Značaj timskog rada za unapređenje kvaliteta u medicinskoj rehabilitaciji

Uvod: Timski rad je važan instrument organizacionog razvoja i upravljanja kvalitetom. U medicinskoj rehabilitaciji, multidisciplinarni timovi su neophodnost. Rezultati analize sastava i funkcionisanja tima sačinjenog od profesionalca različitih disciplina, kao i samog timskog rada, doprinose sagledavanju složenih procesa rada, uklopljenosti uloga i aktivnosti članova tima, kao i optimizaciji performansi tima, kao krajnjoj svrsi.

Cilj rada je da se utvrdi stepen zadovoljstva unutar tima, ali i faktori koji doprinose izgradnji timskog rada i boljim performansama tima, u smislu veće delotvornosti i manjeg odsustvovanja sa posla (apsentizam).

Materijali i metode: Istraživanje je sprovedeno u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu, tokom januara 2021. godine. Studijom preseka analizirane su karakteristike i performanse multidisciplinarnih timova zdravstvenih radnika i saradnika, koji su funkcionalno raspoređeni u četiri organizacione jedinice. Timovi su anonimno popunjavali specijalno konstruisan upitnik. Ispitivane karakteristike timova su se odnosile na prosečan broj članova u timu, polnu strukturu, dužinu staža i 11 dimenzija timskog rada (svrha, zadovoljstvo, interakcije, obuke, komunikacije, procesi i slično). Pokazatelji performansi kao što su delotvornost (broj pacijenata po timu) i apsentizam (broj dana odsustvovanja sa posla) su preuzeti iz izveštaja službe za 2020. godinu.

Rezultati: Stepen zadovoljstva u odnosu na pripadnost organizacionoj jedinici, kako prema ukupnoj skali, tako i prema sve četiri podskale, jeste najviši kod zaposlenih u Stacionarnoj „B“ organizacionoj jedinici. Visoko zadovoljstvo timskim radom kod statistički preovlađujućeg broja ispitanika rezultat je zadovoljstva načinom upravljanja timom (91,7%), funkcionisanjem u timu (88,1%), organizacionom kulturom (79,8%) i kulturom u timu (60,5%). Potvrđeno je da bolje izgrađen tim postiže bolje performanse, u smislu veće produktivnosti i smanjenja apsentizma.

Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju na potrebne korekcije koje menadžment treba da sprovede u organizaciji timskog rada, kako bi se ostvarilo izraženije zadovoljstvo svih ispitanika timskim radom i u većoj meri ostvarile željene performanse.

UVOD

Holistički orijentisana medicinska rehabilitacija počiva na temeljima timskog rada jer je rehabilitovanje aktivnosti i podizanje kvaliteta života osoba sa akutnim/hroničnim zdravstvenim problemom nemoguće ostvariti kroz delovanje samo jedne profesije [1]. Za postizanje optimalnih ishoda medicinske rehabilitacije neophodno je objediniti zdravstvene radnike (lekare različitih specijalnosti) ali i saradnike kao što su logopedi, psiholozi, defektolozi, fizikalni i okupacioni terapeuti, socijalni radnici, te medicinske sestre. U literaturi, nedostaju dokazi o ključnim komponentama uspešnih timova u programima fizikalne i rehabilitacione medicine [2].

Timski rad i njegova efikasnost u zdravstvenoj zaštiti predstavlja nezaobilazan činilac u organizaciji kvaliteta rukovođenja što ima direktan uticaj na podizanje kvaliteta lečenja i rehabilitacije. Takođe, timski oblik organizovanja rada pruža članovima tima osećaj koherentnosti i pripadnosti [3]. Sa druge strane, nedostatak timske saradnje i komunikacije može da poveća nepotrebni antagonizam među zdravstvenim radnicima i da doprinese dugotrajnom apsentizmu. Nekoliko studija je pokazalo da je zadovoljstvo zaposlenih u rehabilitacionim ustanovama u kojima rukovodioci podržavaju efikasan timski rad veće [3],[4],[5]. Teorija o odnosu timskog rada i učinka u zdravstvenim timovima se nalazi u osnovi konceptualizacije ovog istraživanja [6]. Ova teorija objašnjava da se u medicinskoj rehabilitaciji izgradnjom timskog rada mogu postići bolje performanse. U skladu sa teorijskim okvirom, potrebno je ispitivati subjektivni doživljaj timskog rada uporedo sa objektivnim pokazateljima timskog rada kako bi se smanjile sistemske greške (engl. bias) u zaključivanju, i validirao model unapređenja timskog rada [7],[8].

Ciljevi ovog istraživanja su da se analizom karakteristika timskog rada utvrdi povezanost između stepena zadovoljstva u timu i pokazatelja performansi tima. Polazne hipoteze rada su sledeće:
1. Tim sa zadovoljnijim članovima ostvaruje veću delotvornost;
2. Tim sa zadovoljnijim članovima beleži manji apsentizam.

MATERIJALI I METODE

U pitanju je studija preseka sa deskriptivno-analitičkim pristupom opisivanju karakteristika timskog rada na medicinskoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i utvrđivanju povezanosti između zadovoljstva u timu i odabranih pokazatelja performansi tima, u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, u Beogradu, tokom januara 2021. godine.

Ispitivanu populaciju su činili zdravstveni radnici (lekari, medicinske sestre) i zdravstveni saradnici (fizioterapeuti i radni terapeuti, defektolozi, logopedi, psiholozi, socijalni radnici) u četiri organizacione jedinice: Ambulantno poliklinička služba (APS), Stacionarno „A“ odeljenje (SAO), Stacionarno „B“ odeljenje (SBO) i Dnevna bolnica (DB). U istraživanje su uključena 124 radnika Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu kojima su dati upitnici za popunjavanje. Od podeljenih 124 upitnika, 109 (87,9%) je validno popunjeno, dva (1,6%) su vraćena nepopunjena, dok 7 (5,6%) upitnika nije vraćeno.

Izvori podataka za istraživanje su bili anketa i rutinski godišnji izveštaji o radu službi. U anketi je, kao instrument istraživanja korišćen upitnik koji su članovi tima samostalno popunjavali. Učešće u istraživanju je bilo dobrovoljno. Vodeći se teorijom o odnosu timskog rada i učinka [6] i sličnim istraživanjima [9],[10],[11],[12],[13], konstruisan je upitnik od dva dela. Prvi deo upitnika se odnosio na individualna obeležja ispitanika (demografske karakteristike i dužina radnog staža), a drugi je sadržao četiri grupe pitanja koja su se odnosila na organizacione aspekte timskog rada. Za procenu timskog rada, ispitivana je percepcija, odnosno subjektivni doživljaj timskog rada – ocena zadovoljstva na kontinualnoj skali 0-100 (Tabela 1), a u odnosu na 22 tvrdnje koje su tako grupisane da opišu sledeća četiri aspekta: upravljanje timom, kultura u timu, organizacija timskog rada i funkcionisanje u timu:
Š Upravljanje timom (podskala od šest pitanja o procesima upravljanja, svrsi tima, usklađenosti timova i raspoređivanju resursa). Sabiranjem ostvarenih bodova formirana je podskala za stepen zadovoljstva upravljanjem timom (U - upravljanje);
Š Kultura u timu (podskala od šest pitanja o intertimskim interakcijama, integraciji tima i timskom radu). Sabiranjem ostvarenih bodova formirana je podskala za stepen zadovoljstva kulturom u timu (K – kultura);
Š Organizacija timskog rada (podskala od šest pitanja o sistemskim elementima organizacije rada, povratnim informacijama, priznanjima, dostupnosti informacija i dostupnosti obuke). Sabiranjem ostvarenih bodova formirana je podskala za stepen zadovoljstva organizacionim sistemom (O – organizacija);
Š Funkcionisanje u timu (podskala od četiri pitanja o pripadnosti timu i timskim procesima). Sabiranjem ostvarenih bodova formirana je podskala za funkcionisanje u timu (F - funkcionisanje).

Pouzdanost i valjanost primenjene skale i njenih podskala utvrđivane su Kronbah alfa koeficijentom (engl. Cronbach’s alpha reliability coefficient), koji je za skalu u celini bio 0,964, za podskalu Upravljanje timom je iznosio 0,867, za podskalu Kultura u timu je bio 0,922, za podskalu Organizacija timskog rada je iznosio 0,908, dok je za podskalu Funkcionisanje u timu njegova vrednost bila 0,877. S obzirom na to da su vrednosti koeficijenata vrlo visoke, a najviše za skalu u celini, može se reći da su skala kao i podskale definisane na osnovu upitnika veoma pouzdane.

Izabrani pokazatelji performansi kvaliteta timskog rada u medicinskoj rehabilitaciji – delotvornost (broj pacijenata po timu) i apsentizam (broj dana odsustvovanja sa posla) su preuzeti iz izveštaja službe za 2020. godinu. Godišnji prosečni apsentizam po radniku je izračunat po sledećoj formuli:

Aps = izgubljeni radni dani u toku godine/ukupan broj zaposlenih x 100.

Za testiranje performansi u odnosu na binarnu varijablu koja odražava zadovoljstvo izgrađenim timom, gde je 1 − visok stepen zadovoljstva (veoma visoka, visoka i prosečna ocena zadovoljstva), a 0 − nizak stepen zadovoljstva (niska i veoma niska učestalost zadovoljstva), korišćene su granične vrednosti skale i skorova navedene u tabeli ispod.

Statistička obrada podataka urađena je u programu SPSS 15.0. Kontinualne varijable u istraživanju prikazane su pomoću srednjih vrednosti (aritmetička sredina – AS), standardne devijacije (SD), a kvalitativna obeležja pomoću apsolutnih brojeva, odnosno frekvencija (N) i procentualno (%). Poređenje učestalosti atributivnih parametara između grupa vršeno je Hi kvadratnim testom (engl. Chi square test). Poređenje ostvarenih skorova skale i podskala između različitih organizacionih jedinica sprovedeno je putem ANOVA analize, a između pojedinih podskala pomoću testova post-hoc analize. Statističke hipoteze su testirane na nivou statističke značajnosti (alfa nivo) od 0,05.

Tabela 1. Granične vrednosti skorova na ukupnoj skali i podskalama upitnika i konverzija u procene zadovoljstva izgrađenim timom

REZULTATI

U celom uzorku, kao i u svim radnim timovima, statistički su bili značajno zastupljeniji ispitanici ženskog pola (p < 0,001), (Tabela 2).

Tabela 2. Polna struktura radnih timova

Distribucija zaposlenih po starosnim kategorijama je pokazala da je 82,6% zaposlenih bilo u kategoriji između 35 i 54 godine, manje od 35 godina je imalo 9,2% zaposlenih, dok je najmanje zaposlenih bilo starije od 55 godina, svega 8,3% (Tabela 3).

Tabela 3. Starosna struktura radnih timova

Distribucija zaposlenih u odnosu na dužinu radnog staža (Tabela 4), pokazala je da je u ambulantnim timovima najveći broj zaposlenih imao duži radni staž, odnosno više od 20 godina (APS: 62,3%; DB: 84%), u poređenju sa stacionarnim odeljenjima, gde je najveći broj zaposlenih imao između 10 i 20 godina radnog staža (SAO: 58,3%; SBO: 67,9%). U Dnevnoj bolnici, zaposleni su bili najopterećeniji jer su godišnje imali 728 pacijenata po zaposlenom. Tu je istovremeno bio i najveći godišnji apsentizam po zaposlenom od 64,6 dana. Najmanje vrednosti oba navedena parametra su registrovane na Stacionarnom „A“ odeljenju (Tabela 5).

Tabela 4. Struktura ispitanika u radnim timovima prema dužini radnog staža

Tabela 5. Broj lekara i pacijenata, godišnji broj pacijenata i godišnji apsentizam po zaposlenom

Upravljanje timom

Više od pola ispitanika je bilo saglasno sa tvrdnjom da često dobijaju jasne instrukcije potrebne u svakodnevnom radu, da često imaju izraženu želju da rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva, i da su ciljevi tima usklađeni sa ciljevima ustanove (Tabela 6).

Tabela 6. Stepen slaganja ispitanika sa tvrdnjama o upravljanju timom

Kultura u timu

Samo se između jedne trećine i dve petine ispitanika najčešće slagalo sa tvrdnjama da koordinatori tima često ohrabruju članove tima da zajedno rade i razvijaju timski duh, da postoji pomoć vođe tima članovima tima da sagledaju uklapanje sopstvene uloge u šire funkcionisanje tima, da vođa tima u svom odnosu prema članovima tima pokazuje poštovanje, kao i da razume i vrednuje timski radi. Isti udeo ispitanika je veoma često smatrao da je njihov tim važan deo organizacije ustanove, ali i da ustanova članovima tima ponekad daje podršku u svakom pogledu (Tabela 7).

Tabela 7. Stepen slaganja ispitanika sa tvrdnjama o kulturi u timu

Organizacija timskog rada

Trećina ispitanika iskazala je da često dobija informacije o učinku tima u celini, ali da članovi tima nikada nisu nagrađeni za dobro obavljen posao, dok su dve petine ispitanika iskazale da često dobijaju potrebne informacije od vođe tima. Manje od trećine ispitanih je navelo da je obuka članovima tima samo ponekad dostupna, onda kada je to potrebno, ili navodi da se članovima tima retko pružaju prilike za dodatno usavršavanje (Tabela 8).

Tabela 8. Stepen slaganja ispitanika sa tvrdnjama o organizaciji timskog rada Tab

Funkcionisanje u timu

Prema tvrdnjama koje se odnose na funkcionisanje u timu, trećina ispitanika je iskazala da su često srećni što su članovi tima, dok je više od dve petine njih navelo da su često ponosni na postignuća svog tima i međusobno deljenje informacija. Takođe, trećina ispitanika ponekad ili često smatra da članovi tima uspešno balansiraju između potrebe za samostalnošću i postizanjem ličnih ciljeva i prednosti rada u timu (Tabela 9).

Tabela 9. Stepen slaganja ispitanika sa tvrdnjama o funkcionisanju u timu

UPRAVLJANJE, KULTURA, ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE, PO TIMOVIMA U USTANOVI

Osnovni deskriptivni parametri skorova po celoj skali i po podskalama organizacionih jedinica, kao i rezultati ANOVA analize, prikazani su u Tabeli 10. ANOVA analiza je utvrdila postojanje statističke značajnosti za ostvareni skor skale u celini, kao i za skorove podskala Kultura u timu (p < 0,05) i Funkcionisanje u timu (p < 0,01). Sledstvenom post-hoc analizom utvrđeno je da je vrednost skora podskale Kultura u timu bila statistički značajno viša u SBO u odnosu na SAO (p < 0,05), dok je vrednost skora podskale Funkcionisanje u timu u SBO bila statistički značajno viša u odnosu na SAO (p < 0,05) i u odnosu na DB (p < 0,01).

Tabela 10. Razlike među timovima u pogledu upravljanja, kulture, organizacije i funkcionisanja (ANOVA analiza)

Na osnovu cele skale svih aspekata timskog rada u celom uzorku, dominantno je bilo visoko zadovoljstvo timskim radom, koje je izraženo kod statistički preovlađujućeg broja ispitanika, odnosno kod njih 94 (86,2%); p < 0,001 (Tabela 11). Ispitanici su bili najzadovoljniji upravljanjem, funkcionisanjem u timu i kulturom, a najmanje organizacijom. Najzadovoljniji izgrađenim timom su bili ispitanici SBO, jer je kod njih bilo najviše ispitanika sa visokim zadovoljstvom radom u timu, kako po ukupnoj skali, tako i po sve četiri podskale. Ispitanici SBO, u odnosu na SAO, statistički su bili značajno zadovoljniji, po celoj skali, svim aspektima timskog rada (p < 0,05) i funkcionisanjem (p < 0,01), a organizacijom su bili zadovoljniji u odnosu na DB (p < 0,05).

Tabela 11. Zadovoljstvo izgrađenim timom u odnosu na sve aspekte timskog rada i posebno u odnosu na upravljanje, kulturu, organizaciju i funkcionisanje

Poređenjem nalaza u Tabeli 5 (prema godišnjem broju pacijenata po lekaru i apsentizmu) sa podacima u Tabeli 11 (svi aspekti timskog rada), možemo zaključiti da u organizacionoj jedinici gde je veće zadovoljstvo izgradnjom timskog rada postoje i bolje performanse, u smislu veće produktivnosti i manjeg apsentizma (SBO u odnosu na SAO). Naime, produktivnost rada je bila veća u SBO u odnosu na SAO, jer je broj pacijenata po lekaru bio 644 u SBO u odnosu na 603 u SAO, i ovo je u skladu sa subjektivno iskazanim zadovoljstvom timskim radom na osnovu cele skale kao i podskale Funkcionisanje u timu. Ipak, apsentizam je nešto veći u SBO nego u SAO, što može biti i posledica veće opterećenosti lekara u ovoj organizacionoj jedinici. Nekompletno potvrđivanje polazne hipoteze može biti posledica relativno malog broja ispitanika po organizacionim jedinicama, a posebno malog broja lekara. U svakom slučaju, rezultati ukazuju na potrebne korekcije koje menadžment treba da sprovede u organizaciji timskog rada, kako bi već prilično visoko iskazano zadovoljstvo ispitanika timskim radom bilo još izraženije.

DISKUSIJA

Sprovedena studija predstavlja doprinos razumevanju elemenata timskog rada u rehabilitacionoj ustanovi sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, koji su značajni za unapređenje kvaliteta medicinske rehabilitacije. Utvrđeno je da je potrebno unaprediti sve aspekte timskog rada i u svim organizacionim jedinicama ustanove. Takođe je potvrđeno da se izgradnjom timskog rada postižu bolje performanse, u smislu veće produktivnosti. Ovi rezultati su posebno važni ako se imaju u vidu relevantni dokazi iz sličnih istraživanja. Naime, pregled literature kojim su istraživani kriterijumi za procenu kvaliteta medicinske rehabilitacije na globalnom nivou, pokazao je da su, uprkos značajnim razlikama u organizaciji medicinske rehabilitacije, metodološki pristupi slični u pogledu osnovne namene i principa rehabilitacione medicine [14], pa je na izgradnji timskog rada potrebno više raditi.

Timski rad je važan instrument organizacionog razvoja i upravljanja kvalitetom. U medicinskoj rehabilitaciji, multidisciplinarni timovi su neophodnost. Rezultati analize sastava i funkcionisanja tima sačinjenog od profesionalaca različitih disciplina, kao i timskog rada, doprinose sagledavanju složenih procesa rada, uklopljenosti uloga i aktivnosti članova tima, kao i optimizaciji performansi tima, kao krajnjoj svrsi. Na osnovu podataka iz sedam evropskih zemalja [15], koji su se odnosili na povezanost sistema upravljanja kvalitetom sa percepcijom timskog rada, ukazano je na značaj pozitivne percepcije i ocene timskog rada za bezbednost medicinske nege pacijenata. Slično je potvrđeno i u našem istraživanju. Naime, najveće zadovoljstvo timskim radom je iskazano u SBO, čiji pripadnici su ostvarivali bolje performanse i manji apsentizam. S tim u vezi, pozitivna percepcija timskog rada može poboljšati aspekte organizacije, funkcionisanja, upravljanja i razvijanja optimalnog timskog procesa.

Za sada, postoji samo nekoliko empirijskih studija koje su analizirale timski rad na polju zdravstvene zaštite, a posebno na polju stacionarne medicinske rehabilitacije [16]. Iako je izgradnja i negovanje timskog rada najvažnija za rehabilitaciju, do sada nije postignut konsenzus po mnogim pitanjima povezanim sa ovako složenim konceptom timskog rada, kao što su: konfiguracija i sukobi u timu, timski proces, organizacioni kontekst timskog rada, obrasci komunikacije, te efekti različitih karakteristika tima na ishode lečenja pacijenata [16]. Faktori savremene rehabilitacione doktrine, kao što su holistički pristup, multidisciplinarni timski rad, evaluacija ishoda lečenja, i drugi, nisu dovoljno afirmisani u svakodnevnoj rehabilitacionoj praksi zdravstvenog sistema Republike Srbije.

Nedostatak istraživanja u našoj literaturi koja se odnose na područje timskog rada u našim rehabilitacionim ustanovama navodi nas da zaključke donosimo na osnovu podataka o istraživanjima u rehabilitacionim centrima zemalja nama približnog nivoa razvoja. Studija sprovedena u Hrvatskoj koja se odnosila na analizu zadovoljstva i motivacije fizioterapeuta, te analizu faktora koji na njih utiču, pokazala je da 71% fizioterapeuta nije imalo zadovoljavajuću opremu i sredstva za adekvatno obavljanje posla, 75% nije imalo priliku da radi poslove za koje su se edukovali, a 77% ispitanika se izjasnilo da u prethodnih sedam dana niko nije pohvalio njihov rad [17]. U našem istraživanju, rezultati su ukazali na to da skoro polovina ispitanika ili manje nije bila zadovoljna aspektima organizacije, te upućivanjem na dodatno usavršavanje, a da trećina članova tima nikada nije bila nagrađena za dobro obavljen posao.

Analiza timskog rada u našem istraživanju je bila svojevrstan instrument organizacionog razvoja i upravljanja kvalitetom u ustanovi medicinske rehabilitacije, jer, osim što je članovima tima pružila informacije o sadržaju timskog rada, ona je time i doprinela poboljšanju timskog duha u medicinskoj rehabilitaciji. Analiza timova je omogućila procenu elemenata timskog rada i istakla koliko je važno da menadžeri poseduju veštine neophodne za građenje timova i negovanje timskog rada u medicinskoj rehabilitaciji kako bi se povećala produktivnost i smanjio apsentizam.

Nalazi drugih istraživača takođe sugerišu da je u periodu od dvanaest meseci nakon uvođenja programa osmišljenog da promoviše efikasniji timski rad došlo do poboljšanja usluga, povećanja poverenja unutar tima i smanjenja stepena odsustvovanja osoblja (medicinske sestre, lekari, fizioterapeuti, socijalni radnici, radni terapeuti) [15]. S tim u vezi, naglašen je značaj timskih sastanaka i osećaj pripadnosti timu, što je i preporuka našeg istraživanja, kako bi se obezbedile povratne informacije i odavanje priznanja za uspešno sprovedene aktivnosti. Razvijanje preciznih metoda za merenje efikasnosti tima bie od presudnog značaja za poboljšanje kvaliteta. Mali je broj literaturnih podataka i koncepata koji sistematski upoređuju i objašnjavaju efikasan timski rad. Veina alata za merenje efikasnosti tima primenjuje se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili u hirurškim uslovima. Stoga je potrebno više rada na razvoju metoda za istraživanje u drugim kliničkim okruženjima, poput službe za rehabilitaciju.

ZAKLJUČAK

Analizom izabranih pokazatelja performansi kvaliteta timskog rada – godišnji broj pacijenata po lekaru i broj dana odsustvovanja sa posla, potvrđeno je da se izgradnjom timskog rada postižu bolje performanse, u smislu veće produktivnosti i smanjenja apsentizma. Potrebno je unapređenje veština menadžmenta u pogledu organizacije timskog rada i izgradnje timova. Rezultati ovog istraživanja mogu biti korisni za rukovodioce zdravstvenih ustanova koji pojedine aspekte timskog rada u medicinskoj praksi nesvesno stavljaju u drugi plan, a svesno stavljaju naglasak samo na kvantitet radne efikasnosti.

Etičko odobrenje

Istraživanje je odobreno od strane Etičkog odbora i Uprave Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, dana 18. 12. 2020. godine, Odluka br. 338/I.