Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

Kardiotoksičnost antineoplastične terapije – mehanizmi nastanka, kliničke manifestacije i osnovni postulati kardio-onkologije

Zorica Cvetković1,2, Olivera Marković2,3, Mirjana Mitrović2,4
  • Kliničko-bolnički centar „Zemun“, Klinika za internu medicinu, Služba hematologije, Beograd, Srbija
  • Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
  • Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“, Klinika za internu medicinu, Odeljenje hematologije, Beograd, Srbija
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za hematologiju, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Maligne bolesti i kardiovaskularne bolesti su najčešći uzroci morbiditeta i mortaliteta savremenog sveta. Uzimajući u obzir starenje populacije razvijenih zemalja i činjenicu da su maligne bolesti uglavnom bolesti starijeg životnog doba, projektovani porast broja obolelih u zemljama Evropske unije, do 2040. godine, iznosi preko 20%. Savremena, personalizovana terapija malignih bolesti, koja je značajno poboljšala prognozu i preživljavanje hemato-onkoloških bolesnika, podrazumeva i njihovo brižljivo ambulantno praćenje, kako bi se prevenirali, pravovremeno dijagnostikovali i adekvatno lečili neposredni i kasni neželjeni efekti antineoplastične terapije. Kardiovaskularni sistem je, s obzirom na specifičnost građe i funkcije, posebno osetljiv na antineoplastične agense. Personalizovani i multidisciplinarni pristup u lečenju i praćenju hematoonkoloških bolesnika je doveo do razvoja nove subspecijalnosti – kardioonkologije, čiji je osnovni zadatak rano identifikovanje onkoloških bolesnika, sa ili bez pridruženih kardiovaskularnih bolesti, koji imaju povećani rizik od nastanka kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom. U radu su navedeni osnovni mehanizmi kardiotoksičnosti najvažnijih grupa antineoplastičnih lekova, kliničke manifestacije, kao i savremene preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju.


UVOD

Savremena terapija malignih bolesti značajno je poboljšala prognozu i preživljavanje hemato-onkoloških bolesnika [1]. U poslednjih četrdeset godina, desetogodišnje preživljavanje obolelih od ne-Hočkinovih limfoma poraslo je sa 20% na preko 65% [2]. I pored toga, maligne bolesti su vodeći uzrok prevremenog mortaliteta (smrtnost osoba mlađih od 70 godina) u razvijenim regionima sveta [3]. Uzimajući u obzir demografske promene, tj. starenje populacije razvijenih zemalja i činjenicu da su maligna oboljenja uglavnom bolesti starijeg životnog doba, projektovani porast broja obolelih u zemljama Evropske unije, do 2040. godine, iznosi preko 20% [4]. Kako stare osobe često imaju pridružene bolesti, odnosno komorbiditete, multidisciplinarni pristup lečenju, kao i poboljšanje kvaliteta života obolelih, predstavljaju osnovu Gerijatrijskog onkološkog programa koji sprovodi organizacija EORTC (engl. European Organisation for Research and Treatment of Cancer) [5].

Onkološko lečenje često podrazumeva istovremenu ili sukcesivnu primenu agenasa različitog mehanizma dejstva u cilju potenciranja antineoplastičnog efekta. Ciljana terapija monoklonskim antitelima (mAt), kao i malim molekulima, koji se primenjuju oralno, poput inhibitora tirozin kinaze, često podrazumeva kontinuirano lečenje do progresije bolesti [6]. U tabelama 1, 2, 3 i 4 su navedene najvažnije grupe antineoplastičnih lekova, prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (dostupno na: https://www.whocc.no/atc_ddd_index/), i njihove mehanizme dejstva [7],[8],[9],[10],[11]. Savremeni pristup lečenju obolelih od malignih bolesti, sem personalizovane inovativne terapije koja značajno doprinosi uspehu, ali i skraćenju hospitalnog lečenja, podrazumeva i brižljivo ambulantno praćenje hemato-onkoloških bolesnika, kako bi se prevenirali, pravovremeno dijagnostikovali i adekvatno lečili neposredni i kasni neželjeni efekti antineoplastične terapije.

Tabela 1. Klase antineoplastičnih lekova

kardiotoksicnost 01

Tabela 2. Inhibitori tirozin kinaze

kardiotoksicnost 03

Tabela 3. Hormoni, hormonski antagonisti i ostali antineoplastični lekov

kardiotoksicnost 05

Tabela 4. Monoklonska antitela u hematologiji i onkologiji – ciljni molekuli i terapijsko područje

kardiotoksicnost 07

Komplikacije koje nastaju usled primene konvencionalne hemioterapije (HT), radioterapije (RT), transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (TMĆH) i ciljane terapije su kompleksne i multifaktorijalne. One se mogu posmatrati sa nekoliko različitih aspekata:

  1. disfunkcija organa i organskih sistema
  2. prevremeni smrtni ishod
  3. nastanak sekundarnih maligniteta
  4. zastoj u rastu i razvoju
  5. oštećenje intelektualnih funkcija
  6. smanjeni fertilitet
  7. smanjeni kvalitet života
  8. socijalno-ekonomski aspekt [12].

KARDIOTOKSIČNOST I KARDIO-ONKOLOGIJA

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su, uz maligne bolesti, najrasprostranjenije bolesti u razvijenim zemljama, a kardiovaskularni sistem (KVS) je, s obzirom na specifičnost građe i funkcije, posebno osetljiv na antineoplastičnu terapiju. Takođe, pojedini maligniteti, zbog svoje lokalizacije (npr. pluća, medijastinum) i prirodnog toka, utiču na KVS, nezavisno od lečenja. Personalizovani i multidisciplinarni pristup lečenju i praćenju hemato-onkoloških bolesnika je doveo do razvoja nove subspecijalnosti – kardio-onkologije, čiji je osnovni zadatak rano identifikovanje onkoloških bolesnika, sa ili bez pridruženih kardiovaskularnih bolesti, koji imaju povećani rizik od nastanka kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (engl. cancer therapy-related cardiovascular toxicity – CTR-CVT), kao i pravovremeno planiranje i sprovođenje dijagnostičko-terapijskih kardioloških procedura koje će se sprovoditi u toku i po završetku onkološkog lečenja, kako bi se poboljšalo preživljavanje i kvalitet života pacijenata [13].

Stoga je brižljiva procena srčane funkcije neophodna prilikom donošenja odluke o vrsti antineoplastične terapije, ali i u toku njene primene, kao i godinama po završetku hemato-onkološkog lečenja. Međunarodno udruženje kardio-onkologa (International Cardio-Oncology Society – IC-OS) je definisalo osnovne postulate kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) [14]. Evropsko udruženje medikalnih onkologa (engl. European Society for Medical Oncology- ESMO) je, 2020. godine, dalo prve preporuke za prevenciju, ranu dijagnostiku, praćenje i lečenje kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) [15], a 2022. godine, objavljene su sveobuhvatne kardio-onkološke smernice nastale konsenzusom eksperata Evropskog udruženja kardiologa (engl. European Society of Cardiology - ESC), Evropskog udruženja hematologa (engl. European Haematology Association - EHA), Evropskog društva za terapijsku radiologiju i onkologiju (engl. European Society for Therapeutic Radiology and Oncology - ESTRO) i IC-OS-a [16].

MEHANIZMI OŠTEĆENJA MIOKARDA ANTINEOPLASTIČNOM TERAPIJOM

 Antineoplastična terapija može da dovede do ireverzibilnog oštećenja miokarda (Tip I), ili do disfunkcije kardiomiocita, tj. reverzibilnog oštećenja miokarda (Tip II) [17]. Ireverziblno oštećenje miokarda najčešće izazivaju antraciklini, dok je reverzibilno oštećenje miokarda karakteristika HER-2 (engl. human epidermal growth factor receptor 2) i VEGFR (engl. vascular endothelial growth factor receptor) inhibitora, kao i inhibitora BCRABL tirozin kinaze [18].

Osnovni tipovi ćelijske smrti koje nastaju kao posledica kardiotoksičnosti hemato-onkološke terapije (CTR-CVT) su autofagija, apoptoza, feroptoza, piroptoza i nekroptoza. Kardiomiociti su veoma bogati mitohondrijama, čija je osnovna funkcija generisanje energije (ATP-adenozin trifosfat) u procesu oksidativne fosforilacije. Najvažniji mehanizam nastanka ireverzibilne kardiotoksičnosti antraciklina je povećano stvaranje kiseoničnih slobodnih radikala (engl. reactive oxygen species – ROS) tokom redukcije doksorubicina u doksorubicinol pod dejstvom flavoenzima u prisustvu kiseonika (oksidativni stres), na šta su naročito osetljive mitohondrije, ali i ćelijska membrana, druge organele (endoplazmatični retikulum), kao i jedarna membrana i DNK. Oštećenje membrana mitohondrija dovodi do aktivacije signalnog proteina autofagije ULK-1 (engl. unc-51 like autophagy activating kinase 1), vezivanja mitohondrija za autofagozome i njihovog transporta u lizozome, gde podležu degradaciji. U fiziološkim uslovima, mTOR (engl. mammalian target of rapamycin) inhibira ULK-1. Doksorubicin, osim što oštećuje mitohondrije, inhibira mTOR promovišući autofaguju. Oštećenje membrana mitohondrija putem ROS-a dovodi do oslobađanja citohroma i aktivacije proapoptotske kaspaze-3, a doksorubicin indukuje apoptozu i aktivacijom tumor- supresorskog gena p53. Apoptoza je znatno potencirana kada se uz doksorubicin istovremeno primenjuju HER2 inhibitori. Doksorubicin utiče i na RNK regulatornog proteina feritina i gvožđa (engl. iron regulatory protein – IRP) dovodeći do smanjenja koncentracije feritina, a povećanja koncentracije slobodnog gvožđa u ćelijama. U prisustvu slobodnog gvožđa, stvaranje ROS-a iz lipidnih peroksida je znatno veće, uzrokujući feroptozu. Aktivacija kaspaze-1 dovodi do oslobađanja proinflamatornih citokina (interleukin (IL)-1 i IL-18) i piroptoze. Aktivacijom TNF (engl. tumor necrosis factor) signalnog puta, doksorubicin uzrokuje nekroptozu (nekroza posredovana citokinima). Oštećenje endoplazmatičnog retikuluma dovodi do smanjenja vezanog kalcijuma u ćelijama i posledičnog smanjenja kontraktilnosti miocita. Sa druge strane, slobodni Ca2+ oštećuje miofibrile aktivacijom proteaza. Takođe, vezivanje doksorubicina za sintetazu azot monoksida (NO) u endotelu uzrokuje smanjenu sintezu azot monoksida, veoma važne endogene vazoaktivne supstancije. Ovi procesi nisu karakteristični samo za miokard, ali, za razliku od drugih tkiva, miokard sadrži veoma malo katalaza koje inaktivišu slobodne radikale [5],[18]. Detektovano je 40 gena čiji polimorfizam doprinosi nastanku antraciklinske kardiotoksičnosti, ali se genetsko ispitivanje još uvek ne preporučuje [19].

Ireverzibilno oštećenje miokarda je dozno-zavisno [20]. Preporučene maksimalne kumulativne doze pojedinih konvencionalnih citostatika kod odraslih pacijenata su: doksorubicin – 550 mg/m2 (ukoliko se primenjuje u hemoterapijskim ciklusima na 21 dan), uz kardiološko praćenje pri kumulativnim dozama većim od 300 mg/m2 ; daunorubicin – od 400 do 550 mg/ m2 ; epirubicin – 900 mg/m2 ; idarubicin – 150 mg/m2 ; mitoksantron – 140 mg/m2 ; dok ciklofosfamid u pojedinačnoj dozi >150 mg/kg (ili 1,55 g/m2 /d), koja se primenjuje prilikom TMĆH-a, može dovesti do iznenadne srčane smrti [18].

KLINIČKE MANIFESTACIJE KARDIOTOKSIČNOSTI UZROKOVANE HEMATOONKOLOŠKOM TERAPIJOM (CTR-CVT)

Prema vremenu nastanka, kardiotoksičnost uzrokovana hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) može biti: rana, koja nastaje u toku samog hemato-onkološkog lečenja, i kasna, koja se ispoljava i godinama po završetku lečenja malignih bolesti. Klinički, oštećenje KVS-a se manifestuje nastankom:

  • srčane insuficijencije (SI)/kardijalne disfunkcije
  • arterijske hipertenzije
  • produžetka QT intervala i aritmija (supraventrikularne aritmije, ventrikularne aritmije, bradikardija, atrijalna fibrilacija/flater)
  • miokarditisa/perikarditisa
  • vaskularnih poremećaja (arterijske i venske tromboze) [14],[15],[16],[17].

U Tabeli 5 su navedeni lekovi koji najčešće dovode do određenih kliničkih manifestacija kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT).

Tabela 5. Kliničke manifestacije kardiotoksičnosti i antineoplastični lekovi koji ih najčešće uzrokuju

kardiotoksicnost 09

Na povećani rizik od nastanka kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) naročito ukazuju sledeće karakteristike bolesnika:

  1. prethodna antineoplastična terapija (primena antraciklina, konkomitantna ili sukcesivna primena antraciklina i HER-2 inhibitora, prethodna RT grudnog koša i medijastinuma)
  2. životno doba (stariji od 75 godina i mlađi od 10 godina)
  3. pušački status (aktivni i bivši pušači) i gojaznost (BMI > 30 kg/m2)
  4. komorbiditeti: šećerna bolest (HbA1c > 7,0% ili > 53 mmol/mol), hronična bubrežna slabost (eGFR < 60 ml/min/1,73 m2), dislipidemija (ne HDL holesterol > 3,5 mmol/l)
  5. kardiovaskularni status: arterijska hipertenzija (sistolni pritisak > 140 mmHg, dijastolni pritisak > 90 mmHg), povišeni kardiospecifični enzimi pre započinjanja lečenja, ejekciona frakcija leve komore (EFLK) < 50%.

Na osnovu navedenih faktora, svi bolesnici se svrstavaju u tri rizične grupe: bolesnici sa niskim, srednjim i umereno visokim/visokim rizikom od razvoja kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) [15],[16].

DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ PREVENCIJI KARDIOTOKSIČNOSTI UZROKOVANE HEMATOONKOLOŠKOM TERAPIJOM (CTR-CVT)

Pre primene antineoplastične terapije, neophodno je da se svim bolesnicima uradi elektrokardiogram (EKG). Produžetak QT intervala (> 500 ms) predstavlja prvi znak poremećaja repolarizacije miokarda i mogućnosti nastanka fatalnih aritmija, naročito ukoliko su udružene sa elektrolitnim disbalansom (niske koncentracije kalijuma, magnezijuma i kalcijuma) ili konkomitantnom primenom nekih antibiotika i antiemetika.

Transtorakalna 3D ehokardiografija (TTE) je takođe ustanovljena standardna procedura koja se sprovodi pre započinjanja svakog onkološkog lečenja i prilikom koje se procenjuje funkcija leve komore (LK), desne komore (DK), dilatacija srčanih šupljina, hipertrofija leve komore, regionalni poremećaji kontraktilnosti, dijastolna funkcija, valvularne mane, pritisak u plućnim arterijama i stanje perikarda. Bezbednom se smatra EFLK > 50%. Bolesnike sa povećanim rizikom neophodno je ehokardiografski redovno pratiti. Svaki pad EFLK ≥ 10% ili pad procenta longitudinalnog skraćenja leve komore (engl. global longitudinal strain – GLS) > 15% ukazuje na disfunkciju miokarda [21]. U slučajevima kada se TTE nalaz ne može adekvatno interpretirati, indikovana je kardiomagnetna rezonanca [16].

Kod onkoloških bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjem neophodno je odrediti srčane markere: visokosenzitivni troponin I (engl. high-sensitivity troponin I – hs troponin I) kao i natriuretske peptide (NP) – B-tip NP (BNP) i N-terminalni pro-BNP (NT-proBNP), pre započinjanja lečenja, i redovno ih pratiti tokom hemato-onkološke terapije, naročito u toku primene antraciklina. Rani porast hs troponina I > 99-og percentila, BNP ≥ 35 pg/ml i pro-BNP ≥ 125 pg/ml, u toku primene antineoplastične terapije, ukazuje na razvoj kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) [14],[15],[16].

LEKOVI KOJI SE PRIMENJUJU ZA PRIMARNU I SEKUNDARNU PREVENCIJU KARDIOTOKSIČNOSTI UZROKOVANE HEMATOONKOLOŠKOM TERAPIJOM (CTR-CVT)

Deksrazoksan i lipozomalni obilici konvencionalnih citostatika su jedini lekovi odobreni za prevenciju kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT), pre svega srčane insuficijencije uzrokovane antraciklinima. Deksrazoksan, helator gvožđa, inhibitor topoizomeraze I, zvanično je odobren za primenu kod bolesnica sa karcinomom dojke koje su pod velikim rizikom od nastanka kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT), a koje su prethodno već primile kumulativnu dozu doksorubicina od najmanje 300 mg/m2 (ili antraciklinski ekvivalent). Intravenska infuzija deksrazoksana se primenjuje 30 minuta pre svakog ciklusa hemioterapijskog protokola koji sadrži antracikline, u dozi 10:1 (npr. 500 mg deksrazoksana : 50 mg doksorubicina) [22]. Međutim, njegova primena može biti povezana sa smanjenim odgovorom na antineoplastičnu terapiju kao i sa povećanom incidencijom sekundarnih maligniteta [18].

Kod bolesnika sa visokom CVR-CVT se primenjuju i lipozomalni oblici konvencionalnih citostatika – pegilovani ili nepegilovani lipozomalni daunorubicin, ili fiksna kombinacija lipozomalnog daunorubicina i citarabina, koji je odobren za lečenje akutne mijeloidne leukemije [23].

Za primarnu prevenciju kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) kod visokorizičnih bolesnika, preporučuje se primena ACE-I (engl. angiotensin-converting enzyme) inhibitora, ARB-a (engl. angiotensin receptor blockers), kao i statina [16]. Dokazano je da bolesnici sa malignim bolestima, naročito u uznapredovalim stadijumima i agresivnijih histoloških tipova, imaju poremećaj lipidnog profila [24, 25], a statini, pored kardioprotektivnog dejstva, imaju i antineoplastični efekat, uzrokujući apoptozu malignih ćelija [26],[27].

Veoma je važno istaći da mnogi konvencionalni i savremeni antineoplastični lekovi imaju izražene interakcije sa drugim lekovima (npr. antiepileptici, antipsihotici, lekovi koji je metabolišu putem citohroma, lekovi koji utiču na pH želuca), kao i sa hranom (npr. sok od grejpfruta) što može uzrokovati poremećaj u resorpciji, metabolizmu i ekskreciji antineoplastičnog leka, a samim tim i njegove smanjene/povećane koncentracije u organizmu, što utiče ne samo na antineoplastični efekat već i nosi rizik od toksičnih efekata, uključujući i CTR-CVT. Stoga je neophodno detaljno upoznati bolesnika o svim mogućim neželjenim efektima konkomitantne terapije i neophodnosti striktnog poštovanja vremenskog sleda uzimanja lekova [16].

U sekundarnoj prevenciji, tj. kod bolesnika koji imaju pridruženu KVB ili CTR-CVT, ispoljenu u toku ranijeg ili trenutnog hemato-onkološkog lečenja, neophodno je redovno kliničko praćenje, uključujući i kontrole srčanih biomarkera, 12-kanalnog EKG-a i TTE-a, uz adekvatnu terapiju. Definisani su protokoli praćenja i terapijskog pristupa u sekundarnoj prevenciji kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT) za najčešće primenjivane grupe antineoplastičnih agenasa, za najčešće kombinacije lekova koji se primenjuju u lečenju određenih malignih bolesti (multipli mijelom, karcinom prostate, karcinom dojke), za radioterapiju (RT), kao i za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze (TMĆH). U zavisnosti od težine ispoljene kardiotoksičnosti uzrokovane hematoonkološkom terapijom (CTR-CVT), antineoplastična terapija se može nastaviti, te privremeno ili trajno obustaviti [15],[16].

Lekovi koji se primenjuju u sekundarnoj prevenciji zavise od kliničke manifestacije kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT).

  • Za lečenje novonastale srčane disfunkcije/SI se primenjuju ACE-I, ARB i/ili beta blokatori, uz inicijalne redovne kontrole TTE-a na 2 – 3 nedelje u toku antineoplastične terapije (ukoliko njen nastavak nije kontraindikovan), kao i 6 i 12 meseci po završetku hemato-onkološkog lečenja.
  • Za lečenje miokarditisa, čiji su najčešći uzrok u poslednjih nekoliko godina inhibitori kontrolne tačke (engl. immune checkpoint inhibitors) klase PD-1 (engl. programmed cell death protein 1) i klase PDL1 (engl. programmed death-ligand), preporučuju se kortikosteroidi. Inicijalna terapija za fulminantne forme, koje zahtevaju bolničko lečenje, jeste metilprednizolon u dozi 500 – 1.000 mg/d i.v., tokom tri dana, potom prednizon 1 mg/kg sa taperingom od 10 mg/nedeljno do doze od 20 mg/dan, i nakon toga laganim smanjenjem doze za 5 mg/nedeljno, uz redovno praćenje troponina. Kod kortikorezistentnih bolesnika, u drugoj terapijskoj liniji se mogu primeniti mikofenolat-mofetil, antitimocitni imunoglobulin, tocilizumab, abatacept, alemtuzumab, terapijska izmena plazme, kao i inhibitori Janus kinaze 2 (JAK-2) [28].
  • Lečenje akutnog koronarnog sindroma koji nastane u toku aktivnog hemato-onkološkog lečenja je veoma kompleksno. Maligne bolesti predstavljaju hronično proinflamatorno i protrombogeno stanje, a očekivane hematološke komplikacije koje prate antineoplastičnu terapiju (anemija, trombocitopenija, febrilna neutropenija) ograničavaju mogućnost optimalnog lečenja, naročito mogućnost primene antiagregacione terapije i hirurških procedura [16]. U slučaju trombocitopenije od < 20x109/l, savetuje se da se pre kateterizacije daju transfuzije trombocita (Tr), te da se primeni radijalni pristup uz brižljivu hemostazu i male doze heparina (30 – 50 U/kg). Aspirin se obustavlja pri broju Tr < 30x109/l, klopidogrel pri Tr < 30x109/l,a prasugrel i tikagrelol ukoliko je broj Tr < 30x109/l. Preporučeni minimalni broj Tr za perkutanu koronarnu intervenciju (engl. percutaneous coronary intervention – PCI) iznosi 30x109/l, a za koronarni arterijski bajpas grafting (engl. coronary artery bypass grafting – CABG) 50x109/l [29].
  • Venski tromboembolizam (tromboze dubokih vena i plućna embolija) se leči antikoagulantnom terapijom, prema protokolima, uz korekciju doze u zavisnosti od broja trombocita. Individualni trombogeni rizik se može proceniti pomoću kliničkih skorova (Khorana, Padua, Caprini), uzimajući u obzir komorbiditete, laboratorijske parametre, kao i tip maligniteta. Neoplazme sa najvećim protrombogenim rizikom su karcinom želuca i pankreasa, dok karcinom pluća, bubrega, testisa, mokraćne bešike, ginekološki maligniteti, kao i limfomi nose visok rizik od razvoja venskih tromboza.. U toku aktivnog onkološkog lečenja, preporučuje se primena niskomolekularnog heparina. Primena direktnih oralnih antikoagulanasa (DOAK), apiksabana, rivaroskabana i edoksabana, može povećati rizik od krvarenja budući da su ovo potentni inhibitori citohroma P450 (podtip CYP3A4) i/ili P-glikoproteina (P-gp) i potreban je veliki oprez prilikom konkomitantne primene ovih lekova sa konvencionalnim citostaticima (antraciklini, alkilirajući agensi), monoklonskim antitelima i malim molekulima. Antineoplastični lekovi utiču i na koncentraciju varfarina koji se metaboliše preko CYP2C9 i mogu dovesti ili do povećanog rizika od krvarenja (antagonisti pirimidina, neki antraciklini, obinutuzumab, pegilovani interferon alfa 2a, inhibitori Brutonove kinaze, inhibitori BCR/ABL kinaze) ili pak indukcijom CYP2C9 dovesti do smanjene koncentracije varfarina i povećati rizik od tromboze (analozi purina, biljni alkaloidi, estrogeni, inhibitori anaplastične limfomne kinaze (ALK)) [16],[30].

ZAKLJUČAK

Maligne bolesti i KVB su načešći uzrok morbiditeta i mortaliteta savremenog društva. Prevencija, pravovremena dijagnostika i adekvatno zbrinjavanje kardiotoksičnosti uzrokovane hemato-onkološkom terapijom (CTR-CVT), nastale primenom konvencionalne i savremene antineoplastične terapije, zahtevaju multidisciplinarni pristup, što je dovelo do razvoja kardio-onkologije i zajedničkih hemato-onkološko-kardioloških smernica, u cilju dužeg preživljavanja i boljeg kvaliteta života obolelih.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Septembar 2023

Strane 256-271

  • Ključne reči:
    antineoplastični agensi, kardiotoksičnost, prevencija, lečenje
  • Primljen:
    17 Jun 2023
  • Revidiran:
    28 Jun 2023
  • Prihvaćen:
    25 Jul 2023
  • Objavljen online:
    25 Septembar 2023
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Cvetković Z, Marković O, Mitrović M. Cardiotoxicity of antineoplastic therapy: Underlying mechanisms, clinical manifestations, and basic principles of cardio-oncology. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2023;4(3):256-71. doi: 10.5937/smclk4-45065
Autor za korespodenciju

Zorica Cvetković
Služba hematologije, Klinika za internu medicinu, Kliničko-bolnički centar „Zemun“
Ulica Vukova 9, 11080 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. United States Cancer Statistics (USCS). Hematologic Cancer Incidence, Survival, and Prevalence. [Internet]. Dostupno: https://www.cdc.gov/cancer/uscs/about/data-briefs/no30-hematologic-incidence-surv-prev.htm. Accessed 25 February 2023. [HTTP]

2. Haematological Malignancy Research Network. [Internet]. Dostupno: https://www.hmrn.org. [pristupljeno: 5. maj 2023.]. [HTTP]

3. Sung H, Ferlay J, Siegel RL, Laversanne M, Soerjomataram I, Jemal A, et al. Global Cancer Statistics 2020: GLOBOCAN Estimates of Incidence and Mortality Worldwide for 36 Cancers in 185 Countries. CA Cancer J Clin. 2021 May;71(3):209-249. doi: 10.3322/caac.21660. [CROSSREF]

4. ECIS – European cancer Information system. Long-term incidence and mortality estimates up to 2040. [Internet]. Dostupno: https://ecis.jrc.ec.europa.eu/index.php. [pristupljeno: 25. februar 2023]. [HTTP]

5. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. EORTC vodiči za lečenje starih bolesnika sa kancerom. U: Poremećaji i bolesti krvi i krvotvornih organa kod starih osoba. Dragomir Marisavljević, Dragoslav P. Milošević, Janko Nikolić-Žugić, Vladan Čokić, Milica Prostan (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd 2017. ISBN 9788617194954. Str. 100-10.

6. Brown JE, Royle KL, Gregory W, Ralph C, Maraveyas A, Din O, et al; STAR Investigators. Temporary treatment cessation versus continuation of firstline tyrosine kinase inhibitor in patients with advanced clear cell renal cell carcinoma (STAR): an open-label, non-inferiority, randomised, controlled, phase 2/3 trial. Lancet Oncol. 2023 Mar;24(3):213-227. doi: 10.1016/S1470- 2045(22)00793-8.  [CROSSREF]

7. Yao D, Yu L, He W, Hu Y, Xu H, Yuan Y, et al. Antineoplastic prescription among patients with colorectal cancer in eight major cities of China, 2015- 2019: an observational retrospective database analysis. BMJ Open. 2021 Oct 27;11(10):e046166. doi: 10.1136/bmjopen-2020-046166. [CROSSREF]

8. Student S, Hejmo T, Poterała-Hejmo A, Leśniak A, Bułdak R. Anti-androgen hormonal therapy for cancer and other diseases. Eur J Pharmacol. 2020 Jan 5;866:172783. doi: 10.1016/j.ejphar.2019.172783.  [CROSSREF]

9. Korde LA, Somerfield MR, Carey LA, Crews JR, Denduluri N, Hwang ES, et al. Neoadjuvant Chemotherapy, Endocrine Therapy, and Targeted Therapy for Breast Cancer: ASCO Guideline. J Clin Oncol. 2021 May 1;39(13):1485-1505. doi: 10.1200/JCO.20.03399.  [CROSSREF]

10. Zahavi D, Weiner L. Monoclonal Antibodies in Cancer Therapy. Antibodies (Basel). 2020 Jul 20;9(3):34. doi: 10.3390/antib9030034. [CROSSREF]

11. Ordóñez-Reyes C, Garcia-Robledo JE, Chamorro DF, Mosquera A, Sussmann L, Ruiz-Patiño A, et al. Bispecific Antibodies in Cancer Immunotherapy: A Novel Response to an Old Question. Pharmaceutics. 2022 Jun 11;14(6):1243. doi: 10.3390/pharmaceutics14061243. [CROSSREF]

12. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. Kasne komplikacije hematoloških bolesti i njihovog lečenja. U: Klinička hematologija. Dragomir Marisavljević, Biljana Mihaljević, Ivo Elezović, Stevan Popović, Nada Suvajdžić-Vuković, Dragana Vujić, Dragana Janić, Pavle Milenković, Marija Mostarica, Gradimir Bogdanović (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd, 2012. ISBN 978-86-17-17742-1. Str. 1182-94.

13. Wickramasinghe CD, Nguyen KL, Watson KE, Vorobiof G, Yang EH. Concepts in cardio-oncology: definitions, mechanisms, diagnosis and treatment strategies of cancer therapy-induced cardiotoxicity. Future Oncol. 2016 Mar;12(6):855-70. doi: 10.2217/fon.15.349. [CROSSREF]

14. Herrmann J, Lenihan D, Armenian S, Barac A, Blaes A, Cardinale D, et al. Defining cardiovascular toxicities of cancer therapies: an International Cardio-Oncology Society (IC-OS) consensus statement. Eur Heart J. 2022 Jan 31;43(4):280-299. doi: 10.1093/eurheartj/ehab674. [CROSSREF]

15. Curigliano G, Lenihan D, Fradley M, Ganatra S, Barac A, Blaes A, et al; ESMO Guidelines Committee. Electronic address: clinicalguidelines@esmo. org. Management of cardiac disease in cancer patients throughout oncological treatment: ESMO consensus recommendations. Ann Oncol. 2020 Feb;31(2):171-190. doi: 10.1016/j.annonc.2019.10.023. [CROSSREF]

16. Lyon AR, López-Fernández T, Couch LS, Asteggiano R, Aznar MC, Bergler-Klein J, et al.; ESC Scientific Document Group. 2022 ESC Guidelines on cardio-oncology developed in collaboration with the European Hematology Association (EHA), the European Society for Therapeutic Radiology and Oncology (ESTRO) and the International Cardio-Oncology Society (IC-OS). Eur Heart J. 2022 Nov 1;43(41):4229-4361. doi: 10.1093/eurheartj/ehac244. [CROSSREF]

17. de Wall C, Bauersachs J, Berliner D. Cardiooncology-dealing with modern drug treatment, long-term complications, and cancer survivorship. Clin Exp Metastasis. 2021 Aug;38(4):361-371. doi: 10.1007/s10585-021-10106-x. [CROSSREF]

18. Yu X, Yang Y, Chen T, Wang Y, Guo T, Liu Y, et al. Cell death regulation in myocardial toxicity induced by antineoplastic drugs. Front Cell Dev Biol. 2023 Feb 7;11:1075917. doi: 10.3389/fcell.2023.1075917. [CROSSREF]

19. Garcia-Pavia P, Kim Y, Restrepo-Cordoba MA, Lunde IG, Wakimoto H, Smith AM, et al.  Genetic variants associated with cancer therapy-induced cardiomyopathy. Circulation.2019;140:31–41. [CROSSREF]

20. Natarajan V, Chawla R, Mah T, Vivekanandan R, Tan SY, Sato PY, et al. Mitochondrial dysfunction in age-related metabolic disorders. Proteomics.2020;20(5-6):e1800404. doi:10.1002/pmic.201800404. [CROSSREF]

21. Onishi T, Fukuda Y, Miyazaki S, Yamada H, Tanaka H, Sakamoto J, et al. Guideline Committee of the Japanese Society of Echocardiography. Practical guidance for echocardiography for cancer therapeutics-related cardiac dysfunction. J Echocardiogr. 2021;19(1):1-20. doi: 10.1007/s12574-020-00502-9. [CROSSREF]

22. European Medicines Agency. Savene: EPAR—Product Information. [Internet]. 2008. [ažurirano: 2019.]. 23. Blair HA. Daunorubicin/Cytarabine Liposome: A Review in Acute Myeloid Leukaemia. Drugs. 2018 Dec;78(18):1903-1910. doi: 10.1007/s40265-018-1022-3. [CROSSREF]

24. Cvetkovic Z,  Cvetkovic B , Petrovic M,  Ranic M,  Debeljak-Martacic J,  Vucic V,  et al.   Lipid profile as a prognostic factor in cancer patients. J BUON. 2009;14(3):501-6.

25. Cvetković Z, Vucić V, Cvetković B, Petrović M, Ristić-Medić D, Tepsić J, et al. Abnormal fatty acid distribution of the serum phospholipids of patients with non-Hodgkin lymphoma. Ann Hematol. 2010;89(8):775-82. [CROSSREF]

26. Vučić V, Cvetković Z. Cholesterol: Absorption, Function and Metabolism. In: Caballero, B., Finglas, P., and Toldrá, F. (eds.) The Encyclopedia of Food and Health. Oxford Academic Press. 2016. vol. 2, pp. 47-52.

27. Longo J, van Leeuwen JE, Elbaz M, Branchard E, Penn LZ. Statins as Anticancer Agents in the Era of Precision Medicine. Clin Cancer Res. 2020 Nov 15;26(22):5791-5800. doi: 10.1158/1078-0432.CCR-20-1967. [CROSSREF]

28. Brahmer JR, Abu-Sbeih H, Ascierto PA, Brufsky J, Cappelli LC, Cortazar FB, et al. Society for Immunotherapy of Cancer (SITC) clinical practice guideline on immune checkpoint inhibitor-related adverse events. J Immunother Cancer. 2021;9(6):e002435. doi: 10.1136/jitc-2021-002435. [CROSSREF]

29. Iliescu C, Balanescu DV, DonisanT, Giza DE, Muñoz Gonzalez ED, Cilingiroglu M, et al.  Safety of diagnostic and therapeutic cardiac catheterization in cancer patients with acute coronary syndrome and chronic thrombocytopenia. Am J Cardiol.2018;122:1465–1470. doi: 10.1016/j.amjcard.2018.07.033. [CROSSREF]

30. Key NS, Khorana AA, Kuderer NM, Bohlke K, Lee AYY, Arcelus JI, et al. Venous Thromboembolism Prophylaxis and Treatment in Patients With Cancer: ASCO Clinical Practice Guideline Update. J Clin Oncol. 2020;38(5):496-520. doi: 10.1200/JCO.19.01461. [CROSSREF]


LITERATURA

1. United States Cancer Statistics (USCS). Hematologic Cancer Incidence, Survival, and Prevalence. [Internet]. Dostupno: https://www.cdc.gov/cancer/uscs/about/data-briefs/no30-hematologic-incidence-surv-prev.htm. Accessed 25 February 2023. [HTTP]

2. Haematological Malignancy Research Network. [Internet]. Dostupno: https://www.hmrn.org. [pristupljeno: 5. maj 2023.]. [HTTP]

3. Sung H, Ferlay J, Siegel RL, Laversanne M, Soerjomataram I, Jemal A, et al. Global Cancer Statistics 2020: GLOBOCAN Estimates of Incidence and Mortality Worldwide for 36 Cancers in 185 Countries. CA Cancer J Clin. 2021 May;71(3):209-249. doi: 10.3322/caac.21660. [CROSSREF]

4. ECIS – European cancer Information system. Long-term incidence and mortality estimates up to 2040. [Internet]. Dostupno: https://ecis.jrc.ec.europa.eu/index.php. [pristupljeno: 25. februar 2023]. [HTTP]

5. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. EORTC vodiči za lečenje starih bolesnika sa kancerom. U: Poremećaji i bolesti krvi i krvotvornih organa kod starih osoba. Dragomir Marisavljević, Dragoslav P. Milošević, Janko Nikolić-Žugić, Vladan Čokić, Milica Prostan (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd 2017. ISBN 9788617194954. Str. 100-10.

6. Brown JE, Royle KL, Gregory W, Ralph C, Maraveyas A, Din O, et al; STAR Investigators. Temporary treatment cessation versus continuation of firstline tyrosine kinase inhibitor in patients with advanced clear cell renal cell carcinoma (STAR): an open-label, non-inferiority, randomised, controlled, phase 2/3 trial. Lancet Oncol. 2023 Mar;24(3):213-227. doi: 10.1016/S1470- 2045(22)00793-8.  [CROSSREF]

7. Yao D, Yu L, He W, Hu Y, Xu H, Yuan Y, et al. Antineoplastic prescription among patients with colorectal cancer in eight major cities of China, 2015- 2019: an observational retrospective database analysis. BMJ Open. 2021 Oct 27;11(10):e046166. doi: 10.1136/bmjopen-2020-046166. [CROSSREF]

8. Student S, Hejmo T, Poterała-Hejmo A, Leśniak A, Bułdak R. Anti-androgen hormonal therapy for cancer and other diseases. Eur J Pharmacol. 2020 Jan 5;866:172783. doi: 10.1016/j.ejphar.2019.172783.  [CROSSREF]

9. Korde LA, Somerfield MR, Carey LA, Crews JR, Denduluri N, Hwang ES, et al. Neoadjuvant Chemotherapy, Endocrine Therapy, and Targeted Therapy for Breast Cancer: ASCO Guideline. J Clin Oncol. 2021 May 1;39(13):1485-1505. doi: 10.1200/JCO.20.03399.  [CROSSREF]

10. Zahavi D, Weiner L. Monoclonal Antibodies in Cancer Therapy. Antibodies (Basel). 2020 Jul 20;9(3):34. doi: 10.3390/antib9030034. [CROSSREF]

11. Ordóñez-Reyes C, Garcia-Robledo JE, Chamorro DF, Mosquera A, Sussmann L, Ruiz-Patiño A, et al. Bispecific Antibodies in Cancer Immunotherapy: A Novel Response to an Old Question. Pharmaceutics. 2022 Jun 11;14(6):1243. doi: 10.3390/pharmaceutics14061243. [CROSSREF]

12. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. Kasne komplikacije hematoloških bolesti i njihovog lečenja. U: Klinička hematologija. Dragomir Marisavljević, Biljana Mihaljević, Ivo Elezović, Stevan Popović, Nada Suvajdžić-Vuković, Dragana Vujić, Dragana Janić, Pavle Milenković, Marija Mostarica, Gradimir Bogdanović (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd, 2012. ISBN 978-86-17-17742-1. Str. 1182-94.

13. Wickramasinghe CD, Nguyen KL, Watson KE, Vorobiof G, Yang EH. Concepts in cardio-oncology: definitions, mechanisms, diagnosis and treatment strategies of cancer therapy-induced cardiotoxicity. Future Oncol. 2016 Mar;12(6):855-70. doi: 10.2217/fon.15.349. [CROSSREF]

14. Herrmann J, Lenihan D, Armenian S, Barac A, Blaes A, Cardinale D, et al. Defining cardiovascular toxicities of cancer therapies: an International Cardio-Oncology Society (IC-OS) consensus statement. Eur Heart J. 2022 Jan 31;43(4):280-299. doi: 10.1093/eurheartj/ehab674. [CROSSREF]

15. Curigliano G, Lenihan D, Fradley M, Ganatra S, Barac A, Blaes A, et al; ESMO Guidelines Committee. Electronic address: clinicalguidelines@esmo. org. Management of cardiac disease in cancer patients throughout oncological treatment: ESMO consensus recommendations. Ann Oncol. 2020 Feb;31(2):171-190. doi: 10.1016/j.annonc.2019.10.023. [CROSSREF]

16. Lyon AR, López-Fernández T, Couch LS, Asteggiano R, Aznar MC, Bergler-Klein J, et al.; ESC Scientific Document Group. 2022 ESC Guidelines on cardio-oncology developed in collaboration with the European Hematology Association (EHA), the European Society for Therapeutic Radiology and Oncology (ESTRO) and the International Cardio-Oncology Society (IC-OS). Eur Heart J. 2022 Nov 1;43(41):4229-4361. doi: 10.1093/eurheartj/ehac244. [CROSSREF]

17. de Wall C, Bauersachs J, Berliner D. Cardiooncology-dealing with modern drug treatment, long-term complications, and cancer survivorship. Clin Exp Metastasis. 2021 Aug;38(4):361-371. doi: 10.1007/s10585-021-10106-x. [CROSSREF]

18. Yu X, Yang Y, Chen T, Wang Y, Guo T, Liu Y, et al. Cell death regulation in myocardial toxicity induced by antineoplastic drugs. Front Cell Dev Biol. 2023 Feb 7;11:1075917. doi: 10.3389/fcell.2023.1075917. [CROSSREF]

19. Garcia-Pavia P, Kim Y, Restrepo-Cordoba MA, Lunde IG, Wakimoto H, Smith AM, et al.  Genetic variants associated with cancer therapy-induced cardiomyopathy. Circulation.2019;140:31–41. [CROSSREF]

20. Natarajan V, Chawla R, Mah T, Vivekanandan R, Tan SY, Sato PY, et al. Mitochondrial dysfunction in age-related metabolic disorders. Proteomics.2020;20(5-6):e1800404. doi:10.1002/pmic.201800404. [CROSSREF]

21. Onishi T, Fukuda Y, Miyazaki S, Yamada H, Tanaka H, Sakamoto J, et al. Guideline Committee of the Japanese Society of Echocardiography. Practical guidance for echocardiography for cancer therapeutics-related cardiac dysfunction. J Echocardiogr. 2021;19(1):1-20. doi: 10.1007/s12574-020-00502-9. [CROSSREF]

22. European Medicines Agency. Savene: EPAR—Product Information. [Internet]. 2008. [ažurirano: 2019.]. 23. Blair HA. Daunorubicin/Cytarabine Liposome: A Review in Acute Myeloid Leukaemia. Drugs. 2018 Dec;78(18):1903-1910. doi: 10.1007/s40265-018-1022-3. [CROSSREF]

24. Cvetkovic Z,  Cvetkovic B , Petrovic M,  Ranic M,  Debeljak-Martacic J,  Vucic V,  et al.   Lipid profile as a prognostic factor in cancer patients. J BUON. 2009;14(3):501-6.

25. Cvetković Z, Vucić V, Cvetković B, Petrović M, Ristić-Medić D, Tepsić J, et al. Abnormal fatty acid distribution of the serum phospholipids of patients with non-Hodgkin lymphoma. Ann Hematol. 2010;89(8):775-82. [CROSSREF]

26. Vučić V, Cvetković Z. Cholesterol: Absorption, Function and Metabolism. In: Caballero, B., Finglas, P., and Toldrá, F. (eds.) The Encyclopedia of Food and Health. Oxford Academic Press. 2016. vol. 2, pp. 47-52.

27. Longo J, van Leeuwen JE, Elbaz M, Branchard E, Penn LZ. Statins as Anticancer Agents in the Era of Precision Medicine. Clin Cancer Res. 2020 Nov 15;26(22):5791-5800. doi: 10.1158/1078-0432.CCR-20-1967. [CROSSREF]

28. Brahmer JR, Abu-Sbeih H, Ascierto PA, Brufsky J, Cappelli LC, Cortazar FB, et al. Society for Immunotherapy of Cancer (SITC) clinical practice guideline on immune checkpoint inhibitor-related adverse events. J Immunother Cancer. 2021;9(6):e002435. doi: 10.1136/jitc-2021-002435. [CROSSREF]

29. Iliescu C, Balanescu DV, DonisanT, Giza DE, Muñoz Gonzalez ED, Cilingiroglu M, et al.  Safety of diagnostic and therapeutic cardiac catheterization in cancer patients with acute coronary syndrome and chronic thrombocytopenia. Am J Cardiol.2018;122:1465–1470. doi: 10.1016/j.amjcard.2018.07.033. [CROSSREF]

30. Key NS, Khorana AA, Kuderer NM, Bohlke K, Lee AYY, Arcelus JI, et al. Venous Thromboembolism Prophylaxis and Treatment in Patients With Cancer: ASCO Clinical Practice Guideline Update. J Clin Oncol. 2020;38(5):496-520. doi: 10.1200/JCO.19.01461. [CROSSREF]

1. United States Cancer Statistics (USCS). Hematologic Cancer Incidence, Survival, and Prevalence. [Internet]. Dostupno: https://www.cdc.gov/cancer/uscs/about/data-briefs/no30-hematologic-incidence-surv-prev.htm. Accessed 25 February 2023. [HTTP]

2. Haematological Malignancy Research Network. [Internet]. Dostupno: https://www.hmrn.org. [pristupljeno: 5. maj 2023.]. [HTTP]

3. Sung H, Ferlay J, Siegel RL, Laversanne M, Soerjomataram I, Jemal A, et al. Global Cancer Statistics 2020: GLOBOCAN Estimates of Incidence and Mortality Worldwide for 36 Cancers in 185 Countries. CA Cancer J Clin. 2021 May;71(3):209-249. doi: 10.3322/caac.21660. [CROSSREF]

4. ECIS – European cancer Information system. Long-term incidence and mortality estimates up to 2040. [Internet]. Dostupno: https://ecis.jrc.ec.europa.eu/index.php. [pristupljeno: 25. februar 2023]. [HTTP]

5. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. EORTC vodiči za lečenje starih bolesnika sa kancerom. U: Poremećaji i bolesti krvi i krvotvornih organa kod starih osoba. Dragomir Marisavljević, Dragoslav P. Milošević, Janko Nikolić-Žugić, Vladan Čokić, Milica Prostan (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd 2017. ISBN 9788617194954. Str. 100-10.

6. Brown JE, Royle KL, Gregory W, Ralph C, Maraveyas A, Din O, et al; STAR Investigators. Temporary treatment cessation versus continuation of firstline tyrosine kinase inhibitor in patients with advanced clear cell renal cell carcinoma (STAR): an open-label, non-inferiority, randomised, controlled, phase 2/3 trial. Lancet Oncol. 2023 Mar;24(3):213-227. doi: 10.1016/S1470- 2045(22)00793-8.  [CROSSREF]

7. Yao D, Yu L, He W, Hu Y, Xu H, Yuan Y, et al. Antineoplastic prescription among patients with colorectal cancer in eight major cities of China, 2015- 2019: an observational retrospective database analysis. BMJ Open. 2021 Oct 27;11(10):e046166. doi: 10.1136/bmjopen-2020-046166. [CROSSREF]

8. Student S, Hejmo T, Poterała-Hejmo A, Leśniak A, Bułdak R. Anti-androgen hormonal therapy for cancer and other diseases. Eur J Pharmacol. 2020 Jan 5;866:172783. doi: 10.1016/j.ejphar.2019.172783.  [CROSSREF]

9. Korde LA, Somerfield MR, Carey LA, Crews JR, Denduluri N, Hwang ES, et al. Neoadjuvant Chemotherapy, Endocrine Therapy, and Targeted Therapy for Breast Cancer: ASCO Guideline. J Clin Oncol. 2021 May 1;39(13):1485-1505. doi: 10.1200/JCO.20.03399.  [CROSSREF]

10. Zahavi D, Weiner L. Monoclonal Antibodies in Cancer Therapy. Antibodies (Basel). 2020 Jul 20;9(3):34. doi: 10.3390/antib9030034. [CROSSREF]

11. Ordóñez-Reyes C, Garcia-Robledo JE, Chamorro DF, Mosquera A, Sussmann L, Ruiz-Patiño A, et al. Bispecific Antibodies in Cancer Immunotherapy: A Novel Response to an Old Question. Pharmaceutics. 2022 Jun 11;14(6):1243. doi: 10.3390/pharmaceutics14061243. [CROSSREF]

12. Cvetković Z, Suvajdžić-Vuković N. Kasne komplikacije hematoloških bolesti i njihovog lečenja. U: Klinička hematologija. Dragomir Marisavljević, Biljana Mihaljević, Ivo Elezović, Stevan Popović, Nada Suvajdžić-Vuković, Dragana Vujić, Dragana Janić, Pavle Milenković, Marija Mostarica, Gradimir Bogdanović (Ur). Zavod za udžbenike, Beograd, 2012. ISBN 978-86-17-17742-1. Str. 1182-94.

13. Wickramasinghe CD, Nguyen KL, Watson KE, Vorobiof G, Yang EH. Concepts in cardio-oncology: definitions, mechanisms, diagnosis and treatment strategies of cancer therapy-induced cardiotoxicity. Future Oncol. 2016 Mar;12(6):855-70. doi: 10.2217/fon.15.349. [CROSSREF]

14. Herrmann J, Lenihan D, Armenian S, Barac A, Blaes A, Cardinale D, et al. Defining cardiovascular toxicities of cancer therapies: an International Cardio-Oncology Society (IC-OS) consensus statement. Eur Heart J. 2022 Jan 31;43(4):280-299. doi: 10.1093/eurheartj/ehab674. [CROSSREF]

15. Curigliano G, Lenihan D, Fradley M, Ganatra S, Barac A, Blaes A, et al; ESMO Guidelines Committee. Electronic address: clinicalguidelines@esmo. org. Management of cardiac disease in cancer patients throughout oncological treatment: ESMO consensus recommendations. Ann Oncol. 2020 Feb;31(2):171-190. doi: 10.1016/j.annonc.2019.10.023. [CROSSREF]

16. Lyon AR, López-Fernández T, Couch LS, Asteggiano R, Aznar MC, Bergler-Klein J, et al.; ESC Scientific Document Group. 2022 ESC Guidelines on cardio-oncology developed in collaboration with the European Hematology Association (EHA), the European Society for Therapeutic Radiology and Oncology (ESTRO) and the International Cardio-Oncology Society (IC-OS). Eur Heart J. 2022 Nov 1;43(41):4229-4361. doi: 10.1093/eurheartj/ehac244. [CROSSREF]

17. de Wall C, Bauersachs J, Berliner D. Cardiooncology-dealing with modern drug treatment, long-term complications, and cancer survivorship. Clin Exp Metastasis. 2021 Aug;38(4):361-371. doi: 10.1007/s10585-021-10106-x. [CROSSREF]

18. Yu X, Yang Y, Chen T, Wang Y, Guo T, Liu Y, et al. Cell death regulation in myocardial toxicity induced by antineoplastic drugs. Front Cell Dev Biol. 2023 Feb 7;11:1075917. doi: 10.3389/fcell.2023.1075917. [CROSSREF]

19. Garcia-Pavia P, Kim Y, Restrepo-Cordoba MA, Lunde IG, Wakimoto H, Smith AM, et al.  Genetic variants associated with cancer therapy-induced cardiomyopathy. Circulation.2019;140:31–41. [CROSSREF]

20. Natarajan V, Chawla R, Mah T, Vivekanandan R, Tan SY, Sato PY, et al. Mitochondrial dysfunction in age-related metabolic disorders. Proteomics.2020;20(5-6):e1800404. doi:10.1002/pmic.201800404. [CROSSREF]

21. Onishi T, Fukuda Y, Miyazaki S, Yamada H, Tanaka H, Sakamoto J, et al. Guideline Committee of the Japanese Society of Echocardiography. Practical guidance for echocardiography for cancer therapeutics-related cardiac dysfunction. J Echocardiogr. 2021;19(1):1-20. doi: 10.1007/s12574-020-00502-9. [CROSSREF]

22. European Medicines Agency. Savene: EPAR—Product Information. [Internet]. 2008. [ažurirano: 2019.]. 23. Blair HA. Daunorubicin/Cytarabine Liposome: A Review in Acute Myeloid Leukaemia. Drugs. 2018 Dec;78(18):1903-1910. doi: 10.1007/s40265-018-1022-3. [CROSSREF]

24. Cvetkovic Z,  Cvetkovic B , Petrovic M,  Ranic M,  Debeljak-Martacic J,  Vucic V,  et al.   Lipid profile as a prognostic factor in cancer patients. J BUON. 2009;14(3):501-6.

25. Cvetković Z, Vucić V, Cvetković B, Petrović M, Ristić-Medić D, Tepsić J, et al. Abnormal fatty acid distribution of the serum phospholipids of patients with non-Hodgkin lymphoma. Ann Hematol. 2010;89(8):775-82. [CROSSREF]

26. Vučić V, Cvetković Z. Cholesterol: Absorption, Function and Metabolism. In: Caballero, B., Finglas, P., and Toldrá, F. (eds.) The Encyclopedia of Food and Health. Oxford Academic Press. 2016. vol. 2, pp. 47-52.

27. Longo J, van Leeuwen JE, Elbaz M, Branchard E, Penn LZ. Statins as Anticancer Agents in the Era of Precision Medicine. Clin Cancer Res. 2020 Nov 15;26(22):5791-5800. doi: 10.1158/1078-0432.CCR-20-1967. [CROSSREF]

28. Brahmer JR, Abu-Sbeih H, Ascierto PA, Brufsky J, Cappelli LC, Cortazar FB, et al. Society for Immunotherapy of Cancer (SITC) clinical practice guideline on immune checkpoint inhibitor-related adverse events. J Immunother Cancer. 2021;9(6):e002435. doi: 10.1136/jitc-2021-002435. [CROSSREF]

29. Iliescu C, Balanescu DV, DonisanT, Giza DE, Muñoz Gonzalez ED, Cilingiroglu M, et al.  Safety of diagnostic and therapeutic cardiac catheterization in cancer patients with acute coronary syndrome and chronic thrombocytopenia. Am J Cardiol.2018;122:1465–1470. doi: 10.1016/j.amjcard.2018.07.033. [CROSSREF]

30. Key NS, Khorana AA, Kuderer NM, Bohlke K, Lee AYY, Arcelus JI, et al. Venous Thromboembolism Prophylaxis and Treatment in Patients With Cancer: ASCO Clinical Practice Guideline Update. J Clin Oncol. 2020;38(5):496-520. doi: 10.1200/JCO.19.01461. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh