Kostić-Joksić, sredinom prošlog veka. Postavku upotpunjuje njena uramljena portretna fotografija, koju je načinio Aleksandar Kostić 1915. godine.

 f03

Fotografija 3. Lekarska tabla dr Smilje Kostić-Joksić (Arhiva Centra za kulturu Grocka)

 f04

Fotografija 4. Legija časti dr Smilje Kostić-Joksić (Arhiva Centra za kulturu Grocka)

f05

Fotografija 5. Diploma Srpskog lekarskog društva (Arhiva Centra za kulturu Grocka)

Među predmetima koji pripadaju dr Smilji Kostić- -Joksić, zahvaljujući nesebičnom poklonu Legatu od strane naslednika letnjikovca u Dubočaju, sačuvane su, uz porodične fotografije, i drugi lični predmeti bračnog para Kostić, diploma Srpskog lekarskog društva o izboru dr Kostić-Joksić za počasnog člana, 1978. godine, kao i diploma Legije časti iz 1952. godine.5

Takođe, praunuka Tome Vučića-Perišića [21], istakla se i svojom hrabrošću. Smilja Joksić se za vreme Balkanskih ratova (1912 – 1913), kao sedamnaestogodišnja gimnazijalka, dobrovoljno prijavila za bolničarku u Vojnoj bolnici u Beogradu. Završetak borbi dočekala je kao nosilac dva odlikovanja: „Krst Milosrđa” i „Medalja srpskog Crvenog krsta”, a već 1914. godine, početkom prvog svetskog rata, bila je bolničarka u Kragujevcu [19].

Smilja Joksić je rođena 30. decembra 1895. godine u Beogradu, od oca Momčila Joksića, ađutanta Kraljeve garde, i majke Stake Pačić, kao drugorođena u porodici sa sedmoro dece. U Beogradu je pohađala osnovnu i srednju školu i položila ispit zrelosti 1913. godine, nakon čega upisuje studije tehnike [23]. Međutim, u želji da bude lekar otpočinje studije medicine u Lozani školske 1915/16. godine, i nastavlja ih u Francuskoj, u Monpeljeu, gde paralelno radi na Očnoj klinici. Godine 1919., nakon diplomiranja i udaje za kolegu Aleksandra Kostića, prelazi u Strazbur, na Dečiju kliniku kod profesora Rombera, da bi 1921. odbranila doktorsku tezu i stekla titulu doktor medicine. Godine 1922. bračni par Kostić se vraća u Beograd jer je Aleksandar Kostić primio dužnost profesora histologije na novoosnovanom Medicinskom fakultetu.7 Kada je Histološki institut Medicinskog fakulteta u Beogradu dobio svoje prostorije dvadesetih godina prošlog veka, dr Smilja Kostić-Joksić postaje prvi asistent na toj katedri, a zatim, 1925. godine, asistent u tek osnovanoj Pedijatrijskoj klinici, gde osniva Dečji dispanzer i potom postaje šef te službe [19],[20],[23],[24].

Dr Smilja Kostić-Joksić je primenjivala savremene svetske metode u naučnim istraživanjima, nastavi i lekarskoj praksi. Budući da je govorila nemački i francuski jezik, pored pisanja, bavila se i prevođenjem stručne literature. Objavila je preko 120 stručnih i naučnih radova i popularnih pedijatrijskih članaka na srpskom i francuskom jeziku, u domaćim i inostranim stručnim časopisima [19]. Tokom radne karijere, pored zalaganja u nastavi pedijatrije, radila je i kao glavni lekar ambulante Dečje klinike i lekar u Savetovalištu za odojčad, gde je upućivala majke u način nege i ishrane novorođenčadi. Pored rada na istraživanju oboljenja srca i krvnih sudova, primene antibiotika i poremećaja metabolizma i ishrane kod dece [19], krajem dvadesetih godina 20. veka, njeno profesionalno interesovanje se usmerava i fokusira na veliki javnozdravstveni problem – tuberkulozu kod dece, kao i organizaciju njene preventive.8 Posebnu pažnju je posvetila ispitivanju zaštitnog dejstva BCG vakcine i radu na njenoj primeni.9 Ostvareni rezultati pokazali su praktičnu vrednost i neškodljivost tada često osporavane BCG vakcine, i u Pasterovom institutu i dečjim klinikama u Parizu i Stokholmu su ocenjeni kao značajan naučni doprinos [19].

U zvanje docenta na Katedri pedijatrije izabrana je 1939. godine, čime postaje i prva žena docent Medicinskog fakulteta. Početkom II svetskog rata, 1941. godine udaljena je sa Fakulteta, jer je odbila da potpiše „Apel srpskom narodu” [1], da bi dve godine kasnije ipak bila vraćena u službu, gde je u istom zvanju i na istoj dužnosti ostala do kraja rata. Za vanrednog profesora na Katedri pedijatrije izabrana je 1948. godine i postavljena za šefa glavnog odeljenja Dečje klinike u Beogradu [19].

U prvim posleratnim godinama (1945-1948), dr Smilja Kostić-Joksić se svesrdno angažuje u organizovanju lečenja i preventive, radi suzbijanja tuberkuloze kod dece, koja je bila veoma rasprostranjena na prostorima Jugoslavije. Posvećeno se zalagala za iskorenjivanje tuberkuloze primenom vakcine i edukacijom, u čemu je bila poznata i uvažavana u svetskim stručnim okvirima. Zbog postignutih rezultata i izuzetnog zalaganja za primenu BCG vakcine kod odojčadi, predsednik Francuske republike je 1952. godine dr Smilju Kostić-Joksić odlikovao Legijom časti, a tom prilikom joj je u znak posebnog poštovanja darovao i brilijantski broš sa akronimom BCG [1].

Međutim, na domaćem terenu se na pojedine stavove i ponašanje požrtvovane lekarke nije blagonaklono gledalo; dr Smilja Kostić-Joksić se posle oslobođenja nije angažovala ni u jednoj ideološkoj organizaciji, pa je označena kao profesor koji ispoljava neprijateljski stav prema socijalističkoj zajednici [20]. Njeni ideološko-politički stavovi nisu se uklapali u novo društvo, u kome je od intelektualaca, a posebno profesora Univerziteta, tražena saradnja i lojalnost. Treba imati na umu i da je stariji sin bračnog para Kostić, Ivan (Vanja) poginuo u borbama 1943. godine kao pripadnik Ravnogorskog pokreta, dok je mlađi sin Vojislav (Voki) u posleratnim godinama zbog rasturanja propagandnog materijala bio osuđen na 3 godine i zatvoren, ali je pušten posle izdržane jedne godine kazne [1],[21].

Ni u narednim godinama se njen stav u pogledu prihvatanja ideoloških matrica i vrednosti socijalističkog društva nije promenio. Univerzitetskim profesorima, smatranim za važne vaspitače komunističke omladine, naročito se zamerala „nelojalnost i neprijateljsko raspoloženje prema novoj socijalističkoj vlasti” [20], pa je od strane komunističke vlasti trpela stalne kritike i pritiske. U listu „Narodni student”, 4.11.1953. godine, tokom kampanje protiv dr Smilje Kostić-Joksić i drugih nepodobnih „reakcionarnih” profesora, pod naslovom „Zašto protestuju studenti medicine: nastavnici moraju biti i vaspitači”, objavljen je članak sa sledećim primedbama, izrečenim na konferenciji Udruženja studenata medicine:

Prof. dr Smilja Kostić-Joksić tendencionalno je objašnjavala porast tuberkuloze kod dece u Jugoslaviji, pogoršanjem životnih uslova posle pobede Revolucije. Ona je na međunarodnim kongresima lekara u privatnom razgovoru i korespondenciji i direktno vređala naše nacionalno dostojanstvo i socijalističko društveno uređenje, što je izazvalo čuđenje čak i stranih naučnika. (U jednom članku u francuskom listu „Kurije” ona radi ličnog isticanja preuveličava svoje zasluge na polju pedijatrije i uopšte ne pominje naučna dostignuća hrvatskih i slovenačkih lekara). Karakteristično je – kako navodi jedan diskutant – da profesor dr. Smilja Kostić u poslednje vreme na ispitima i predavanjima uzgred upozorava i savetuje studente „da se ne mešaju u profesorske poslove i neka radije sede u parku i čitaju neki roman, nego što ih kritikuju”. Ovoj težnji za političkom pasivizacijom studenata nije potreban nikakav komentar [1],[24].

Nakon smišljene i koordinisane političke kampanje partijske i studentske organizacije tokom 1953. godine, dr Smilja Kostić-Joksić je i zvanično moralno-politički diskreditovana.10 Sa dužnosti nastavnika na Medicinskom fakultetu, suspendovana je Rešenjem Saveta za prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije i formalno penzionisana 1. juna 1954. godine [19],[20]. U posleratnom periodu slično je učinjeno sa grupom profesora Medicinskog fakulteta, među kojima je bio i njen suprug, koji je udaljen sa Fakulteta 1952. godine [1],[19],[20].

Smilja Joksić i Aleksandar Kostić su od mladih godina bili nerazdvojni, potom životni saputnici i partneri koji su mnoge decenije proveli u međusobnoj podršci i razumevanju. Bračni par se venčao 1919. godine u Monpeljeu (Francuska), a potom i u Nici, u pravoslavnoj Nikolajevskoj crkvi.11 Supružnici su posedovali izuzetnu stručnost, školovali su se u Francuskoj, zajedno su odbili da potpišu „Apel srpskom narodu”, 1941. godine, i bili uklonjeni sa Medicinskog fakulteta – da bi skupa bili vraćeni – i konačno oboje odstranjeni 1952. odnosno 1954. godine. Odlikovani su Legijom časti - francuski predsednik je profesora Kostića zbog doprinosa nauci odlikovao 1940. godine, a 1952. godine, i pedijatra prof. dr Smilju Kostić-Joksić. U tom trenutku, na svetu je postojao samo još jedan bračni par koji je nosio ova visoka odlikovanja – Pjer i Marija Kiri [1]. Kao omaž porodičnoj slozi, među izloženim predmetima u Legatu dr Aleksandra Kostića u Grockoj, nalaze se dva naslova koja govore o međusobnom poštovanju supružnika, ali i o odnosu sina prema ocu. Smilja Kostić-Joksić piše i poklanja 1968. godine svom suprugu za 75-ti rođendan rukopis Osvrt na život i rad prof. dr Aleksandra Đ. Kostića[1]. Nekoliko decenija kasnije, 2004. godine, Vojislav Kostić, na osnovu autentičnih dokumenata, fotografija, rukopisa, dnevnika, filmskih i muzičkih zapisa, objavljuje delo „Život sa neprebolnim bolom u duši (Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić 1893-1983)", koje predstavlja detaljan životopis, svedočenje o ličnosti i delu oca, kao i pokušaj da ga otrgne od zaborava.12

Živeli su u zajedištvu 70 godina, dočekavši duboku starost. Nakon udaljavanja sa Medicinskog fakulteta, poslednje tri decenije života dr Smilja Kostić-Joksić posvećuje privatnoj praksi, ujedno pomažući suprugu u pisanju i ostvarivanju istraživačkih poduhvata. O tome postoji zabeleška dr Aleksandra Kostića, koji u predgovoru svog Medicinskog rečnika navodi:

Istorijatu nastajanja ovog rečnika pripadaju i ovi, meni posebno dragi podaci, koje smatram da treba da ovde iznesem s najdubljom poštom. U sređivanju kartoteke, izuzetno važnu ulogu je imala moja supruga Smilja. Njena istrajna i zadivljujuća saradnja, bez predaha i odmora, daleko premaša običnu pomoć i uveliko seže u koautorstvo. Za pravi divovski podvig, koji je ona učinila, dugujem joj najdublju zahvalnost. U ovaj rečnik je utkan deo našeg zajedničkog života. [1],[26].

Preminula je 5. juna 1981. godine u Beogradu, u porodičnom stanu u Dositejevoj 1, koji gleda na Narodno pozorište [1],[21]. Zahvaljujući nastojanjima sina Vokija Kostića, supružnici počivaju zajedno u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz svojevrsni presedan13, gde je prema njihovoj želji na spomen-ploči ispisan tekst [1]:

NERAZDVOJNI ZA ŽIVOTA
NERAZDVOJNI POSLE SMRTI

Pola veka nakon udaljavanja sa Fakulteta i dvadeset godina nakon smrti, Smilja Kostić-Joksić je, 2001. godine, moralno rehabilitovana - i to kao jedina žena u grupi od ukupno trideset i jednog profesora, među kojima je i njen suprug [23]. Na svečanoj sednici Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta u Beogradu, doneta je Odluka da se stavljaju van snage „sva rešenja, odluke i naredbe koje se odnose na odstranjivanje profesora sa Medicinskog fakulteta u Beogradu” [1],[20],[23].

Godine 2018., u okviru obnovljene prostorne kulturno-istorijske celine – Gročanska čaršija, od velikog značaja za Republiku Srbiju [27], u izložbenoj galeriji u Biblioteci „Ilija Garašanin”, predstavljen je javnosti Legat dr Aleksandra Kostića opštine Grocka, gde je, baš kao i u životu, svoje mesto uz znamenitog supruga našla i prof. dr Smilja Kostić-Joksić.

f06

Fotografija 6. Bračni par Kostić, 1939. (Arhiva Centra za kulturu Grocka)

  • Sukob interesa:

Informacije

Volumen 1 Broj 2

Decembar 2020

Strane 161-172

  • Ključne reči:
    Dr Smilja Kostić-Joksić, BCG vakcina, Legat dr Aleksandra Kostića, Grocka, zaostavština, Legija časti, tuberkuloza
  • Primljen:
    17 Novembar 2020
  • Revidiran:
    29 Novembar 2020
  • Prihvaćen:
    01 Decembar 2020
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2020
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Atić Z. The personal effects of professor Smilja Kostić-Joksić, PhD within the dr. Aleksandar Kostić legacy in Grocka. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2020;1(2):161-72. doi: 10.5937/SMCLK2002161A
Autor za korespodenciju

Zorica Atić
Rančićeva kuća
Majevička 9, Beograd - Grocka, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Kostić VA. Život sa neprebolnim bolom u duši (Prof. dr Aleksandar Đ.Kostić 1893-1983). Beograd. Draganić. 2004.

    2. Dopis dr Aleksandra Kostića SO Grocka od 07.07.1978. godine. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 322. od 03.12.2007.

    3. Arheološko nalazište Dubočaj, Grocka, U: Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda, ZZZSKGB, http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/dubocaj.html (pristupljeno: 27. 04.2019.)

    4. Popović M, Marjanović G, Popović M, Vujović B, Pavlović A. Grocka: spomeničko nasleđe. Beograd. ZZZSKGB. 1970.

    5. Lazarević M. Grocka i Gročani: pisano i usmeno kazivanje o Grockoj i Gročanima u sva tri lica. (Knjiga prva: Od pamtiveka do 1914). Beograd. Novi dani. 1999.

    6. Popović M. Arheološki rad Aleksandra Đ. Kostića. Legende Beogradskog univerziteta. ur. Vranić-Ignjačević M. Beograd.Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. 2005;138–173.

    7. Atić Z. Toplina varoškog domaGrocke – Gročanska čaršija i Rančićeva kuća. Beograd. Centar za kulturu Grocka. 2019.

    8. Živković N. Rančićeva kuća. Beograd. ZZZSКGB. 2013.

    9. Joksimović V,Trbuhović L. Zavičajni muzej Grocka. Grocka: Opštinska samoupravna interesna zajednica kulture Grocka. 1982.

    10. Sretenović M, Trbuhović L. Arheološka zbirka muzeja u Grockoj. ZNM XIII/1 (1988):103–110.

    11. Stanojević M. Zapisi iz stare Grocke. Grocka: izdanje autora. 1998.

    12. Atić Z. Nastanak i razvoj Gročanske čaršije i studija slučaja Rančićeve kuće u Grockoj. U: Godišnjak grada Beograda. knj. LXV: 187–221, ur. Spasić M. Beograd. Muzej grada Beograda. 2018.

    13. Tomić T. Periskop: Grocka i Gročani izbliza. Kovin. LoPress. 2003.

    14. Ugovor između Gradske opštine Grocka i Centra za kulturu Grocka. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 110, 14.03.2018.

    15. Dopis Centra za kulturu Grocka Muzeju grada Beograda, „Molba Muzeju grada Beograda za stručnu podršku pri formiranju i izlaganju zbirke prof. dr A. Kostića u biblioteci „Ilija Garašanin“ u Grockoj“. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 503 od 13.11.2017.

    16. Rasulić T. Gročanska hronika. Grocka: Izvršni savet SO Grocka. 1988.

    17. Vasiljević B. Kostićeva bela vila „nadgleda” moćni Dunav. U: „Politika“ a href="/Kostić%20VA.%20Život%20sa%20neprebolnim%20bolom%20u%20duši%20(Prof.20dr%20Aleksandar%20Đ.Kostić%201893-1983).%20Beograd.%20Draganić.%202004." targ">http"//www.politika.rs/sr/clanak/430973/Beograd/Kosticeva-bela-vila-nadgleda-mocni-Dunav (pristupljeno: 13.11.2020.)

    18. Sećanje na dr Smilju i Aleksandra Kostića čuva Legat u Grockoj. U: Od zlata jabuka (emisija RTS-1), https://www.youtube.com/watch?v=UWuWA9HFG88 (pristupljeno: 16.11.2020.)

    19. Bondžić D. Kostić-Joksić, Smilja.U: Srpski biografski rečnik, tom 5.ur. Popov Č. Novi Sad.Matica Srpska. 2011; 299-300.

    20. Pavlović B. Predlog moralne rehabilitacije profesora i drugog nastavnog osoblja Medicinskog fakulteta koji su iz političkih razloga udaljeni sa 1944- 1954., http://www.rastko.rs/rastko/delo/12401 (pristupljeno: 13.05.2019.)

    21. Kostić V. Reč, dve o sebi. Beograd. Atelje 2012. 1995.

    22. Stojilović M. Vojislav Voki Kostić. Kragujevac. Teatar „Joakim Vujić“. 2007.

    23. Jovanović-Simić J. Dr Smilja A. Kostić-Joksić, vitez Legije časti. U: Međunarodni naučni skup Srpsko-francuski odnosi 1904-2004, Beograd, 18-20. oktobar 2004. ur. Pavlović M, Novaković J, 419–424. Beograd. Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska i Arhiv Srbije. 2005.

    24. Ljubiša Rakić. Zašto protestuju studenti medicine: nastavnici moraju bitii vaspitači. Narodni student. 1953; November 4; XVIII(20):3.

    25. Bondžić D. Кomunistička vlast i nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu 1945 – 1955. Istorija medicine, farmacije i narodne medicine, Zbornik radova sa XV naučnog skupa održanog 24-25. maja 2006. u Zaječaru, Beograd-Zaječar. Institut za savremenu istoriju, Istorijski arhiv Timočka krajina Zaječar. 2007.

    26. Kostić A. Višejezički medicinski rečnik. Medicinska knjiga, Beograd. 1971.

    27. Živković N. Gročanska čaršija. Beograd. ZZZSКGB. 2019.


LITERATURA

1. Kostić VA. Život sa neprebolnim bolom u duši (Prof. dr Aleksandar Đ.Kostić 1893-1983). Beograd. Draganić. 2004.

2. Dopis dr Aleksandra Kostića SO Grocka od 07.07.1978. godine. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 322. od 03.12.2007.

3. Arheološko nalazište Dubočaj, Grocka, U: Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda, ZZZSKGB, http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/dubocaj.html (pristupljeno: 27. 04.2019.)

4. Popović M, Marjanović G, Popović M, Vujović B, Pavlović A. Grocka: spomeničko nasleđe. Beograd. ZZZSKGB. 1970.

5. Lazarević M. Grocka i Gročani: pisano i usmeno kazivanje o Grockoj i Gročanima u sva tri lica. (Knjiga prva: Od pamtiveka do 1914). Beograd. Novi dani. 1999.

6. Popović M. Arheološki rad Aleksandra Đ. Kostića. Legende Beogradskog univerziteta. ur. Vranić-Ignjačević M. Beograd.Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. 2005;138–173.

7. Atić Z. Toplina varoškog domaGrocke – Gročanska čaršija i Rančićeva kuća. Beograd. Centar za kulturu Grocka. 2019.

8. Živković N. Rančićeva kuća. Beograd. ZZZSКGB. 2013.

9. Joksimović V,Trbuhović L. Zavičajni muzej Grocka. Grocka: Opštinska samoupravna interesna zajednica kulture Grocka. 1982.

10. Sretenović M, Trbuhović L. Arheološka zbirka muzeja u Grockoj. ZNM XIII/1 (1988):103–110.

11. Stanojević M. Zapisi iz stare Grocke. Grocka: izdanje autora. 1998.

12. Atić Z. Nastanak i razvoj Gročanske čaršije i studija slučaja Rančićeve kuće u Grockoj. U: Godišnjak grada Beograda. knj. LXV: 187–221, ur. Spasić M. Beograd. Muzej grada Beograda. 2018.

13. Tomić T. Periskop: Grocka i Gročani izbliza. Kovin. LoPress. 2003.

14. Ugovor između Gradske opštine Grocka i Centra za kulturu Grocka. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 110, 14.03.2018.

15. Dopis Centra za kulturu Grocka Muzeju grada Beograda, „Molba Muzeju grada Beograda za stručnu podršku pri formiranju i izlaganju zbirke prof. dr A. Kostića u biblioteci „Ilija Garašanin“ u Grockoj“. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 503 od 13.11.2017.

16. Rasulić T. Gročanska hronika. Grocka: Izvršni savet SO Grocka. 1988.

17. Vasiljević B. Kostićeva bela vila „nadgleda” moćni Dunav. U: „Politika“ a href="/Kostić%20VA.%20Život%20sa%20neprebolnim%20bolom%20u%20duši%20(Prof.20dr%20Aleksandar%20Đ.Kostić%201893-1983).%20Beograd.%20Draganić.%202004." targ">http"//www.politika.rs/sr/clanak/430973/Beograd/Kosticeva-bela-vila-nadgleda-mocni-Dunav (pristupljeno: 13.11.2020.)

18. Sećanje na dr Smilju i Aleksandra Kostića čuva Legat u Grockoj. U: Od zlata jabuka (emisija RTS-1), https://www.youtube.com/watch?v=UWuWA9HFG88 (pristupljeno: 16.11.2020.)

19. Bondžić D. Kostić-Joksić, Smilja.U: Srpski biografski rečnik, tom 5.ur. Popov Č. Novi Sad.Matica Srpska. 2011; 299-300.

20. Pavlović B. Predlog moralne rehabilitacije profesora i drugog nastavnog osoblja Medicinskog fakulteta koji su iz političkih razloga udaljeni sa 1944- 1954., http://www.rastko.rs/rastko/delo/12401 (pristupljeno: 13.05.2019.)

21. Kostić V. Reč, dve o sebi. Beograd. Atelje 2012. 1995.

22. Stojilović M. Vojislav Voki Kostić. Kragujevac. Teatar „Joakim Vujić“. 2007.

23. Jovanović-Simić J. Dr Smilja A. Kostić-Joksić, vitez Legije časti. U: Međunarodni naučni skup Srpsko-francuski odnosi 1904-2004, Beograd, 18-20. oktobar 2004. ur. Pavlović M, Novaković J, 419–424. Beograd. Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska i Arhiv Srbije. 2005.

24. Ljubiša Rakić. Zašto protestuju studenti medicine: nastavnici moraju bitii vaspitači. Narodni student. 1953; November 4; XVIII(20):3.

25. Bondžić D. Кomunistička vlast i nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu 1945 – 1955. Istorija medicine, farmacije i narodne medicine, Zbornik radova sa XV naučnog skupa održanog 24-25. maja 2006. u Zaječaru, Beograd-Zaječar. Institut za savremenu istoriju, Istorijski arhiv Timočka krajina Zaječar. 2007.

26. Kostić A. Višejezički medicinski rečnik. Medicinska knjiga, Beograd. 1971.

27. Živković N. Gročanska čaršija. Beograd. ZZZSКGB. 2019.

1. Kostić VA. Život sa neprebolnim bolom u duši (Prof. dr Aleksandar Đ.Kostić 1893-1983). Beograd. Draganić. 2004.

2. Dopis dr Aleksandra Kostića SO Grocka od 07.07.1978. godine. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 322. od 03.12.2007.

3. Arheološko nalazište Dubočaj, Grocka, U: Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda, ZZZSKGB, http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/dubocaj.html (pristupljeno: 27. 04.2019.)

4. Popović M, Marjanović G, Popović M, Vujović B, Pavlović A. Grocka: spomeničko nasleđe. Beograd. ZZZSKGB. 1970.

5. Lazarević M. Grocka i Gročani: pisano i usmeno kazivanje o Grockoj i Gročanima u sva tri lica. (Knjiga prva: Od pamtiveka do 1914). Beograd. Novi dani. 1999.

6. Popović M. Arheološki rad Aleksandra Đ. Kostića. Legende Beogradskog univerziteta. ur. Vranić-Ignjačević M. Beograd.Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. 2005;138–173.

7. Atić Z. Toplina varoškog domaGrocke – Gročanska čaršija i Rančićeva kuća. Beograd. Centar za kulturu Grocka. 2019.

8. Živković N. Rančićeva kuća. Beograd. ZZZSКGB. 2013.

9. Joksimović V,Trbuhović L. Zavičajni muzej Grocka. Grocka: Opštinska samoupravna interesna zajednica kulture Grocka. 1982.

10. Sretenović M, Trbuhović L. Arheološka zbirka muzeja u Grockoj. ZNM XIII/1 (1988):103–110.

11. Stanojević M. Zapisi iz stare Grocke. Grocka: izdanje autora. 1998.

12. Atić Z. Nastanak i razvoj Gročanske čaršije i studija slučaja Rančićeve kuće u Grockoj. U: Godišnjak grada Beograda. knj. LXV: 187–221, ur. Spasić M. Beograd. Muzej grada Beograda. 2018.

13. Tomić T. Periskop: Grocka i Gročani izbliza. Kovin. LoPress. 2003.

14. Ugovor između Gradske opštine Grocka i Centra za kulturu Grocka. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 110, 14.03.2018.

15. Dopis Centra za kulturu Grocka Muzeju grada Beograda, „Molba Muzeju grada Beograda za stručnu podršku pri formiranju i izlaganju zbirke prof. dr A. Kostića u biblioteci „Ilija Garašanin“ u Grockoj“. Grocka: Arhiva Centra za kulturu Grocka, zav. br. 503 od 13.11.2017.

16. Rasulić T. Gročanska hronika. Grocka: Izvršni savet SO Grocka. 1988.

17. Vasiljević B. Kostićeva bela vila „nadgleda” moćni Dunav. U: „Politika“ a href="/Kostić%20VA.%20Život%20sa%20neprebolnim%20bolom%20u%20duši%20(Prof.20dr%20Aleksandar%20Đ.Kostić%201893-1983).%20Beograd.%20Draganić.%202004." targ">http"//www.politika.rs/sr/clanak/430973/Beograd/Kosticeva-bela-vila-nadgleda-mocni-Dunav (pristupljeno: 13.11.2020.)

18. Sećanje na dr Smilju i Aleksandra Kostića čuva Legat u Grockoj. U: Od zlata jabuka (emisija RTS-1), https://www.youtube.com/watch?v=UWuWA9HFG88 (pristupljeno: 16.11.2020.)

19. Bondžić D. Kostić-Joksić, Smilja.U: Srpski biografski rečnik, tom 5.ur. Popov Č. Novi Sad.Matica Srpska. 2011; 299-300.

20. Pavlović B. Predlog moralne rehabilitacije profesora i drugog nastavnog osoblja Medicinskog fakulteta koji su iz političkih razloga udaljeni sa 1944- 1954., http://www.rastko.rs/rastko/delo/12401 (pristupljeno: 13.05.2019.)

21. Kostić V. Reč, dve o sebi. Beograd. Atelje 2012. 1995.

22. Stojilović M. Vojislav Voki Kostić. Kragujevac. Teatar „Joakim Vujić“. 2007.

23. Jovanović-Simić J. Dr Smilja A. Kostić-Joksić, vitez Legije časti. U: Međunarodni naučni skup Srpsko-francuski odnosi 1904-2004, Beograd, 18-20. oktobar 2004. ur. Pavlović M, Novaković J, 419–424. Beograd. Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska i Arhiv Srbije. 2005.

24. Ljubiša Rakić. Zašto protestuju studenti medicine: nastavnici moraju bitii vaspitači. Narodni student. 1953; November 4; XVIII(20):3.

25. Bondžić D. Кomunistička vlast i nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu 1945 – 1955. Istorija medicine, farmacije i narodne medicine, Zbornik radova sa XV naučnog skupa održanog 24-25. maja 2006. u Zaječaru, Beograd-Zaječar. Institut za savremenu istoriju, Istorijski arhiv Timočka krajina Zaječar. 2007.

26. Kostić A. Višejezički medicinski rečnik. Medicinska knjiga, Beograd. 1971.

27. Živković N. Gročanska čaršija. Beograd. ZZZSКGB. 2019.


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh