Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Prikaz slučaja

Spontani retroperitonealni hematom kod pacijenta obolelog od KOVID-19 infekcije

Ana Sekulić1,2, Olivera Marinković1, Davor Mrda1, Borislav Tošković1,2, Marija Zdravković1,2, Predrag Đuran1
  • Kliničko-bolnički centar ,,Bežanijska kosa”, Beograd, Srbija
  • Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Poznato je da infekcija SARS-KoV-2 virusom izaziva hiperkoagulabilno stanje koje rezultira akutnim trombotičnim događajima. Tromboembolijski događaji javljaju se u čak 21,0% slučajeva sa stopom mortaliteta od oko 74,0%, kod osoba zaraženih ovim virusom. Antikoagulansi se koriste u teškim KOVID-19 infekcijama, za sprečavanje tromboze, i pokazalo se da smanjuju smrtnost. Upotreba antikoagulanasa nije bez rizika. Komplikacije krvarenja mogu da variraju od lakših do teških ili čak opasnih po život, kao što je retroperitonealno krvarenje u mišić psoas.

Prikaz bolesnika: Ovde predstavljamo slučaj bolesnika koji je tokom lečenja obostrane bronhopneumonije izazvane SARS-KoV-2 virusom razvio komplikaciju krvarenja u retroperitonealni prostor. Nakon uspostavljene dijagnoze, na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih i radioloških pretraga i inicijalnog konzervativnog lečenja u KBC „Bežanijska kosa“, bolesniku je u proceduralnoj analgosedaciji urađena embolizacija lumbalnih arterija levo, iz desne preponske jame. Nakon urađene interventne radiološke procedure, oporavak je bio zadovoljavajući, ali je, zbog nemogućnosti resorpcije inkapsuliranog hematoma sa zonom centralne nekroze, urađena mini leva lumbotomija i evakuacija istog. Bolesnik je otpušten na kućno lečenje dvadeset trećeg dana od prijema, u stabilnom opštem stanju.

Zaključak: Praćenje dejstva antikoagulantne terapije, naročito kod pacijenata sa prisutnim faktorima rizika, rana dijagnostika i blagovremena terapija spontanih retroperitonealnih hematoma je imperativ za smanjenje mortaliteta od ove teške komplikacije kod pacijenata sa KOVID-19 infekcijom.


UVOD

Od početka pandemije SARS-KoV-2 virusa, 12. decembra 2019. godine, do današnjeg dana, bolest KOVID-19 je pokazala mnogo različitih kliničkih manifestacija. Respiratorni simptomi i groznica su česti kod većine pacijenata sa virusom SARS-KoV-2. Međutim, mogu biti uključeni i drugi sistemi [1].Poznato je da KOVID-19 infekcija izaziva hiperkoagulabilno stanje, koje rezultira akutnim trombotičnim događajima, uključujući i vensku tromboemboliju, akutni infarkt miokarda, akutni moždani udar, akutnu ishemiju ekstremiteta. Tromboembolijski događaji javljaju se u čak 21,0% pacijenata, sa stopom mortaliteta od oko 74,0% kod osoba obolelih od KOVID-19 oboljenja [2].

Antikoagulansi se koriste u teškim oblicima KOVID-19 infekcije za sprečavanje tromboze i pokazalo se da smanjuju smrtnost. U Srbiji je trenutno u primeni dvanaesta verzija Protokola za lečenje pacijenata sa KOVID-19 infekcijom, sa jasno postavljenim indikacijama za primenu antikoagulantne terapije u profilaktičkim i terapijskim dozama (Tabela 1).

Upotreba antikoagulanasa nije bez rizika. Komplikacije krvarenja mogu da variraju od lakših do teških ili čak opasnih po život. Retroperitonealno krvarenje u mišić psoas može biti smrtonosno, zbog obilnog krvarenja pre nego što se pojave simptomi. Veoma je važno biti oprezan u dijagnostici i terapiji ove komplikacije. Klinički se retroperitonealno krvarenje može manifestovati hipotenzijom, bolom u stomaku ili padom hemoglobina. Praćenje dejstva antikoagulanasa je imperativ za smanjenje rizika od hemoragičnih događaja. Hemodinamski nestabilni pacijenti na antikoagulantnoj terapiji sa nepredvidivim velikim hematomima mekih tkiva mogu se lečiti arterijskom embolizacijom, jer je to minimalno invazivna procedura sa brzim terapijskim efektom, u poređenju sa hirurškim lečenjem.

Od početka pandemije KOVID-19 oboljenja do sada, u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“, učinjeno je oko 20 arterijskih embolizacija, kod pacijenata sa dijagnostikovanim retroperitonealnim hematomom, kao posledicom KOVID-19 infekcije. Ovde predstavljamo slučaj bolesnika koji je, tokom lečenja obostrane bronhopneumonije izazvane SARS-KoV-2 virusom, razvio komplikaciju krvarenja u retroperitonealni prostor.

PRIKAZ SLUČAJA

Zbog velikog retroperitonealnog hematoma levo, muškarac starosti 65 godina primljen je u našu ustanovu, KBC „Bežanijska kosa“ iz privremene kovid bolnice na Beogradskom sajmu, gde je 21 dan lečen od bilateralne pneumonije izazvane SARS-KoV-2 virusom. Bolesnik je od ranije bio na antihipertenzivnoj i oralnoj antikoagulantnoj terapiji, zbog trostrukog bajpasa i zamenjene aortne valvule. Tokom lečenja KOVID-19 pneumonije bio je na terapiji niskomolekularnim heparinom u terapijskoj dozi. Pacijent je od ranije bio alergičan na penicilin.

Tabela 1. Protokol za lečenje pacijenata sa KOVID-19 infekcijom – Verzija 12

07t01

Bolesnik je na prijemu bio svestan, komunikativan, orijentisan, afebrilan, bledo prebojene kože i sluznice. Disao je sam i uz pomoć kiseonične maske je sa protokom od 10 L/min ostvarivao zadovoljavajući parcijalni pritisak kiseonika. Praćenjem hemodinamskih parametara uočena je hipotenzija sa sinusnom tahikardijom, a pacijent je imao očuvanu spontanu zadovoljavajuću diurezu. Fizikalnim pregledom su uočeni veliki podlivi u slabinskoj regiji i veliki otoci donjih ekstremiteta. Bili su prisutni i jaki bolovi u boku, hipovolemija i opipljiva masa u trbuhu. Od antibiotika, nastavljena je terapija meropenemom, vankomicinom i metronidazolom, uz redovnu kardiološku terapiju. Učinjen je snimak u ležećem stavu, u AP položaju.

Rentgenski snimak pluća i srca pokazao je stanje nakon medijalne sternotomije, vidljivu senku veštačke valvule, te centralni venski kateter (CVK) plasiran u desnu unutrašnju vratnu venu (vena jugularis interna dextra). U manjem delu plućnog parenhima uočene su fibrozne promene, kao i obostrani pleuralni izlivi, veći levo (Slika 1).

07f01

Slika 1. Rentgenski snimak pluća i srca na prijemu u bolnicu U manjem delu plućnog parenhima vidljive su fibrozne promene. Obostrano se vide pleuralni izlivi, veći levo

Nalaz CT aortografije: perihepatično, subhepatično, perisplenično, subsplenično, obostrano perikolično interintestinalno, u rektovezikalnom prostoru - veća količina slobodne tečnosti denziteta do 20 H; u levom hemiabdomenu, perikolično prisutna heterodenzna dominantno hipodenzna tumorska masa sa centralnim znacima nekroze, jasno ograničena, aproksimativnog dijametra 143x164x243mm, denziteta do 40 (Slika 2).

07f02

Slika 2. CT snimak abdomena sa velikim retroperitonealnim hematomom, levo U levom hemiabdomenu, perikolično, prisutna je heterodenzna, dominantno hipodenzna, tumorska masa sa centralnim znacima nekroze, jasno ograničena, aproksimativnog dijametra 143x164x243 mm denziteta do 40 HU

U krvnoj slici bila je izražena anemija, trombocitopenija, leukocitoza sa neutrofilijom i limfopenijom. Vrednost CRP-a bila je 38,4 mg/L. U biohemijskim analizama uočene su: hipoproteinemija, povišene vrednosti azotnih materija i transaminaza, uredni elektrolitni status. D-dimer je bio povišen i iznosio je 1.324 ng/mL.

Nakon kratkotrajne adekvatne pripreme, u proceduralnoj analgosedaciji je urađena interventna terapijska procedura - embolizacija lumbalnih arterija levo, iz desne preponske jame, punkcijom desne zajedničke femoralne arterije (arteria femoralis communis - AFC), Seldingerovom metodom. Nakon što je učinjena kateterizacija abdominalne aorte, angiografski su detektovane samo dve lumbalne arterije na levoj strani. Kateterom se ušlo u prvu infrarenalnu lumbalnu arteriju. Nakon angiografije uočeno je postojanje nekoliko manjih „blush" fenomena. Arterija je zatvorena jednim pakovanjem embolizacionih partikula HydroPearl od 600 mikrona i jednim pakovanjem embolizacionh partikula HydroPearl od 400 mikrona. Zatim je učinjena selektivna embolizacija distalne lumalne arterije, koja je nakon adekvatnog pozicioniranja katetera zatvorena sa četiri pakovanja embolizacionih partikula HydroPearl od 600 mikrona. Obe arterije su zatvarane do potpune staze kontrasnog medijuma, Neposredni efekti embolizacije su bili zadovoljavajući.

Procedura je protekla bez komplikacija. Tokom intervencije, bolesnik je bio u analgosedaciji, hemodinamski stabilan, tahikardičan, uz intravensku nadoknadu cirkulišućeg volumena kristaloidnim rastvorima i transfuzijom koncentrovanih eritrocita. Nakon završetka intervencije, vraćen je u jedinicu intenzivnog lečenja gde je lečenje nastavljeno. U daljem toku, pacijent je bio hemodinamski stabilan i respiratorno svestan. U krvnoj slici se i dalje održavala anemija, koja se korigovala transfuzijom koncentrovanih eritrocita, i trombocitopenija. ROTEM test je pokazao nedovoljnu funkciju trombocita; bila je prisutna blaga do srednja hiperfibrinoliza; fibrinogenska aktivnost je bila funkcionalna, kao i aktivnost plazmatskih faktora. D-dimer je bio u porastu, a AT III normalnih vrednosti. Nastavljena je antibiotska terapija prema antibiogramu. Međutim, trećeg dana lečenja u našoj ustanovi javljaju se prolivaste stolice i izolovan je Clostridium difficile. Antibiotska terapija je korigovana. Započeta je ciljana peroralna terapija po nacionalnom vodiču za lečenje bakterije Clostridium difficile, vankomicinom i metronidazolom.

Laboratorijske analize su bile u postepenom poboljšanju, a nakon transfuzije krvi i derivata došlo je i do normalizacije krvne slike (KS), broj trombocita je bio u porastu, a vrednost D-dimera u padu, pa je šestog dana nakon intervencije uveden niskomolekularni heparin (engl. low molecular weight heparin – LMWH) u terapijskoj dozi. Bolesnik je bio na kombinovanoj enteralnoj hiperproteinskoj i parenteralnoj ishrani. Elektrolitno i metabolički je bio iskorigovan, i zadovoljavajuće glikoregulacije. Sa bolesnikom je sproveden rani rehabilitacioni tretman uz kinezitejp za velike podlive abdomena i nogu nakon retroperitonealnog hematoma. U ovoj fazi je počeo da ima fleksiju i ekstenziju u kuku i kolenu, što ranije nije imao, zbog velikog otoka ekstremiteta. Nastavljeno je sa vežbama na nivou postelje i vertikalizacijom. U stabilnom opštem stanju, a radi nastavka lečenja, bolesnik je preveden na odeljenje hirurgije, sedam dana od prijema.

Na odeljenju su se održavale povišene vrednosti CRP-a i D-dimera. Ostale laboratorijske analize su bile bez značajnih odstupanja od referentnih vrednosti.

Na ponovljenom MDCT (engl. multidetector computed tomography) snimanju toraksa, abdomena i male karlice, jedanaestog i osamnaestog dana hospitalizacije, i dalje je u levom retroperitoneumu, distalno od bubrega, perzistirao hematom, dijametra 26x17x12 mm, koji je imbimbirao levi mišić psoas, i koji se nije mogao odvojiti od istog. Hematom je bio bez znakova aktivnog krvavljenja i potiskivao je abdominalne strukture ka medijalno i napred. Nije bilo ascitesa. U plućima su bile prisutne linearne fibrozne promene, koje su odgovarale resorptivnim ožiljnim promenama nakon virusne pneumonije. Obostrano je bio prisutan pleuralni izliv sa manjim kompresivnim atelektazama.

Devetnaestog dana hospitalizacije, postavljena je indikacija za hirurško lečenje. U uslovima opšte endotrahealne anestezije, urađena je sledeća planirana hirurška intervencija: Po pripremi operativnog polja učinjena je leva mini lumbotomija. Po prolasku kroz mišićni sloj naišlo se na masivni retroperitonealni hematom koji je bio inkapsuliran. Po probijanju kapsule urađena je evakuacija velike količine koauguluma i stare krvi. Potom je plasiran dren. Operativna rana zatvorena je po anatomskim slojevima.

Postoperativni tok je protekao uredno, bez hirurških komplikacija. Rana je zarasla per primam intentionem, a dren izvađen. Bolesnik je otpušten na kućno ečenje dvadeset trećeg dana od prijema, u dobrom opštem stanju, afebrilan, hemodinamski stabilan i uredne digestivne funkcije.

DISKUSIJA

Iako pacijenti sa teškom formom KOVID-19 infekcije imaju tendenciju razvoja trombotičkih komplikacija, takođe mogu imati i krvarenje kao komplikaciju bolesti [3]. Koagulopatija kod KOVID-19 infekcije značajno se razlikuje od koagulopatija koje se javljaju kod teške sepse druge etiologije. Kombinacija trombocitopenije, produženo protrombinsko vreme (engl. prothrombin time – PT) i povišen D-dimer mogu ukazivati na diseminovanu intravaskularnu koagulopatiju, tzv. DIC (engl. disseminated intravascular coagulopathy – DIC), iako se razlikuje od DIC-a viđenog kod sepse druge etiologije. Kod sepse, trombocitopenija je izraženija, a vrednost D-dimera ne dostiže tako visoke vrednosti kakve su primećene kod pacijenata sa KOVID-19 oboljenjem. Prema DIC skoru Međunarodnog društva za trombozu i hemostazu (engl. International Society on Thrombosis and Haemostasis), većina pacijenata sa KOVID-19 oboljenjem ne bi bila klasifikovana kao DIC [4]. Trenutno znamo da plućni trombovi kod KOVID-19 oboljenja nastaju kao posledica vaskularnog oštećenja povezanog sa virusnom infekcijom i teškom upalom, o čemu svedoče nivoi D-dimera i inflamatornih markera, kao i povećanje višestrukih trombolitičkih faktora, kao što su IL-6 i antifosfolipidna antitela, kod ovih pacijenata. Autopsije pacijenata umrlih od KOVID-19 oboljenja otkrile su teške povrede endotela krvnih sudova, rasprostranjenu trombozu sa mikroangiopatijom i alveolarnim kapilarnim mikrotrombovima, kao i povećanu angiogenezu [5].

Učestalost krvarenja je daleko ređa i obično je povezana sa primenom antitrombocitnih agenasa i antikoagulacije. Ukupan udeo pacijenata sa komplikacijama krvarenja kreće se od 4,8% do 8,0%, od kojih je oko 3,5% imalo veliko krvarenje [6]. Međutim, Erdinc i Raina su opisali pacijenta sa KOVID-19 infekcijom kod kojeg je nastao spontani retroperitonealni hematom (SRH) bez primene antikoagulantne terapije [7]. Precizna učestalost spontanih retroperitonealnih hematoma kod pacijenata sa KOVID-19 oboljenjem ostaje nejasna. Na početku je prijavljivan manji broj pacijenata – 3,8 slučajeva na 1.000 prijema u jedinice intenzivnog lečenja (JIL) [8]. Dok su italijanski autori, učesnici Recovery studije, prijavili 7,6 slučajeva na 1.000 hospitalizacija [9]. S obzirom na visoku stopu smrtnosti, lekari bi trebalo da pomno obrate pažnju na prve znake bolesti, pre svega na trombocitopeniju (broj trombocita <150×103 ćelija/mL) i na povišen nivo D-dimera (>2,5 mg/mL). Praćenje dejstva antikoagulanasa je imperativ za smanjenje rizika od hemoragičnih događaja [10]. Faktori rizika za spontani retroperitonealni hematom su: antikoagulantna terapija, starije životno doba, gojaznost, prateći komorbiditeti – najčešće hipertenzija i diabetes mellitus, kao i hemodijaliza. Kod našeg pacijenta je bilo zastupljeno više faktora rizika – godine starosti (65 godina); činjenica da je zbog pratećeg komorbiditeta bio na redovnoj oralnoj antikoagulantnoj terapiji; bronhopneumonija izazvana KOVID-19 oboljenjem; LMWH u terapijskoj dozi; bakterijska intrahospitalna superinfekcija, infekcija izazvana Clostridium-om difficile.

Dok je precizna patogeneza i patofiziologija retroperitonealnog krvarenja nepoznata, pretpostavlja se da bi retroperitonealna mikrovaskularna ateroskleroza mogla da poveća osetljivost na rupture, uz zahvatanje velikih krvnih sudova. Antikoagulacija i mikrotraume, kao što su kašalj ili povraćanje, takođe mogu dovesti do retroperitonealnog krvarenja [11]. Sam virus SARSKoV-2 ima afinitet za ACE2 receptor na endotelnim ćelijama, što može direktno da oštetiti krvne sudove i izazove krvarenje. Nasuprot tome, disregulacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron, može doprineti povećanju krvnog pritiska, izazivajući hemoragične događaje. Psoas mišić može da akumulira i do deset puta veći volumen od sopstvenog, što je klinički značajno, jer pacijenti mogu da izgube veliki volumen krvi a da se to ne primeti, ukoliko se redovno ne prate laboratorijske analize i ne obavlja fizikalni pregled. Klinički se retroperitonealno krvarenje može manifestovati hipotenzijom, bolom u stomaku ili padom hemoglobina [12],[13]. Naš pacijent je bio hipotenzivan, tahikardičan, žalio se na bol u levoj slabinskoj regiji, gde je bio vidljiv veliki hematom. U laboratorijskim analizama dominirale su: anemija, sa padom vrednosti hemoglobina (Hb) na 81 g/L; trombocitopenija od 75x109 /L; i visoka vrednost D-dimera od 1.324 ng/L (gornja granica – 500 ng/L).

MDCT abdomena i male karlice je inicijalna dijagnostička procedura kod sumnje na retroperitonealno krvarenje. Inicijalni tretman počinje obustavljanjem antikoagulantne terapije, transfuzijom krvi i krvnih derivata, nadoknadom volumena infuzionim rastvorima, i drugim merama hemodinamske potpore i oksigenoterapije. Hemodinamski nestabilni pacijenti na antikoagulantnoj terapiji sa nepredvidivim velikim hematomima mekih tkiva mogu se lečiti arterijskom embolizacijom, jer je to minimalno invazivna procedura sa brzim terapijskim efektom, u poređenju sa hirurškim lečenjem. Kada se nađe aktivno krvarenje u psoasu, opravdana je arterijska embolizacija treće i četvrte lumbalne arterije, što predstavlja tehnički izazov jer zahteva selektivnu kateterizaciju arterije, embolizaciju, kao i procenu nakon embolizacije, da bi se potvrdila uspešnost intervencije [14]. Kod našeg pacijenta uspešno je urađena embolizacija lumbalnih arterija levo. 

Pretragom dostupne literature, uočava se da primat u lečenju ima konzervativni tretman u kombinaciji sa interventnom radiološkom procedurom embolizacije oštećenih krvnih sudova. Čini se da je operacija indikovana kada pacijent ostaje nestabilan uprkos preduzetim merama intenzivne reanimacije, ako interventna radiologija nije uspešna ili je nedostupna, ili u slučaju razvoja kompartment sindroma [15]. U našem slučaju, bolesnik je, nakon radiološke intervencije i konzervativnog lečenja, operisan mini laparotomijom, u cilju evakuacije nekrotizirajućeg hematoma, koji nije mogao spontano da se resorbuje.

ZAKLJUČAK

Primena antikoagulanasa može izazvati teške hemoragijske komplikacije kod pacijenata sa KOVID-19 oboljenjem. Praćenje dejstva antikoagulantne terapije, naročito kod pacijenata sa prisutnim faktorima rizika, rana dijagnostika, kao i blagovremena terapija spontanih
retroperitonealnih hematoma, predstavlja imperativ za smanjenje mortaliteta od ove teške komplikacije pacijenata sa KOVID-19 infekcijom.

SPISAK SKRAĆENICA

SARS-KoV-2 - ozbiljni akutni respiratorni sindrom korona virus 2 (engl. severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 - SARS-CoV-2)
KOVID-19 – bolest izazvana koronavirusom 2019 (engl. coronavirus disease of 2019 – COVID-19)
DIC – diseminovana intravaskularna koagulopatija (engl. disseminated intravascular coagulopathy)
CT – kompjuterizovana tomografija (engl. computerized tomography)
SpO2 - % zasićenja hemoglobina kiseonikom
CVK – centralni venski kateter
ROTEM - rotacijska tromboelastografija
LMWH – niskomolekularni heparin (engl. low molecular weight heparin)
CRP – C-reaktivni protein

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Decembar 2021

Strane 377-385

  • Ključne reči:
    retroperitonealni hematom, KOVID-19, arterijska embolizacija
  • Primljen:
    16 Novembar 2021
  • Revidiran:
    26 Novembar 2021
  • Prihvaćen:
    28 Novembar 2021
  • Objavljen online:
    13 Decembar 2021
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Sekulić A, Marinković O, Mrda D, Tošković B, Zdravković M, Đuran P. Spontaneous retroperitoneal hematoma in a COVID-19 patient. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2021;2(4):377-85. doi: 10.5937/smclk2-34956
Autor za korespodenciju

Ana Sekulić
Kliničko-bolnički centar ,,Bežanijska kosa”
Dr Žorža Matea bb, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Scialpi M, Russo P, Piane E, Gallo E, Scalera GB. First case of retroperitoneal hematoma in COVID-19. Turk J Urol. 2020 Sep;46(5):407-9. doi: 10.5152/tud.2020.20302.[CROSSREF]

2. Malas MB, Naazie IN, Elsayed N, Mathlouthi A, Marmor R, Clary B. Thromboembolism risk of COVID-19 is high and associated with a higher risk of mortality: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2020 Dec;29:100639. doi: 10.1016/j.eclinm.2020.100639.[CROSSREF]

3. Al-Samkari H, Karp Leaf RS, Dzik WH, Carlson JCT, Fogerty AE, Waheed A, et al. COVID-19 and coagulation: bleeding and thrombotic manifestations of SARS-CoV-2 infection. Blood. 2020 Jul 23;136(4):489-500. doi: 10.1182/blood.2020006520.[CROSSREF]

4. Levi M, Thachil J, Iba T, Levy JH. Coagulation abnormalities and thrombosis in patients with COVID-19. Lancet Haematol. 2020 Jun;7(6):e438-e40. doi: 10.1016/S2352-3026(20)30145-9.[CROSSREF]

5. Ackermann M, Verleden SE, Kuehnel M, Haverich A, Welte T, Laenger F, et al. Pulmonary Vascular Endothelialitis, Thrombosis, and Angiogenesis in Covid-19. N Engl J Med. 2020 Jul 9;383(2):120-8. doi: 10.1056/NEJMoa2015432.[CROSSREF]

6. Shah A, Donovan K, McHugh A, Pandey M, Aaron L, Bradbury CA, et al. Thrombotic and haemorrhagic complications in critically ill patients with COVID-19: a multicentre observational study. Crit Care. 2020 Sep 18;24(1):561. doi: 10.1186/s13054-020-03260-3.[CROSSREF]

7. Erdinc B, Raina JS. Spontaneous Retroperitoneal Bleed Coincided With Massive Acute Deep Vein Thrombosis as Initial Presentation of COVID-19. Cureus. 2020 Aug 15;12(8):e9772. doi: 10.7759/cureus.9772.[CROSSREF]

8. Artzner T, Clere-Jehl R, Schenck M, Greget M, Merdji H, De Marini P, et al. Spontaneous ilio-psoas hematomas complicating intensive care unit hospitalizations. PLoS One. 2019 Feb 22;14(2):e0211680. doi: 10.1371/journal.pone.0211680.[CROSSREF]

9. Vergori A, Pianura E, Lorenzini P, D'Abramo A, Di Stefano F, Grisetti S, et al.; ReCOVeRI Study Group. Spontaneous ilio-psoas haematomas (IPHs): a warning for COVID-19 inpatients. Ann Med. 2021 Dec;53(1):295-301. doi: 10.1080/07853890.2021.1875498.[CROSSREF]

10. Patel I, Akoluk A, Douedi S, Upadhyaya V, Mazahir U, Costanzo E, et al. Life-Threatening Psoas Hematoma due to Retroperitoneal Hemorrhage in a COVID-19 Patient on Enoxaparin Treated with Arterial Embolization: A Case Report. J Clin Med Res. 2020 Jul;12(7):458-61. doi: 10.14740/jocmr4256.[CROSSREF]

11. Llitjos JF, Daviaud F, Grimaldi D, Legriel S, Georges JL, Guerot E, et al. Ilio-psoas hematoma in the intensive care unit: a multicentric study. Ann Intensive Care. 2016 Dec;6(1):8. doi: 10.1186/s13613-016-0106-z.[CROSSREF]

12. Surani S, Estement B, Manchandan S, Sudhakaran S, Varon J. Spontaneous extraperitoneal lumbar artery hemorrhage. J Emerg Med. 2011 Jun;40(6):e111-4. doi: 10.1016/j.jemermed.2008.01.029.[CROSSREF]

13. Qanadli SD, El Hajjam M, Mignon F, Bruckert F, Chagnon S, Lacombe P. Life-threatening spontaneous psoas haematoma treated by transcatheter arterial embolization. Eur Radiol. 1999;9(6):1231-4. doi: 10.1007/s003300050824.[CROSSREF]

14. Amole AO, Kathuria MK, Ozkan OS, Gill AS, Ozkan EO. Lumbar artery laceration with retroperitoneal hematoma after placement of a G-2 inferior vena cava filter. Cardiovasc Intervent Radiol. 2008 Nov-Dec;31(6):1257-9. doi: 10.1007/s00270-008-9365-x.[CROSSREF]

15. Chan YC, Morales JP, Reidy JF, Taylor PR. Management of spontaneous and iatrogenic retroperitoneal haemorrhage: conservative management, endovascular intervention or open surgery? Int J Clin Pract. 2008 Oct;62(10):1604- 13. doi: 10.1111/j.1742-1241.2007.01494.x.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Scialpi M, Russo P, Piane E, Gallo E, Scalera GB. First case of retroperitoneal hematoma in COVID-19. Turk J Urol. 2020 Sep;46(5):407-9. doi: 10.5152/tud.2020.20302.[CROSSREF]

2. Malas MB, Naazie IN, Elsayed N, Mathlouthi A, Marmor R, Clary B. Thromboembolism risk of COVID-19 is high and associated with a higher risk of mortality: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2020 Dec;29:100639. doi: 10.1016/j.eclinm.2020.100639.[CROSSREF]

3. Al-Samkari H, Karp Leaf RS, Dzik WH, Carlson JCT, Fogerty AE, Waheed A, et al. COVID-19 and coagulation: bleeding and thrombotic manifestations of SARS-CoV-2 infection. Blood. 2020 Jul 23;136(4):489-500. doi: 10.1182/blood.2020006520.[CROSSREF]

4. Levi M, Thachil J, Iba T, Levy JH. Coagulation abnormalities and thrombosis in patients with COVID-19. Lancet Haematol. 2020 Jun;7(6):e438-e40. doi: 10.1016/S2352-3026(20)30145-9.[CROSSREF]

5. Ackermann M, Verleden SE, Kuehnel M, Haverich A, Welte T, Laenger F, et al. Pulmonary Vascular Endothelialitis, Thrombosis, and Angiogenesis in Covid-19. N Engl J Med. 2020 Jul 9;383(2):120-8. doi: 10.1056/NEJMoa2015432.[CROSSREF]

6. Shah A, Donovan K, McHugh A, Pandey M, Aaron L, Bradbury CA, et al. Thrombotic and haemorrhagic complications in critically ill patients with COVID-19: a multicentre observational study. Crit Care. 2020 Sep 18;24(1):561. doi: 10.1186/s13054-020-03260-3.[CROSSREF]

7. Erdinc B, Raina JS. Spontaneous Retroperitoneal Bleed Coincided With Massive Acute Deep Vein Thrombosis as Initial Presentation of COVID-19. Cureus. 2020 Aug 15;12(8):e9772. doi: 10.7759/cureus.9772.[CROSSREF]

8. Artzner T, Clere-Jehl R, Schenck M, Greget M, Merdji H, De Marini P, et al. Spontaneous ilio-psoas hematomas complicating intensive care unit hospitalizations. PLoS One. 2019 Feb 22;14(2):e0211680. doi: 10.1371/journal.pone.0211680.[CROSSREF]

9. Vergori A, Pianura E, Lorenzini P, D'Abramo A, Di Stefano F, Grisetti S, et al.; ReCOVeRI Study Group. Spontaneous ilio-psoas haematomas (IPHs): a warning for COVID-19 inpatients. Ann Med. 2021 Dec;53(1):295-301. doi: 10.1080/07853890.2021.1875498.[CROSSREF]

10. Patel I, Akoluk A, Douedi S, Upadhyaya V, Mazahir U, Costanzo E, et al. Life-Threatening Psoas Hematoma due to Retroperitoneal Hemorrhage in a COVID-19 Patient on Enoxaparin Treated with Arterial Embolization: A Case Report. J Clin Med Res. 2020 Jul;12(7):458-61. doi: 10.14740/jocmr4256.[CROSSREF]

11. Llitjos JF, Daviaud F, Grimaldi D, Legriel S, Georges JL, Guerot E, et al. Ilio-psoas hematoma in the intensive care unit: a multicentric study. Ann Intensive Care. 2016 Dec;6(1):8. doi: 10.1186/s13613-016-0106-z.[CROSSREF]

12. Surani S, Estement B, Manchandan S, Sudhakaran S, Varon J. Spontaneous extraperitoneal lumbar artery hemorrhage. J Emerg Med. 2011 Jun;40(6):e111-4. doi: 10.1016/j.jemermed.2008.01.029.[CROSSREF]

13. Qanadli SD, El Hajjam M, Mignon F, Bruckert F, Chagnon S, Lacombe P. Life-threatening spontaneous psoas haematoma treated by transcatheter arterial embolization. Eur Radiol. 1999;9(6):1231-4. doi: 10.1007/s003300050824.[CROSSREF]

14. Amole AO, Kathuria MK, Ozkan OS, Gill AS, Ozkan EO. Lumbar artery laceration with retroperitoneal hematoma after placement of a G-2 inferior vena cava filter. Cardiovasc Intervent Radiol. 2008 Nov-Dec;31(6):1257-9. doi: 10.1007/s00270-008-9365-x.[CROSSREF]

15. Chan YC, Morales JP, Reidy JF, Taylor PR. Management of spontaneous and iatrogenic retroperitoneal haemorrhage: conservative management, endovascular intervention or open surgery? Int J Clin Pract. 2008 Oct;62(10):1604- 13. doi: 10.1111/j.1742-1241.2007.01494.x.[CROSSREF]

1. Scialpi M, Russo P, Piane E, Gallo E, Scalera GB. First case of retroperitoneal hematoma in COVID-19. Turk J Urol. 2020 Sep;46(5):407-9. doi: 10.5152/tud.2020.20302.[CROSSREF]

2. Malas MB, Naazie IN, Elsayed N, Mathlouthi A, Marmor R, Clary B. Thromboembolism risk of COVID-19 is high and associated with a higher risk of mortality: A systematic review and meta-analysis. EClinicalMedicine. 2020 Dec;29:100639. doi: 10.1016/j.eclinm.2020.100639.[CROSSREF]

3. Al-Samkari H, Karp Leaf RS, Dzik WH, Carlson JCT, Fogerty AE, Waheed A, et al. COVID-19 and coagulation: bleeding and thrombotic manifestations of SARS-CoV-2 infection. Blood. 2020 Jul 23;136(4):489-500. doi: 10.1182/blood.2020006520.[CROSSREF]

4. Levi M, Thachil J, Iba T, Levy JH. Coagulation abnormalities and thrombosis in patients with COVID-19. Lancet Haematol. 2020 Jun;7(6):e438-e40. doi: 10.1016/S2352-3026(20)30145-9.[CROSSREF]

5. Ackermann M, Verleden SE, Kuehnel M, Haverich A, Welte T, Laenger F, et al. Pulmonary Vascular Endothelialitis, Thrombosis, and Angiogenesis in Covid-19. N Engl J Med. 2020 Jul 9;383(2):120-8. doi: 10.1056/NEJMoa2015432.[CROSSREF]

6. Shah A, Donovan K, McHugh A, Pandey M, Aaron L, Bradbury CA, et al. Thrombotic and haemorrhagic complications in critically ill patients with COVID-19: a multicentre observational study. Crit Care. 2020 Sep 18;24(1):561. doi: 10.1186/s13054-020-03260-3.[CROSSREF]

7. Erdinc B, Raina JS. Spontaneous Retroperitoneal Bleed Coincided With Massive Acute Deep Vein Thrombosis as Initial Presentation of COVID-19. Cureus. 2020 Aug 15;12(8):e9772. doi: 10.7759/cureus.9772.[CROSSREF]

8. Artzner T, Clere-Jehl R, Schenck M, Greget M, Merdji H, De Marini P, et al. Spontaneous ilio-psoas hematomas complicating intensive care unit hospitalizations. PLoS One. 2019 Feb 22;14(2):e0211680. doi: 10.1371/journal.pone.0211680.[CROSSREF]

9. Vergori A, Pianura E, Lorenzini P, D'Abramo A, Di Stefano F, Grisetti S, et al.; ReCOVeRI Study Group. Spontaneous ilio-psoas haematomas (IPHs): a warning for COVID-19 inpatients. Ann Med. 2021 Dec;53(1):295-301. doi: 10.1080/07853890.2021.1875498.[CROSSREF]

10. Patel I, Akoluk A, Douedi S, Upadhyaya V, Mazahir U, Costanzo E, et al. Life-Threatening Psoas Hematoma due to Retroperitoneal Hemorrhage in a COVID-19 Patient on Enoxaparin Treated with Arterial Embolization: A Case Report. J Clin Med Res. 2020 Jul;12(7):458-61. doi: 10.14740/jocmr4256.[CROSSREF]

11. Llitjos JF, Daviaud F, Grimaldi D, Legriel S, Georges JL, Guerot E, et al. Ilio-psoas hematoma in the intensive care unit: a multicentric study. Ann Intensive Care. 2016 Dec;6(1):8. doi: 10.1186/s13613-016-0106-z.[CROSSREF]

12. Surani S, Estement B, Manchandan S, Sudhakaran S, Varon J. Spontaneous extraperitoneal lumbar artery hemorrhage. J Emerg Med. 2011 Jun;40(6):e111-4. doi: 10.1016/j.jemermed.2008.01.029.[CROSSREF]

13. Qanadli SD, El Hajjam M, Mignon F, Bruckert F, Chagnon S, Lacombe P. Life-threatening spontaneous psoas haematoma treated by transcatheter arterial embolization. Eur Radiol. 1999;9(6):1231-4. doi: 10.1007/s003300050824.[CROSSREF]

14. Amole AO, Kathuria MK, Ozkan OS, Gill AS, Ozkan EO. Lumbar artery laceration with retroperitoneal hematoma after placement of a G-2 inferior vena cava filter. Cardiovasc Intervent Radiol. 2008 Nov-Dec;31(6):1257-9. doi: 10.1007/s00270-008-9365-x.[CROSSREF]

15. Chan YC, Morales JP, Reidy JF, Taylor PR. Management of spontaneous and iatrogenic retroperitoneal haemorrhage: conservative management, endovascular intervention or open surgery? Int J Clin Pract. 2008 Oct;62(10):1604- 13. doi: 10.1111/j.1742-1241.2007.01494.x.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh