Povezanost narcisoidnog poremećaja ličnosti i upotrebe društvenih mreža

Uvod/Cilj: Narcisoidni poremećaj ličnosti je sve primetniji u modernom vremenu. Sve je više onih u društvu kojima vlastito „ja” predstavlja odskočnu dasku ili prepreku za sopstveno napredovanje. Postavlja se pitanje da li i u kojoj meri je narcisoidni poremećaj ličnosti povezan sa upotrebom društvenih mreža. Društvene mreže su postale deo svakodnevnice, kako mladih, tako i starijih osoba. Na društvenim mrežama se pokušava prikazati odraz svakodnevnice koji često predstavlja iluziju koja zapravo ne postoji. Dakle, na društvenim mrežama se predstavlja lažna slika, daje se lažni sjaj, pokušava se prikazati ono što ne postoji, u želji da se drugi zadive i pomisle da je autor sadržaja u nekoj meri bolji ili važniji, odnosno uspešniji od njih. Rad pokušava da dovede u vezu narcisoidni poremećaj ličnosti i upotrebu društvenih mreža, kako bi se ustanovilo da li su ove dve varijable povezane.

Materijali i metode: Osnovne metode primenjene u ovom istraživanju su metoda analize i sinteze, metoda indukcije i dedukcije, statistička i komparativna metoda. U procesu prikupljanja podataka učestvovalo je 58 studenata, a prilikom istraživanja, korišćeni su Inventar narcisoidne ličnosti, Inventar o prisustvu na društvenim mrežama i usmerenju upotrebe društvenih mreža (akademsko usmerenje, socijalizacija, zabava, informisanje, kompulzivna upotreba), (engl. Statements of Social Networking Usage Questionnaire), te su postavljana pitanja opšte prirode (sociodemografska pitanja). Istraživanje je sprovedeno u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, u periodu januar–jun 2024. godine.

Rezultati: Utvrđen je veoma nizak stepen korelacije između narcisizma i akademske svrhe upotrebe društvenih mreža (r = 0,20). Utvrđena je srednje jaka korelacija između narcisizma i socijalizacije kao svrhe društvenih mreža (r = 0,66). Ustanovljena je veoma slaba korelacija između narcisizma i informativne svrhe upotrebe društvenih mreža, tačnije koeficijent korelacije je iznosio (r = 0,28). Najzad, utvrđena je visoka korelacija između narcisizma i zabave kao svrhe upotrebe društvenih mreža – stepen korelacije između ove dve varijable bio je r = 0,88.

Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju na postojanje značajne veze između narcisoidnog poremećaja ličnosti i prisustva na društvenim mrežama.

UVOD

Upotreba društvenih mreža je postala svakodnevnica za većinu ljudi na planeti. Sadržaj koji se objavljuje na društvenim mrežama je veoma raznolik, a njegov uticaj može u velikoj meri da opredeli određene ljude ka određenim aktivnostima. U ovom radu će biti reči o osobama sa narcisoidnim poremećajem ličnosti (NPL), odnosno o takozvanim „narcisima“, i njihovom odnosu prema društvenim mrežama. Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti imaju specifične obrasce ponašanja, koji ih, kao takvi, opredeljuju ka određenim aktivnostima, u manjoj ili većoj meri. Prethodna istraživanja ukazuju na to da osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti koriste društvene mreže u specifične svrhe.

Svrhe upotrebe društvenih mreža možemo podeliti u pet osnovnih kategorija: akademska svrha, svrha socijalizacije, informativna svrha, svrha zabave i kompulzivna upotreba društvenih mreža.

U empirijskom delu rada napravljeno je istraživanje koje se odnosilo na grupu studenata koji su, prema kriterijumima narcisizma – narcisi (ili imaju narcisoidni poremećaj ličnosti), te se analiziralo u koju svrhu ova grupacija najčešće koristi društvene mreže. Kroz koeficijent korelacije, ispitivalo se koja svrha upotrebe društvenih mreža najviše korelira sa narcisizmom.

Narcisoidnost je postala karakteristika koja definiše moderno doba: zanimanje za taj koncept zaokupilo je maštu javnosti, medija i književnosti. Sedamdesetih godina prošlog veka, američki novinar Tom Volf skovao je frazu „the ‘me’ decade“ kako bi opisao porast slavljenja samog sebe, a američki istoričar i društveni kritičar Kristofer Leš je objavio knjigu „Kultura narcisizma“, u kojoj istražuje porast pojave narcisoidnih ličnosti i dekadencije. Ovi popularizovani tekstovi praćeni su sve većim akademskim interesovanjem i empirijskim istraživanjima, posebno u područjima psihologije, društvenih nauka i kulturoloških studija [1].

Osnovne karakteristike narcisizma su [2]:

• evidentna koncentracija na sebe u međuljudskoj razmeni;
• nedostatak psihološke svesti (videti takođe: insight, ego syntonic);
• poteškoće s empatijom, nemogućnost sagledavanja sveta iz perspektive drugih;
• poteškoće u razlikovanju sebe od drugih, drugi se sagledavaju kao njihov „produžetak“;
• iskorišćavanje drugih za sopstvene ciljeve, bez obzira na cenu njihovog delovanja;
• ranjivost na sramotu ili krivicu;
• poricanje kajanja i zahvalnosti;
• iritiranost u odnosu na ljude koji im se ne dive;
• laskanje ljudima koji im se dive;
• razmetanje sopstvenim uspesima;
• predstavljanje nepostojećih uspeha;
• razmetanje sposobnostima ili pretvaranje da se poseduju nepostojeće sposobnosti;
• oholost izražena govorom tela.

Narcisoidni poremećaj ličnosti se može opisati kao prožimajući obrazac grandioznosti, potrebe za divljenjem i nedostatka empatije. Devet kriterijuma koji karakterišu NPL su sledeći: grandiozni osećaj vlastite važnosti i propratne grandiozne fantazije, uverenje u sopstvenu posebnost i jedinstvenost, potreba za pažnjom punom divljenja, osećaj povlašćenosti (očekivanje posebnog tretmana i prava na izuzetak), izrabljivanje (iskorišćavanje drugih ljudi), arogancija i oholost, nedostatak empatije (tj. nevoljnost prepoznavanja ili poistovećivanja s osećajima i potrebama drugih), te zavist prema drugima ili uverenje da im drugi zavide.

Obeležja povezana sa narcisoidnim poremećajem ličnosti su ranjivo samopoštovanje – osećaj stida, osetljivosti i intenzivne reakcije poniženja, praznine ili prezira na kritiku ili poraz, kao i kršenje radne etike koje proizlazi iz poteškoća u tolerisanju kritike ili takmičenja [3]. Ovaj poremećaj uključuje tri elementa: preuveličana svest o sopstvenom značaju, nedostatak topline ili empatije u odnosima prema drugim ljudima, te primena raznih strategija za održavanje preuveličanog mišljenja o sebi. Narcisizam nije povezan sa viđenjem sebe kao brižnijeg i ljubaznijeg od drugih [4].

Dijagnostičke nedoumice oko narcisoidnog poremećaja ličnosti se javljaju zbog vrlo varijabilne prezentacije i širokog raspona ozbiljnosti poremećaja koja može karakterisati narcisoidnu patologiju. Pojedinci sa narcisoidnim poremećajem ličnosti mogu biti grandiozni ili mrzeti sami sebe, ekstrovertni ili društveno izolovani, majstori svog zanata ili nesposobni da zadrže stalni posao, uzorni građani ili skloni antisocijalnim aktivnostima [5]. Savremene konceptualizacije patološkog narcisizma naglašavaju njegove manifestacije u grandioznosti i ranjivosti. Narcisoidna grandioznost povezana je sa osećanjima privrženosti, vlastite važnosti i sa izrabljivačkim ponašanjem. Pojedinci sa visokom grandioznošću verovatno će biti otvoreno neskromni, promovisaće sami sebe i prikazivaće se boljim nego što jesu. Narcisoidna ranjivost povezuje se sa osećajem povlašćenosti i antagonizmom prema drugima u svojoj okolini, ali se takođe karakteriše stidom i negativnom emocionalnošću. Stoga, umesto da se odražava u ponašanju traženja nagrade, poput grandioznosti, ranjivost se odražava u motivima kao što je izbegavanje neprijatnosti, i ima tendenciju da bude široko povezana sa drugim oblicima patologije ličnosti [6].

Sa druge strane, klasični poremećaj ličnosti je definicija koja se koristi za zajedničke fizičke, mentalne i duhovne karakteristike [7]. Većina definicija poremećaja ličnosti naglašava hroničnu, dugotrajnu prirodu karakteristika i obrazaca reagovanja na neprijatnost, koji su često ograničene varijabilnosti, i često se primenjuju bez obzira na prikladnost kontekstu. Na primer, u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje“ (engl. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders – DSM), poremećaji ličnosti su opisani kao obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji odstupa od kulturnih normi. Ovi obrasci opažanja, odnosa i razmišljanja o okolini i sebi su prožimajući, nefleksibilni i stabilni tokom vremena i za posledicu imaju probleme ili oštećenje u funkcionisanju. Osobe sa poremećajem ličnosti imaju tendenciju da se nađu u „začaranim krugovima“ u kojima nastaju upravo ona iskustva koja pokušavaju da izbegnu, a ti obrasci počinju da definišu iskustvo tog pojedinca. Način na koji pojedinac misli, oseća, deluje i odnosi se prema drugima direktno ograničava njegovu sposobnost za rad, postizanje ciljeva i uživanje u intimnim odnosima [5]. Narcisoidni pacijenti pokušavaju da o sebi zadrže sliku savršenstva i lične nepobedivosti i da projektuju takvu sliku o sebi i drugima. Fizička bolest može da razbije ovu iluziju, a pacijent može izgubiti osećaj sigurnosti svojstven kohezivnom doživljaju sebe. Ovaj gubitak ubrzava panično osećanje da se „moj svet raspada u paramparčad“, a pacijent ima osećaj lične fragmentacije [8].

Poslednjih godina, upotreba društvenih mreža je postala svetski fenomen. Upotreba društvenih mreža je nesumnjivo jedna od aktivnosti koje oduzimaju najviše slobodnog vremena u mnogim zemljama. Preko društvenih mreža, pojedinci mogu da se, između ostalog, povežu sa svojim prijateljima i pratiocima, da izraze emocije, označe svoju lokaciju, te podele fotografije i video zapise. Ovaj proces omogućava pojedincima trenutno i živo izražavanje sebe. Crte ličnost mogu da utiču na preterano i patološko korišćenje društvenih mreža. Osim toga, otkriveno je da, po svoj prilici, zavisnost od društvenih mreža predviđa narcisoidne crte ličnosti. U manjini slučajeva, aktivnosti na društvenim mrežama mogu uzrokovati negativne društvene i psihološke učinke, a neki tvrde da ekstremno problematično korišćenje društvenih mreža može da izazove zavisnost. Zavisnost od društvenih mreža može dovesti do negativnih ishoda na društvenom, profesionalnom i/ili obrazovnom planu te je povezana sa različitim oblicima psihopatologije, akademskim problemima i usamljenošću.

Ove posledice su navele istraživače na teoretisanje i empirijsko ispitivanje prirode zavisnosti od društvenih mreža i povezanih varijabli [9]. Dokazano je da društvene mreže imaju značajno dejstvo na samopouzdanje svojih korisnika. Psiholozi su opsežno proučavali potrebu za pripadanjem, a neki postuliraju da društvene mreže pružaju prikladan način da se uklopite među druge. Pripadnost nekoj grupaciji podstiče razvoj kolektivnog samopoštovanja koje socijalni psiholozi opisuju kao aspekt samopoimanja pojedinca proistekao iz njegove svesti o pripadnosti društvenoj grupaciji, zajedno sa vrednošću i emocionalnim značenjem koji se tom članstvu pridaju. U tom smislu, upotreba društvenih mreža mogla bi da poveća nivo samopoštovanja [10].

Prva studija o odnosu između upotrebe društvenih mreža i narcisizma pokazala je da je grandiozni narcisizam korisnika, koji su sami prijavili, bio značajno povezan s količinom njihovih društvenih interakcija (kompozitna mera broja prijatelja i broja objava na tzv. „zidu“), ali ne i sa količinom informacija navedenih u odeljku „O sebi“. Štaviše, istraživači su ocenili opseg samopromotivnog sadržaja (uglavnom samopromocije u slikama i citatima) na Fejsbuk stranicama ispitanika i povezali te ocene s grandioznim narcisizmom koji su oni sami prijavili. Nekoliko indikatora sadržaja Fejsbuk profila, kao što su citati za samopromociju, dali su pozitivan odnos s narcisoidnošću koju su ispitanici sami prijavili, dok drugi (npr. slike za samopromociju) nisu. Ovi rezultati upućuju na to da se čini da narcise posebno privlače aktivnosti koje jačaju njihov osećaj sopstvene važnosti i pružaju im mogućnost da se drugima predstave u povoljnom svetlu. Nadalje, narcisi teže brojnoj publici prikupljanjem velikog broja Fejsbuk prijatelja i čestim ažuriranjem statusa koji odražavaju njihovu grandioznu sliku o sebi.

Kada je ova temeljna studija objavljena, Fejsbuk je imao oko 29 miliona aktivnih korisnika – što je oko 2% njegovog trenutnog aktivnog članstva.

U međuvremenu je sprovedeno opsežno istraživanje o vezi između upotrebe društvenih mreža i narcisoidnosti, uporedo sa značajnom medijskom pokrivenošću ove teme. Do sada su u različitim disciplinama sprovedena istraživanja koja su ostala donekle neuverljiva: dok su mnoge studije potkrepile ideju o pozitivnom odnosu između grandioznog narcisizma i broja kontakata na društvenim mrežama, druge studije nisu pronašle nikakvu povezanost ili su čak ustanovile obrnute veze. Slično tome, dok neke opservacione studije imaju tendenciju da naglašavaju vezu između narcisizma i upotrebe društvenih mreža, drugi ocenjuju da ta veza nije uspostavljena [11].

Pojedinci koriste društvene mreže kako bi istakli sopstveni značaj, privukli pažnju i obezbedili poštovanje i status. Oni postavljaju atraktivne fotografije i dele najzanimljivije podatke o sebi da bi ovo ostvarili.

Intrigantan je i odnos između narcisoidnosti i ponašanja pri slikanju tzv. „selfija“. U studiji sprovedenoj kako bi se ispitao ovaj odnos, autori su otkrili da su ispitanici sa visokim stepenom narcisoidnosti obraćali više pažnje na komentare i tzv. „lajkove“ drugih na društvenim mrežama i više pratili tuđe selfije. Drugo istraživanje pokazalo je da je deljenje selfija povezano s narcisizmom samo kod muških učesnika, ali ne i kod ženskih. U drugoj studiji istraživana je veza između objavljivanja selfija i tri aspekta narcisizma (vođstvo / autoritet, preterano eksponiranje, autoritet / izrabljivanje). Prema dobijenim rezultatima, utvrđena je pozitivna značajna veza između učestalosti deljenja selfija i vođstva / autoriteta, preteranog eksponiranja, kao i autoriteta / izrabljivanja [12].

MATERIJALI I METODE

Naše istraživanje uticaja narcisoidne ličnosti na objave na društvenim mrežama izvršeno je na uzorku od 58 studenata fakulteta različitih smerova u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, u periodu januar - jun 2024. godine. Kriterijumi uzorkovanja su bili:

• da je osoba student;
• da osoba ima profil na društvenim mrežama: Fejsbuk, Tviter, Instagram, Tiktok;
• da osoba iskazuje određene elemente narcisizma.

Istraživanje je izvršeno putem platforme Google Survey, a upitnik je sadržao sledeće elemente:

• Inventar narcisoidne ličnosti – najrasprostranjeniji instrument za merenje individualnih razlika u narcisizmu u nekliničkoj populaciji. Iako su stavke samoprocene za NPL izvedene iz kriterijuma za narcisoidni poremećaj ličnosti definisanih u DSM-III, ova ponašanja zapravo odražavaju narcisoidnost kao normalnu osobinu ličnosti, osim ako se ne pokazuju u ekstremnim oblicima. Inventar je izvorno uključivao 223 stavke, a kasnije je sažet kao inventar od 40 stavki koji se uglavnom koristi u istraživanju narcisoidnih osobina ličnosti već više od dve decenije [13]. Ovaj merni instrument sadrži elemente koji se mere Likertovom skalom od 1 do 5 (1 – najniža ocena; 5 – najviša ocena). Pored navedenog inventara, korišćena su i određena dihotomna pitanja koja se odnose na narcisizam.
• Inventar o prisustvu na društvenim mrežama i usmerenju upotrebe društvenih mreža (akademsko usmerenje, socijalizacija, zabava, informisanje, kompulzivna upotreba), (engl. Statements of Social Networking Usage Questionnaire) [14]. Pored navedenog inventara, korišćena su i određena dihotomna pitanja ili pitanja višestrukog izbora koja se odnose na upotrebu društvenih mreža.
• Pitanja koja se odnose na uzorak i opšta (sociodemografska) pitanja.

Istraživanje je imalo za cilj da ukaže na to koliko narcisoidni poremećaj ličnosti ima uticaja na upotrebu društvenih mreža, kao i u koje svrhe (akademska svrha, socijalizacija, zabava, informisanje, kompulzivna upotreba) osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti najčešće koriste društvene mreže.

U zavisnosti od tipa varijabli i normalnosti raspodele, deskripcija podataka je prikazana kao n (%), aritmetička sredina (A) ± standardna devijacija (SD) ili medijana (min-max). Za procenu povezanosti korišćen je Pirsonov koeficijent korelacije. Statističke hipoteze su testirane na nivou statističke značajnosti (alfa nivo) od 0,05. Svi podaci su obrađeni u softverskom paketu IBM SPSS Statistics 22 (SPSS Inc., Chicago, IL, USA).

REZULTATI EMPIRIJSKOG ISTRAŽIVANJA

Na samom početku prezentacije rezultata istraživanja prikazani su podaci koji se odnose na uzorak.

Prilikom analize podataka prikupljenih na datom uzorku, došlo se do rezultata predstavljenih u Tabeli 1. U procesu istraživanja učestvovalo je 58 ispitanika. Od ukupnog broja ispitanika, 34,4% su bili muškarci, dok je ostatak ispitanika (65,6%) bilo ženskog pola. Takođe, 70% ispitanika je imalo između 18 i 20 godina, a najviše njih je studiralo nastavnički fakultet (50%). Svi ispitanici koji su se našli u uzorku su bili studenti (100%) i svi ispitanici iz uzorka su bili korisnici društvenih mreža (100%). Na osnovu rezultata istraživanja zaključuje se da je čak 50,0% ispitanika koristilo sve ponuđene društvene mreže (Fejsbuk, Instagram, Tviter i Tiktok). Od preostalih 50,0%, njih 25,9% je koristilo samo Fejsbuk, 13,8% je koristilo samo Instagram, 8,6% je koristilo samo Tviter, dok je 1,7% koristilo samo Tiktok. Zaključuje se da su među studentima veoma rasprostranjene i veoma popularne društvene mreže, koje se koriste u različite svrhe.

Tabela 1. Sociodemografski podaci i podaci koji se odnose na strukturu uzorka

U nastavku je predstavljena pojava narcisizma u uzorku.

Pomoću prethodno opisanih mernih instrumenata, došlo se do saznanja da je od ukupnog broja ispitanika, njih 93,1% pripadalo grupi narcisoidnih ličnosti, dok samo 6,9% nije pripadalo ovoj grupi (Grafikon 1). Na osnovu prethodno navedenog, može se zaključiti da su osnovne postavke procesa uzorkovanja zadovoljene, te da je uzorak relevantan za dalje razmatranje.

Grafikon 1. Narcisizam u uzorku

Analizom Tabele 2 može se zaključiti da najveći broj ispitanika koristi društvene mreže u svrhu zabave (3,55 ± 0,65), potom u svrhu informisanja (3,42 ± 0,91) i u akademske svrhe (3,07 ± 0,56). Nešto ređe se društvene mreže koriste u svrhu socijalizacije (2,56 ± 0,48), a najmanje se koriste zato što studenti to „moraju”, ili zato što su iz nekog razloga „prinuđeni” na to (2,03 ± 0,56).

Tabela 2. Svrha upotrebe društvenih mreža

Primenom Pirsonovog koeficijenta linearne korelacije, u nastavku rada je ispitan stepen korelacije između narcisizma i svake od svrha upotrebe društvenih mreža. Osnovna svrha koreliranja je bilo prikazivanje međusobne povezanosti različitih svrha upotrebe društvenih mreža sa pojavom narcisizma kod mladih ljudi.

Razmatranjem međusobnog odnosa narcisizma i akademske svrhe upotrebe društvenih mreža (Tabela 3), utvrđen je veoma nizak stepen korelacije između ove dve varijable, tačnije, r = 0,20, uz p = 0,132. Reč je o veoma maloj, gotovo neznatnoj korelaciji.

Tabela 3. Korelacija između narcisizma i različitih svrha upotrebe društvenih mreža

Razmatranjem međusobnog odnosa narcisizma i socijalizacije kao svrhe društvenih mreža, utvrđen je stepen korelacije između ove dve varijable od r = 0,66, uz p < 0,001. Reč je o srednje jakoj korelaciji.

Na osnovu rezultata istraživanja, utvrđeno je postojanje veoma slabe korelacije između narcisizma i informativne svrhe upotrebe društvenih mreža, tačnije koeficijent korelacije je iznosio r = 0,28, uz p = 0,033.

Razmatranjem međusobnog odnosa narcisizma i zabave kao svrhe upotrebe društvenih mreža, utvrđen je stepen korelacije između ove dve varijable od r = 0,88, uz p < 0,001. Reč je o veoma visokoj (skoro pa idealnoj) korelaciji između varijabli.

Rezultati istraživanja pokazali su skoro potpuno odsustvo korelacije između narcisizma i kompulzivne upotrebe društvenih mreža. Koeficijent korelacije između ove dve varijable je iznosio r = 0,10, uz p = 0,455.

DISKUSIJA

Različita prethodna istraživanja dokazala su da je narcisoidni poremećaj ličnosti usko povezan sa upotrebom društvenih mreža. U svom istraživanju, Kasale i Banki navode da postoji značajna povezanost problematične upotrebe društvene mreže Fejsbuk sa narcisoidnim poremećajem ličnosti [15]. U svom radu, pomenute autorke navode da su do sada objavljena brojna istraživanja upravo na ovu temu. Akoz i Erbaš u svom istraživanju navode da upotreba društvenih mreža može uzrokovati narcisoidni poremećaj ličnosti [12], baš kao i obrnuto – osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti mogu koristiti društvene mreže u različite svrhe. Slično je zabeleženo i u našem istraživanju, gde se navodi kako postoji nekoliko različitih svrha upotrebe društvenih mreža, a to su: upotreba u akademske svrhe, radi socijalizacije, zabave, informisanja, te kompulzivna upotreba. Da je upotreba društvenih mreža u akademske svrhe od strane narcisoidnih osoba prisutna, što je zabeleženo i u našem istraživanju, izvestile su i autorke Mekejn i Kempbel, koje su navele da narcisoidne osobe doživljavaju kulturno uzdizanje kroz upotrebu društvenih mreža [16].

Na osnovu studije slučaja koju su sproveli Umber i saradnici, dolazi se do zaključka da narcisoidne osobe koriste društvene mreže u svrhu socijalizacije, što čini da se oni osećaju bolje [17]. Takvi rezultati su potvrđeni i našim istraživanjem, ali i istraživanjem koje je sprovela Freglet [18].

Da narcisoidne osobe koriste društvene mreže u svrhu zabave i informisanja, kako je potvrđeno na analiziranom uzorku u našoj studiji, zabeleženo je i u istraživanju koje su sproveli Goel i saradnici [19]. Slično je potvrđeno i u istraživanju Parambukis i saradnika [20], sa posebnim osvrtom na Instagram kao društvenu mrežu. Nije zabeleženo u prethodnim istraživanjima da su narcisoidne osobe kompulzivno koristile društvene mreže.

ZAKLJUČAK

Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti definitivno koriste društvene mreže na specifičan način. Istraživanje pokazuje da postoje osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti koje koriste društvene mreže i u akademske, i u informativne svrhe, ali i u svrhu zabave, socijalizacije, ili pak da ih kompulzivno koriste. Ipak, ispitivanjem korelacije između narcisizma i same svrhe upotrebe društvenih mreža došlo se do saznanja da osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti najčešće koriste društvene mreže u svrhu sopstvene zabave, kao i u svrhu socijalizacije. Veoma retko koriste društvene mreže u svrhu informisanja ili u akademske svrhe, a koriste ih i iz kompulzivnih razloga. Na osnovu navedenog, utvrđuje se da narcisizam inicira zabavu i potencijalno samopromociju kao vid zabave na društvenim mrežama, te i umrežavanje, što je neodvojiv deo narcisizma. Društvene mreže su za osobe koje imaju narcisoidni poremećaj ličnosti izvor zabave i socijalizacije, a ne izvor informacija. Osnovna ograničenja istraživanja odnose se na poteškoće u formiranju uzorka, te postojanje potencijalne opasnosti od nerazumevanja postavljenih pitanja u anketnom upitniku od strane ispitanika.