Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

Kompleksni regionalni bolni sindrom: pregled literature kao putokaz za svakodnevnu kliničku praksu

Emilija Dubljanin Raspopović1,2, Goran Tulić2,3, Una Nedeljković1,2, Nela Ilić1,2, Milica Aleksić1, Marko Kadija2,3, Sanja Tomanović Vujadinović1,2
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Beograd, Srbija
  • Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Kompleksni regionalni bolni sindrom (KRBS) je hronični kompleksni poremećaj koji značajno utiče na kvalitet života osoba koji od njega pate. Ovaj sindrom zahvata ekstremitete nakon traume ili povrede nerava. Hiperalgezija i alodinija ekstremiteta često prate ovo stanje. Postavljanje dijagnoze i lečenje ovog oboljenja je veoma kompleksno. Budimpeštanski kriterijumi su trenutno najšire prihvaćeni dijagnostički kriterijumi. Rana dijagnoza i rano započinjanje lečenja su od suštinskog značaja za povoljan ishod KRBS-a. Terapijski modaliteti dostupni za lečenje KRBS-a obuhvataju fizikalnu terapiju, farmakoterapiju i interventne tehnike. Dodatne visokokvalitetne studije su potrebne za određivanje najbolje terapijske opcije.


UVOD

Kompleksni regionalni bolni sindrom (KRBS) je hronično neurološko oboljenje sa prevalencijom od 5,4 – 26,2% na 100.000 osoba. Može se podeliti na dva podtipa u zavisnosti od odsustva (KRBS I, ranije poznat kao refleksna simpatička distrofija) ili prisustva (KRBS II, ranije poznat kao kauzalgija) lezije nerva. Razlikuje se od drugih bolnih sindroma zbog prisustva poremećaja autonomne funkcije, regionalnih zapaljenskih promena, te gubitka dermatomalne distribucije. Često ga karakterišu alodinija, hiperalgezija, promena temperature kože i otok. Epidemiološke analize ukazuju da su ženski pol, povreda gornjeg ekstremiteta, kao i povreda koja nastaje kao posledica dejstva sile visokog intenziteta, faktori rizika za nastanak ovog poremećaja [1].

Ovo oboljenje karakterišu varijabilna klinička slika i tok, te otežana dijagnostika i lečenje. Patohistološki mehanizam ovog oboljenja takođe nije jasno definisan [1]. Mnogi pacijenti imaju značajno pogoršanje kvaliteta života i lošu prognozu, uprkos terapiji. Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije su od ključnog značaja za ograničavanje progresije oboljenja i poboljšanje kvaliteta života.

Cilj ovog rada je da prikaže najnovija saznanja iz postojeće literature koja se odnose na epidemiologiju, patofiziologiju i savremenu terapiju KRBS-a.

ISTORIJAT

U vreme Američkog građanskog rata, 1864. godine, američki lekar, Sajlas Vir Mičel, prvi je opisao jedan od najranijih slučajeva KRBS-a. On je tada opisao specifičan tip bola koji se javio kao komplikacija povreda nanetih vatrenim oružjem. Njegovi pacijenti žalili su se na pekući bol praćen sjajnom crvenom kožom [2]. Mičel je ovo stanje nazvao kauzalgija. Sudek, 1900. godine, opisuje radiografski vidljivu mrljastu osteopeniju, dok Evans, pedesetih godina prošlog veka, uvodi pojam „refleksna simpatička distrofija” (RSD), verujući da je simpatička hiperaktivnost odgovorna za nastanak ovog poremećaja. Internacionalna asocijacija za izučavanje bola, 1994. godine, uvodi pojam „kompleksni regionalni sindrom bola”. KRBS I, ranije poznat kao refleksna simpatička distrofija, posledica je traume bez prisustva povrede nerava, i odgovoran je za većinu slučajeva ovog sindroma. KRBS II, ranije poznat kao kauzalgija, podrazumeva prepoznatljivu leziju nerva, kao posledicu traume ili hirurške intervencije [1].

PATOFIZIOLOGIJA

Prva teorija o patofiziologiji KRBS-a se odnosi na poremećaj simpatičke aktivnosti. Zbog toga je KRBS ranije i nazivan refleksna simpatička distrofija. Vremenom su utvrđeni i drugi potencijalni mehanizmi koji utiču na nastanak ovog sindroma, zbog čega je preimenovan u kompleksni regionalni bolni sindrom [3]. Patofiziologija KRBS-a je veoma komplikovana i teško ju je objasniti. U nastanku ovog stanja, veoma verovatno ima ulogu zapaljenje, naročito u njegovim ranim fazama. To se može prepoznati po prisutnim znacima akutnog zapaljenskog procesa, kao što su crvenilo, otok, povišena temperatura i bol. Uz to, prisutno je povećanje proinflamatornih citokina (TNF α i MIP-1β), kao i smanjenje antiinflamatornih proteina (IL-1Ra) [4]. Istraživanja takođe govore u prilog autoimunog procesa koji učestvuje u razvoju i progresiji KRBS-a [5]. Periferna senzitizacija, kao posledica inicijalnih zapaljenskih i imunoloških odgovora, dovodi do centralne senzitizacije i verovatno učestvuje u patofiziologiji oboljenja [4].

Postoje izvesni dokazi koji ukazuju na to da psihološki stres može učiniti pacijenta podložnim nastanku oboljenja. Pacijenti sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) imaju veći rizik za nastanak KRBS-a [6]. Kod mnogih takvih pacijenata, PTSP je bio prisutan pre nastanka KRBS-a, što ukazuje na predispoziciju nastalu usled ovog stanja [7]. Ono što je izvesnije jeste da psihološki stres utiče na progresiju oboljenja. Pacijenti koji imaju veći stepen anksioznosti, izraženiji osećaj onesposobljenosti i strah od bola imaju lošiji ishod. Ovo je verovatno posledica povećanog oslobađanja kateholamina usled povećanog stepena anksioznosti, što dovodi do povećanja nociceptivne senzitizacije. Trenutno se istražuje genetski uticaj na nastanak KRBS-a [1].

Umesto da se pojedinačno razmatraju svi gore navedeni patofiziološki faktori u nastanku KRBS-a, nezavisno jedni od drugih, smislenije je posmatrati ih u kompleksnim, mada još uvek nerazjašnjenim interakcijama, koje dovode do opštih manifestacija KRBS-a.

EPIDEMIOLOGIJA

Zbog činjenice da je dijagnoza KRBS-a klinička, incidencija nastanka ove komplikacije varira u različitim studijama. Epidemiološki podaci iz dve velike studije pokazuju incidenciju od između 5,5/100.000 godišnje [8] i 26,2/100.000 godišnje [9]. Na osnovu najveće populacione studije koja se bavila KRBS-om, utvrđeno je da su ženski pol, bela rasa, viši socioekonomski status, anamneza depresije i glavobolje, kao i pozitivna anamneza zloupotrebe lekova, bili u vezi sa nastankom KRBS-a [10].

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI

Ne postoji definitivni test kojim se potvrđuje dijagnoza KRBS-a. Trenutno prihvaćeni dijagnostički kriterijumi za dijagnozu KRBS-a su Budimpeštanski kriterijumi, koji su definisani 2003. godine.

Budimpeštanski kriterijumi podrazumevaju: 1) kontinuirani bol koji nije proporcionalan inicijalom uzročnom događaju; 2) najmanje jedan simptom u tri od četiri kategorije (senzorni, vazomotorni, sudomotorni/otok i/ili motorni/trofički); 3) prilikom pregleda, mora da postoji najmanje jedan znak u dve ili više od četiri prethodno navedene kategorije; 4) ne postoji druga dijagnoza koja bolje opisuje simptome i znakove koje pacijent ima [10].

Senzorni simptomi podrazumevaju prijavu ili prisustvo hiperestezije i/ili alodinije. Vazomotorni simptomi podrazumevaju prijavu ili prisustvo asimetrije temperature i/ili promene boje kože i/ili asimetriju boje kože. Sudomotorni/otok simptomi obuhvataju prijavu ili prisustvo otoka i/ili promene znojenja i/ili asimetriju znojenja. Motorni/trofički simptomi podrazumevaju prijavu ili prisustvo ograničenja obima pokreta i/ili poremećaj motorne funkcije (slabost, tremor, distonija) i/ ili trofičke promene (koža, nokti, kosa) [10].

Budimpeštanski kriterujumi dodatno kategorizuju KRBS kao Tip I i Tip II. Pacijent ispunjava kliničke kriterijume za KRBS nakon relevantne povrede nerva (KRBS II) ili bez relevantne povrede nerva (KRBS I). Povreda nerva se može dijagnostifikovati ili elektromiografijom ili neurološkim pregledom.

Da bi se dodatno kvantifikovala težina oboljenja, Harden i autori su, 2010. godine, razvili skor kojim se procenjuje težina oboljenja – CRPS severity score (CSS). Na osnovu skora se procenjuje 17 različitih simptoma, pri čemu se svakom simptomu dodeljuje jedan bod [1].

Pored kliničkih dijagnostičkih kriterijuma, pojedini autori definisali su „tople“ i „hladne“ podtipove, koji diferenciraju inicijalne simptome povećane temperature kože i otoka kod jednih i hladniji ekstremitet kod drugih. Razumevanje potencijalno različitih podtipova podržava ranije opise pacijenata koji ne prolaze kroz tri tipične sekvencijalne kliničke faze – od inicijalne faze (Faza 1), preko faze otoka (Faza 2), do konačne trofičke faze (Faza 3). Umesto toga, oni mogu imati simptome iz bilo koje faze [1].

Iako je klinička dijagnoza na osnovu anamneze i kliničkog pregleda najšire prihvaćena, za potvrđivanje dijagnoze ispitivani su pojedini dijagnostički testovi. Termografija je najčešće korišćena i osnovna pomoćna dijagnostička metoda koja se koristi kod pacijenata sa KRBS-om. Promene temperature za ≥1 °C se smatraju značajnim. Međutim, veće temperaturne razlike nisu u korelaciji sa percepcijom bola [4]. Međutim, ova metoda nema dobru specifičnost i senzitivnost i ne može se savetovati kod ovih bolesnika. Scintigrafija kostiju je trenutno najsenzitivnija i najspecifičnija dijagnostička metoda za pacijente sa KRBS-om. Sistematski pregled literature pokazuje da se scintigrafija kostiju ne može koristiti za isključivanje dijagnoze, ali se može koristiti za njeno potvrđivanje [11]. Radiografija ima nisku senzitivnost, ali ukoliko je pozitivna, može se koristiti kao još jedan argument u prilog dijagnozi [11].

TERAPIJA

Lečenje KRBS-a podrazumeva multimodalni pristup, koji se zasniva na nefarmakološkim i farmakološkim merama. Uspeh lečenja zavisi u velikoj meri od pravovremenog započinjanja lečenja. Već na početku lečenja, važno je u najvećoj mogućoj meri obezboliti pacijenta i inicirati aktivne pokrete u granicama njegovih mogućnosti. Pasivni pokreti, naspram volje i bez kontrole pacijenta, su kontraindikovani. Analgetska terapija je najvažnija karika u ovoj fazi lečenja. Sa smanjenjem bolova, postepena aktivacija postaje sve važnija.

Farmakoterapija

Antiinflamatorni lekovi

Lekovi koji se tradicionalno koriste za lečenje KRBS-a su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i kortikosteroidi. Antiinflamatorna terapija ima opravdano mesto u lečenju KRBS-a, naročito u ranim mesecima ovog sindroma, usled toga što inflamacija ima ulogu u KRBS-u, naročito u početnim fazama.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se mogu koristiti kao inicijalna terapija u lečenju KRBS-a. Međutim, studije koje su ispitivale primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova kod KRBS-a su bile male, a rezultati nekonzistentni [12],[13]. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi deluju inhibicijom ciklooksigenaze 1 i 2, tako što smanjuju prostaglandine koji izazivaju inflamaciju.

Nasuprot njima, kortikosteroidi mogu da smanje inflamaciju različitim mehanizmima. Objavljene studije podržavaju kratkotrajnu upotrebu kortikosteroida u lečenju pacijenata u ranim fazama KRBS-a sa izraženom zapaljenskom komponentom [14],[15]. U svojim smernicama za lečenje KRBS-a, iz 2018 godine, Nemačko udruženje neurologa savetuje lečenje ekvivalentom prednizolona u dozi > 30 – 40 mg/dan, kod akutnog KRBS-a, u trajanju od preko četiri nedelje (do šest meseci). Navodi se da sami autori vodiča imaju bolja iskustva sa inicijalno značajno višim dozama (ekvivalent prednizolona >/= 100 mg, oralno), koje se postepeno smanjuju tokom 2,5 nedelje. Takođe se napominje da je često neophodno individualno prilagođavanje doze, kao i ponavljanje lečenja kod pogoršanja tegoba [18]. Kortikosteroidi se, međutim, ne savetuju kod hroničnog KRBS-a, kod kojeg simptomi traju duže od tri meseca. Takođe, pažljiv izbor pacijenata i dužina primene kortikosteroida je od velikog značaja zbog dobro dokumentovanih neželjenih dejstava.

Lekovi za neuropatski bol

Lekovi za neuropatski bol nisu podrobno ispitani u lečenju KRBS-a. Korišćenje lekova za neuropatski bol se zasniva na utemeljenosti ove grupe lekova u lečenju drugih neuropatskih stanja. U ograničenom broju studija, gabapentin se pokazao kao efikasan za smanjenje bola kod pacijenata sa KRBS-om [18]. Braun i saradnici su upoređivali efikasnost amitriptilina naspram gabapentina u randomizovanoj kontrolisanoj studiji, i pokazali značajno smanjenje bola, koje se nije razlikovalo između grupa [19].

Bisfosfonati

Bisfosfonati se često koriste u lečenju KRBS-a. Iako tačan mehanizam dejstva nije jasan, aktuelna istraživanja ukazuju na to da bi bisfosfonati mogli da deluju tako što moduliraju zapaljenske medijatore, kao i proliferaciju i migraciju ćelija koštane srži [20]. Kohranov pregled literature, iz 2013. godine, ukazuje na nizak nivo dokaza o efikasnosti bisfosfonata u smanjenju bola kod pacijenata sa KRBS-om [21]. Novija meta-analiza, međutim, pokazuje efikasnost ove grupe lekova u lečenju bola kod pacijenata koji imaju KRBS I [22]. Prema preporukama Nemačkog udruženja neurologa, alendronat se daje ili per os u visokim dozama od 40 mg/24 h ili intravenozno (7,5 mg), tri uzastopna dana [18].

Antioksidansi

Lečenje KRBS-a antioksidansima se zasniva na pretpostavci da lokalna inflamacija kod KRBS-a proizvodi slobodne radikale kiseonika [20]. Vitamin C je jedini antioksidans za koji postoje dokazi da može da deluje preventivno na nastanak KRBS-a, ukoliko se daje preventivno kod operativnog lečenja ekstremiteta. Najnovija meta-analiza pokazuje značajno smanjenje rizika kod dnevnog unosa vitamina C, u dozi od 500 mg, tokom 50 dana [23].

Ketamin

Ketamin je antagonista NMDA receptora u perifernom i centralnom nervnom sistemu [4],[20],[24]. U svom pregledu literature, Žao i saradnici su zaključili da postojeće studije podržavaju kliničku efikasnost ketaminskih infuzija, ali i da su neophodne dodatne randomizovane kontrolisane studije koje dodatno potvrđuju njihovu efikasnost [24].

Ostalo

U poslednje vreme, zahvaljujući unapređenom razumevanju molekularnih i ćelijskih mehanizama koji su u osnovi razvoja KRBS-a, ispituju se različiti novi farmakoterapijski pristupi, sa ciljem poboljšanja uspeha lečenja. U novije lekove ubraja se naltrekson, antagonista opioida, koji u malim dozama inhibira aktivaciju mikroglija i na taj način smanjuje zapaljenski odgovor. Kao nove alternative u lečenju KRPS-a mogu se razmatrati i ketamin, botulinum toksin A i kanabinoidi, ali su potrebne nove studije koje će dokazati efikasnost i bezbednost ove grupe lekova [20].

Procedure

Simpatički nervni blokovi

Uprkos niskom nivou dokaza u korist opravdanosti simpatičkih nervnih blokova, oni se često primenjuju od strane lekara koji se bave interventnom terapijom bola. Simpatički nervni blokovi daju se zbog pretpostavke da je patofiziologija KRBS-a delimično u vezi sa poremećajem autonomne funkcije zahvaćenog ekstremiteta i naglašenim odgovorom na kateholamine [1].

Stimulacija kičmene moždine i gangliona dorzalnih rogova

Stimulacija kičmene moždine je neuromodulaciona tehnika koja redukuje bol električnom stimulacijom dorzalnih rogova kičmene moždine. Implantirane elektrode odašilju impulse, koji složenim mehanizmima moduliraju osećaj bola. Rezultati istraživanja sprovedenih na temu opravdanosti ove metode kod pacijenata sa KRBS-om nisu konzistentni [25]. Dodatna istraživanja su neophodna za procenu efikasnosti i bezbednosti ove metode.

Stimulacija gangliona dorzalnih rogova je novija tehnika, koja je u razvoju, i gde se električna stimulacija primenjuje na dorzalne rogove. Ovaj vid stimulacije je specifičniji u odnosu na stimulaciju kičmene moždine, zato što može da specifično cilja bolne regije ekstremiteta. Neophodna su dodatna istraživanja na ovu temu [1].

Jedna od novijih metoda lečenja, koja bi mogla imati efekta, jeste transkranijalna magnetna stimulacija (TMS). Ovo je bezbedna i neinvazivna tehnika koja proizvodi kratkotrajni magnetni impuls u mozgu i može indukovati kortikalnu ekscitabilnost. Neophodno je dodatno istraživanje radi donošenja definitivnog zaključka [20].

Nefarmakološko lečenje

Nefarmakološko lečenje podrazumeva multidisciplinarni pristup, koji uključuje fizikalnu, okupacionu i psihološku terapiju. Zbog bola koji prati ovo stanje, pacijenti izbegavaju korišćenje zahvaćenog ekstremiteta. Kod pacijenata sa KRBS-om, cilj fizikalne i okupacione terapije je poboljšanje funkcionalnosti i pokretljivosti ekstremiteta, kao i smanjenje bola. Ovakva terapija sprečava i kasnije komplikacije kao što su kontrakture, koje se formiraju zbog izbegavanja bolnih pokreta. Korišćenje ovih terapija se savetuje rano u procesu rehabilitacije i smatraju se terapijama prvog reda [1].

Kontrola bola je veoma važna tokom rehabilitacije. Čim bol dozvoli aktivaciju ekstremiteta može se započeti sa mobilizacijom zahvaćenih zglobova. Kasnije se uvode i vežbe sa opterećenjem, a kod zahvaćenosti donjih ekstremiteta i vežbe hoda. Pacijente treba ohrabriti da aktivno koriste oboleli ekstremitet u svakoj fazi oboljenja.

Kohranov pregled, iz 2016. i 2022. godine, koji je analizirao različite fizioterapijske intervencije, izdvojio je dve terapije sa najvećim rehabiltiacionim potencijalnom, koje mogu da smanje bol i poboljšaju funkcionalnost i kvalitet života kod pacijenata koji imaju KRBS I. To su terapija ogledalom i graduisana motorna imaginacija [26],[27]. Ove dve terapijske metode nametnule su se kao važne komponente lečenja pacijenta sa KRBS-om.

Terapija ogledalom, kao izolovana terapijska procedura, naročito je efikasna kod akutnih oblika KRBS-a, naročito nakon moždanog udara [28]. Kod hroničnog KRBS-a je efikasna graduisana motorna imaginacija, koja se sastoji od prepoznavanja leve i desne strane, zamišljanja pokreta i terapije ogledalom [29]. Dve studije pokazale su poboljšanje bola i smanjenje funkcionalne onesposobljenosti kod pacijenata sa KRBS-om, u šest meseci, prilikom primene ove dve metode [26],[29].

Ove dve terapije se, nakon instrukcije od strane terapeuta, sprovode samostalno od strane pacijenta, u trajanju od deset minuta svakog budnog sata tokom šest nedelja [18].

Psihoterapijske intervencije

Psihoterapijske intervencije su važna komponenta lečenja kod pacijenata sa KRBS-om, naročito kada postoje udružena psihička oboljenja ili kada se simptomatologija tokom dužeg vremenskog perioda, uprkos adekvatnog terapiji, ne menja [30].

Postoje dve studije sa malim brojem pacijenata koje potvrđuju efikasnost psihoterapijskih intervencija kod KRBS-a, u poređenju sa izolovanom fizikalnom terapijom [31],[32]. Međutim, rezultati velikog broja istraživanja na pacijentima sa hroničnim bolnim sindromima mogu se preneti sa velikom verovatnoćom na pacijente sa KRBS-om [33].

ZAKLJUČAK

KRBS je kompleksno i multifaktorijalno oboljenje. Iako je naše razumevanje ovog stanja daleko odmaklo od njegove najranije definicije, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno. Veće visokokvalitetne studije su neophodne za bolje razumevanje mehanizama koji leže u osnovi ovog oboljenja, a koje će pomoći razvoj precizno usmerenih terapija. Upravo zbog toga, neophodni su stalni istraživački napori usmereni na kombinacije terapijskih metoda za buduće lečenje KRBS-a.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 3 Broj 3

Volumen 3 Broj 3

Septembar 2022

Strane 374-383

  • Ključne reči:
    kompleksni regionalni bolni sindrom, bol, hronični bol
  • Primljen:
    11 Avgust 2022
  • Revidiran:
    17 Avgust 2022
  • Prihvaćen:
    23 Avgust 2022
  • Objavljen online:
    25 Septembar 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Dubljanin-Raspopović E, Tulić G, Nedeljković U, Ilić N, Aleksić M, Kadija M, et al. Complex regional pain syndrome: Literature review as a guide for the practicing clinician. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(3):374-83. doi: 10.5937/smclk3-39589
Autor za korespodenciju

Emilija Dubljanin Raspopović
Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju,
Univerzitetski klinički centar Srbije
Višegradska 26, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Shim H, Rose J, Halle S, Shekane P. Complex regional pain syndrome: a narrative review for the practising clinician. Br J Anaesth. 2019 Aug;123(2):e424-e433. doi: 10.1016/j.bja.2019.03.030. [CROSSREF]

    2. Mitchell SW, Morehouse GR, Keen WW. Gunshot wounds and other injuries of nerves. New York: Lippincott, 1864.

    3. Kessler A, Yoo M, Calisoff R. Complex regional pain syndrome: An updated comprehensive review. NeuroRehabilitation. 2020;47(3):253-64. doi: 10.3233/NRE-208001. [CROSSREF]

    4. Lenz M, Üçeyler N, Frettlöh J, Höffken O, Krumova EK, Lissek S, et al. Local cytokine changes in complex regional pain syndrome type I (CRPS I) resolve after 6 months. Pain. 2013 Oct;154(10):2142-9. doi: 10.1016/j. pain.2013.06.039. [CROSSREF]

    5. Goebel A, Blaes F. Complex regional pain syndrome, prototype of a novel kind of autoimmune disease. Autoimmun Rev. 2013 Apr;12(6):682-6. doi: 10.1016/j.autrev.2012.10.015.  [CROSSREF]

    6. Speck V, Schlereth T, Birklein F, Maihöfner C. Increased prevalence of posttraumatic stress disorder in CRPS. Eur J Pain. 2017 Mar;21(3):466-73. doi: 10.1002/ejp.940. [CROSSREF]

    7. Urits I, Shen AH, Jones MR, Viswanath O, Kaye AD. Complex Regional Pain Syndrome, Current Concepts and Treatment Options. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):10. doi: 10.1007/s11916-018-0667-7. [CROSSREF]

    8. Sandroni P, Benrud-Larson LM, McClelland RL, Low PA. Complex regional pain syndrome type I: incidence and prevalence in Olmsted county, a population-based study. Pain. 2003 May;103(1-2):199-207. doi: 10.1016/s0304- 3959(03)00065-4. [CROSSREF]

    9. de Mos M, de Bruijn AG, Huygen FJ, Dieleman JP, Stricker BH, Sturkenboom MC. The incidence of complex regional pain syndrome: a population-based study. Pain. 2007 May;129(1-2):12-20. doi: 10.1016/j.pain.2006.09.008.  [CROSSREF]

    10. Harden NR, Bruehl S, Perez RSGM, Birklein F, Marinus J, Maihofner C, et al. Validation of proposed diagnostic criteria (the “Budapest Criteria”) for Complex Regional Pain Syndrome. Pain. 2010 Aug;150(2):268-74. doi: 10.1016/j. pain.2010.04.030. [CROSSREF]

    11. Wertli MM, Brunner F, Steurer J, Held U. Usefulness of bone scintigraphy for the diagnosis of Complex Regional Pain Syndrome 1: A systematic review and Bayesian meta-analysis. PLoS One. 2017 Mar 16;12(3):e0173688. doi: 10.1371/journal.pone.0173688.  [CROSSREF]

    12. Breuer AJ, Mainka T, Hansel N, Maier C, Krumova EK. Short-term treatment with parecoxib for complex regional pain syndrome: a randomized, placebo-controlled double-blind trial. Pain Physician. 2014 Mar-Apr;17(2):127-37. [CROSSREF]

    13. Eckmann MS, Ramamurthy S, Griffin JG. Intravenous regional ketorolac and lidocaine in the treatment of complex regional pain syndrome of the lower extremity: a randomized, double-blinded, crossover study. Clin J Pain. 2011 Mar-Apr;27(3):203-6. doi: 10.1097/AJP.0b013e3181fd5150. [CROSSREF]

    14. Kalita J, Vajpayee A, Misra UK. Comparison of prednisolone with piroxicam in complex regional pain syndrome following stroke: a randomized controlled trial. QJM. 2006 Feb;99(2):89-95. doi: 10.1093/qjmed/hcl004. [CROSSREF]

    15. Christensen K, Jensen EM, Noer I. The reflex dystrophy syndrome response to treatment with systemic corticosteroids. Acta Chir Scand. 1982;148(8):653-5.

    16. Deutsche Gesellschaft fur Neurologie. Diagnostik and Therapie komplexer regionaler Schmerzystem. Dostupno na: https://dgn.org/leitlinien/ll-030-116-diagnostik-und-therapie-komplexer-regionaler-schmerzsyndrome-crps-2018/ [HTTP]

    17. Serpell MG; Neuropathic Pain Study Group. Gabapentin in neuropathic pain syndromes: a randomised, double-blind, placebo-controlled trial. Pain. 2002 Oct;99(3):557-66. doi: 10.1016/S0304-3959(02)00255-5. [CROSSREF]

    18. van de Vusse AC, Stomp-van den Berg SG, Kessels AH, Weber WE. Randomised controlled trial of gabapentin in Complex Regional Pain Syndrome type 1 [ISRCTN84121379]. BMC Neurol. 2004 Sep 29;4:13. doi: 10.1186/1471-2377- 4-13. [CROSSREF]

    19. Brown S, Johnston B, Amaria K, Watkins J, Campbell F, Pehora C, et al. A randomized controlled trial of amitriptyline versus gabapentin for complex regional pain syndrome type I and neuropathic pain in children. Scand J Pain. 2016 Oct;13:156-163. doi: 10.1016/j.sjpain.2016.05.039. [CROSSREF]

    20. Taylor SS, Noor N, Urits I, Paladini A, Sadhu MS, Gibb C, et al. Complex Regional Pain Syndrome: A Comprehensive Review. Pain Ther. 2021 Dec;10(2):875- 892. doi: 10.1007/s40122-021-00279-4. [CROSSREF]

    21. O’Connell NE, Wand BM, McAuley J, Marston L, Moseley GL. Interventions for treating pain and disability in adults with complex regional pain syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Apr 30;2013(4):CD009416. doi: 10.1002/14651858.CD009416.pub2. [CROSSREF]

    22. Chevreau M, Romand X, Gaudin P, Juvin R, Baillet A. Bisphosphonates for treatment of Complex Regional Pain Syndrome type 1: A systematic literature review and meta-analysis of randomized controlled trials versus placebo. Joint Bone Spine. 2017 Jul;84(4):393-9. doi: 10.1016/j.jbspin.2017.03.009. [CROSSREF]

    23. Aïm F, Klouche S, Frison A, Bauer T, Hardy P. Efficacy of vitamin C in preventing complex regional pain syndrome after wrist fracture: A systematic review and meta-analysis. Orthop Traumatol Surg Res. 2017 May;103(3):465- 70. doi: 10.1016/j.otsr.2016.12.021.  [CROSSREF]

    24. Zhao J, Wang Y, Wang D. The Effect of Ketamine Infusion in the Treatment of Complex Regional Pain Syndrome: a Systemic Review and Meta-analysis. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):12. doi: 10.1007/s11916-018- 0664-x.  [CROSSREF]

    25. Visnjevac O, Costandi S, Patel BA, Azer G, Agarwal P, Bolash R, et al. A Comprehensive Outcome-Specific Review of the Use of Spinal Cord Stimulation for Complex Regional Pain Syndrome. Pain Pract. 2017 Apr;17(4):533-45. doi: 10.1111/papr.12513. [CROSSREF]

    26. Smart KM, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2016 Feb 24;2(2):CD010853. doi: 10.1002/14651858. CD010853.pub2. [CROSSREF]

    27. Smart KM, Ferraro MC, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2022 May 17;5(5):CD010853. doi: 10.1002/14651858.CD010853.pub3.  [CROSSREF]

    28. Cacchio A, De Blasis E, Necozione S, di Orio F, Santilli V. Mirror therapy for chronic complex regional pain syndrome type 1 and stroke. N Engl J Med. 2009 Aug 6;361(6):634-6. doi: 10.1056/NEJMc0902799. [CROSSREF]

    29. Moseley GL. Graded motor imagery is effective for long-standing complex regional pain syndrome: a randomised controlled trial. Pain. 2004 Mar;108(1- 2):192-8. doi: 10.1016/j.pain.2004.01.006.  [CROSSREF]

    30. Bean DJ, Johnson MH, Heiss-Dunlop W, Kydd RR. Extent of recovery in the first 12  months of complex regional pain syndrome type-1: A prospective study. Eur J Pain. 2016 Jul;20(6):884-94. doi: 10.1002/ejp.813.  [CROSSREF]

    31. Lee BH, Scharff L, Sethna NF, McCarthy CF, Scott-Sutherland J, Shea AM, et al. Physical therapy and cognitive-behavioral treatment for complex regional pain syndromes. J Pediatr. 2002 Jul;141(1):135-40. doi: 10.1067/ mpd.2002.124380. [CROSSREF]

    32. Bruehl S, Chung OY. Psychological and behavioral aspects of complex regional pain syndrome management. Clin J Pain. 2006 Jun;22(5):430-7. doi: 10.1097/01.ajp.0000194282.82002.79. [CROSSREF]

    33. Turner JA, Mancl L, Aaron LA. Short- and long-term efficacy of brief cognitive-behavioral therapy for patients with chronic temporomandibular disorder pain: a randomized, controlled trial. Pain. 2006 Apr;121(3):181-194. doi: 10.1016/j.pain.2005.11.017. [CROSSREF]


LITERATURA

1. Shim H, Rose J, Halle S, Shekane P. Complex regional pain syndrome: a narrative review for the practising clinician. Br J Anaesth. 2019 Aug;123(2):e424-e433. doi: 10.1016/j.bja.2019.03.030. [CROSSREF]

2. Mitchell SW, Morehouse GR, Keen WW. Gunshot wounds and other injuries of nerves. New York: Lippincott, 1864.

3. Kessler A, Yoo M, Calisoff R. Complex regional pain syndrome: An updated comprehensive review. NeuroRehabilitation. 2020;47(3):253-64. doi: 10.3233/NRE-208001. [CROSSREF]

4. Lenz M, Üçeyler N, Frettlöh J, Höffken O, Krumova EK, Lissek S, et al. Local cytokine changes in complex regional pain syndrome type I (CRPS I) resolve after 6 months. Pain. 2013 Oct;154(10):2142-9. doi: 10.1016/j. pain.2013.06.039. [CROSSREF]

5. Goebel A, Blaes F. Complex regional pain syndrome, prototype of a novel kind of autoimmune disease. Autoimmun Rev. 2013 Apr;12(6):682-6. doi: 10.1016/j.autrev.2012.10.015.  [CROSSREF]

6. Speck V, Schlereth T, Birklein F, Maihöfner C. Increased prevalence of posttraumatic stress disorder in CRPS. Eur J Pain. 2017 Mar;21(3):466-73. doi: 10.1002/ejp.940. [CROSSREF]

7. Urits I, Shen AH, Jones MR, Viswanath O, Kaye AD. Complex Regional Pain Syndrome, Current Concepts and Treatment Options. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):10. doi: 10.1007/s11916-018-0667-7. [CROSSREF]

8. Sandroni P, Benrud-Larson LM, McClelland RL, Low PA. Complex regional pain syndrome type I: incidence and prevalence in Olmsted county, a population-based study. Pain. 2003 May;103(1-2):199-207. doi: 10.1016/s0304- 3959(03)00065-4. [CROSSREF]

9. de Mos M, de Bruijn AG, Huygen FJ, Dieleman JP, Stricker BH, Sturkenboom MC. The incidence of complex regional pain syndrome: a population-based study. Pain. 2007 May;129(1-2):12-20. doi: 10.1016/j.pain.2006.09.008.  [CROSSREF]

10. Harden NR, Bruehl S, Perez RSGM, Birklein F, Marinus J, Maihofner C, et al. Validation of proposed diagnostic criteria (the “Budapest Criteria”) for Complex Regional Pain Syndrome. Pain. 2010 Aug;150(2):268-74. doi: 10.1016/j. pain.2010.04.030. [CROSSREF]

11. Wertli MM, Brunner F, Steurer J, Held U. Usefulness of bone scintigraphy for the diagnosis of Complex Regional Pain Syndrome 1: A systematic review and Bayesian meta-analysis. PLoS One. 2017 Mar 16;12(3):e0173688. doi: 10.1371/journal.pone.0173688.  [CROSSREF]

12. Breuer AJ, Mainka T, Hansel N, Maier C, Krumova EK. Short-term treatment with parecoxib for complex regional pain syndrome: a randomized, placebo-controlled double-blind trial. Pain Physician. 2014 Mar-Apr;17(2):127-37. [CROSSREF]

13. Eckmann MS, Ramamurthy S, Griffin JG. Intravenous regional ketorolac and lidocaine in the treatment of complex regional pain syndrome of the lower extremity: a randomized, double-blinded, crossover study. Clin J Pain. 2011 Mar-Apr;27(3):203-6. doi: 10.1097/AJP.0b013e3181fd5150. [CROSSREF]

14. Kalita J, Vajpayee A, Misra UK. Comparison of prednisolone with piroxicam in complex regional pain syndrome following stroke: a randomized controlled trial. QJM. 2006 Feb;99(2):89-95. doi: 10.1093/qjmed/hcl004. [CROSSREF]

15. Christensen K, Jensen EM, Noer I. The reflex dystrophy syndrome response to treatment with systemic corticosteroids. Acta Chir Scand. 1982;148(8):653-5.

16. Deutsche Gesellschaft fur Neurologie. Diagnostik and Therapie komplexer regionaler Schmerzystem. Dostupno na: https://dgn.org/leitlinien/ll-030-116-diagnostik-und-therapie-komplexer-regionaler-schmerzsyndrome-crps-2018/ [HTTP]

17. Serpell MG; Neuropathic Pain Study Group. Gabapentin in neuropathic pain syndromes: a randomised, double-blind, placebo-controlled trial. Pain. 2002 Oct;99(3):557-66. doi: 10.1016/S0304-3959(02)00255-5. [CROSSREF]

18. van de Vusse AC, Stomp-van den Berg SG, Kessels AH, Weber WE. Randomised controlled trial of gabapentin in Complex Regional Pain Syndrome type 1 [ISRCTN84121379]. BMC Neurol. 2004 Sep 29;4:13. doi: 10.1186/1471-2377- 4-13. [CROSSREF]

19. Brown S, Johnston B, Amaria K, Watkins J, Campbell F, Pehora C, et al. A randomized controlled trial of amitriptyline versus gabapentin for complex regional pain syndrome type I and neuropathic pain in children. Scand J Pain. 2016 Oct;13:156-163. doi: 10.1016/j.sjpain.2016.05.039. [CROSSREF]

20. Taylor SS, Noor N, Urits I, Paladini A, Sadhu MS, Gibb C, et al. Complex Regional Pain Syndrome: A Comprehensive Review. Pain Ther. 2021 Dec;10(2):875- 892. doi: 10.1007/s40122-021-00279-4. [CROSSREF]

21. O’Connell NE, Wand BM, McAuley J, Marston L, Moseley GL. Interventions for treating pain and disability in adults with complex regional pain syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Apr 30;2013(4):CD009416. doi: 10.1002/14651858.CD009416.pub2. [CROSSREF]

22. Chevreau M, Romand X, Gaudin P, Juvin R, Baillet A. Bisphosphonates for treatment of Complex Regional Pain Syndrome type 1: A systematic literature review and meta-analysis of randomized controlled trials versus placebo. Joint Bone Spine. 2017 Jul;84(4):393-9. doi: 10.1016/j.jbspin.2017.03.009. [CROSSREF]

23. Aïm F, Klouche S, Frison A, Bauer T, Hardy P. Efficacy of vitamin C in preventing complex regional pain syndrome after wrist fracture: A systematic review and meta-analysis. Orthop Traumatol Surg Res. 2017 May;103(3):465- 70. doi: 10.1016/j.otsr.2016.12.021.  [CROSSREF]

24. Zhao J, Wang Y, Wang D. The Effect of Ketamine Infusion in the Treatment of Complex Regional Pain Syndrome: a Systemic Review and Meta-analysis. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):12. doi: 10.1007/s11916-018- 0664-x.  [CROSSREF]

25. Visnjevac O, Costandi S, Patel BA, Azer G, Agarwal P, Bolash R, et al. A Comprehensive Outcome-Specific Review of the Use of Spinal Cord Stimulation for Complex Regional Pain Syndrome. Pain Pract. 2017 Apr;17(4):533-45. doi: 10.1111/papr.12513. [CROSSREF]

26. Smart KM, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2016 Feb 24;2(2):CD010853. doi: 10.1002/14651858. CD010853.pub2. [CROSSREF]

27. Smart KM, Ferraro MC, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2022 May 17;5(5):CD010853. doi: 10.1002/14651858.CD010853.pub3.  [CROSSREF]

28. Cacchio A, De Blasis E, Necozione S, di Orio F, Santilli V. Mirror therapy for chronic complex regional pain syndrome type 1 and stroke. N Engl J Med. 2009 Aug 6;361(6):634-6. doi: 10.1056/NEJMc0902799. [CROSSREF]

29. Moseley GL. Graded motor imagery is effective for long-standing complex regional pain syndrome: a randomised controlled trial. Pain. 2004 Mar;108(1- 2):192-8. doi: 10.1016/j.pain.2004.01.006.  [CROSSREF]

30. Bean DJ, Johnson MH, Heiss-Dunlop W, Kydd RR. Extent of recovery in the first 12  months of complex regional pain syndrome type-1: A prospective study. Eur J Pain. 2016 Jul;20(6):884-94. doi: 10.1002/ejp.813.  [CROSSREF]

31. Lee BH, Scharff L, Sethna NF, McCarthy CF, Scott-Sutherland J, Shea AM, et al. Physical therapy and cognitive-behavioral treatment for complex regional pain syndromes. J Pediatr. 2002 Jul;141(1):135-40. doi: 10.1067/ mpd.2002.124380. [CROSSREF]

32. Bruehl S, Chung OY. Psychological and behavioral aspects of complex regional pain syndrome management. Clin J Pain. 2006 Jun;22(5):430-7. doi: 10.1097/01.ajp.0000194282.82002.79. [CROSSREF]

33. Turner JA, Mancl L, Aaron LA. Short- and long-term efficacy of brief cognitive-behavioral therapy for patients with chronic temporomandibular disorder pain: a randomized, controlled trial. Pain. 2006 Apr;121(3):181-194. doi: 10.1016/j.pain.2005.11.017. [CROSSREF]

1. Shim H, Rose J, Halle S, Shekane P. Complex regional pain syndrome: a narrative review for the practising clinician. Br J Anaesth. 2019 Aug;123(2):e424-e433. doi: 10.1016/j.bja.2019.03.030. [CROSSREF]

2. Mitchell SW, Morehouse GR, Keen WW. Gunshot wounds and other injuries of nerves. New York: Lippincott, 1864.

3. Kessler A, Yoo M, Calisoff R. Complex regional pain syndrome: An updated comprehensive review. NeuroRehabilitation. 2020;47(3):253-64. doi: 10.3233/NRE-208001. [CROSSREF]

4. Lenz M, Üçeyler N, Frettlöh J, Höffken O, Krumova EK, Lissek S, et al. Local cytokine changes in complex regional pain syndrome type I (CRPS I) resolve after 6 months. Pain. 2013 Oct;154(10):2142-9. doi: 10.1016/j. pain.2013.06.039. [CROSSREF]

5. Goebel A, Blaes F. Complex regional pain syndrome, prototype of a novel kind of autoimmune disease. Autoimmun Rev. 2013 Apr;12(6):682-6. doi: 10.1016/j.autrev.2012.10.015.  [CROSSREF]

6. Speck V, Schlereth T, Birklein F, Maihöfner C. Increased prevalence of posttraumatic stress disorder in CRPS. Eur J Pain. 2017 Mar;21(3):466-73. doi: 10.1002/ejp.940. [CROSSREF]

7. Urits I, Shen AH, Jones MR, Viswanath O, Kaye AD. Complex Regional Pain Syndrome, Current Concepts and Treatment Options. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):10. doi: 10.1007/s11916-018-0667-7. [CROSSREF]

8. Sandroni P, Benrud-Larson LM, McClelland RL, Low PA. Complex regional pain syndrome type I: incidence and prevalence in Olmsted county, a population-based study. Pain. 2003 May;103(1-2):199-207. doi: 10.1016/s0304- 3959(03)00065-4. [CROSSREF]

9. de Mos M, de Bruijn AG, Huygen FJ, Dieleman JP, Stricker BH, Sturkenboom MC. The incidence of complex regional pain syndrome: a population-based study. Pain. 2007 May;129(1-2):12-20. doi: 10.1016/j.pain.2006.09.008.  [CROSSREF]

10. Harden NR, Bruehl S, Perez RSGM, Birklein F, Marinus J, Maihofner C, et al. Validation of proposed diagnostic criteria (the “Budapest Criteria”) for Complex Regional Pain Syndrome. Pain. 2010 Aug;150(2):268-74. doi: 10.1016/j. pain.2010.04.030. [CROSSREF]

11. Wertli MM, Brunner F, Steurer J, Held U. Usefulness of bone scintigraphy for the diagnosis of Complex Regional Pain Syndrome 1: A systematic review and Bayesian meta-analysis. PLoS One. 2017 Mar 16;12(3):e0173688. doi: 10.1371/journal.pone.0173688.  [CROSSREF]

12. Breuer AJ, Mainka T, Hansel N, Maier C, Krumova EK. Short-term treatment with parecoxib for complex regional pain syndrome: a randomized, placebo-controlled double-blind trial. Pain Physician. 2014 Mar-Apr;17(2):127-37. [CROSSREF]

13. Eckmann MS, Ramamurthy S, Griffin JG. Intravenous regional ketorolac and lidocaine in the treatment of complex regional pain syndrome of the lower extremity: a randomized, double-blinded, crossover study. Clin J Pain. 2011 Mar-Apr;27(3):203-6. doi: 10.1097/AJP.0b013e3181fd5150. [CROSSREF]

14. Kalita J, Vajpayee A, Misra UK. Comparison of prednisolone with piroxicam in complex regional pain syndrome following stroke: a randomized controlled trial. QJM. 2006 Feb;99(2):89-95. doi: 10.1093/qjmed/hcl004. [CROSSREF]

15. Christensen K, Jensen EM, Noer I. The reflex dystrophy syndrome response to treatment with systemic corticosteroids. Acta Chir Scand. 1982;148(8):653-5.

16. Deutsche Gesellschaft fur Neurologie. Diagnostik and Therapie komplexer regionaler Schmerzystem. Dostupno na: https://dgn.org/leitlinien/ll-030-116-diagnostik-und-therapie-komplexer-regionaler-schmerzsyndrome-crps-2018/ [HTTP]

17. Serpell MG; Neuropathic Pain Study Group. Gabapentin in neuropathic pain syndromes: a randomised, double-blind, placebo-controlled trial. Pain. 2002 Oct;99(3):557-66. doi: 10.1016/S0304-3959(02)00255-5. [CROSSREF]

18. van de Vusse AC, Stomp-van den Berg SG, Kessels AH, Weber WE. Randomised controlled trial of gabapentin in Complex Regional Pain Syndrome type 1 [ISRCTN84121379]. BMC Neurol. 2004 Sep 29;4:13. doi: 10.1186/1471-2377- 4-13. [CROSSREF]

19. Brown S, Johnston B, Amaria K, Watkins J, Campbell F, Pehora C, et al. A randomized controlled trial of amitriptyline versus gabapentin for complex regional pain syndrome type I and neuropathic pain in children. Scand J Pain. 2016 Oct;13:156-163. doi: 10.1016/j.sjpain.2016.05.039. [CROSSREF]

20. Taylor SS, Noor N, Urits I, Paladini A, Sadhu MS, Gibb C, et al. Complex Regional Pain Syndrome: A Comprehensive Review. Pain Ther. 2021 Dec;10(2):875- 892. doi: 10.1007/s40122-021-00279-4. [CROSSREF]

21. O’Connell NE, Wand BM, McAuley J, Marston L, Moseley GL. Interventions for treating pain and disability in adults with complex regional pain syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Apr 30;2013(4):CD009416. doi: 10.1002/14651858.CD009416.pub2. [CROSSREF]

22. Chevreau M, Romand X, Gaudin P, Juvin R, Baillet A. Bisphosphonates for treatment of Complex Regional Pain Syndrome type 1: A systematic literature review and meta-analysis of randomized controlled trials versus placebo. Joint Bone Spine. 2017 Jul;84(4):393-9. doi: 10.1016/j.jbspin.2017.03.009. [CROSSREF]

23. Aïm F, Klouche S, Frison A, Bauer T, Hardy P. Efficacy of vitamin C in preventing complex regional pain syndrome after wrist fracture: A systematic review and meta-analysis. Orthop Traumatol Surg Res. 2017 May;103(3):465- 70. doi: 10.1016/j.otsr.2016.12.021.  [CROSSREF]

24. Zhao J, Wang Y, Wang D. The Effect of Ketamine Infusion in the Treatment of Complex Regional Pain Syndrome: a Systemic Review and Meta-analysis. Curr Pain Headache Rep. 2018 Feb 5;22(2):12. doi: 10.1007/s11916-018- 0664-x.  [CROSSREF]

25. Visnjevac O, Costandi S, Patel BA, Azer G, Agarwal P, Bolash R, et al. A Comprehensive Outcome-Specific Review of the Use of Spinal Cord Stimulation for Complex Regional Pain Syndrome. Pain Pract. 2017 Apr;17(4):533-45. doi: 10.1111/papr.12513. [CROSSREF]

26. Smart KM, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2016 Feb 24;2(2):CD010853. doi: 10.1002/14651858. CD010853.pub2. [CROSSREF]

27. Smart KM, Ferraro MC, Wand BM, O’Connell NE. Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II. Cochrane Database Syst Rev. 2022 May 17;5(5):CD010853. doi: 10.1002/14651858.CD010853.pub3.  [CROSSREF]

28. Cacchio A, De Blasis E, Necozione S, di Orio F, Santilli V. Mirror therapy for chronic complex regional pain syndrome type 1 and stroke. N Engl J Med. 2009 Aug 6;361(6):634-6. doi: 10.1056/NEJMc0902799. [CROSSREF]

29. Moseley GL. Graded motor imagery is effective for long-standing complex regional pain syndrome: a randomised controlled trial. Pain. 2004 Mar;108(1- 2):192-8. doi: 10.1016/j.pain.2004.01.006.  [CROSSREF]

30. Bean DJ, Johnson MH, Heiss-Dunlop W, Kydd RR. Extent of recovery in the first 12  months of complex regional pain syndrome type-1: A prospective study. Eur J Pain. 2016 Jul;20(6):884-94. doi: 10.1002/ejp.813.  [CROSSREF]

31. Lee BH, Scharff L, Sethna NF, McCarthy CF, Scott-Sutherland J, Shea AM, et al. Physical therapy and cognitive-behavioral treatment for complex regional pain syndromes. J Pediatr. 2002 Jul;141(1):135-40. doi: 10.1067/ mpd.2002.124380. [CROSSREF]

32. Bruehl S, Chung OY. Psychological and behavioral aspects of complex regional pain syndrome management. Clin J Pain. 2006 Jun;22(5):430-7. doi: 10.1097/01.ajp.0000194282.82002.79. [CROSSREF]

33. Turner JA, Mancl L, Aaron LA. Short- and long-term efficacy of brief cognitive-behavioral therapy for patients with chronic temporomandibular disorder pain: a randomized, controlled trial. Pain. 2006 Apr;121(3):181-194. doi: 10.1016/j.pain.2005.11.017. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh