Dostupnost preventivnih stomatoloških usluga predškolskoj i školskoj deci u javnim ustanovama na području Kantona Sarajevo

Uvod: Oralno zdravlje predstavlja segment opšteg zdravlja čoveka a čini ga stanje oralnih tkiva koje doprinosi celokupnom fizičkom, psihičkom i socijalnom blagostanju, omogućavajući osobama da jedu, komuniciraju i učestvuju u društvenom životu bez neprijatnosti, neugodnosti ili stresa. Ovo istraživanje ima za cilj da utvrdi učestalost sprovođenja sistematskih pregleda u ranom dečijem uzrastu, praksu roditelja/staratelja u procesu očuvanja oralnog zdravlja dece, kao i zadovoljstvo pruženim uslugama.

Materijali i metode: Istraživanje je sprovedeno kao deskriptivna i komparativna studija preseka u Javnoj zdravstvenoj ustanovi Domovi zdravlja Kantona Sarajevo. Ispitanici su bili odgovorna lica – šefovi stomatoloških službi, te korisnici preventivnih stomatoloških usluga. Istraživanje je obuhvatilo ukupno pet rukovodilaca i 209 roditelja, a sprovedeno je putem onlajn obrasca Google forms, a na osnovu originalnog autorskog upitnika.

Rezultati: Dostupnost stomatološke zdravstvene zaštite je na visokom nivou prema iskazu roditelja, te je utvrđeno da je dostupna u 139 ili 66,5% slučajeva. Samo 24 ili 11,7% ispitanika su navela da nemaju dostupnu stomatološku zdravstvenu zaštitu. Većina roditelja navodi da ne čekaju na pregled zuba, da su zadovoljni pristupačnošću osoblja, te su dali visoku ocenu od 4,14 ± 1,21 na skali od 1 do 5.

Zaključak: Na osnovu rezultata istraživanja, uspeli smo da dokažemo da je na području Kantona Sarajevo osigurana kvalitetna i sigurna preventivna stomatološka zaštita za predškolsku i školsku decu u javnom zdravstvenom sektoru. Većina roditelja navode da su zadovoljni profesionalnim radom i pristupačnošću osoblja.

UVOD

Oralno zdravlje predstavlja segment opšteg zdravlja čoveka a čini ga stanje oralnih tkiva koje doprinosi celokupnom fizičkom, psihičkom i socijalnom blagostanju, omogućavajući osobama da jedu, komuniciraju i učestvuju u društvenom životu bez neprijatnosti, neugodnosti ili stresa.

Cilj stomatološke zaštite na nivou primarne zdravstvene zaštite je održavanje dobrog oralnog zdravlja pre nego što se pojave problemi koji zahtevaju lečenje. Idealno bi bilo da se celokupna populacija podvrgava periodičnim pregledima na mestima gde se okuplja veliki broj ljudi, kao što su škole, preduzeća, mesne zajednice i domovi zdravlja. U oblastima gde se to ne može postii, potrebno je izabrati mesta koja najviše odgovaraju pripadnicima lokalne zajednice [1].

U većini zemalja u razvoju nije lako organizovati nezavisni sistem oralne zdravstvene zaštite u zajednici. Neke zemlje već imaju dobro organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu i za njih je imperativ da integrišu oralno zdravlje u postojeću infrastrukturu zdravstvene zaštite. Neke zemlje već imaju zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu, ali su im potrebna sredstva koja bi omogućila proširenje njihove delatnosti na oralnu zdravstvenu zaštitu [2],[3].

Praćeno je stanje oralnog zdravlja stanovništva koj živi na području Federacije Bosne i Hercegovine. S tim u vezi, može se reći da je stanje oralnog zdravlja kako odrasle populacije tako i dece i omladine na veoma nisko nivou. Iz tog razloga, Federalno ministarstvo zdravstva pokrenulo je inicijativu za donošenje programa mera za poboljšanje oralnog zdravlja stanovništva u skladu sa Zakonom o stomatološkoj djelatnosti i u saradnji sa Zavodom za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine. U okviru ovog programa poseban fokus biće stavljen n decu predškolskog uzrasta i na promociju prirodne ishrane za najmlađu populaciju sa akcentom na podsticanje dojenja, koje omogućava zdrav rast deteta, kao i razvo facijalnih struktura. Takođe, fokus će biti na deci predškolskog uzrasta kako bi se sačuvali prvi stalni zubi [4].

Preventivne stomatološke usluge su tako označene zato što omogućavaju stomatologu da prati oraln zdravlje pacijenata, promoviše zdrave navike, sprečava nove bolesti kroz različite usluge lečenja i uoči rane znake problema oralnog zdravlja. Ovo daje pacijentu i stomatologu dovoljno vremena da identifikuju, leče i spreče problem.

Usluge kao što su plombiranje zuba, lečenje kanala korena zuba, lečenje paradontopatije, ortodoncija ili vađenje zuba, ne smatraju se preventivnom stomatologijom. Oni su usmereni na rešavanje već postojeće problema i obično spadaju u manje (rutinske) ili veće procedure [5].

Tokom redovnog stomatološkog pregleda, stomatolog će obaviti oralni pregled kako bi proverio d li ima znakova karijesa ili bolesti desni, abnormalnog trošenja zuba, malokluzije ili mehaničkih problema, bolesti mekog tkiva (kao što je rak usne šupljine) i dr. Nakon ovog pregleda obično sledi profesionalno čišćenje, uz nanošenje fluora kada je to potrebno, kak bi se obezbedila čista, zdrava i zaštićena usna šupljina Preventivne stomatološke usluge ne treba zanemariti. Redovne posete stomatologu i prevencija problema oralnog zdravlja mogu pomoći u održavanju opšteg zdravlja i blagostanja kako starite i uštedeti vreme, novac i potencijalnu nelagodnost izbegavanjem ozbiljnih zubnih bolesti [6].

Deca uzrasta od 4–5 godina se identifikuju sa svojim roditeljima, pa je odnos roditelja prema oralnom zdravlju i redovnom praćenju od presudnog značaja [7],[8].

Ponašanje roditelja kao uzora po ovom pitanju je mnogo važnija metoda za postizanje željenog cilja u zdravstvenom vaspitanju od bilo koje druge poznate metode. Da li će dete kasnije imati zdrave zube ili će mu zubi biti izvor bola i problema zavisi od brige roditelja [9].

Osnovni cilj ove studije je da se utvrdi dostupnost preventivnih stomatoloških usluga u javnom zdravstvu, kao i efikasnost u pružanju usluga. Ova studija ima za cilj da utvrdi učestalost sprovođenja redovnih pregleda u ranom detinjstvu, praksu roditelja / staratelja u procesu očuvanja oralnog zdravlja dece, kao i zadovoljstvo pruženim uslugama.

MATERIJALI I METODE

Ovo je deskriptivna, uporedna studija preseka koja je rađena u okviru Javne zdravstvene ustanove, Dom zdravlja Kantona Sarajevo, u četiri stomatološke službe: Hadžići, Trnovo, Stari Grad, Novo Sarajevo i Do zdravlja Novi Grad. U istraživanje su bili uključeni rukovodioci stomatoloških službi i korisnici usluga (roditelji dece). Učestvovali su putem onlajn ankete Google forms zasnovane na originalnom autorskom upitniku. Studija je obuhvatila ukupno pet rukovodilaca službi i 209 nasumično odabranih roditelja. Testiranje unutrašnje konzistentnosti studije sprovedeno je na uzorku od 20 roditelja, a Kronbahov koeficijent alfa za ovu veličinu uzorka bio je 0,854, što ukazuje na dobru unutrašnju konzistentnost i snagu upitnika.

U našoj studiji poštovani su svi etički principi koji se odnose na zaštitu identiteta ispitanika i podataka dobijenih putem upitnika / intervjua. Poverljivost podataka garantuje istraživač. Ispitanici nisu imali finansijski ili bilo kakav drugi interes za učešće u njoj.

Nominalne i ordinalne varijable su predstavljene kroz broj slučajeva i procente, dok su kontinuirane varijable, aritmetička sredina i standardna devijacija, korišćene za prikaz srednjih vrednosti i mera disperzije. Rezultati testa su smatrani statistički značajni na nivou statističke značajnosti p < 0,05. Za statističku analizu dobijenih podataka korišćen je softver SPSS fo Windows (Version 13.0, SPSS Inc, Chicago, Illinois, USA) i Microsoft Excel (Version 11, Microsoft Corporation, Redmond, WA, USA).

REZULTATI

Upitnik za rukovodioce stomatoloških službi popunilo je ukupno pet ispitanika.

Tabela 1. Analiza odgovora na pitanja iz upitnika za rukovodioce stomatoloških službi

Samo jedan rukovodilac stomatoloških službi (20,0%) je naveo da imaju usvojenu dokumente o obezbeđivanju kvaliteta u skladu sa kojim pružaju usluge, da imaju strategiju za unapređenje kvaliteta stomatoloških usluga i da imaju uspostavljen informacioni sistem u svojoj ustanovi. Od ukupnog broja rukovodilaca stomatoloških službi, dva (40,0%) su izjavila da osoblje njihove ustanove učestvuje u donošenju planova i programa za obezbeđivanje kvaliteta. Takođe, dva (40,0%) rukovodioca stomatoloških službi su izjavila da imaju strateški dokument (politiku) za program prevencije karijesa i unapređenja oralnog zdravlja u svojoj ustanovi. Svi rukovodioci stomatoloških službi (100%) su izjavili da imaju dobru saradnju sa školama po pitanju preventivnih usluga. Većina načelnika stomatoloških službi odnosno njih četiri (80,0%), izjavilo je da u svojoj ustanovi imaju plan stručnog usavršavanja kadrova i da su zadovoljni stručnošću osoblja. Svi rukovodioci stomatoloških službi (100%) su naveli da zaposleni prolaze kontinuiranu edukaciju. Veći broj načelnika stomatološ službi, odnosno njih troje (60,0%), izjavilo je da smatra da bi diplomirana medicinska sestra sa dodatnom edukacijom iz preventivne stomatologije mogla da sprovodi preventivne mere protiv bolesti zuba i usne šupljine kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Svi rukovodioci stomatoloških službi (100%) su izjavili da njihova ustanova pruža stomatološke usluge deci i adolescentima sa smetnjama u razvoju i da arhitektonsko rešenje objekata omogućava ovim pacijentima pristup. Većina načelnika stomatoloških službi, njih troje (60,0%), izjavilo je da nemaju listu čekanja za preventivne stomatološke usluge. Institucije koje imaju liste čekanja navode da se čeka do 7 dana ili između 7 i 10 dana.

Tabela 2. Sociodemografske karakteristike ispitanika

Tabela 3. Pregled navika unosa šećera i gaziranih pića, pranja zuba i oralne higijene

Tabela 4. Analiza prevalencije stomatoloških oboljenja i lečenje

Upitnik za roditelje popunilo je ukupno 209 ispitanika.

Kada je u pitanju pol roditelja koji su učestvovali u istraživanju, upitnik je popunilo 173 (82,8%) majki i 36 (17,2%) očeva. Što se tiče starosti roditelja, najveći bro je bio u starosnoj grupi 35–54 godine (173 ili 82,8%), zatim u najmlađoj starosnoj grupi, odnosno 18–34 godine (33 ili 15,8%), dok je najmanji broj (3 ili 1,4 %) ispitanika bio u grupi starijih od 54 godine

Većina roditelja, njih 167 (79,9%), izjavila je da njihova deca redovno peru zube i održavaju higijenu usn duplje. Na isti način, većina roditelja, njih 194 (92,8%) navela je da oni sami redovno peru zube i održavaju higijenu usne duplje. Ukupno 14 (6,7%) roditelja izjavilo je da delimično ima ove navike, a samo jedan roditelj je izjavio da nema takve navike. Prema podacima roditelja, u 148 (70,8%) slučajeva deca često konzumiraju rafinisani šećer, dok u 33 (15,8%) slučajeva deca čest piju gazirana pića.

Tabela 5. Dostupnost preventivnih stomatoloških usluga u domu zdravlja

Tabela 6. Redovnost poseta preventivnom stomatologu

U 14 (6,7%) slučajeva je deci dijagnostikovana zubna bolest. Od stomatoloških oboljenja, roditelji najčešće navode karijes (u 12 ili 5,7% slučajeva) i hipomineralizaciju stalnih zuba (u 2 ili 1,0% slučajeva). Nešto manje od polovine roditelja (95 ili 45,5% slučajeva) izjavil je da se njihovo dete plaši stomatološkog pregleda, u potpunosti ili delimično. Od ukupnog broja ispitanika, 26 (12,4%) je izjavilo da njihova deca koriste neku vrstu ortodontskog aparata.

Većina ispitanika (139 ili 66,5% je izjavila da su im preventivne stomatološke usluge dostupne u domu zdravlja, dok je 42 (20,1%) ispitanika izjavilo da su dostupne delimično. Udaljenost od objekta u kome se pružaju preventivne stomatološke usluge je u većin slučajeva oko 1.000 metara (62 slučaja ili 29,7%), u 56 (26,8%) slučajeva udaljenost je veća od 2.000 metara udaljenost iznosi 2.000 metara u 48 (23,0). %) slučajeva, dok je za 41 (19,6%) ispitanika ta udaljenost oko 500 metara. Većina roditelja je izjavila da ne moraju da čekaju stomatološki pregled u domu zdravlja (76 slučajev ili 36,4%), što je u skladu sa odgovorima rukovodilaca stomatoloških službi. Međutim, u 32 (15,3%) slučaja ispitanici su izjavili da moraju da čekaju duže od 10 dana.

Većina dece redovno posećuje preventivnog stomatologa, odnosno potpuno u 124 (59,3%) slučajeva i delimično u 70 (33,5%) slučajeva, dok u 15 (7,2%) slučaj deca ne posećuju redovno preventivnog stomatologa.

Tabela 7. Značaj dobijanja informacija o zdravlju zuba u obdaništima/školama i predlozi za unapređenje preventivne stomatološke zaštite

Najveći broj dece (86 ili 41,1%) posećuje preventivnog stomatologa svakih 6 meseci, 63 (30,1%) d posećuje preventivnog stomatologa svaka tri meseca, a najmanje dece (45 ili 21,5%) posećuje stomatologa svakih 12 meseci. Na ovo pitanje nije odgovor ukupno 15 (7,2%) roditelja. Većina roditelja je izjavila da i lično obavlja preventivne stomatološke preglede: uvek (123 slučaja ili 58,9%) i delimično (68 slučajeva ili 32,5%), dok 18 (8,6%) ispitanika ne obavlja ove preglede.

Grafikon 1. Analiza ljubaznosti osoblja stomatoloških službi u domovima zdravlja

Grafikon 2. Analiza zadovoljstva profesionalnim radom osoblja u stomatološkim službama doma zdravlja

Roditelji najčešće preventivne stomatološke preglede obavljaju svakih 6 meseci (77 slučajeva ili 36,8% ili svakih 12 meseci (59 slučajeva ili 28,2%). Samo jedan roditelj prijavio je da mu je naplaćen preventivni stomatološki pregled u domu zdravlja.

Oko tri četvrtine roditelja je u potpunosti (89 ili 42,6%) ili delimično (68 ili 32,5%) upoznato sa tim da li njihovo dete dobija informacije o važnosti zdravlja zuba u vrtiću/školi. Preostali roditelji (52 ili 24,9%) su dali negativan odgovor.

Među predlozima za unapređenje preventivne stomatološke zaštite roditelji su najčešće navodili „Organizovanje redovnih sistematskih pregleda svaki 6 meseci za decu uzrasta 4-12 godina” (115 slučajeva ili 55,0%), slede predlozi „Obezbeđivanje mesečnih stomatoloških pregleda deci u obdaništima i školama od strane stomatoloških tehničara i medicinskih tehničara“ (69 ispitanika ili 33,0%), „Obezbeđivanje veće broja stomatoloških timova u javnim ustanovama“ (64 slučaja ili 30,6%), a najmanje ispitanika je predložilo „Pružanje više informacija roditeljima o značaju zdravlja zuba (mediji i sl.)“, (20 ispitanika ili 9,6%).

Ukupno 169 roditelja ocenilo je ljubaznost osoblja stomatološke službe doma zdravlja visokom prosečnom ocenom od 4,14 ± 1,21, na skali od 1 do 5.

Skoro 80% roditelja je izjavilo da je zadovoljno profesionalnim radom osoblja u stomatološkoj službi doma zdravlja: potpuno (90 ispitanika ili 43,1%) i delimično (67 slučajeva ili 32,1%). Od svih ispitanika, 33 (15,8%) nije odgovorilo na ovo pitanje.

DISKUSIJA

Za potrebe ovog istraživanja analizirana su dva upitnika. Jedan upitnik je bio za rukovodioce stomatoloških službi, a drugi za roditelje dece. Pet ispitanika je popunilo upitnik za rukovodioce stomatoloških službi.

Što se tiče prevencije oralnih bolesti, manje od polovine ispitanika je izjavilo da imaju strateški dokument o programu prevencije karijesa i unapređenja oralnog zdravlja u svojoj ustanovi, dok su svi ispitanici izjavili da imaju dobru saradnju sa školama po pitanju preventivnih usluga.

Zanimljivo je da je većina ispitanika (60,0%) istakla da bi diplomirana medicinska sestra sa dodatnom edukacijom iz preventivne stomatologije mogla da sprovodi prevenciju oralnih bolesti kod dece predškolskog i školskog uzrasta.

Takođe, većina ispitanika je izjavila da je zadovoljna nivoom znanja i obrazovanja osoblja u njihovoj ustanovi. Važno je istaći da su svi ispitanici izjavili da njihova ustanova pruža stomatološke usluge deci i adolescentima sa smetnjama u razvoju, a da arhitektonsko rešenje objekata omogućava pristup ovim pacijent.

Upitnik za roditelje popunilo je ukupno 209 ispitanika, od čega 36 muškaraca i 173 žene. Većina ispitanika je bila starosti 35–54 godine.

Važno je istaći da je većina roditelja (80,7%) izjavila da njihova deca imaju naviku redovnog pranja zuba i održavanja oralne higijene. Takođe, što se tiče redovnog pranja zuba i održavanja oralne higijene kod roditelja, većina roditelja ima naviku redovnog pranja zuba.

Većina roditelja je navela da njihova deca često konzumiraju rafinisane šećere, dok nešto manje njih konzumira i gazirana pića. Manji broj ispitanika (6,7%) je potvrdio da njihovo dete ima neko stomatološko oboljenje, te da neka od dece (12,7%) koriste neku vrstu ortodontskog aparata.

Dostupnost stomatološke zdravstvene zaštite je na visokom nivou prema iskazima roditelja (139 ispitanika ili 67,8%). Samo 24 (11,7%) ispitanika je izjavilo da nema pristup stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti.

U svojim odgovorima o vremenu čekanja na stomatološki pregled, većina roditelja je izjavila da ne moraju da čekaju na stomatološki pregled

Veoma je važno dobiti informacije o značaju oralnog zdravlja u obdaništima/školama, a 43,4% ispitanika je izjavilo da je u potpunosti upoznato da li njihovo dete dobija informacije o značaju oralnog zdravlja.

Takođe, važno je da većina roditelja osoblje stomatološke službe doma zdravlja smatra veoma ljubaznim dajući zaposlenima u ustanovi visoku prosečnu ocenu na skali od 1 do 5. Većina roditelja (51,1%) je zadovoljna profesionalnim radom stomatoloških službi, sled 38,1% delimično zadovoljnih i 10,8% nezadovoljnih ispitanika. Preventivne stomatološke usluge u Domu zdravlja su besplatne o čemu govori i podatak da je samo jedan roditelj naveo da su mu preventivne stomatološke usluge naplaćene.

Najčešći predlozi za poboljšanje obavljanja preventivnih stomatoloških pregleda su: organizovanj redovnih sistematskih pregleda na svakih 6 meseci za decu uzrasta 4–12 godina (55,0%), obezbeđivanje mesečnih stomatoloških pregleda dece predškolskog i školskog uzrasta od strane zubnih tehničara i medicinskih tehničara (33,0%), te obezbeđivanje većeg broj stomatoloških timova u javnim ustanovama (30,6%).

Brčič, u svojoj studiji sprovedenoj 2021. godine, ističe da stomatološka služba Doma zdravlja Opšine Livno obezbeđuje sve uslove za kvalitetnu preventivnu zaštitu dece predškolskog i školskog uzrasta i njihovih roditelja, te da zastarela medicinska oprema i činjenica da je osoblje starije i sa višegodišnjim stažom nemaju uticaja na kvalitet preventivnih stomatoloških usluga [9].

U svojoj studiji iz 2023. godine, Bajrić i saradnici su dokazali da je zadatak preventivnih programa prepoznavanje pacijenata sa visokim rizikom od razvoja karijesa i primena individualnog pristupa u dijagnostici i terapiji [5]. Preventivne procedure obuhvataju profesionalno čišćenje uz upotrebu fluorida i esencijaln savetovanje o ishrani i ishrani [10]. U kliničkom radu, različiti testovi, kao što su plak test, CRT bacteria i CRT pufer test, mogu dokazati postojanje povećanog rizika od karijesa. Na ovaj način je moguće uvesti odgovarajuće preventivne mere u ranoj fazi [11]. Cilj svih preventivnih mera oralne higijene je da se ukloni što više plaka i što duže odloži njegovo ponovno formiranje. Sredstva kojima se to postiže su četkica za zube, pasta zube, interdentalne četkice, zubni konac i antiseptici.

Roditelji koji počnu da peru zube svojoj deci pre druge godine, kao i veštine koje roditelji percipiraju u pranju zuba kao deo svakodnevne rutine njihove dece, povezuju se sa manjom incidencijom karijesa kod dece uzrasta do četiri godine. U svojoj studiji iz 2015. godine, Hubner i saradnici su potvrdili da angažovanje roditelja u osmišljavanju programa koji podržavaju pranje zuba kod odojčadi i male dece dovodi do pozitivnih rezultata, odnosno do 30% povećanja broja roditelja koji peru zube svojoj maloj deci dva puta dnevno, uz povećanje samopouzdanja roditelja i efikasnosti pranja zuba. Pranje zuba dva puta dnevno je jeftina strategija za smanjenje rizika od karijesa u detinjstvu. Programi za decu najmlađeg uzrasta mogu pomoći u obezbeđivanju prednosti pranja zuba za svu decu, pomažući roditeljima da svojoj deci usade važnost lične higijene [12]. D bi se očuvalo oralno zdravlje dece, potrebno je zdravstvenim i vaspitnim procedurama uticati na usvajanje zdravih oblika ponašanja, u pogledu oralne higijene, fluorisanja, zdrave ishrane, redovnih poseta stomatologu. Zdravstvenim vaspitanjem potrebno je uticati na sve članove porodice, sa ciljem razvijanja veština neophodnih za pravilnu oralnu i stomatološku negu i povećanja motivacije za prevenciju oralnih bolesti [13] Programi i inicijative za unapređenje oralnog zdravlja i prevenciju karijesa koji počinju da se sprovode na nacionalnom nivou trebalo bi da omoguće promene podignu svest o značaju preventivnog delovanja i podstaknu revitalizaciju preventivne stomatološke zdravstvene zaštite u predškolskom i školskom uzrastu [14].

Brojni autori su u svojim originalnim člancima i sistematskim prikazima ukazivali da se većina oralnih bolesti može sprečiti, ali da je sa edukacijom i prevencijom oralnih bolesti potrebno početi od najranijeg uzrasta. Zato je neophodno kontinuirano prikupljati epidemiološke podatke, vršiti preglede literature, vršiti naučne analize preventivnih metoda, kako bi se mogli kreirati programi zasnovani na dokazima i pristupiti pitanju prevencije na multidisciplinaran način [7],[15],[16].

U svojoj studiji iz 2020. godine, Dimitrova i saradnici su istraživali temu individualnih programa zdravstvenog vaspitanja i motivacije za oralnu higijenu i ishranu kod dece uzrasta od 7 do 10 godina. Atif i saradnici objavili su sistematski pregled literature 2023. Obe ove studije su dokazale da stomatolozi imaju na raspolaganju različite oblike, načine i sredstva da motivišu decu i roditelje da brinu o svom oralnom zdravlju, kao što su različiti medijski sadržaji, radionice i prezentacije, koji, osim što su edukativni, podstiču kreativnost i interesovanje. Motivacija za podizanje svesti o zdravim navikama je dugoročan psihološki proces i zahteva kontinuiranu strategiju [17],[18].

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata studije, uspeli smo da dokažemo da se u Kantonu Sarajevo pruža kvalitetna i sigurna preventivna stomatološka zaštita predškolske i školske dece u javnom zdravstvu.

Na osnovu upitnika za rukovodioce stomatoloških službi, može se zaključiti da većina ustanova ima plan razvoja kadrova, da se svi zaposleni kontinuirano edukuju, te da u ustanovama postoji plan stručnog usavršavanja kadrova. Ovo govori u prilog kvalitetne usluge od strane obrazovanog osoblja.

Samo dve od tri ustanove imaju strateški dokument (politiku) za program prevencije karijesa i unapređenja oralnog zdravlja, što govori u prilog činjenici da treba više raditi na strateškom planiranju prevencije.

Na osnovu analize upitnika za roditelje, može se zaključiti da je preventivna stomatološka usluga u javnom sektoru u domu zdravlja u potpunosti dostupna skoro svoj deci.

Većina ispitanika je izjavila da ne čeka stomatološki pregled kod stomatologa u domu zdravlja. Procena roditelja o ljubaznosti osoblja u domu zdravlja je visoka, što ukazuje da je većina roditelja zadovoljna profesionalnim radom osoblja u stomatološkoj službi doma zdravlja.