Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Prikaz slučaja

Stabilizacija preloma distalnog okrajka ključne kosti neer iib tipa upotrebom tightrope sistema – prikaz slučaja

Dejan Aleksandrić1, Lazar Mičeta1,2, Bojana Aleksić1, Uroš Dabetić3, Jovana Grupković3
  • Institut za ortopediju Banjica, Beograd, Srbija
  • Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Prelomi distalnog okrajka klavikule prestavljaju 10% – 30% svih preloma ove kosti, ali je čak 50% nesraslih i loše sraslih preloma ključne kosti lokalizovano u ovoj regiji. Od svih preloma distalne klavikule najveći procenat komplikacija je u vezi sa prelomima IIB grupe po Neer-ovoj klasifikaciji. Cilj ovog rada je prikaz slučaja pacijentkinje sa prelomom klavikule Neer IIB tipa, lečenog repozicijom i fleksibilnom stabilizacijom korakoklavikularnog zgloba pomoću TightRope sistema.

Prikaz slučaja: Pacijentkinja stara 48 godina, povređena u saobraćajnom udesu kao vozač automobila, zadobila je prelom distalnog okrajka leve ključne kosti tipa IIB po Neer-ovoj klasifikaciji. Tri dana nakon povrede, pacijentkinja je operisana indirektnom stabilizacijom korakoklavikularnog zgloba fiksacijom pomoću TightRope sistema. Rehabilitacija je započeta prvog postoperativnog dana i završila se tri meseca nakon operacije, uz postizanje punog obima pokreta u levom ramenu, povratak trofike i snage mišića ramena, nakon čega je usledio povratak uobičajenim životnim i radnim aktivnostima, kao i pre povrede.

Zaključak: Iako nema zlatnog standarda u operativnom lečenju ovih povreda, dobri do odlični rezultati postižu se indirektnom metodom stabilizacije i fleksibilnim fiksiranjem korakoklavikularnog zgloba pomoću različitih tipova sutura. Upoređivanje ove metode sa drugim opisanim tehnikama ukazuje da ona ima bolji funkcionalni rezultat, koji se brže postiže, uz manji stepen komplikacija. Funkcionalni rezultati naše pacijentkinje doprinose podacima iz literature i još jednom pokazuju delotvornost ovakvog vida lečenja ovih složenih povreda.


UVOD

Prelomi distalnog okrajka ključne kosti predstavljaju između 10% – 30% ukupnog broja preloma ove kosti, a po učestalosti se nalaze na drugom mestu, iza preloma dijafize [1],[2],[3]. Istovremeno imaju i najveću učestalost nesrastanja i lošeg srastanja, čak i do 50% [1],[4]. Prelomi tipa Neer IIB su definisani kao prelomi u predelu korakoklavikularnog (KK) ligamenta, kod kojih je došlo do pucanja konoidnog dela KK ligamenta sa dislokacijom proksimalnog fragmenta [1],[5].

U populaciji mlađih osoba, mehanizam povrede je, u najvećem broju slučajeva, direktno dejstvo sile, najčešće kao posledica saobraćajnog traumatizma, pada sa visine, ili kao rezultat sportskih aktivnosti, dok je kod starijih pacijenata češće dejstvo sile niskog intenziteta [5].

Lečenje preloma distalne klavikule Neer IIB tipa je najčešće hirurško, pre svega zbog visoke incidencije nesrastanja i srastanja u lošoj poziciji kod neoperativno lečenih [1],[5]. Trenutno ne postoji zlatni standard hirurške tehnike za ovaj tip preloma, već su one, prema konceptu fiksacije, podeljene u sledeće dve grupe: direktna osteosinteza ključne kosti (upotrebom različitih vrsta ploča, zavrtanja i intramedularnih klinova) i indirektna stabilizacija preloma fiksiranjem KK zgloba (upotrebom različitih oblika rigidnog ili fleksibilnog sistema) [1],[6],[7].

Prema podacima iz literature, ishod svih vrsta hirurškog lečenja se pokazao kao dominantno zadovoljavajući, uz isticanje prednosti upotrebe indirektne fleksibilne fiksacije, kao tehnički lakše i često manje invazivne operativne tehnike, sa kraćim trajanjem operacije, boljim estetskim rezultatima, manjim troškovima lečenja, uz činjenicu da druga operacija i vađenje implantata nisu potrebni [1],[2],[8],[9].

Cilj ovog rada je da se prikaže slučaj pacijentkinje sa prelomom distalnog okrajka ključne kosti Neer IIB tipa, operativno lečenog indirektnom fleksibilnom fiksacijom, upotrebom AC TightRope® (Arthrex, Naples, Florida, USA) sistema, kao i da se prikažu rezultati njenog ranog postoperativnog oporavka.

PRIKAZ BOLESNIKA

Pacijentkinja, stara 48 godina, javila se u našu ustanovu zbog povrede levog ramena koju je zadobila u saobraćajnom udesu kao vozač automobila, sa tegobama u vidu bola i ograničenja pokreta u levom ramenu, uz prisutni deformitet u regiji levog akromioklavikularnog (AK) zgloba. Neurološki i vaskularni nalazi na povređenoj ruci bili su uredni. Učinjene su standardne radiografije i potvrđeno je postojanje preloma distalnog okrajka leve ključne kosti tipa IIB po Neer-ovoj klasifikaciji (Slika 1). Isključene su druge povrede i bolesti.

Slika 1. Preoperativna radiografija levog ramena u AP projekciji koja pokazuje prelom distalnog okrajka ključne kosti Neer IIB tipa

Slika 1. Preoperativna radiografija levog ramena u AP projekciji koja pokazuje prelom distalnog okrajka ključne kosti Neer IIB tipa

U cilju evaluacije funkcionalnog stanja zgloba ra- measuring 4 mm in diameter, was inserted and a bone mena, obima pokreta i bola, korišćen je Constant Shoulder Score (CSS), koji je na prijemu iznosio 12/100 [10],[11]. Trećeg dana od nastanka povrede, pacijentkinja je operisana indirektnom stabilizacijom KK zgloba fiksacijom pomoću AC TightRope® sistema.

Operativni zahvat izvršen je u opštoj anesteziji, po pozicioniranju pacijentkinje u „položaj stolice na plaži“ (engl. beach chair position). Učinjen je mini-incizioni gornji pristup distalnom okrajku klavikule, konstatovan je kosi prelom distalnog okrajka sa prostiranjem frakturne pukotine u nivou KK ligamenta, uz kompletnu rupturu konoidnog ligamenta i očuvanu funkciju trapezoidnog ligamenta, te stabilan AK zglob.

Prvo je učinjena stabilizacija preloma K-iglom u pravcu budućeg pružanja fiksacionog sistema. Potom je preko igle uvedena kanulirana burgija prečnika 4 mm i formiran je koštani tunel od distalnog dela proksimalnog fragmenta klavikule do donjeg korteksa korakoidnog nastavka skapule. Zatim je kroz kanuliranu burgiju provučena igla vodilja, te je njome izvučen „end-button“ TightRope sistema na donji korteks korakoidnog nastavka. Po izvlačenju dugmeta kroz donji korteks korakoidnog nastavka, učinjena je repozicija preloma pod kontrolom fluoroskopije, a potom dotezanje i fiksacija sistema vezivanjem konaca (Slika 2). Operativna rana zatvorena je na standardni način.

Slika 2. Intraoperativna radiografija levog ramena u AP projekciji koja pokazuje inicijalnu adekvatnu repoziciju i fiksaciju preloma

Slika 2. Intraoperativna radiografija levog ramena u AP projekciji koja pokazuje inicijalnu adekvatnu repoziciju i fiksaciju preloma

Rani postoperativni period je protekao uredno, bez lokalnih i sistemskih komplikacija. Inicijalno je aplikovana Dezolova imobilizacija, u cilju bolje kontrole postoperativnog bola, koja je nakon jednog dana zamenjena ortozom, u formi mitele, koja podupire ruku i omogućava delimične pokrete u operisanom ramenu. Prvog postoperativnog dana, pacijentkinja je uključena u program rane rehabilitacije, gde se otpočelo sa intermitentnim pendularnim vežbama, uz restrikciju elevacije i fleksije u operisanom ramenu preko 90 stepeni, tokom šest narednih nedelja. Pacijentkinja je postoperativno zadržana na bolničkom lečenju četiri dana, radi sprovođenja fizikalne terapije i praćenja napretka inicijalne rehabilitacije.

Prva ambulantna kontrola učinjena je četrnaestog dana od operacije, kada su uklonjeni konci iz rane. Operativna rana je zarasla per primam, bez komplikacija. Obim pokreta u levom ramenu bio je ograničen, sa amplitudom fleksije od 45°, ekstenzije od 10°, abdukcije od 40° i spoljašnje rotacije od 10°. CSS na prvoj kontroli iznosio je 37/100.

Druga kontrola je učinjena šest nedelja nakon operacije, uz konstatovan dalji klinički napredak u rehabilitaciji, povećanje obima pokreta, sa amplitudom fleksije od 45°, ekstenzije od 10°, abdukcije od 40° i spoljašnje rotacije od 10°, kao i uz poboljšanje CSS-a, koji je tada iznosio 62/100. Kontrolna radiografija pokazala je prisustvo znakova srastanja preloma u nepromenjenoj poziciji (Slika 3a).

Slika 3. Postoperativne radiografije levog ramena u AP projekciji: a) nakon 14 dana od operacije; b) nakon šest nedelja od operacije

Slika 3. Postoperativne radiografije levog ramena u AP projekciji: a) nakon 14 dana od operacije; b) nakon šest nedelja od operacije

Ruka je tokom prve dve postoperativne nedelje bila imobilisana ortozom, koju je pacijentkinja skidala samo tokom sprovođenja terapije. Tokom sledeće četiri nedelje ortozu je nosila povremeno, da bi nakon tog perioda ortoza bila potpuno uklonjena.

Pacijentkinja je rehabilitaciju završila tri meseca nakon operacije, uz postizanje punog obima pokreta u levom ramenu, povratak trofike i snage mišića ramena, uz CSS 86/100 i povratak uobičajenim životnim i radnim aktivnostima, kao i pre povrede. Kontrolna radiografija, tri meseca od operacije, pokazala je srastanje preloma u nepromenjenoj poziciji, uz očuvanje kongruentnosti AK zgloba (Slika 3b). Kliničko praćenje pacijentkinje je nastavljeno naredna četiri meseca tokom kojih nije bilo promene u kliničkom nalazu niti pojave subjektivnih tegoba, uz poslednji zabeleženi CSS skor od 92/100, četiri meseca od operacije.

DISKUSIJA

Prelomi distalne trećine ključne kosti su karakteristični po prekidu KK ligamenta sa dislokacijom proksimalnog fragmenta naviše, što dovodi do pojave značajne nestabilnosti AK zgloba i predstavlja jedan od razloga za čestu pojavu nesrastanja ovih preloma, naročito u slučajevima kada su pacijenti neoperativno lečeni [1],[4],[9].

Istorijski posmatrano, osnovni vid lečenja ovih preloma je bila imobilizacija, sve do studije Čarlsa Nira iz 1960. godine, koja je ukazala da prekid KK ligamenta utiče na pojavu veće učestalosti lošeg srastanja i nesrastanja ovih preloma [12],[13].

Savremeni pristup neoperativnom lečenju ove povrede podrazumeva imobilizaciju povređenog ramena mitelom ili zavojem po tipu osmice u periodu od 2 – 4 nedelje, te sprovođenje višestepene fizikalne terapije [14]. Ipak, ova vrsta lečenja primenjuje se samo onda kada su fragmenti prelomljene kosti nedislocirani ili minimalno dislocirani, odnosno u slučajevima kada za pacijenta postoji neprihvatljivo visok rizik od operativnog lečenja [15].

Literatura ipak pokazuje da su nestabilnost i značajni stepen dislokacije fragmenata česti kod ove povrede, te su autori mahom saglasni da prelom Neer IIB tipa prevashodno treba lečiti hirurški, nekom od tehnika fiksacije [1],[5],[7],[12],[15].

Hirurške tehnike opisane u literaturi mogu se, prema konceptu fiksacije koji se primenjuje, grubo podeliti u sledeće dve grupe: (1) direktna osteosinteza ključne kosti i (2) indirektna stabilizacija preloma pomoću fiksacije KK zgloba [1],[7],[16]. Nijedna od brojnih opisanih hirurških tehnika koje se svrstavaju u obe pomenute grupe nije se pokazala kao apsolutno superiorna u odnosu na druge [7],[17].

Direktna osteosinteza može se izvršiti pomoću različitih vrsta ploča: standardnom prekonturisanom pločom za distalni okrajak klavikule, pločom sa kukastim nastavkom ili ređe, anatomskom pločom za dijafizu klavikule, ili anatomskom pločom za distalni radijus [16],[18]. Ređe se vrši osteosinteza preloma pomoću zavrtanja, K-igala i intramedularnih klinova [7],[19],[20].

Osteosinteza preloma Neer IIB tipa anatomskom pločom i zavrtnjima pokazala je dobre rezultate [21]. Pokazano je da se njome postiže dobra stabilnost na mestu preloma, a sama intraoperativna manipulacija implantatom je jednostavna [18],[22]. Sa druge strane, povezana je sa brojnim komplikacijama, pre svega oštećenjem i „impindžmentom“ (engl. impingement) rotatorne manžetne, akromijalnom osteolizom, kao i iritacijom kože iznad implantata i mogućnošću njenog probijanja [18],[22].

U literaturi se, kao glavni nedostatak direktne osteosinteze, ističe potreba za drugom intervencijom i vađenjem implantata nakon srastanja preloma [17],[19]. Seo i saradnici ističu da je potrebno izvršiti revizionu hirurgiju i ukloniti implantacioni materijal nakon tri meseca od inicijalne operacije, u slučaju da se koristi ploča sa kukastim nastavkom, što povećava mogućnost pojave komplikacija, kao i troškove lečenja [17]. U literaturi se ističu i mogućnosti pomeranja fragmenata kukastim nastavkom prilikom uklanjanja ploče i oštećenja okolnog mekog tkiva, naročito nervnih struktura, što može dovesti do pojave smanjenog senzibiliteta u toj regiji [16],[17],[23].

Pored upotrebe ploča i zavrtanja, ovaj prelom se može stabilizovati i pomoću K-igala, Nolsovog klina i tension-band sistema, međutim ove tehnike su dominantno napuštene zbog velikog broja komplikacija, pre svega u vidu nesrastanja preloma i migracije igala u unutrašnje organe [20].

Nasuprot osteosintezi ključne kosti, kao savremeni vid lečenja ove povrede opisuje se izolovano fiksiranje KK zgloba, tačnije nadomešćivanje oštećenog konoidnog dela KK ligamenta, pomoću rigidnih ili fleksibilnih materijala [24].

Jin i saradnici su pratili 17 pacijenata sa prelomom distalnog okrajka ključne kosti i rupturom KK ligamenta lečenih stabilizacijom KK zgloba pomoću kanuliranih zavrtanja, ističući postignutu stabilnost na mestu preloma kao glavnu prednost, uz mogućnost ranog započinjanja rehabilitacije [19].

Ipak, ova tehnika je brzo pokazala i svoje mane, koje se ogledaju, pre svega, u mogućem postizanju manjeg obima pokreta, potrebi za novom operacijom radi ekstrakcije zavrtnja nakon srastanja, kao i u mogućem razlabavljenju zavrtnja pre srastanja preloma [19],[24]. Želja za eliminisanjem ovih negativnih strana indirektne fiksacije zavrtnjem, uz zadržavanje svih pozitivnih, upravo je rezultirala upotrebom fleksibilne indirektne fiksacije [1],[8],[9],[19],[25],[26]. Upotreba AC TightRope® sistema se pokazala kao metoda izbora sa višestruko potvrđenim dobrim postoperativnim ishodima [1],[8],[9],[26].

So i saradnici su probili led u ovom polju ortopedske hirurgije i pokazali da je TightRope sistem, uprkos očigledno manjoj invazivnosti u odnosu na druge metode, sasvim dovoljan za postizanje adekvatne stabilnosti preloma i da omogućava rano započinjanje rehabilitacije [9].

Altauel i saradnici su kasnije u svojoj kohortnoj studiji potvrdili pretpostavke o pozitivnim stranama upotrebe TightRope sistema i pritom zabeležili mali broj ranih komplikacija, uz potpuno odsustvo intraoperativnih komplikacija [1].

Dodatne koristi ove metode, u odnosu na direktnu osteosintezu, jesu manji intraoperativni gubitak krvi, kraće trajanje operacije i manji operativni rez sa estetski prihvatljivijim ishodom   [27],[28]. Komplikacije, kao što su infekcije, nesrastanje preloma, migracije suture ili pucanje konaca, opisane su u literaturi, i one ponekad zahtevaju drugi operativni zahvat, ali ukupno posmatrano one su retke [9],[20],[26],[27].

U slučaju naše pacijentkinje, nije bilo komplikacija, i ona je, u kratkom roku posle operacije, povratila puni obim pokreta i punu funkcionalnost povređenog ramena, te se vratila pređašnjim životnim aktivnostima.

Pored upotrebe izolovane fleksibilne indirektne fiksacije preloma, široko su rasprostranjene i kombinovane tehnike stabilizacije preloma pločom i šrafovima, uz dodatnu stabilizaciju KK zgloba. Šu i saradnici su uporedili dve grupe pacijenata lečene direktnom osteosintezom preloma pločom i kombinacijom ploče sa anchor suturom, i došli do zaključka da kombinacija ovih metoda daje bolji rezultat u vidu stabilnije fiksacije na mestu preloma [25]. Autori, međutim, ističu i nedostatke ove tehnike, pre svega u vidu veće traume okolnih tkiva, uvećanih troškova lečenja i česte potrebe za novom operacijom i uklanjanjem ploče [25].

Ipak, rezultati brojnih studija su pokazali da korišćenje kombinacije ove dve metode, nasuprot izolovanoj fleksibilnoj fiksaciji, ne daje bolje rezultate na kraju lečenja [8],[17],[25]. Kod pacijenata se u oba slučaja postiže zadovoljavajuća stabilnost zgloba i pun obim pokreta [1],[5],[8],[16],[19],[25]. Prednost je, štaviše, na strani izolovane fleksibilne fiksacije, pre svega zbog kraćeg vremena potrebnog za potpunu rehabilitaciju i većeg ukupnog zadovoljstva pacijenata [16],[17],[19],[23],[25].

Dodatni korak u smanjenu invazivnosti, prilikom stabilizacije preloma distalnog okrajka klavikule, jeste indirektna fiksacija KK zgloba pomoću TightRope sistema, primenom minimalno invazivne, artroskopske hirurgije ramena, čime se dodatno skraćuje vreme hospitalizacije, kao i vreme oporavka [26],[29]. Mane su, sa druge strane, složenost operativne tehnike, koja zahteva visoko obučenog hirurga, produženo trajanje operacije i veći troškovi lečenja. Uprkos tome, može se očekivati sve šira upotreba ove tehnike, imajući u vidu njene prednosti [24],[30].

ZAKLJUČAK

Metode hirurškog lečenja opisanih preloma svrstane su u dve široke grupe: (1) direktna osteosinteza klavikule i (2) indirektna osteosinteza stabilizacijom KK zgloba, pre svega pomoću različitih tipova sutura. Iako nema zlatnog standarda u operativnom lečenju ovih povreda, prema podacima iz literature, rezultati lečenja sprovedenog upotrebom indirektne fleksibilne metode stabilizacije KK zgloba su dobri do odlični. Upoređivanje ove metode sa drugim opisanim tehnikama pokazuje da ona ima bolji funkcionalni rezultat, koji se brže postiže, uz manji stepen komplikacija, a posebno se ističe nepostojanje potrebe za drugom hirurškom intervencijom, čime se nedvosmisleno smanjuju troškovi lečenja i vreme korišćenja operacione sale, što u savremenoj praksi predstavlja sve važniji parametar za odabir hirurške tehnike. Funkcionalni rezultati naše pacijentkinje doprinose podacima iz literature i još jednom pokazuju delotvornost ovakvog vida lečenja ovih složenih povreda.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 4 Broj 1

Volumen 4 Broj 1

Mart 2023

Strane 89-97

  • Ključne reči:
    distalna klavikula, prelomi, unutrašnja fiksacija preloma
  • Primljen:
    16 Novembar 2022
  • Revidiran:
    27 Novembar 2022
  • Prihvaćen:
    28 Novembar 2022
  • Objavljen online:
    03 Mart 2023
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Aleksandrić D, Mičeta L, Aleksić B, Dabetić U, Grupković J. Stabilization of Neer IIB type distal clavicle fracture using the Tightrope system: Case report. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2023;4(1):89-97. doi: 10.5937/smclk4-41228
Autor za korespodenciju

Jovana Grupković
Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju
Adresa: Pasterova 2, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Al-Tawil K, Garner M, Antonios T, Karrupaiah K, Tahmassebi R, Colegate-Stone T, et al. The use of Tightrope device as the sole method of fixation in treating lateral end clavicle fractures. Shoulder Elbow. 2022 Feb;14(1):60-64. doi: 10.1177/1758573220964807. [CROSSREF]

    2. Kihlström C, Möller M, Lönn K, Wolf O. Clavicle fractures: epidemiology, classification and treatment of 2 422 fractures in the Swedish Fracture Register; an observational study. BMC Musculoskelet Disord. 2017 Feb 15;18(1):82. doi: 10.1186/s12891-017-1444-1. [CROSSREF]

    3. Asadollahi S, Bucknill A. Hook Plate Fixation for Acute Unstable Distal Clavicle Fracture: A Systematic Review and Meta-analysis. J Orthop Trauma. 2019 Aug;33(8):417-422. doi: 10.1097/BOT.0000000000001481. [CROSSREF]

    4. Azar MF, Beaty HJ. Campbell's Operative Orthopaedics. 14th ed. Philadelphia, PA, USA: Elsevier Inc; 2020.

    5. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

    6. Hislop P, Sakata K, Ackland DC, Gotmaker R, Evans MC. Acromioclavicular Joint Stabilization: A Biomechanical Study of Bidirectional Stability and Strength. Orthop J Sports Med. 2019 Apr 17;7(4):2325967119836751. doi: 10.1177/2325967119836751. [CROSSREF]

    7. Sambandam B, Gupta R, Kumar S, Maini L. Fracture of distal end clavicle: A review. J Clin Orthop Trauma. 2014 Jun;5(2):65-73. doi: 10.1016/j.jcot.2014.05.007. [CROSSREF]

    8. Flinkkilä T, Heikkilä A, Sirniö K, Pakarinen H. TightRope versus clavicular hook plate fixation for unstable distal clavicular fractures. Eur J Orthop Surg Traumatol. 2015 Apr;25(3):465-9. doi: 10.1007/s00590-014-1526-9. [CROSSREF]

    9. Soh C, Sivapathasundaram N, Parthiban R, Ramanand A. A technique of distal clavicle fracture fixation using the tightrope procedure. Malays Orthop J. 2011 Nov;5(3):20-3. doi: 10.5704/MOJ/1111.002. [CROSSREF]

    10. Constant CR, Murley AH. A clinical method of functional assessment of the shoulder. Clin Orthop Relat Res. 1987 Jan;(214):160-4.

    11. Fabre T, Piton C, Leclouerec G, Gervais-Delion F, Durandeau A. Entrapment of the suprascapular nerve. J Bone Joint Surg Br. 1999 May;81(3):414-9. doi: 10.1302/0301-620x.81b3.9113. [CROSSREF]

    12. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

    13. NEER CS 2nd. Nonunion of the clavicle. J Am Med Assoc. 1960 Mar 5;172:1006- 11. doi: 10.1001/jama.1960.03020100014003. [CROSSREF]

    14. Hall JA, Schemitsch CE, Vicente MR, Dehghan N, Nauth A, Nowak LL, et al; Canadian Orthopaedic Trauma Society (COTS). Operative Versus Nonoperative Treatment of Acute Displaced Distal Clavicle Fractures: A Multicenter Randomized Controlled Trial. J Orthop Trauma. 2021 Dec 1;35(12):660-666. doi: 10.1097/BOT.0000000000002211. [CROSSREF]

    15. Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T. AO principles of fracture management. Davos Platz, Switzerland: AO Foundation; 2017.

    16. Hohmann E, Hansen T, Tetsworth K. Treatment of Neer type II fractures of the lateral clavicle using distal radius locking plates combined with TightRope augmentation of the coraco-clavicular ligaments. Arch Orthop Trauma Surg. 2012 Oct;132(10):1415-21. doi: 10.1007/s00402-012-1570-z. [CROSSREF]

    17. Seo JB, Kwak KY, Yoo JS. Comparative analysis of a locking plate with an all-suture anchor versus hook plate fixation of Neer IIb distal clavicle fractures. J Orthop Surg (Hong Kong). 2020 Sep-Dec;28(3):2309499020962260. doi: 10.1177/2309499020962260. [CROSSREF]

    18. Kashii M, Inui H, Yamamoto K. Surgical treatment of distal clavicle fractures using the clavicular hook plate. Clin Orthop Relat Res. 2006 Jun;447:158-64. doi: 10.1097/01.blo.0000203469.66055.6a. [CROSSREF]

    19. Jin CZ, Kim HK, Min BH. Surgical treatment for distal clavicle fracture associated with coracoclavicular ligament rupture using a cannulated screw fixation technique. J Trauma. 2006 Jun;60(6):1358-61. doi: 10.1097/01. ta.0000220385.34197.f9. [CROSSREF]

    20. Gutman MJ, Joyce CD, Patel MS, Lazarus MD, Horneff JG. Outcomes Following Different Fixation Strategies of Neer Type IIB Distal Clavicle Fractures. Arch Bone Jt Surg. 2022 Feb;10(2):160-165. doi: 10.22038/ABJS.2021.54472.2718. [CROSSREF]

    21. Teimouri M, Ravanbod H, Farrokhzad A, Sabaghi J, Mirghaderi SP. Comparison of hook plate versus T-plate in the treatment of Neer type II distal clavicle fractures: a prospective matched comparative cohort study. J Orthop Surg Res. 2022 Jul 30;17(1):369. doi: 10.1186/s13018-022-03261-8. [CROSSREF]

    22. Charity RM, Haidar SG, Ghosh S, Tillu AB. Fixation failure of the clavicular hook plate: a report of three cases. J Orthop Surg (Hong Kong). 2006 Dec;14(3):333-5. doi: 10.1177/230949900601400320. [CROSSREF]

    23. Wang L, Ang M, Lee KT, Naidu G, Kwek E. Cutaneous hypoesthesia following plate fixation in clavicle fractures. Indian J Orthop. 2014 Jan;48(1):10-3. doi: 10.4103/0019-5413.125478. [CROSSREF]

    24. Kim DW, Kim DH, Kim BS, Cho CH. Current Concepts for Classification and Treatment of Distal Clavicle Fractures. Clin Orthop Surg. 2020 Jun;12(2):135-144. doi: 10.4055/cios20010. [CROSSREF]

    25. Xu H, Chen WJ, Zhi XC, Chen SC. Comparison of the efficacy of a distal clavicular locking plate with and without a suture anchor in the treatment of Neer IIb distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2019 Oct 30;20(1):503. doi: 10.1186/s12891-019-2892-6. [CROSSREF]

    26. Zheng YR, Lu YC, Liu CT. Treatment of unstable distal-third clavicule fractures using minimal invasive closed-loop double endobutton technique. J Orthop Surg Res. 2019 Jan 31;14(1):37. doi: 10.1186/s13018-019-1073-5. [CROSSREF]

    27. Chen CY, Yang SW, Lin KY, Lin KC, Tarng YW, Renn JH, et al. Comparison of single coracoclavicular suture fixation and hook plate for the treatment of acute unstable distal clavicle fractures. J Orthop Surg Res. 2014 May 29;9:42. doi: 10.1186/1749-799X-9-42. [CROSSREF]

    28. Nie S, Li HB, Hua L, Tang ZM, Lan M. Comparative analysis of arthroscopic-assisted Tight-rope technique and clavicular hook plate fixation in the treatment of Neer type IIB distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2022 Aug 6;23(1):756. doi: 10.1186/s12891-022-05724-9. [CROSSREF]

    29. Pandya NK, Hosalkar HS, Babatunde OM, Huffman GR. Distal third clavicular fracture fixation: A new arthroscopically-assisted technique. Current Orthopaedic Practice. 2009;20(4):454–7. [CROSSREF]

    30. Loriaut P, Moreau PE, Dallaudière B, Pélissier A, Vu HD, Massin P, et al. Outcome of arthroscopic treatment for displaced lateral clavicle fractures using a double button device. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2015 May;23(5):1429-33. doi: 10.1007/s00167-013-2772-9. [CROSSREF]


LITERATURA

1. Al-Tawil K, Garner M, Antonios T, Karrupaiah K, Tahmassebi R, Colegate-Stone T, et al. The use of Tightrope device as the sole method of fixation in treating lateral end clavicle fractures. Shoulder Elbow. 2022 Feb;14(1):60-64. doi: 10.1177/1758573220964807. [CROSSREF]

2. Kihlström C, Möller M, Lönn K, Wolf O. Clavicle fractures: epidemiology, classification and treatment of 2 422 fractures in the Swedish Fracture Register; an observational study. BMC Musculoskelet Disord. 2017 Feb 15;18(1):82. doi: 10.1186/s12891-017-1444-1. [CROSSREF]

3. Asadollahi S, Bucknill A. Hook Plate Fixation for Acute Unstable Distal Clavicle Fracture: A Systematic Review and Meta-analysis. J Orthop Trauma. 2019 Aug;33(8):417-422. doi: 10.1097/BOT.0000000000001481. [CROSSREF]

4. Azar MF, Beaty HJ. Campbell's Operative Orthopaedics. 14th ed. Philadelphia, PA, USA: Elsevier Inc; 2020.

5. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

6. Hislop P, Sakata K, Ackland DC, Gotmaker R, Evans MC. Acromioclavicular Joint Stabilization: A Biomechanical Study of Bidirectional Stability and Strength. Orthop J Sports Med. 2019 Apr 17;7(4):2325967119836751. doi: 10.1177/2325967119836751. [CROSSREF]

7. Sambandam B, Gupta R, Kumar S, Maini L. Fracture of distal end clavicle: A review. J Clin Orthop Trauma. 2014 Jun;5(2):65-73. doi: 10.1016/j.jcot.2014.05.007. [CROSSREF]

8. Flinkkilä T, Heikkilä A, Sirniö K, Pakarinen H. TightRope versus clavicular hook plate fixation for unstable distal clavicular fractures. Eur J Orthop Surg Traumatol. 2015 Apr;25(3):465-9. doi: 10.1007/s00590-014-1526-9. [CROSSREF]

9. Soh C, Sivapathasundaram N, Parthiban R, Ramanand A. A technique of distal clavicle fracture fixation using the tightrope procedure. Malays Orthop J. 2011 Nov;5(3):20-3. doi: 10.5704/MOJ/1111.002. [CROSSREF]

10. Constant CR, Murley AH. A clinical method of functional assessment of the shoulder. Clin Orthop Relat Res. 1987 Jan;(214):160-4.

11. Fabre T, Piton C, Leclouerec G, Gervais-Delion F, Durandeau A. Entrapment of the suprascapular nerve. J Bone Joint Surg Br. 1999 May;81(3):414-9. doi: 10.1302/0301-620x.81b3.9113. [CROSSREF]

12. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

13. NEER CS 2nd. Nonunion of the clavicle. J Am Med Assoc. 1960 Mar 5;172:1006- 11. doi: 10.1001/jama.1960.03020100014003. [CROSSREF]

14. Hall JA, Schemitsch CE, Vicente MR, Dehghan N, Nauth A, Nowak LL, et al; Canadian Orthopaedic Trauma Society (COTS). Operative Versus Nonoperative Treatment of Acute Displaced Distal Clavicle Fractures: A Multicenter Randomized Controlled Trial. J Orthop Trauma. 2021 Dec 1;35(12):660-666. doi: 10.1097/BOT.0000000000002211. [CROSSREF]

15. Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T. AO principles of fracture management. Davos Platz, Switzerland: AO Foundation; 2017.

16. Hohmann E, Hansen T, Tetsworth K. Treatment of Neer type II fractures of the lateral clavicle using distal radius locking plates combined with TightRope augmentation of the coraco-clavicular ligaments. Arch Orthop Trauma Surg. 2012 Oct;132(10):1415-21. doi: 10.1007/s00402-012-1570-z. [CROSSREF]

17. Seo JB, Kwak KY, Yoo JS. Comparative analysis of a locking plate with an all-suture anchor versus hook plate fixation of Neer IIb distal clavicle fractures. J Orthop Surg (Hong Kong). 2020 Sep-Dec;28(3):2309499020962260. doi: 10.1177/2309499020962260. [CROSSREF]

18. Kashii M, Inui H, Yamamoto K. Surgical treatment of distal clavicle fractures using the clavicular hook plate. Clin Orthop Relat Res. 2006 Jun;447:158-64. doi: 10.1097/01.blo.0000203469.66055.6a. [CROSSREF]

19. Jin CZ, Kim HK, Min BH. Surgical treatment for distal clavicle fracture associated with coracoclavicular ligament rupture using a cannulated screw fixation technique. J Trauma. 2006 Jun;60(6):1358-61. doi: 10.1097/01. ta.0000220385.34197.f9. [CROSSREF]

20. Gutman MJ, Joyce CD, Patel MS, Lazarus MD, Horneff JG. Outcomes Following Different Fixation Strategies of Neer Type IIB Distal Clavicle Fractures. Arch Bone Jt Surg. 2022 Feb;10(2):160-165. doi: 10.22038/ABJS.2021.54472.2718. [CROSSREF]

21. Teimouri M, Ravanbod H, Farrokhzad A, Sabaghi J, Mirghaderi SP. Comparison of hook plate versus T-plate in the treatment of Neer type II distal clavicle fractures: a prospective matched comparative cohort study. J Orthop Surg Res. 2022 Jul 30;17(1):369. doi: 10.1186/s13018-022-03261-8. [CROSSREF]

22. Charity RM, Haidar SG, Ghosh S, Tillu AB. Fixation failure of the clavicular hook plate: a report of three cases. J Orthop Surg (Hong Kong). 2006 Dec;14(3):333-5. doi: 10.1177/230949900601400320. [CROSSREF]

23. Wang L, Ang M, Lee KT, Naidu G, Kwek E. Cutaneous hypoesthesia following plate fixation in clavicle fractures. Indian J Orthop. 2014 Jan;48(1):10-3. doi: 10.4103/0019-5413.125478. [CROSSREF]

24. Kim DW, Kim DH, Kim BS, Cho CH. Current Concepts for Classification and Treatment of Distal Clavicle Fractures. Clin Orthop Surg. 2020 Jun;12(2):135-144. doi: 10.4055/cios20010. [CROSSREF]

25. Xu H, Chen WJ, Zhi XC, Chen SC. Comparison of the efficacy of a distal clavicular locking plate with and without a suture anchor in the treatment of Neer IIb distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2019 Oct 30;20(1):503. doi: 10.1186/s12891-019-2892-6. [CROSSREF]

26. Zheng YR, Lu YC, Liu CT. Treatment of unstable distal-third clavicule fractures using minimal invasive closed-loop double endobutton technique. J Orthop Surg Res. 2019 Jan 31;14(1):37. doi: 10.1186/s13018-019-1073-5. [CROSSREF]

27. Chen CY, Yang SW, Lin KY, Lin KC, Tarng YW, Renn JH, et al. Comparison of single coracoclavicular suture fixation and hook plate for the treatment of acute unstable distal clavicle fractures. J Orthop Surg Res. 2014 May 29;9:42. doi: 10.1186/1749-799X-9-42. [CROSSREF]

28. Nie S, Li HB, Hua L, Tang ZM, Lan M. Comparative analysis of arthroscopic-assisted Tight-rope technique and clavicular hook plate fixation in the treatment of Neer type IIB distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2022 Aug 6;23(1):756. doi: 10.1186/s12891-022-05724-9. [CROSSREF]

29. Pandya NK, Hosalkar HS, Babatunde OM, Huffman GR. Distal third clavicular fracture fixation: A new arthroscopically-assisted technique. Current Orthopaedic Practice. 2009;20(4):454–7. [CROSSREF]

30. Loriaut P, Moreau PE, Dallaudière B, Pélissier A, Vu HD, Massin P, et al. Outcome of arthroscopic treatment for displaced lateral clavicle fractures using a double button device. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2015 May;23(5):1429-33. doi: 10.1007/s00167-013-2772-9. [CROSSREF]

1. Al-Tawil K, Garner M, Antonios T, Karrupaiah K, Tahmassebi R, Colegate-Stone T, et al. The use of Tightrope device as the sole method of fixation in treating lateral end clavicle fractures. Shoulder Elbow. 2022 Feb;14(1):60-64. doi: 10.1177/1758573220964807. [CROSSREF]

2. Kihlström C, Möller M, Lönn K, Wolf O. Clavicle fractures: epidemiology, classification and treatment of 2 422 fractures in the Swedish Fracture Register; an observational study. BMC Musculoskelet Disord. 2017 Feb 15;18(1):82. doi: 10.1186/s12891-017-1444-1. [CROSSREF]

3. Asadollahi S, Bucknill A. Hook Plate Fixation for Acute Unstable Distal Clavicle Fracture: A Systematic Review and Meta-analysis. J Orthop Trauma. 2019 Aug;33(8):417-422. doi: 10.1097/BOT.0000000000001481. [CROSSREF]

4. Azar MF, Beaty HJ. Campbell's Operative Orthopaedics. 14th ed. Philadelphia, PA, USA: Elsevier Inc; 2020.

5. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

6. Hislop P, Sakata K, Ackland DC, Gotmaker R, Evans MC. Acromioclavicular Joint Stabilization: A Biomechanical Study of Bidirectional Stability and Strength. Orthop J Sports Med. 2019 Apr 17;7(4):2325967119836751. doi: 10.1177/2325967119836751. [CROSSREF]

7. Sambandam B, Gupta R, Kumar S, Maini L. Fracture of distal end clavicle: A review. J Clin Orthop Trauma. 2014 Jun;5(2):65-73. doi: 10.1016/j.jcot.2014.05.007. [CROSSREF]

8. Flinkkilä T, Heikkilä A, Sirniö K, Pakarinen H. TightRope versus clavicular hook plate fixation for unstable distal clavicular fractures. Eur J Orthop Surg Traumatol. 2015 Apr;25(3):465-9. doi: 10.1007/s00590-014-1526-9. [CROSSREF]

9. Soh C, Sivapathasundaram N, Parthiban R, Ramanand A. A technique of distal clavicle fracture fixation using the tightrope procedure. Malays Orthop J. 2011 Nov;5(3):20-3. doi: 10.5704/MOJ/1111.002. [CROSSREF]

10. Constant CR, Murley AH. A clinical method of functional assessment of the shoulder. Clin Orthop Relat Res. 1987 Jan;(214):160-4.

11. Fabre T, Piton C, Leclouerec G, Gervais-Delion F, Durandeau A. Entrapment of the suprascapular nerve. J Bone Joint Surg Br. 1999 May;81(3):414-9. doi: 10.1302/0301-620x.81b3.9113. [CROSSREF]

12. Stenson J, Baker W. Classifications in Brief: The Modified Neer Classification for Distal-third Clavicle Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2021 Jan 1;479(1):205-209. doi: 10.1097/CORR.0000000000001456. [CROSSREF]

13. NEER CS 2nd. Nonunion of the clavicle. J Am Med Assoc. 1960 Mar 5;172:1006- 11. doi: 10.1001/jama.1960.03020100014003. [CROSSREF]

14. Hall JA, Schemitsch CE, Vicente MR, Dehghan N, Nauth A, Nowak LL, et al; Canadian Orthopaedic Trauma Society (COTS). Operative Versus Nonoperative Treatment of Acute Displaced Distal Clavicle Fractures: A Multicenter Randomized Controlled Trial. J Orthop Trauma. 2021 Dec 1;35(12):660-666. doi: 10.1097/BOT.0000000000002211. [CROSSREF]

15. Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T. AO principles of fracture management. Davos Platz, Switzerland: AO Foundation; 2017.

16. Hohmann E, Hansen T, Tetsworth K. Treatment of Neer type II fractures of the lateral clavicle using distal radius locking plates combined with TightRope augmentation of the coraco-clavicular ligaments. Arch Orthop Trauma Surg. 2012 Oct;132(10):1415-21. doi: 10.1007/s00402-012-1570-z. [CROSSREF]

17. Seo JB, Kwak KY, Yoo JS. Comparative analysis of a locking plate with an all-suture anchor versus hook plate fixation of Neer IIb distal clavicle fractures. J Orthop Surg (Hong Kong). 2020 Sep-Dec;28(3):2309499020962260. doi: 10.1177/2309499020962260. [CROSSREF]

18. Kashii M, Inui H, Yamamoto K. Surgical treatment of distal clavicle fractures using the clavicular hook plate. Clin Orthop Relat Res. 2006 Jun;447:158-64. doi: 10.1097/01.blo.0000203469.66055.6a. [CROSSREF]

19. Jin CZ, Kim HK, Min BH. Surgical treatment for distal clavicle fracture associated with coracoclavicular ligament rupture using a cannulated screw fixation technique. J Trauma. 2006 Jun;60(6):1358-61. doi: 10.1097/01. ta.0000220385.34197.f9. [CROSSREF]

20. Gutman MJ, Joyce CD, Patel MS, Lazarus MD, Horneff JG. Outcomes Following Different Fixation Strategies of Neer Type IIB Distal Clavicle Fractures. Arch Bone Jt Surg. 2022 Feb;10(2):160-165. doi: 10.22038/ABJS.2021.54472.2718. [CROSSREF]

21. Teimouri M, Ravanbod H, Farrokhzad A, Sabaghi J, Mirghaderi SP. Comparison of hook plate versus T-plate in the treatment of Neer type II distal clavicle fractures: a prospective matched comparative cohort study. J Orthop Surg Res. 2022 Jul 30;17(1):369. doi: 10.1186/s13018-022-03261-8. [CROSSREF]

22. Charity RM, Haidar SG, Ghosh S, Tillu AB. Fixation failure of the clavicular hook plate: a report of three cases. J Orthop Surg (Hong Kong). 2006 Dec;14(3):333-5. doi: 10.1177/230949900601400320. [CROSSREF]

23. Wang L, Ang M, Lee KT, Naidu G, Kwek E. Cutaneous hypoesthesia following plate fixation in clavicle fractures. Indian J Orthop. 2014 Jan;48(1):10-3. doi: 10.4103/0019-5413.125478. [CROSSREF]

24. Kim DW, Kim DH, Kim BS, Cho CH. Current Concepts for Classification and Treatment of Distal Clavicle Fractures. Clin Orthop Surg. 2020 Jun;12(2):135-144. doi: 10.4055/cios20010. [CROSSREF]

25. Xu H, Chen WJ, Zhi XC, Chen SC. Comparison of the efficacy of a distal clavicular locking plate with and without a suture anchor in the treatment of Neer IIb distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2019 Oct 30;20(1):503. doi: 10.1186/s12891-019-2892-6. [CROSSREF]

26. Zheng YR, Lu YC, Liu CT. Treatment of unstable distal-third clavicule fractures using minimal invasive closed-loop double endobutton technique. J Orthop Surg Res. 2019 Jan 31;14(1):37. doi: 10.1186/s13018-019-1073-5. [CROSSREF]

27. Chen CY, Yang SW, Lin KY, Lin KC, Tarng YW, Renn JH, et al. Comparison of single coracoclavicular suture fixation and hook plate for the treatment of acute unstable distal clavicle fractures. J Orthop Surg Res. 2014 May 29;9:42. doi: 10.1186/1749-799X-9-42. [CROSSREF]

28. Nie S, Li HB, Hua L, Tang ZM, Lan M. Comparative analysis of arthroscopic-assisted Tight-rope technique and clavicular hook plate fixation in the treatment of Neer type IIB distal clavicle fractures. BMC Musculoskelet Disord. 2022 Aug 6;23(1):756. doi: 10.1186/s12891-022-05724-9. [CROSSREF]

29. Pandya NK, Hosalkar HS, Babatunde OM, Huffman GR. Distal third clavicular fracture fixation: A new arthroscopically-assisted technique. Current Orthopaedic Practice. 2009;20(4):454–7. [CROSSREF]

30. Loriaut P, Moreau PE, Dallaudière B, Pélissier A, Vu HD, Massin P, et al. Outcome of arthroscopic treatment for displaced lateral clavicle fractures using a double button device. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2015 May;23(5):1429-33. doi: 10.1007/s00167-013-2772-9. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh